What do you think?
Rate this book
Boja zemlje
Roman prema porodičnom albumu.
Više se nismo mogli pronaći ni u čemu izuzev u činjenici da je nastupilo neko novo vrijeme u kojem će za sve nas biti bolje ako nas se životi onih drugih što manje tiču.
„Roman pripovijeda sin o mrtvome ocu, istražujući pritom oblike njegovog nedostajanja. Jer Boja zemlje je potpuno iskren roman, ili to nastoji biti u mjeri u kojoj je moguće u pisanju. A ono je ovdje uistinu vrhunsko, zato što se u njemu susreću tragedija i poezija, historija i emocija, patnja i njeno pretakanje u jezičku rezbariju, porodična drama u ratu, bez velikih riječi i politizacije priče.“ Enver Kazaz
„Boja zemlje porodična je kronika, sačinjena od niza pojedinačnih sudbina, ispričanih onako kako su se i odvile. Elvedinu Neziroviću uspjelo je nešto što piscima rijetko uspijeva. Pokušao je pisati onako kako jest i kako je bilo, ne optužujući druge. Čovjek koji ima savjest obično računa na to da i drugi ljudi imaju savjest. Oslobodivši svoju priču svih ukrasa, on ju je lišio – utjehe u književnosti. Upravo zato Boja zemlje je i neutješna, i tako šokantna knjiga. Njome počinje i njome završava jedna porodična historija, u kojoj su sabrane tolike naše napisane i nenapisane historije.“ Miljenko Jergović
„Roman Boja zemlje više je od romana – to je život sam. Pisan u najboljoj tradiciji proze Mirka Kovača, svedoči o majstorstvu pisca koji ispisuje autobiografsku povest o svome odrastanju, o sudbini svojih najbližih, o stalnim selidbama, o zauvek izgubljenom zavičaju. To je i pripovest o epohi u kojoj se raspadala jedna zemlja i u čijem su se središtu našli tragični svedoci njenog raspada. Elvedin Nezirović postiže ono što je u književnosti najteže: pisati jednostavno, iskreno, pouzdano, uverljivo i verodostojno o sopstvenom životu i životima drugih. Roman koji se čita više puta.“ Filip David
Više se nismo mogli pronaći ni u čemu izuzev u činjenici da je nastupilo neko novo vrijeme u kojem će za sve nas biti bolje ako nas se životi onih drugih što manje tiču.
„Roman pripovijeda sin o mrtvome ocu, istražujući pritom oblike njegovog nedostajanja. Jer Boja zemlje je potpuno iskren roman, ili to nastoji biti u mjeri u kojoj je moguće u pisanju. A ono je ovdje uistinu vrhunsko, zato što se u njemu susreću tragedija i poezija, historija i emocija, patnja i njeno pretakanje u jezičku rezbariju, porodična drama u ratu, bez velikih riječi i politizacije priče.“ Enver Kazaz
„Boja zemlje porodična je kronika, sačinjena od niza pojedinačnih sudbina, ispričanih onako kako su se i odvile. Elvedinu Neziroviću uspjelo je nešto što piscima rijetko uspijeva. Pokušao je pisati onako kako jest i kako je bilo, ne optužujući druge. Čovjek koji ima savjest obično računa na to da i drugi ljudi imaju savjest. Oslobodivši svoju priču svih ukrasa, on ju je lišio – utjehe u književnosti. Upravo zato Boja zemlje je i neutješna, i tako šokantna knjiga. Njome počinje i njome završava jedna porodična historija, u kojoj su sabrane tolike naše napisane i nenapisane historije.“ Miljenko Jergović
„Roman Boja zemlje više je od romana – to je život sam. Pisan u najboljoj tradiciji proze Mirka Kovača, svedoči o majstorstvu pisca koji ispisuje autobiografsku povest o svome odrastanju, o sudbini svojih najbližih, o stalnim selidbama, o zauvek izgubljenom zavičaju. To je i pripovest o epohi u kojoj se raspadala jedna zemlja i u čijem su se središtu našli tragični svedoci njenog raspada. Elvedin Nezirović postiže ono što je u književnosti najteže: pisati jednostavno, iskreno, pouzdano, uverljivo i verodostojno o sopstvenom životu i životima drugih. Roman koji se čita više puta.“ Filip David
224 pages, Paperback
First published March 17, 2016
2 people are currently reading
50 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 9 of 9 reviews
April 8, 2022
Баш волим овакве људске, тзв. обичне приче, обичних људи.
