Oduvek

Jana #4

by Tamara Kučan

Postoji li grešna ljubav ili nam je svaki greh zbog ljubavi oprošten? Jana Petrov spremna je na sve ne bi li zadržala muškarca koga voli, ali… Dugo očekivani nastavak romana Zauvek i zasebna priča o odrastanju, bolima i greškama koje, ma koliko (po)grešne bile, učine nas boljim ljudima.

381 pages, Paperback

Published October 13, 2015

About the author

Tamara Kucan is one of the youngest prose writers in Serbia. She started writing at the age of 16. In 2007, at the age of 17, her first novel Beogradjanka (Girl from Belgrade) was published by the publishing company ArsLibri. The first print run of the novel was sold out and the second edition was published by another publishing company, Urban Art. In 2008 another novel Made in Beograd (Made in Belgrade) was published. Belgrade, teenagers, night life, love and sex are some of the issues dealt with in this novel. The novel is a continuation of Tamara’s first novel and it can also be considered as a novel for itself. According to the readers, this is Tamara’s finest novel. The novel has had four print runs.
In 2010, Tamara Kucan becomes the youngest member ever being admitted to the Association of Writers of Serbia . The same year, her third novel Kocka was published. Considerably different than the previous two novels, Kocka is the the most mature novel of all Tamara’s novels. The novel is full of those every day topics and issues we hardly know about or even refuse to know about. Tamara’s recognizable style of writing- short sentences, without superfluous description is what makes this novel a powerful page-turner. Kocka (The Dice) is a novel that deals with the lives of four characters of different sexual orientation, it toys with the question of how much one would risk in order to succeed, it talks about the dreams of the young generations moving to Belgrade, and love without boundaries and judgment.
In 2012, upon readers ‘insistence, Tamara publishes one more novel Zauvek (Forever) , the continuation of the novels Made in Beograd and Beogradjanka. The ending of the Belgrade trilogy and also another story for itself, a compelling tale of two young people deeply in love. At the same year, Tamara published second part of novel Kocka, named Kocka 2 (The Dice 2).
In 2013, Tamara publishes novel Pescani sat (Hourglass), the story about high prostitution and elit in Balkan.

Tamara Kucan’s style of writing is often being compared to Charles Bukowski’s style of writing and her novel mirrors sociological aspects of life in Balkan.

Reviews

[isidora crni biser · Rating 5 out of 5]

Postoji li grešna ljubav ili nam je svaki greh zbog ljubavi oprošten?
Desetka!

"Nikad nisam umela da igram sa rezervom niti sam htela da budem rezervni igrač.Htela sam sve ili ništa. Jednostavno je.Ja,Jana Petrov,ne bolujem od kajanja,makar se u govnima udavila."

"Oduvek" je nastavak romana Beograđanka, Made in Beograd & Zauvek
Ovim romanom autorka stavlja tačku na priču o Jani i Stevanu.
Neću puno dubiti o knjizi,detaljnije možete pročitati na blogu Crni biser&Prodavnica snova http://crnibiser87.blogspot.rs/2016/1...

Naslovnica knjige mi je predivna,jedna od najlepših.



Ceo serijal mi je prepredobar,favorit
Iz knjige u knjigu Tamara je sve bolja,Jana i Stevan večiti "idi mi,dođi mi",al u ovom zadnjem delu dolazi do sjajnog obrta i kraj knjige je predivan i neočekivan. Jana je dobila Premiju ;)



Što je Kristina u jednoj recenziji napisala "Svi smo mi ponekad ludi u ljubavi..."
Kad se setim sebe u nekim situacijama,dođe mi da samoj sebi sad zveknem šamarčinu.Al sve je to deo odrastanja,padneš,podigneš se,očistiš se i mnogo jači ideš dalje.



****
Tamara Kučan
Izdavač - Urban Art
Sajt autorke ➜ http://www.tamarakucan.com/
****

[Brbljivica · Rating 5 out of 5]

''Uvek igramo tu igru. Jednom. Jednom sam posećivala psihologa. Jednom sam izgubila kontrolu nad mislima i izgovorila ih naglas. Jednom sam u sebi vrištala. Jednom sam otišla toliko daleko da sam znala više o osobi koju mrzim nego o sebi samoj. Jednom sam pomešala ljubav i mržnju. Jednom sam izdrogirala čoveka koga volim - svesno i namerno. Jednom sam, sanjajući o tome da me nekod drži za ruku, držala svoju desnu šaku u levoj. Jednom sam zamrzela aerodrome. Svaki aerodrom je ličio na hladnokrvnog plaćenog ubicu koji ubija po jasnoj proceduri i spisku. Jednom sam naučila da ne dopisujem tri tačke ako jedna tačka govori dovoljno. Jednom sam u priči zvanoj život ubila glavnog junaka. Jednom mi je srce sišlo u kolena. Bez kajanja. Bez rezerve. Bez duše. Bez snova. Bez nade. Bez svesti. Bez uma. Bez snage. Bez osmeha. Bez datuma. Sa mnogo satova. Jednom sam volela, potpuno nesvesna koliko volim... Jednom sam volela... I još uvek volim.''

