What do you think?
Rate this book
Страх и его слуга
Граф Отто фон Хаусбург со своим слугой прибывает в Белград. Окрестности города кишат вампирами – так, по крайней мере, болтает местное население. Однако в городском замке не верят слухам: супруга регента, герцогиня Мария Августа, медленно сгорает от неразделенной любви, регент занят охотой, граф Хаусбург – герцогиней.
На самом деле, граф – Дьявол, но до этого тоже никому нет дела. В поисках бессмертных, налитых кровью, стремясь уничтожить их всех, он обследует окрестные села – но ему мешает страх! Дьявол вздрагивает от каждого шороха, но больше всего он боится не вампиров…
Страх не оставит своего слугу, а слуга – своего Страха. Самое главное – впереди.
"Не бойтесь, что не понимаете – бояться будете, когда поймете!"
Мирьяна Новакович – блестящий рассказчик – мастерски балансирует между ужасным и смешным, поражая увлекательной сюжетной игрой и богатством смыслов. "Страх и его слуга" – лучший роман писательницы – не просто большая литературная загадка, но одна из вершин интеллектуальной прозы современной Европы.
На самом деле, граф – Дьявол, но до этого тоже никому нет дела. В поисках бессмертных, налитых кровью, стремясь уничтожить их всех, он обследует окрестные села – но ему мешает страх! Дьявол вздрагивает от каждого шороха, но больше всего он боится не вампиров…
Страх не оставит своего слугу, а слуга – своего Страха. Самое главное – впереди.
"Не бойтесь, что не понимаете – бояться будете, когда поймете!"
Мирьяна Новакович – блестящий рассказчик – мастерски балансирует между ужасным и смешным, поражая увлекательной сюжетной игрой и богатством смыслов. "Страх и его слуга" – лучший роман писательницы – не просто большая литературная загадка, но одна из вершин интеллектуальной прозы современной Европы.
320 pages, Hardcover
First published January 1, 1999
16 people are currently reading
454 people want to read
About the author
Mirjana Novaković
10 books30 followersU prozi Mirjane Novaković prepliću se sadašnjost i prošlost, fantastika i realizam. Likovi su zanimljivi, zapleti neočekivani, prepliću se elementi krimića, horora, mitskog i naučne fantastike. Njena proza je privlačna, i običnom i zahtevnom čitaocu, a pripovedački stil je ironičan, sa puno duha i šarma.
Mirjana Novaković je debitovala 1996. godine zbirkom Dunavski apokrifi, u izdanju Narodne knjige. U toj zbirci su se našle dve novele: Gromovska Legija i Jevanđelje po žednoj. 2016. godine objavila je zbirku Tajne priče, u kojoj su pored ove dve novele sabrane i priče koje je devedesetih godina XX veka objavljivala po književnim časopisima.
Bila je i koscenaristkinja tv serije Grupa (2019).
Napisala je sledeće romane: Strah i njegov sluga (1999, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za Ninovu nagradu), Johann’s 501 (2005, najuži izbor za Ninovu nagradu), Tito je umro (2011, uži izbor za Ninovu nagradu) i Mir i mir (Laguna, 2022, uži izbor za Ninovu nagradu).
Mirjana Novaković je debitovala 1996. godine zbirkom Dunavski apokrifi, u izdanju Narodne knjige. U toj zbirci su se našle dve novele: Gromovska Legija i Jevanđelje po žednoj. 2016. godine objavila je zbirku Tajne priče, u kojoj su pored ove dve novele sabrane i priče koje je devedesetih godina XX veka objavljivala po književnim časopisima.
Bila je i koscenaristkinja tv serije Grupa (2019).
Napisala je sledeće romane: Strah i njegov sluga (1999, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za Ninovu nagradu), Johann’s 501 (2005, najuži izbor za Ninovu nagradu), Tito je umro (2011, uži izbor za Ninovu nagradu) i Mir i mir (Laguna, 2022, uži izbor za Ninovu nagradu).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 65 reviews
March 19, 2023
I mostly gravitate towards the realist genre when reading fiction, and I don’t normally read either fantasy or horror. That being the case, it was an unusual choice for me to pick this fantastical Serbian novel that features both The Devil and vampires. Despite the subject matter, I wouldn’t describe this as a horror novel. I would describe it though, as mostly going over my head.