Елведин Незировић је прави син социјалистичке Југославије и он нам доноси своју личну причу, обележену раним губитком оца и недостатком његове фигуре у одрастању, али кроз лична сећања реконструисана на основу породичног албума, Незировић заправо даје слику целокупног социјалистичког пролетаријата из периода наде и просперитета, а затим долази овај несрећни грађански рат у коме се сва социјалистичка идила претворила у прах. Незировић пише искрено, из срца, а и сам ће објаснити да му је овакав вид писања и „обрачунавања“ са прошлошћу био неопходан (јежим се и ја терапијског писања, али ово, рекао бих, није само то).
Незировић је нешто слабији када је реч о домаштавању (део са судбином прабабе Зејне), али је у реалности и доживљеној прошлости веома уверљив.
Иако је аутор неких 15 година старији од мене и долази из другачијег социјалног и културолошког миљеа, а, најзад, рођен сам оног дана када је СФРЈ почела да се растаче, те нисам имао прилике да окусим чари социјализма, ипак ми је много шта било веома блиско и уживао сам у читању.
Елведин Незировић је прави син социјалистичке Југославије и он нам доноси своју личну причу, обележену раним губитком оца и недостатком његове фигуре у одрастању, али кроз лична сећања реконструисана на основу породичног албума, Незировић заправо даје слику целокупног социјалистичког пролетаријата из периода наде и просперитета, а затим долази овај несрећни грађански рат у коме се сва социјалистичка идила претворила у прах. Незировић пише искрено, из срца, а и сам ће објаснити да му је овакав вид писања и „обрачунавања“ са прошлошћу био неопходан (јежим се и ја терапијског писања, али ово, рекао бих, није само то).
Незировић је нешто слабији када је реч о домаштавању (део са судбином прабабе Зејне), али је у реалности и доживљеној прошлости веома уверљив.
Иако је аутор неких 15 година старији од мене и долази из другачијег социјалног и културолошког миљеа, а, најзад, рођен сам оног дана када је СФРЈ почела да се растаче, те нисам имао прилике да окусим чари социјализма, ипак ми је много шта било веома блиско и уживао сам у читању.
November 5, 2023
Odlična porodična drama.
Toliko sam suosjećala sa tragičnim sudbinom odrastanja bez očeve figure, mladosti uništenom ratom, nesređenim porodičnim odnosima.
Svaka familija ima jedan ovakav porodični album.
Preporuka!
Toliko sam suosjećala sa tragičnim sudbinom odrastanja bez očeve figure, mladosti uništenom ratom, nesređenim porodičnim odnosima.
Svaka familija ima jedan ovakav porodični album.
Preporuka!
August 28, 2019
Odlična knjiga ,već iz prvih par stranica se vidi da je prvijenac.
Neočekivana forma pisanja pretapa se u atagonizam ovakvih rukopisa,lišena je bilo kakvih ukrasa,jednostavne riječi sklopljene u još jednostavnije rečenice dale su posebnu čar ovom romanu...
Obične i skromne ličnosti dale su veliki doprinos ovom djelu da bude "veliko".
Svako od nas se poznaje ili prepoznaje nekog svog u Janji Smoljan, Hadi,Miti,
Sandru...
Meni se iskreno najviše dopao patrijarhalan kontekst koji se narativno sam nametnuo u ovoj knjizi.
Melanholična ispovijest pisca koji je u duši ostao dječak/siroče,prepuna emocija, lijepo složenih anegdota,priča, od kojih autor pravi od svog oca neko mitološko biće, jer mu samo tuđe uspomene ostaju,
I jedan stari očev kofer sa ličnim stvarima od kojih će probati izvesti svoje zaključke o ocu.
Jedno polusretno djetinjstvo završiti te ratom i zauvijek izgubljenom mladosti.
