Život čoveka na Balkanu

by Stanislav Krakov

421 pages, Paperback

First published January 1, 2009

About the author

Stanislav Krakov was a Serbian officer, journalist, writer and film director. He participated in the Balkan Wars and the First World War. He was wounded seventeen times and was awarded eighteen times.

After the First World War, from 1919 to 1931, he published prose in almost all newspapers and magazines in Serbia. He wrote novels: "Kroz buru" (1921), "Krila" (1922), travel guide "Kroz južnu Srbiju" (1926), memoirs "Naše poslednje pobede" (1928), a book of short stories "Crveni pjero".

Stanislav Krakov was a director of the film "Za čast otadžbine i požar na Balkanu", which premiered on 25 March 1930, and also "The Calvary of Serbia" (Golgota Srbije), finished in 1940, which is still regarded as the best Serbian documentary film account of World War I .

In 1937 Krakov became chief of Propaganda for Dimitrije Ljotić's pro-fascist movement "Zbor".

Prior to WWII he was editor of "Politika" and "Vreme", and a program director of Radio Belgrade (1940-1941).

During the Second World War, he supported his maternal uncle, Nazi collaborator, General Milan Nedić, and was the editor of Nedić's newspapers "Novo vreme" and "Obnova”.

After the Second World War he fled Yugoslavia and the rest of his life he spent in exile. He died in Switzerland

When it comes to historical-fiction works, he wrote "Plamen četništva" (1930), "Prestolonaslednik Petar" (1933) and "General Milan Nedić" (1963-1968).

In his autobiography "Život čoveka na Balkanu" ("Life of a Man from the Balkans"), which was published posthumously, Stanislav wrote:

"I felt all the high points of success and all the bitterness and humiliation when you reach the bottom of human society. If the adventure is always an unexpected twist, always a surprise, most commonly a danger, usually a dazzling success, and even more harsh fall, then I lived a crazy, often brilliant and painful adventure of my time and my native soil ..."

Reviews

[Бранко · Rating 5 out of 5]

За мене је ова књига ремек дјело упркос што други дио књиге (заправо сами крај) није спремио аутор већ је његова ћерка пронашла рукописе и додала их.

Не чуди уопште што је Црњански сматрао да су Краковљеве двије књиге најзначајнија прозна остварења.

Прича креће од 1903. године и ауторовог дјетињства па са прескоком до његове 50. године.

Издавач L' Age d' Homme би требао да је прекуца јер нису ријетке грешке и на пар мјеста долази до забуне око датума - примјер Џунићев последњи дан.

[Bogdan Panajotovski · Rating 4 out of 5]

Odlično je doživeti sve to iz prvog lica, utisak je kao da se sve vreme igra, to jest svet i događanja doživljava kao igru. A igra je jedna veoma ozbiljna stvar. Zanimljiva vizura, dobar reporterski rad uz jako malo dodataka političke prirode.

[Давор Хладни · Rating 5 out of 5]

"То што ја хоћу да евоцирам - то није само мој живот, то је - отклонивши детаље - углавном живот милиона људи са једног истог географског подручја и из једне исте историјске епохе, често неразумљиве и невероватне за оне који су били изван тога простора и изван тога времена."

Ух каква књига! Дефинитивно мислим да би свако требао да прочита ову књигу. Станислав Краков доноси своју ратну биографију уствари можемо рећи пише како је изгледао живот човјека на Балкану крајем 19. и почетком 20. вијека. Он кроз тај свој ратни пут описује тадашње стање и све грозоте и патње које су пролазили тада претежно сви становници Балкана. Упознајемо се како су се и неке битке одвијале а и ријешавале.

Други дио књиге доноси нам период након завршетка Првог Свјетског рата, Кракове распореде по неким градовима, његов љубавни живот и политичку ситуацију у новонасталој држави. Можемо рећи један опуштенији и лакши дио за читање.

На крају књиге имамо издвојени дио у којем Краков описује скривање по шумама и планинама Аустрије 1945. године и борбу за слободу. То је један кратак али веома детаљно описан герилски живот који је он водио када су га 1945. године комунисти тражили и хтјели да ухапсе.