The setting is 18th century Serbia, during a period of Austrian rule. We open with a narrator who tells us he is The Devil, and who seems to be, as far as anything is certain in this novel. He is travelling to Belgrade in the guise of an Austrian count, von Hausberg, and is accompanied by his Serbian servant, Novak. The Devil wants to find out about reports of vampires killing people in Serbia. He worries that stories of people rising from the grave may be a sign of The Second Coming. There is, in addition, an official commission sent from Vienna to investigate the same reports.
The Devil cuts a surprisingly weak and cowardly figure. Not that you would exactly expect him to display nobility, but I kind of expect The Devil to be scarily powerful. In this novel he seems to have no special powers, other than an ability to understand every human language. Some people, but not many, recognise him instantly. They seem to take his presence in their stride, displaying a kind of “Why, it’s The Devil!” reaction. At one point, a Bishop who can see who he is tells him “Anyone who recognizes you has already journeyed to the depths of his soul.”
Part of the way through we are suddenly introduced to a second narrator, a Princess Maria Augusta, wife of the Austrian Governor of Serbia. From this point on the narrative switches between the two without warning, so you have to pay attention. We get two different versions of the same events, which to some extent can be explained by different perspectives. However near the end the narratives diverge so widely that we have to consider one of them (or both) to be false.
There seemed to be a theme in the book about how Austria is “Europe” whilst Serbia is “the east”. Maria Augusta tells us how much she likes a view of the Sava and the Danube from the main fortress in Belgrade,
“…because you can only appreciate the meaning of Europe, its true vulnerability and its true might, by standing outside it, sometimes regretting that you cannot enter and sometimes glad you’re not inside it.”
When one of the Commissioners tells Hausberg that they plan to capture a vampire and take it to Vienna, the latter expresses alarm at the prospect, saying that if the vampires were let out of Serbia they would conquer everything in their path. The author seems to have a sense of Serbia and the wider Balkans as something separate from the rest of the continent.
Throughout the novel the Devil tells Novak about how he watched the Crucifixion and Resurrection. The author has fun with lots of anachronistic and cross-cultural references. In a tavern the night after the Crucifixion, The Devil hears a sailor tell the tale of Moby Dick, whilst back in 18th century Serbia there are references to Chinese fortune cookies. There’s some quite good humour in the book, and I had about half-a-dozen lol moments. Probably my favourite was when Novak teams up with some hajduks to take Hausberg vampire-hunting, and they force Hausberg/The Devil to wear a cross for protection!
The book has its plus points but taken as a whole, I struggled to make sense of it. Perhaps I was simply trying too hard to do so.
The setting is 18th century Serbia, during a period of Austrian rule. We open with a narrator who tells us he is The Devil, and who seems to be, as far as anything is certain in this novel. He is travelling to Belgrade in the guise of an Austrian count, von Hausberg, and is accompanied by his Serbian servant, Novak. The Devil wants to find out about reports of vampires killing people in Serbia. He worries that stories of people rising from the grave may be a sign of The Second Coming. There is, in addition, an official commission sent from Vienna to investigate the same reports.
The Devil cuts a surprisingly weak and cowardly figure. Not that you would exactly expect him to display nobility, but I kind of expect The Devil to be scarily powerful. In this novel he seems to have no special powers, other than an ability to understand every human language. Some people, but not many, recognise him instantly. They seem to take his presence in their stride, displaying a kind of “Why, it’s The Devil!” reaction. At one point, a Bishop who can see who he is tells him “Anyone who recognizes you has already journeyed to the depths of his soul.”