Rat je dosta nepristrano opisan,kao i svi užasi koji su pogodili Mostar i Hercegovinu bez dodavanja i nadmetanja autorovog mišeljenja.
Knjiga će biti vam čulna onoliko koliko joj dopustite, ali svakako će dozvati mirise djetinjstva.
"Zemlji u Crnićima teško je odrediti boju,u ranu zimu je smeđa,poslije kiše crna,pri zalasku sunca zlatna;zimi kada je okuje mraz pobijeli,s prvim proljećem,u predvečerje postane rumena.
Pokušao sam da zaplačem ali nisam mogao.
Za onima kojima se smrt ukaže kao spasenje, ne može se zaplakati!
Neočekivana forma pisanja pretapa se u atagonizam ovakvih rukopisa,lišena je bilo kakvih ukrasa,jednostavne riječi sklopljene u još jednostavnije rečenice dale su posebnu čar ovom romanu...
Obične i skromne ličnosti dale su veliki doprinos ovom djelu da bude "veliko".
Svako od nas se poznaje ili prepoznaje nekog svog u Janji Smoljan, Hadi,Miti,
Sandru...
Meni se iskreno najviše dopao patrijarhalan kontekst koji se narativno sam nametnuo u ovoj knjizi.
Melanholična ispovijest pisca koji je u duši ostao dječak/siroče,prepuna emocija, lijepo složenih anegdota,priča, od kojih autor pravi od svog oca neko mitološko biće, jer mu samo tuđe uspomene ostaju,
I jedan stari očev kofer sa ličnim stvarima od kojih će probati izvesti svoje zaključke o ocu.
Jedno polusretno djetinjstvo završiti te ratom i zauvijek izgubljenom mladosti.
Rat je dosta nepristrano opisan,kao i svi užasi koji su pogodili Mostar i Hercegovinu bez dodavanja i nadmetanja autorovog mišeljenja.
Knjiga će biti vam čulna onoliko koliko joj dopustite, ali svakako će dozvati mirise djetinjstva.
"Zemlji u Crnićima teško je odrediti boju,u ranu zimu je smeđa,poslije kiše crna,pri zalasku sunca zlatna;zimi kada je okuje mraz pobijeli,s prvim proljećem,u predvečerje postane rumena.
Pokušao sam da zaplačem ali nisam mogao.
Za onima kojima se smrt ukaže kao spasenje, ne može se zaplakati!
August 28, 2020
Roman o običnim ljudima. Napisano bez upiranja prstom, napisano onako kako je i upravo zbog toga veoma potresno. Nekorišćen pasoš i jedna preostala fotografija upotpunjeni su pričom o životu velikog čoveka, tragično završenom.
August 12, 2022
3.5⭐
Imam neobično puno dodirnih tačaka sa piscem ove knjige. Rođeni smo u istom gradu; stanovali u istoj ulici, na udaljenosti od najviše nekoliko desetina metara, istovremeno, krajem osamdesetih; išli u istu osnovnu školu, doduše, ne istovremeno, jer je pisac osam godina stariji. I još dosta toga.
Dobro su mi poznati svi gradski motivi koje pominje u knjizi, pa predgrađa Mostara, okolna sela i gradovi. Štaviše, siguran sam, na osnovu svega što sam pročitao u "Boji zemlje", da je Nezirović skroz moja raja.
Ne znam šta je tačno to što mi je nedostajalo da ovo bude nešto više od samo prijatnog čitalačkog iskustva. Možda su moja očekivanja bila previsoka, možda sam se iz nostalgičnih razloga spremao da me knjiga emotivno rastavi na komade, pa kad se to nije desilo, ostavila me zbunjenog, ili sam je možda samo čitao u pogrešnom trenutku.
Šta god da je razlog, rado ću čitati Nezirovića i dalje.
Imam neobično puno dodirnih tačaka sa piscem ove knjige. Rođeni smo u istom gradu; stanovali u istoj ulici, na udaljenosti od najviše nekoliko desetina metara, istovremeno, krajem osamdesetih; išli u istu osnovnu školu, doduše, ne istovremeno, jer je pisac osam godina stariji. I još dosta toga.