Веома занимљива, у појединим дијеловима и тешка али веома поучна књига. Књига која одлично описује једну епоху живота на овим просторима и показује да на Балкану није никада било лако живјети. Књигу би свакако препоручио свима да је прочитају.

[Goran Milanovic · Rating 5 out of 5]

Remek delo srpske knjizevnosi.Nasa je velika sramota sto za ovog pisca zna veoma malo ljudi.Umesto da se citaju njegove knjige koje su pisane iz prve ruke jer je ucestvovao u cetiri rata i mnoge su pisane u rovovima na raznim frontovima,nama se forsiraju neki drugi pisci cije su knjige pisane da se tako izrazim iz druge/trece ruke.

[Rade · Rating 5 out of 5]

It is shown in the real story of a man who fought in WW1 and who was chased by Yugoslav secret police after WW2.

[Sinbad · Rating 5 out of 5]

Kliše da ,,život piše romane" jeste prva asocijacija posle kratkog upoznavanja sa biografijom Stanislava Krakova. Kad pročitamo neka od njegovih dela kao što su ,,Kroz buru" ili ,,Krila", a naročito Krakovljeve memoare ,,Život čoveka na Balkanu" odmah nam postaje jasno da je Krakov proživeo jedan uzbudljiv život dostojan glavnog lika odlične fikcije.

Renesansni karakter Krakova i njegove mnogobrojne veze i poznastva sa političko-vojnim vrhom srpske države u prvoj polovini XX veka naročito čine interesatnim čitanje njegovih memoari. Ipak, razne pikanterije i kratko psihološko profilisanje određenih istorijskih ličnosti kao što je Krakovljev rođak Dimitrije Ljotić ne trebaju nam biti povod da čitamo ,,Život čoveka na Balkanu", ove zanimljivosti samo pružaju još jednu dodatnu vrednost Krakovljevim memoarima. Ovo delo preporučjem onima koje zanima mentalitet generacije koja je doživela najveće domete i najveće padove srpske državnosti. Krakov, i sam pripadnik te generacije, odlično nam prikazuje koliko su čast, hrabrost, plemenitost, odgovornost i ideal ujedinjene nacije bili važni u njihovom svetonazoru.

Proživljeno iskustvo vojevanja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu Krakov je pretočio na papir maestralno, ne odlazeći previše u patetiku ili glorifikaciju. Možemo slobodno reći da se Krakov knjgom ,,Život čoveka na Balkanu" svrstao u vrh srpske književnosti XX veka.

Činjenica da je Krakov zbog saradnje sa okupatorskim vlastima u Drugom svetskom ratu i usled dolaska komunista na vlast bio skrajnut iz srpske javnosti i prokažen kao ,,neprijatelj naroda" daje tragičan epilog burnom životu autora. Kontekst istorijskog puta od nacionalnog ,,heroja" do ,,izdajnika" pruža nam još jedan sloj čitanju Krakovljevih memoara jer se postavlja pitanje kako je ovaj čovek - neustrašivi oficir, pobednik iz tri rata, učesnik Albanske golgote, Solunac - postao saradnik okupatora dvadeset godina nakon ovih slavnih događaja. Odgovor na ovo pitanje ne treba i ne može da nam pruži sam Krakov, već za to čekamo neku drugu knjigu i možda nekog novog Krakova...u međuvremenu ostaje nam da čitamo Krakovljeva dela, da učimo iz njegovih iskustava i da uživamo u njegovom elegantnom pisanju.

[Đuro Sučević · Rating 5 out of 5]

Stanislav Krakov je pri samom vrhu nase knjizevnosti. Njegova dela su puna istoriografskih podataka i osvrta coveka, koji je duboko voleo sopstvenu zemlju. Bio je pravi aristokrata duha, koji je sopstvenu cast platio izgonom i zaboravom u matici.

