6 godina. 60 miliona izgubljenih života. Zauvek promenjen svet.
Moralne odluke predstavljaju osnovu ljudske drame, a nikada u istoriji nije bilo većih dilema i za vođe i za obične ljude, niti takvih primera pojedinačne i masovne tragedije, izopačenosti politike, ideološkog licemerja, samoljublja vojnih zapovednika, izdajstava, požrtvovanja, neverovatne surovosti i nepredvidive dobrote. Iako slika na ogromnom platnu, Entoni Bivor nikada ne gubi iz vida sudbine običnih vojnika i civila čije su živote zgazile neizmerne sile sukobljene u ovom najstrašnijem ratu u istoriji čovečanstva.
„Bivor je posvećen prikazivanju istine o ratu sa svim njenim bolnim protivrečnostima. On ne preza ni od čega. Njegova knjiga je sveobuhvatna, objektivna i duboko humana.“
New Statesman
„Bivorova knjiga jednostavno je najbolja vojna istorija Drugog svetskog rata. Ona oživljava ogromne događaje sa svih strana, od velike strategije do patnji čovečanstva, od diktatora do običnih vojnika.“ Sajmon Sibag Montefjore
„Opšta istorija rata mora da obuhvati raznovrsna iskustva i prikaže povezanost velikih događaja na različitim kontinentima i morima. Entoni Bivor savršeno je odgovorio ovom izazovu.“
Sir Antony James Beevor is a British military historian. He has published several popular historical works, mainly on the Second World War, the Spanish Civil War, and most recently the Russian Revolution and Civil War. Educated at Abberley Hall School, Winchester College, and the Royal Military Academy Sandhurst, Beevor commanded a troop of tanks in the 11th Hussars in Germany before deciding in 1970 to leave the army and become a writer. He was a visiting professor at Birkbeck, University of London, and the University of Kent. His best-selling books, Stalingrad (1998) and Berlin: The Downfall 1945 (2002), have been acclaimed for their detailed coverage of the battles between the Soviet Union and Germany, and their focus on the experiences of ordinary people. Berlin proved very controversial in Russia because of the information it contained from former Soviet archives about the mass rapes carried out by the Red Army in 1945. Beevor's works have been translated into many languages and have sold millions of copies. He has lectured at numerous military headquarters, staff colleges and establishments in Britain, the US, Europe, and Australia. He has also written for many major newspapers.
За какъв тип читатели е тази книга? Преди всичко за интересуващите се от "военната" страна на историята на Втората световна война. Ако имате желание да се запознаете с основните битки и развитието на военните действия по време на войната (в относително хронологичен ред), това е книгата за Вас. Бийвър има перото на романист и няма да усетите как хвърчат страниците.
Същевременно, въпреки наглед значителния си обем (който се дължи основно на издателски/книгопечатни действия) "Втората световна война" далеч не е всеобхватен труд по проблематиката на световния конфликт 1939 - 1945 г. Бийвър не е сляп за дипломатическата, социалната, културната и икономическата страни на войната и действително, от време на време, им обръща внимание, но като цяло те не са водещи в предложения от него епичен наратив. И това е разбираемо! Ако трябваше да се обърне внимание на всички детайли и аспекти, то страниците и томовете щяха да са в пъти повече. За проявяващите тясно академичен интерес, лично аз препоръчвам тритомника на Cambridge University Press, който обхваща много по-широк кръг от проблеми и съдържа хиляди полезни референции към други специализирани издания и статии. А който пък има желание, време, нерви и не се дразни от идеологическите изкривявания, винаги може да даде шанс на съветския 12-томник...
Вторият том се развива след битката при Сталинград (вижте и отделната книга на Бийвър за нея), която в общи линии възвестява поражението на Германия. Тепърва се завихря битката за Атлантика и играта на котка и мишка с немските подводници, започва и отвоюването на остров след остров от японците в Тихия океан – Бийвър се спира обстойно на случаите, когато гарнизоните им се бият до последния си войник, което по-късно повлиява на решението да не се рискува със сухопътна атака срещу основните острови, а да се използват атомните бомби. Научих зловещия факт, че огромна част от японските жертви се дължат на разкъсаните им продоволствени линии и това, че разпръснатите по острови войници гладуват жестоко, стигайки дори до канибализъм.