Dobro su mi poznati svi gradski motivi koje pominje u knjizi, pa predgrađa Mostara, okolna sela i gradovi. Štaviše, siguran sam, na osnovu svega što sam pročitao u "Boji zemlje", da je Nezirović skroz moja raja.
Ne znam šta je tačno to što mi je nedostajalo da ovo bude nešto više od samo prijatnog čitalačkog iskustva. Možda su moja očekivanja bila previsoka, možda sam se iz nostalgičnih razloga spremao da me knjiga emotivno rastavi na komade, pa kad se to nije desilo, ostavila me zbunjenog, ili sam je možda samo čitao u pogrešnom trenutku.
Šta god da je razlog, rado ću čitati Nezirovića i dalje.
August 4, 2018
Knjigu sam procitala za samo nekoliko sati, čekala je na polici par mjeseci ne znam ni što sam odugovlačila sa čitanjem i napokon večeras sam završila. Elvedinu svaka čast, napisao je to fantastično.Cijeli život je uspio da prikaže kroz slike i opise da sam se baš uživila i uživala u čitanju. Na neke momente sam i zaplakala a na neke i jako nasmijala. Da ne dužim knjiga je za 10 !!!
February 19, 2023
4 zvjezdice radi teme i emocija ... ovo je više jedna malo duža priča, a ne roman, iako je bilo tema koje je mogao daleko detaljnije obraditi umjesto epizode s pornografijom - ne jer sam puritanka, nego zato što ništa novo nije rekao niti je njegovo iskustvo po bilo čemu bilo specifično.
Nije mi posve jasno niti inzistiranje na inicijalima, mogao je jednostavno promijeniti imena, ovako ispada kao da je imao dosta toga za reći na račun očeve obitelji, ali nije i ne vjerujem da je samo obzir prema njihovim osjećajima učinio da ih predstavi anonimnima. Pomalo dječje razmišljanje po kojem on njima nije bio bitan nakon očeve smrti, pa sada ni oni njemu nisu bitni niti toliko da ih imenom prestavi, taman i lažnim.
Možda griješim, ali ne razumijem kako mu nije jasno da odnos stričeva prema njemu, ne može biti jednak kao onaj njegovih ujaka. Mama se preudala i možda su očeva braća smatrala da se nemaju pravo "petljati" u novi život nekadašnje nevjeste, da bi novom suprugu možda moglo smetati njihovo prisustvo? Ujaci naprotiv su preuzeli tradicionalnu mušku ulogu i "štitili" sestru udovicu s malim djetetom i nastojali zamijeniti očinsku figuru.
Iako starija od autora, prepoznala sam u njegovima i dijelove svojih sjećanja na život u zemlji koje više nema i samo radi toga visoka ocjena.
Nije mi posve jasno niti inzistiranje na inicijalima, mogao je jednostavno promijeniti imena, ovako ispada kao da je imao dosta toga za reći na račun očeve obitelji, ali nije i ne vjerujem da je samo obzir prema njihovim osjećajima učinio da ih predstavi anonimnima. Pomalo dječje razmišljanje po kojem on njima nije bio bitan nakon očeve smrti, pa sada ni oni njemu nisu bitni niti toliko da ih imenom prestavi, taman i lažnim.
Možda griješim, ali ne razumijem kako mu nije jasno da odnos stričeva prema njemu, ne može biti jednak kao onaj njegovih ujaka. Mama se preudala i možda su očeva braća smatrala da se nemaju pravo "petljati" u novi život nekadašnje nevjeste, da bi novom suprugu možda moglo smetati njihovo prisustvo? Ujaci naprotiv su preuzeli tradicionalnu mušku ulogu i "štitili" sestru udovicu s malim djetetom i nastojali zamijeniti očinsku figuru.
Iako starija od autora, prepoznala sam u njegovima i dijelove svojih sjećanja na život u zemlji koje više nema i samo radi toga visoka ocjena.
October 15, 2016
Opisah svoje utiske o ovoj knjizi na http://cyberbosanka.me/boja-zemlje-el...
February 20, 2019
U jednom dahu. Na momente i osjetio miris svog djetinjstva.
Displaying 1 - 9 of 9 reviews