Part of the way through we are suddenly introduced to a second narrator, a Princess Maria Augusta, wife of the Austrian Governor of Serbia. From this point on the narrative switches between the two without warning, so you have to pay attention. We get two different versions of the same events, which to some extent can be explained by different perspectives. However near the end the narratives diverge so widely that we have to consider one of them (or both) to be false.
There seemed to be a theme in the book about how Austria is “Europe” whilst Serbia is “the east”. Maria Augusta tells us how much she likes a view of the Sava and the Danube from the main fortress in Belgrade,
“…because you can only appreciate the meaning of Europe, its true vulnerability and its true might, by standing outside it, sometimes regretting that you cannot enter and sometimes glad you’re not inside it.”
When one of the Commissioners tells Hausberg that they plan to capture a vampire and take it to Vienna, the latter expresses alarm at the prospect, saying that if the vampires were let out of Serbia they would conquer everything in their path. The author seems to have a sense of Serbia and the wider Balkans as something separate from the rest of the continent.
Throughout the novel the Devil tells Novak about how he watched the Crucifixion and Resurrection. The author has fun with lots of anachronistic and cross-cultural references. In a tavern the night after the Crucifixion, The Devil hears a sailor tell the tale of Moby Dick, whilst back in 18th century Serbia there are references to Chinese fortune cookies. There’s some quite good humour in the book, and I had about half-a-dozen lol moments. Probably my favourite was when Novak teams up with some hajduks to take Hausberg vampire-hunting, and they force Hausberg/The Devil to wear a cross for protection!
The book has its plus points but taken as a whole, I struggled to make sense of it. Perhaps I was simply trying too hard to do so.
July 18, 2014
Uzeo sam da čitam ovaj roman potpuno neopterećen, ne očekujući bog zna šta... Kad ono međutim (što bi neki rekli) :)
Kada roman obiluje tolikim interesantnim momenatima teško je od nečega početi... Ali hajde da krenem sa njim...
Grof Fon Hauzburg...Lucifer... Đavo... mislim da ni u jednom romanu nije predstavljen sa toliko visprenosti, ironije, satire, rečitosti, vedrine, skoro pa human,oslikan i kao filozof i kao umetnik... Moram priznati da sam uživao u njegovim dijalozima i filozofiranjima...
Novak, pratilac Luciferov... izuzetan lik... podseća i na Smrdu (Posetioci) i na Boldrika (Crna Guja), na momente toliko mudar a opet toliko ciničan... prava protivteža Hauzburgu...
Njih dvojica su smešteni usred austrougarske istrage povodom vampirizma u Srbiji (Sava Savanović). Sama tema deluje poprilično trivijalno, međutim knjiga nikako ne može da se uvrsti među trivijalnu književnost. Pre svega, knjiga obiluje filozofskim osvrtima na teme umetnosti, stvaranja, istine, vere,... Ali ono što je pre svega oduševljavajuće jeste neverovatna intertekstualnost koja romanu daje na težini i koja izbija iz skoro svakog pasusa romana.
Pre svega Turn, Taksis, Tristero - Crying of lot 49
Šekspir, Ana Karenjina, Mobi Dik, Ime ruže,... to je samo ono što je isplivalo pri prvom čitanju. A verujte mi na reč, ova knjiga zahteva da se čita barem dva puta, jer neke stvari sigurno promaknu.
Odlične su i intertekstualne veze sa popularnom kulturom - npr. kada Lucifer recituje početne stihove kultne pesme Rolling stones-a "Sympathy for the devil"
Čini se da Mirjani Novaković skoro ništa nije sveto i da za nju ništa nije nedodirljivo. Ona neštedimice gazi sve i sa ironijom, satirom i humorom sagledava ovaj svet. A mora se priznati da joj je izuzetan smisao za humor.
Uživao sam dok sam čitao knjigu, i stavljam je na listu knjiga koje čekaju svoje drugo čitanje.
Kada roman obiluje tolikim interesantnim momenatima teško je od nečega početi... Ali hajde da krenem sa njim...