Odrastanje, sazrevanje...

''Oduvek sam srljala. Oduvek sam znala da poginem. Oduvek sam mrzela ljude koji proveravaju, premeravaju jamu punu sranja, pre nego što u nju skoče. Ako skoče, doživotno kukaju. Ako ne skoče, osuđuju nas koji smo skočili. Takvi ljudi isti su kao oni koji se kockaju novcem. Ljudi poput mene, kockaju se dušom. Nikada nisam umela da igram sa rezervom, niti sam htela da budem rezervni igrač. Htela sam sve ili ništa. Jednostavno je. Ja, Jana Petrov, ne bolujem od kajanja, makar se u govnima udavila.''

Nakon raskida, ispostavilo se da je Stevan varao Janu, sada je oženjen i ima dete sa nekom drugom ženom.
Jana je posle toga prošle sve faza... Luda Jana, Jana koja se seče, depresivna Jana, Jana koja pije... Jana koja je izgubila dete.

''Niko se ne smeje, niko nije gladan uspeha i niko ne lažira orgazam kao što to radi sjebana žena svesna svoje sjebanosti.''

Kada više nije mogla da podnese svoj lik u ogledalu, odlučuje da se promeni, psihički i fizički. Ne vezuje se više za ljude, beži od njih, ili samo traži njihove strahove i kosriti ih protiv njih – jer to je ono što bol učini od čoveka.

''Oči su ogledalo svih gadosti koje čovek nosi u sebi. Kada pročitaš sve grozote, parališeš čoveka. Paralisan čovek, oduzet čovek. Oduzet čovek, tvoj čovek. Ko bi rekao da sam nekad volela ljude. Bila sam od onih veselih, grlila uplakane, zasmejavala očajne. Ne podnosim suze. Jednom sam popila suze kojima je istekao rok trajanja i pokvarila sam stomak. A smeh... Taj zanosni, gromoglasni smeh veselih pajaca para uši. Vreme briše tragove, kiše peru blatnjave cipele, a ja... Nikada neću priznati nikome... Osim, ovom bednom datumu u kalendaru... Ne smejem se i dugo se nisam smejala. Puštam davne tuge da namiguju. I svi nekako... Nasednu. ''

Paolo se oženio, pomogao joj je da otvori svoju turističku agenciju i sada Jana ispunjava život poslom, kako joj taj posao (pored još dva) nije dovoljan, šalje cv u marketinšku agenciju ANAY. Pogodite ko je direktor...
Dobrodošao nazad Stevane.

''Tako to biva kad se čovek prošeta po uspomenama. Uvek došeta do one zvane minsko polje. ''

Odjednom postaje ona druga žena, ljubavnica, iako on tvrdi da se razvodi, iako dele stan, ona je uvek druga. Jer princeza je već zauzela svoj tron i odbija da siđe. A veštice... Veštice imaju svoje puteve.

''Na kraju... Bile mi princeze ili veštice, kurve ili svetice... Sve smo iste kada volimo i kada ljubav gubimo.''

Suze, bol, usamljenost, depresija, sreća, laži, pa opet bol, šamar, ustajanje, ...

''Prošlo je dva dana od susreta sa Stevanom. Suicidalna depresija, moja nekadašnja dijagnoza. Sada bolujem od čitavog psihijatrijskog udžbenika. Depresija, sumanutost, paranoja, bipolarni poremećaj. Isplakala sam čitav okean suza, postala sam patološka lažljivica koja svaki put kada jeca laže majku da štuca. Postala sam inspektorka koja se potrudila da sazna sve što joj je promaklo. Postala sam agresivni ubica uspomena. Postala sam... I ostala... Žena koja se i dalje trese od njegove blizine.''

Porodične tajne prestaju da budu tajne, ulaze joj u život neki novi ljudi za koje nije ni znala da postoje i sve polako dolazi na svoje...

''Ne prestaje da me fascinira činjenica da nekada neke stvari... Jednostavno ne možeš da planiraš. Planiraju one tebe dok još ne znaš ko si.''

… A onda Premija! I sunce.

