Kristalni svet

by Victor Pelevin, Viktor Peljevin, Maksim Santini (Translator)

U prozi Viktora Peljevina, savremenog ruskog pisca svetskog glasa, bez obzira na obim i neposrednu temu, uvek se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte.

Gotovo svaka priča iz ove zbirke briljantna je minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana...

Genres: Short Stories

304 pages, Paperback

First published January 1, 1996

About the author

Victor Olegovich Pelevin is a Russian fiction writer. His books usually carry the outward conventions of the science fiction genre, but are used to construct involved, multi-layered postmodernist texts, fusing together elements of pop culture and esoteric philosophies. Some critics relate his prose to the New Sincerity and New Realism literary movements.

RU: Виктор Пелевин

Reviews

[Kuszma · Rating 4 out of 5]

Jó, hát ezzel biztosan nem találtam fel a spanyolviaszt, de ezek az orosz csibészek (Pelevin, Szorokin, etc.) egy vérből valók az amerikai posztmodernekkel. A Pynchon és tsai cég a ’60-as években arra a konklúzióra jutott, hogy a világ immáron túl kaotikus és követhetetlen, az irodalomnak pedig ebből le kell vonnia a konzekvenciákat: mivel ezt a káoszt a hagyományos eszközökkel ábrázolni lehetetlen, neki is kaotikussá kell válnia. No most az oroszok számára ez a Szovjetunió felbomlása után, a ’90-es években vált nyilvánvalóvá*, amikor a posztszovjet vadkapitalizmus vonata berobogván az állomásra, mellesleg ledózerolta az állomásépületet is. És lőn: ebben a prózakötetben a valóság ábrázolásának egy olyan őrült módját tapasztaljuk, hogy szinte sziszegni kezd az agyunk, mint valami kotyogós kávéfőző. Pelevin fölényes tudással dolgozza bele szövegeibe mindazt a nem keveset, amit okkultizmusról, buddhizmusról, babonákról és sámánizmusról tud – de nem csak azért, hogy sűrűbb legyen a szósz, hanem mert ezzel is kiemeli, hogy a (mindenkori) orosz történelem abszurditásával összevetve egy feltámasztott Luftwaffe-pilóta vagy egy fordult farkas nem hogy nem hat természetellenesnek, de időnként kifejezetten reálisnak tűnik.

* Akadnak persze előzmények: Platonov, Belij vagy Venyegyikt Jerofejev.

[Marko Radosavljevic · Rating 4 out of 5]

Ne znam dali je ovo isključivo Lagunino izdanje,u pitanju je kompilacija priča i eseja koje je pisac objavljivao. Eseji su za moj ukus malo preteški za upoznavanje sa piscem, zato četvorka. Čitajući priče uvukao me je u svoj svet, toliko da sam poželeo da se dokopam i njegovih romana.

[Anastasia · Rating 4 out of 5]

*Read for class.

3.5/5

I can't say I got the point, I hope to learn more about it. (Okay, Wikipedia cleared some things for me.) I only got why this was Petersburg's text, which is exactly the reason we were supposed to read it. And I enjoyed the plot, even though I didn't get what was happening half the time. But I liked Pelevin's writing style and am more curious about his other works.

[Borko · Rating 5 out of 5]

Fascinantna zbirka kratkih priča koje imaju bar jedan zajednički lajtmotiv - život. Neuhvatljiv i neshvatljiv kakav jeste, kao i junacima ove zbirke tako i junacima koji svuda oko nas pišu svoje priče, život može biti toliko toga, od nečeg prolaznog, neinteresantnog i neuhvatljivog, preko nečeg misterioznog i okultnog, sve do nečega što je možda sve vreme pronađeno iako čitavo postojanje posvećujemo traganjem za istim... Definitivno najskladnija zbirka kratkih priča koju je napisao gde je svaki sastavni deo galaksija za sebe a sve zajedno jedan neverovatan univerzum egzistencijalizma. Jedna od favorita.

[Céline · Rating 3 out of 5]

Le facteur commun de toutes ces histoires : la mort.
Inconditionnellement présente.