Grof Fon Hauzburg...Lucifer... Đavo... mislim da ni u jednom romanu nije predstavljen sa toliko visprenosti, ironije, satire, rečitosti, vedrine, skoro pa human,oslikan i kao filozof i kao umetnik... Moram priznati da sam uživao u njegovim dijalozima i filozofiranjima...
Novak, pratilac Luciferov... izuzetan lik... podseća i na Smrdu (Posetioci) i na Boldrika (Crna Guja), na momente toliko mudar a opet toliko ciničan... prava protivteža Hauzburgu...
Njih dvojica su smešteni usred austrougarske istrage povodom vampirizma u Srbiji (Sava Savanović). Sama tema deluje poprilično trivijalno, međutim knjiga nikako ne može da se uvrsti među trivijalnu književnost. Pre svega, knjiga obiluje filozofskim osvrtima na teme umetnosti, stvaranja, istine, vere,... Ali ono što je pre svega oduševljavajuće jeste neverovatna intertekstualnost koja romanu daje na težini i koja izbija iz skoro svakog pasusa romana.
Pre svega Turn, Taksis, Tristero - Crying of lot 49
Šekspir, Ana Karenjina, Mobi Dik, Ime ruže,... to je samo ono što je isplivalo pri prvom čitanju. A verujte mi na reč, ova knjiga zahteva da se čita barem dva puta, jer neke stvari sigurno promaknu.
Odlične su i intertekstualne veze sa popularnom kulturom - npr. kada Lucifer recituje početne stihove kultne pesme Rolling stones-a "Sympathy for the devil"
Čini se da Mirjani Novaković skoro ništa nije sveto i da za nju ništa nije nedodirljivo. Ona neštedimice gazi sve i sa ironijom, satirom i humorom sagledava ovaj svet. A mora se priznati da joj je izuzetan smisao za humor.
Uživao sam dok sam čitao knjigu, i stavljam je na listu knjiga koje čekaju svoje drugo čitanje.
May 8, 2018
Interesantan i zabavan roman. Smeša istorije, mita, parodije, ironije, humora, filozofije, krimi-romana, horora... Preporuka svima.
Read
November 26, 2023Knjiga van svake ocene, priča preopširna za kratak osvrt. Sama radnja nije poenta. Ne posedujem sposobnosti da opišem ovo iskustvo, osim da dođem do nesigurnog zaključka da mi se ono dopalo. Osim kraja - nisam razočarana, samo ta poslednja dva poglavalja su preletela preko moje glave. Suviše neverovatno da bi se racionalizovalo. Za neko drugo čitanje, možda...
Misli, zapažanja i zaključci su bili fantastični. Obećavam da ću kupiti i anotirati knjigu samo da bih im se iznova vraćala.
Misli, zapažanja i zaključci su bili fantastični. Obećavam da ću kupiti i anotirati knjigu samo da bih im se iznova vraćala.
February 15, 2016
Potpuno psihodelična atmosfera od samog početka. Kočije koje pristižu po magluštini u Beograd, dovozeći Lucifera i njegovog slugu, da uz pomoć još trojice naučnika razreše pojavu vampira u tom kraju. Međutim, sluga je mnogo više od samog sluge. On sam je odabrao Lucifera, iskoristivši njegove trikove obmane. Dalje - ne zna se ko više laže tokom celog romana, koji većim delom podseća na ispovest okrivljenih u sudnici, iz dva ugla - princezinog i Luciferovog. Sama radnja je zamagljena, i čini se - nebitna, kao i vampiri koji su, reklo bi se, metafora i maska koja je omogućila izvršiocima da nesmetano obmanjuju jedni druge, pokušavajući da izvuku korist za sebe. I tako u čitavom romanu - obilje filozofskih rasprava i jednosmernih dijaloga.
May 1, 2016
Zaista fantastiča knjiga koju sam odličila da kupim pošto je puna misli o kojima bih volela kasnje još detaljnije da razmislim.
Proza je fantastična po sebi i meni lično veoma odgovara tempo u knjizi, kao i promena perspektiva koja nas na kraju dovodi do pitanja šta je ovde istina. E, pa, istine u romanu, kao i većini priča, ima koliko i ljudi koji to čitaju.