''Magija. Kada sa nekim možeš sve, to je magija!

Ono što mi se posebno dopalo jeste pojavljivanje Sarinog lika u ovoj knjizi (Sara je glavna junakinja ''Peščanog sata''), sad tek jedva čekam da dohvatim ''Indigo''.

''Posle toliko vremena, treba mi samoća. Nedostajem samoj sebi.''

Mene je ova knjiga... oduševila i raspametila.
Obožavala sam ovu Janu, svaka rečenica je gađala strelicama pravo u srce.
Za Stevana sam još u 'Zauvek' prestala da navijam, tako da sam samo čekala i nadala se da će ga neka cigletina pogoditi pravo u glavu jer ništa bolje nije zaslužio. Kroz dve knjige me je nervirao, zaslužio je stenu, a ne ciglu. Ali, ništa od toga, paraziti žive i preživljavaju.
Zato je neko drugi kome sam poželela sličnu sudbinu dok sam čitala 'Zauvek', završio tragično, pa mi je ipak bilo malo žao.

''Dobro poznati mehanizam odbrane. Kada me istina satera u zid krećem da se smejem.''

Ovu knjigu bih delila svim onim ženama, devojkama i devojčicama koje imaju nekog svog Stevana, čuj delila, terala ih da je progutaju – stranicu po stranicu, slovo po slovo. Jer nije važno da li smo veštice ili princeze, da li smo grešnice ili svetice. Svima nama važna je sreća. A ljubav koja donosi suze i teror to nije.
Ponekad, dok se okrećemo za svojim dželatom i vučemo ga za rukav, neko drugi, vredan naše ljubavi stoji tu, baš pored nas. Samo ga od magle ne vidimo, ali sve dođe na svoje kad se razvedri.

''Džaba sve ovo... Možeš govna cvećem da kitiš, ali i dalje će smrdeti.''

Ako čitate serijal redom (Beograđanka, Made in Beograd, Zauvek, Oduvek) u ovoj knjizi vidite Tamarin talenat u punom sjaju i koliko napreduje iz godine u godinu, a opet zadržava svoj stil pisanja.
U njenim knjigama sam prestala da se nadam nekom 'očekivanom' kraju, nema tu ništa po šablonu i prosto ne znaš kad će priča da krene u nekom drugom smeru.

''Nad svakim đavolom bdi neki anđeo. Ne zaboravi da je đavo anđeo, samo se sapleo.''

Za sad, ovo mi je Tamarina omiljena knjiga. Toliko je volim i toliko dobrih citata ima (pogledajte papiriće na slici, sve je to iz 'Oduvek') da mi dođe da je zagrlim i da je nosim svuda sa sobom. Znam da je 'Peščani sat' Tamarina najprodavanija knjiga, i tu volim, ali nakon čitanja ove pitam se: ''Kako? Zašto? Pa ova knjiga je ljubav, velika ljubav.''

''Znaš li šta je strašnije od muškarca koji sedi sa očajnom ženom koja sa njim sedi samo zato što je očajna? Muškarac koji veruje da ta žena duboko u sebi nije očajna... Nego samo nesposobna da se suoči sa sopstvenim emocijama.''

5 najblistavijih, nasjajnih zvezdica i favorites.

Jer...

''Princeza je ona koju zavoliš. Sve ostale su nebitne. I, veruj mi, mnoge princeze ne bi bile voljene da nisu pomalo veštice. A mnoge veštice su u početku bile princeze samo je kod srca zapelo.''

I za kraj, još malo citata, jer ove magije nikad dosta.

''Puštam ga da leti, pumpam mu ego kao balon i živim za tren kada ću taj balon probušiti.''

''Putevi koji vode istim tugama. Iste tuge koje se rugaju novim srećama. Mali je ovo grad da bi se bivše ljubavi i srušeni snovi mimoišli.''

''Kada ostavljaš bez obraza, ostaješ sam. Mada, kada si sam, ne možeš biti ostavljen. Zato biram samoću, stotinu otkucaja srca koji ništa ne govore. Hiljadu grama adrenalina koji se brzo potroše. Ako ti nije stalo i ako su ti ljudi samo usputni peroni na pruzi koja vodi nikuda... Ne možeš biti rasut u komade. Nema ovde anđela. Anđeli su od mene digli ruke. ''

''Nikada mu nećeš biti idealna. On samom sebi ne valja!''

''Oduvek je jedna sekunda bila dovoljna grehu da poveruje da je najlepši san.''

''Ljudima koje žalim nemam šta da praštam jer im grehe ne beležim. I zato ne praštam. Ni sebi, ni njoj.''