Ce que j'ai pensé de chacune :
- Un monde de cristal = bien.
- Le tambourin de l'au-delà = agréablement plaisante.
- Milieu de Partie = wtf.
- Nika = début plaisant, toutefois fin ambigüe s'agissait-il d'une femme ou d'une chatte ?
- Les nouvelles du Népal = wtf.
- Le réverbère bleu = ma favorite.

Les citations qui m'ont plus :
- p. 51 : "La jeune femme songea soudain avec tristesse que sa propre vie, commencée vingt-cinq ans plus tôt, ressemblait à cette route, d'abord droite et soignée, entourée de rangées égales de simples vérités, puis oubliée par des chefs inconnus et qui se transformait en sentier tortueux menant on ne sait où."
- p. 60 : "Macha avait décidé depuis longtemps que la perfection n'existait pas en ce bas monde, et elle ne la cherchait pas chez les hommes."
- p. 97 : "Des flacon de parfums de grandes marques jonchaient le sol comme des bouteilles dans le logement d'un ivrogne."
- p. 122 : "Les débris du passé deviennent des ancres qui attachent l'âme à ce qui n'existe plus."
- p. 129 : "Plus tard, je compris que j'avais tout simplement envie de cesser d'être moi, et même de cesser d'exister. Le désir angoissé d'une chose nouvelle est l'une des formes les plus habituelles du complexe suicidaire dans notre pays."
- P. 130 : "Il est idiot de chercher le coupable. Chaque verdict se trouve lui-même un bourreau adéquat et chacun de nous est un participant à une foule de meurtres. Dans le monde, tout est lié et il est impossible d'établir des relations de cause à effet."
- p. 136 : "À proprement parler, pensais-je en regagnant l'appartement, elle ne ressemble à personne d'autre, car, si elle m'apparaît comme une oeuvre d'art parfaite lorsque je la regarde, cela ne vient pas d'elle, mais de moi qui ai cette impression. Toute la beauté que je perçois dans ce bas monde se trouve dans mon coeur : là et situé le diapason qui donne la note incomparable à l'aune de laquelle je mesure toute le reste. Je prends sans cesse l'image de moi-même pour autre chose, en pensant que j'ai affaire à des phénomènes extérieurs alors que tout ce qui m'environne n'est qu'un système de miroirs avec différentes courbures. Nous sommes conçus de façon bizarre, m'étonnais-je, nous ne voyons que ce que nous voulons voir - et, en plus, dans les détails les plus infimes - au lieu de ce qu'il y a en réalité." (Juste magnifique).

Cet ouvrage est pour l'instant épuisé, il ne peut que se procurer d'occasion.

Bonsoir.

[Јована · Rating 3 out of 5]

Кад збирку започнеш реченицом "Свако ко је 24. октобра 1917. године био у прилици да на безљудним и нечовечним петроградским авенијама ушмркава кокаин зна да човек уопште није цар природе", створиш притисак да тај квалитет и узбуђење одржиш. Осим насловне, допале су ми се и "Проблем вукодлака у северном појасу", "Порекло врста"(Па зар није прелепо постојати? Али само борба је у стању да се осети та радост), "Вести из Непала", "Даире горњег света" и "Спавај" (зомбификација, привремено небивстовање), "Девети сан Вере Павловне" (солипсизам)- развучен на моменте... Остало је за прескочити, можда зато што су све приче које су ми се допале баш на почетку збирке што ми је надувало балон очекивања који се гадно испумпао како сам мазохистички настављала даље... Хвала Пелевину (исправно написано презиме ако ћемо према биографији на крају издања) што ми је приближио неприближив дух наших нових суграђана из Москве и Питера... Има пуно чисто стереотипно руског (немам бољи кровни назив), од вотке до депресивних предграђа и депресивнијих послова и Адидас тренерки (више помињања). Наводно је овај човек кумовао идентитету наших нових комшија, целој генерацији П...
Па ко воли...

[Ann Alven · Rating 4 out of 5]

it'll make you think. Think that world is simple, but thoughts are very complicated.