[Svetlana · Rating 4 out of 5]

Sad, ostaje pitanje da li se poručnik Džunić pretvorio u kašu 13. ili 15. avgusta, a osim toga ogromna zamerka ide i na račun ovog izdanja Ukronije iz 2019. godine zbog izostavljanja tačaka, zareza, pa čak i celih reči u pojedinim rečenicama. Kao dete da je prekucavalo tekst, dosta neprijatno.

[Danilo Prodanovic · Rating 5 out of 5]

Kakava šteta što je Krakov preminuo pre nego što je završio ovu knjigu. Uvrstiti je kao obaveznu literaturu u srednjim školama.

[Ognjen Lopusina · Rating 4 out of 5]

За овај роман сам чуо још пре неколико година као некакву брижљиво чувану тајну српске литературе, историографије и опште геополитике. У питању су заправо мемоари које Краков није успео да финализује за свог живота. Списе је, ако сам добро схватио, комплетирала и спојила његова ћерка.

Мемоари почињу у години када је убијен краљ Александар Обреновић, када је Станислав имао 8 година, и прате највећим делом његово момчење, одлазак у добровољце за време Балканских ратова, потоње започињање војне академије и највећим делом Први светски рат и поратне године. Посебан део који је набуџен на крају је неколико дана у 1945. које је Краков провео у Аустрији, покушавајући да утекне комунистичким обавештајцима.

Станислав Краков је био познати новинар те уредник и директор разних медија. Поред тога јасно је и из његових списа да је у питању особа изузетне енергије и широких интересовања. Новинарски ДНК је изузетно видљив у сваком делу овог текста. Када пише о себи, својим успесима, талентима и познавању познатих особа Краков је на неподношљивом нивоу Курировог фељтонаша. То је гомила општих места и није-се-десило догађаја да је то смешно и читати. Краков се на пример сећа да је са непуних 8 година знао ко је Апис и сећа се да је био на неком рођендану шурујући у вези са атентатом.

Међутим када постане хроничар ратних збивања и када се цео свет хелиоцентрично не окреће само око њега, Краков постаје бриљантан бележник ратних страхота и лутајући репортер историографије. Све што се дешава од Криве Феје до статуса кво у Ријеци представља заиста бисер српске литературе. Описи ратних дејстава су на мене деловали баш као сцене из редова Рајана.

Поред тога носеће идеје ове литературе су дуалност ратовања и јебачине као некакви основни састојци живота човека на Балкану. Када је у питању ратовање Станислав у материју улази некако органски. Он се у тој атмосфери осећа као риба у води. Он је у исто време критизер бесмисленост ратовања и људског страдања али у диверзанским одредима и јуришним дивизијама проналази свој смисао. На сличан начин али нешто немуштије нам Краков представља и одлазак у борделе тј уопштено коришћење жена као рекреације. Краковљев либидо је заиста незасит међутим оно што смета је што је у духу српске конзервативне мисли већина овог садржаја остала у неизговореном, као да га је срамота да мало дубље прочепрка. На страну што је вероватно и овде више од пола из фолдера није се десило. Жене му се једноставно подају и то је тако.

Накалемљени део из Аустрије штрчи и стилски и концептуално. Јасно је да је у питању некаква грађа која је захтевала наставак или епилог. Па опет и у овом стању је интересантно штиво за све који желе да знају нешто више о поратном хаосу по Аустрији.

Не бих могао да кажем да је Краков бог зна колико талентован аутор али је чињеница да је емотивна луда и да је креатор једне од најбољих ратних исповест у историји српског језика. Уз мало бољи уреднички рад ово је заиста могао да буде класик српске литературе.

[Miša Milosavljević · Rating 4 out of 5]

STANISLAVA KRAKOVA ŽIVOT NA BALKANU

Stanislav Krakov - majka Persida iz porodice Nedić, otac lekar poreklom Poljak - jedan je od najmlađih učesnika dobrovoljaca u oba Balkanska rata, mladi oficir koji je prošao Albansku golgotu i proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, višestruko ranjavan ratnik i zbog pokazane hrabrosti okićen svim značajnijim spomenicama, ordenima, zahvalnicama, medaljama i krstovima.