''Nije stvar kraja, stvar je priče. I, Priznaćete, nikada se ne sećate trenutka kad smo sišli sa ringišpila. Vožnja je ta koju pamtimo.''

[Marko Jovanović · Rating 5 out of 5]

...Nisam želeo otkrivati koja je to Jani ljubav promicala ispred nosa, trudio sam se da izbegnem spojlere, jer bitno je da to sami otrijete prolazeći shvatajući sa Janom njene pogreške. Tada ćete sigurno razumeti ko je i kakva osoba koju možete smatrati svojom pravom srodnom dušom.
Možda je ona ODUVEK bila uz vas, i već rešila da ostane ZAUVEK. Da li je to beograđanin ili BEOGRAĐANKA, i vaša ljubav ‘’was MADE IN BEOGRAD’’, to već ne bih znao :D. Na vama je da je otkrijete. Ljubav je ODUVEK bila, i ZAUVEK biće nešto o šta se najčešće ogrešimo, ali je na kraju slatko dočekamo. ;)

Celu recenziju možete pročitati na mom blogu Knjiga za dušu:
http://knjigazadusu.blogspot.rs/2017/...

[Mirka Popov · Rating 5 out of 5]

“Šta je tvoj problem, Jano? To što mrziš čoveka koga voliš ili što voliš čoveka koga mrziš?”

“Onima koji odlaze nikada nije toliko teško kao onima koji su ostavljeni.”

“Nekome je nisko najviša visina do koje doseže. Tužnih li ljudi. Tužnih li ruku koje takve ruke drže. Tužnih li spajanja duše u nadi da će pronaći dom.”

“Nije stvar kraja, stvar je priče.”

Suze, suze i suze. Toliko sam emotivna što sam završila ovaj serijal. “Oduvek” mi je definitivno najdraža u serijalu i smatram da svaka osoba koja je doživela psihičku i fizičku bol treba da pročita ovu knjigu. Toliko sam osetila svaki momenat u ovoj knjizi da se ponekad pitam da li svi mi imamo svog Stevana i Premiju. Izgleda da imamo…
Žao mi je što mi ova knjiga ranije nije došla pod ruke, kada sam prolazila neke slične stvari, najviše te manipulacije.
Mislim da je jako dobro objašnjeno kako trauma može uticati na vas i kako ne treba osuđivati ljude koji ne mogu lako da se iščupaju iz toksične veze. Pomozite im, ne osuđujte.❤️

Od mene 6/5 ⭐️ jer sam plakala kad sam je počela, na sredini i, kao i uvek sa svakom Tamarinom knjigom, na kraju.

“Kako odrastam, sve manje i manje vrednujem avione. Ako je to jedini način da poletiš, ne znaš ništa… Ni o ljubavi, ni o životu.”

[Jana · Rating 5 out of 5]

Volim kada završim knjigu namejana. Volim kada knjiga ima toliko lepih misli da bih do sutra mogla da ih citiram. Volim kada se nerviram, kada tugujem, kada saosećam sa likovima, kada knjiga krene u potpuno drugom pravcu od onog na koji sam slutila. Volim kada me knjiga potpuno osvoji i oduševi. Ukratko, volim ovu knjigu.

[Kristina · Rating 5 out of 5]

Zaista zanimljiva prica o zivotu, ljubavi, izdaji, sreci i nesreci. Dopada mi se Tamarin nacin pisanja, te kratke recenice, nabrajanja i dugi opisi. Inace nemam svesku u koju upisujem zanimljive recenice, citate, ali zbog ovog romana pozelim da imam. Jednostavno uzivala sam ❤

[Јана · Rating 5 out of 5]

Маестрално!
Близине те саме нађу.
Битно је да знаш шта је твоје близу, шта је твоје ближе од најближег.

[Jelena Antic · Rating 5 out of 5]

Procitala sam prvi deo kao klinka, sa 15/16 godina. Fascinira tim svetom Beogradi, izlasci ludovanje.
Sad ovu priču valjda u pravo vreme, ostale delove ne. Puna utisak.

Mozda se i pronasla, ah svi mi imamo tu neku ljubav.

Kako je nekad Jana mogla da bude tako, slepa, sto je trpila?

Stevan kreten.

Premija.

Ah to je zivot ringišpil.

Tako mi je drago zbog Jane, iako je fiktivni lik.

[kokcinelin · Rating 3 out of 5]

"Ja sam čovek, ne otirač. Ja nisam lek protiv bolova."

[Anastazia Stanković · Rating 5 out of 5]

Tamara i da napiše/ izda svoju listu za kupovinu, ja bih je vrlo rado pročitala!