Proza je fantastična po sebi i meni lično veoma odgovara tempo u knjizi, kao i promena perspektiva koja nas na kraju dovodi do pitanja šta je ovde istina. E, pa, istine u romanu, kao i većini priča, ima koliko i ljudi koji to čitaju.
December 26, 2015
Zabavna, vedra, na trenutke raspomamljena priča, za sve ljubitelje fantastifikovane istorije, detektivske parodije, Beograda u iskrivljenom ogledalu, vampira.... A tu i tamo ubačene reference na Pinčona daju posebnu čar.
September 5, 2015
Treće čitanje i svaki put nađem nešto novo. Dobra je ovo knjiga, i zahteva mnogo pažnje, jer oba pripovedača lažu kao namazana.
June 13, 2016
"страх і його слуга" – то такий воістину постмодерний роман: клаптиковий, (де)конструювальний, повний інтертекстів, анахронізмів і рушниць, які ніколи не вистрілять.
центральний герой роману – здається, сам диявол, який боїться вампірів. він узагалі нетиповий, цей диявол: занадто говіркий, лякливий, схильний до закохуваності, не дуже кмітливий (він, наприклад, поняття не має, чому княгиня турн-і-таксіс стільки часу проводить у голубівні – а зрештою, поштові голуби у структурі роману не отримують особливої ваги, тому це йому можна пробачити), одержимий спогадами про останні дні христа, від чого "страх і його слуга" іноді нагадує "майстра і маргариту". невідомо, навіщо, але тим не менш.
і в мене таки проблема з необов'язковістю постмодерної цитатності в цьому романі. тобто весело було, коли інквізитор хvіі століття розповідав про те, як палив ремедіос варо, або коли п'яний моряк у єрусалимі всіх мучив довжелезною історією про велетенського кита (не пам'ятаю тільки, чи були в цього моряка всі ноги цілі – хоча стоп, звісно, цілі, бо ж звали його ізмаїлом), але то просто симпатичні фрагменти, які чогось більшого для тексту не роблять. принаймні регулярні появи вітгенштайна краще обґрунтовані, і на тому дяка.
центральний герой роману – здається, сам диявол, який боїться вампірів. він узагалі нетиповий, цей диявол: занадто говіркий, лякливий, схильний до закохуваності, не дуже кмітливий (він, наприклад, поняття не має, чому княгиня турн-і-таксіс стільки часу проводить у голубівні – а зрештою, поштові голуби у структурі роману не отримують особливої ваги, тому це йому можна пробачити), одержимий спогадами про останні дні христа, від чого "страх і його слуга" іноді нагадує "майстра і маргариту". невідомо, навіщо, але тим не менш.
і в мене таки проблема з необов'язковістю постмодерної цитатності в цьому романі. тобто весело було, коли інквізитор хvіі століття розповідав про те, як палив ремедіос варо, або коли п'яний моряк у єрусалимі всіх мучив довжелезною історією про велетенського кита (не пам'ятаю тільки, чи були в цього моряка всі ноги цілі – хоча стоп, звісно, цілі, бо ж звали його ізмаїлом), але то просто симпатичні фрагменти, які чогось більшого для тексту не роблять. принаймні регулярні появи вітгенштайна краще обґрунтовані, і на тому дяка.
March 22, 2016
Knjiga koja definitivno ide na ponovno čitanje.Istorijske i reference popularne kulture vire iz svake rečenice,toliko suptilno i neopterećujuće.Petu zvedicu je knjiga izgubila ubdrugoj polovini,što ne znači da je nećw dobiti pri ponovnom čitanju.
January 2, 2021
I've read this novel for the first time several year ago and then I came back to it. Fiction with vampires is usually not my cup of tea but this one caused quite a stir in Serbian literary circles once it was published that I just had to give it a go. There was even a play settled under the open sky, during the night on the Belgrade fort Kalemegdan (where the novel is set as well).