U međuratnom vremenu novinar, pisac i režiser dokumentarnog filma „Golgota Srbije“, a za vreme Drugog svetskog rata šef propagande u zloglasnom fašističkom pokretu „Zbor“ kod rođaka Dimitrija Ljotića i savetnik za politička pitanja u Vladi narodnog spasa ujaka generala Milana Nedića. Zajedno sa okupatorima, četnicima, ustašama, belogardejcima i ostalim izdajnicima bežao od novih komunističkih vlasti da bi se skrasio u Francuskoj, i, naposletku, preminuo u Švajcarskoj.
Krakov je iza sebe, pored nekoliko romana, zbirki pripovedaka i putopisa, ostavio autobiografsko-memoarsko delo „Život čoveka na Balkanu“ koje je prvi put objavljeno krajem prošlog veka.

Podeljeno na dva dela: prvo, „Kroz ratove“, znatno obimnije i kudikamo interesantnije, i drugo, „Kroz Austriju“, nedovršeno i mukom naknadno sastavljeno, sva je prilika, uz pomoć njegove ćerke.
Iz autorovog uvoda napisanog u Parizu 1968. godine biva jasno da je reč o jednoj od zanimljivijih ličnosti s javne scene prve polovine 20. veka: intelektualac, erudita, svaštoznalac, ali i osoba koja nije sasvim pouzdana, tako da neke informacije i brojke treba uzeti sa jasnom rezervom. U prvom delu detaljno saznajemo događaje iz piščevog života od rođenja do 1920. godine, a u drugom, nedovršenom, govori se o bekstvu po austrijskim gudurama u drugoj polovini juna 1945. godine. „Danas nisam izletnik nego progonjeni begunac, koji se nalazi izvan zakona, i sve konture stvari i njihove vrednosti su izopačeni ovim strahom koji je jedini neprijatelj od koga ne mogu da pobegnem.“

Kad govori o svom kosmosu, odnosima s ljudima, silnim devojkama sa kojima je provodio vreme, o neprebrojivim zaslugama i poznanstvima, Krakov je kao pisac bled, nesiguran i neuverljiv, a onoga trenutka kada u njemu proradi novinarski nerv, kada opisuje ratove, silne bitke, patnje vojnika i strahote koje je doživeo običan narod, Krakov postaje sjajan pripovedač i ti delovi, a ima ih mnogo, zasluženo ulaze u sam vrh srpske literature. Dok čitate ove strane imate osećaj da ste uronjeni u sam centar ratnog pakla iz kojeg vas sa neverovatnom uverljivošću izveštava novinar Krakov. Mišljenja sam da je samo Rastko Petrović u remek-delu „Dan šesti“ lepše i emotivnije opisao prelazak preko Albanije.

Fascinantan opis Gorničevske bitke protiv Bugara u septembru 1916. prilikom proboja Solunskog fronta i klanica na Kajmakčalanu na koti 2525 dostojni su ozbiljnog filmskog poduhvata. Ne bih da uzimam muštuluk, ali iz prve ruke sam čuo da će se režiser Milutin Petrović prihvatiti tog poduhvata i da će u formi serije koju će finansirati RTS pokušati da približi memoare Stanislava Krakova. S obzirom na to da je reč o ratnom spektaklu, produkcijski zahtevi će verovatno biti enormni za naše skromne prilike, a sam čin ekranizacije izuzetno složen. No, vreme i događaji koje ovih meseci preživljavamo stavljaju veliki znak pitanja na to da li će se sve uopšte realizovati.

Iako je svojevremeno, kada je nanovo otkrivan (Gojko Tešić i Mirko Demić), proglašavan za jednog od najboljih srpskih pisaca, stavljan uz rame Andriću i Crnjanskom, nakon pročitanih par dela, ne delim takvo mišljenje, ali, ponavljam, ne odričem da je Stanislav Krakov autor jednih od najlepših strana napisanih na našem jeziku i to isključivo onih koje se na odnose na opise ratnih zbivanja iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Od heroja i idola do begunca i izdajnika. Sudite sami. Čitajte Krakova.