The novel is set in XVIII century in Belgrade under Austrian administration and the topic is one historical event: Investigation of vampires. By the way for the first time in the western world Serbian word “vampir” has been documented (and the adopted by everyone else)! In the year of 1725 in the Serbian village Kiseljevo peasant Petar Blagojević died and soon after him few peasants more. All of them in their dying moments were talking that late Petar is coming to them during the night and drank their blood. Then commission along with the priest exhumed Petar, stabbed his heart with hawthorn stake and burned the body. Peter has been proclaimed as “archvampire”, the report has been sent to Belgrade and from there to Vienna and after publication in The Wiennerisches Diarium it was the main theme in Vienna’s public circles.
So, theme for this novel is a historical fact from 1725, arrival of the commission from Vienna that supposed to investigate article in Wiennerisches Diarium about vampires in Serbia and the main role plays Devil himself! (in strange way similar with “Sympathy for the Devil” by Rolling Stones).So it seems by default this novel suppose to be horror and in some way it is: we have vampires, placed in the system of manipulations, money, politics … yes it is actually kind of political horror novel. Therefore there’s no problem to put in this sub-genre at the same place vampires, devil, princes, Maria Magdalene, Christ … Politics is the biggest horror because it is true horror. In politics, nothing is fiction!
As I said devil plays the main role and is one (of two, second is Princess Maria Augusta Turn and Taxis) narrators of the story. He is disguised in false count Otto von Hausburg (one of many historical allusions) and is coming with his servant Novak, Serb (amazing character, Christian who is willingly work for devil as a way of self punishment) to check if the rumors about vampires are true. He has his own reasons. In one moment devil says “I don’t have enemies among people. Everyone loves me!” and in some way you can believe in that (remember Rolling Stones from above) because we are meeting men that are much worse than the devil. Here, devil is an anthropomorphous being, almost common man who doesn’t have any supernatural powers but has flaws common to majority of human beings. And that is the irony: Devil meets people much worse than he is and he’s afraid and wants to avoid them. It seems that devil is afraid of Serbia (and Serbs)!
So this is mixture of horror and fantasy with postmodernistic elements. This is the story where the history is turned upside down! Vision of Christianity through the eyes of the devil, from the night in the Gethsemane Garden through the centuries is so intelligent and with amazing humour! We see devil as a common man who drinks, smokes hashish, sleep, is running away from love and is afraid of vampires! And why’s that? Well, think! If dead people are arising Judgment Day is near, meaning farewell to the devil!
Images of Belgrade from the early XVIII century are magical! The city has been divided in two parts: “Austrian” (which means: European, Christian, white (Belgrade means Beli-White Grad-City)) part and the second “obscure other” part that is on the other side of the Wall, behind the Prince Eugene Line, where through the night and fog roam vampires, ghosts, road bandits and other Serbian and Turkish natives. I said that the history has been turned upside down but there are many historical facts, especially about the history of my Belgrade.
Through entire novel many pseudo-biblical stories are interweaving and are initiated with the constant devil’s self-reexamination, his desperate need to treat Christ with irony and author with many beautiful marginal allusions is canceling linearity of time. We are sailing from the New Testament to Ludwig Wittgenstein, from Dante to Rolling Stones and through the huge part of Serbian literature.
In the same time, Novaković is telling story about one Belgrade that is nothing but apocryphal place for any nowadays Belgradian because there is almost nothing left from those past times. That was "deorientaled" place, with three circle of strong walls, full of cathedrals build by Austrians, and destroyed by the same Austrians when the Austrian regent sold Belgrade back to Turks. And if there is a place where that town still exists, it must be in that other world where, even today many undead souls of the always obscure, dark Balkans are roaming; about which Mirjana Novaković is writing with cheerful, ironical tenderness, precisely in the way one should write about something that is dear as much as is crazy, about place where even devil himself in one moment is putting cross around his neck!
The novel is set in XVIII century in Belgrade under Austrian administration and the topic is one historical event: Investigation of vampires. By the way for the first time in the western world Serbian word “vampir” has been documented (and the adopted by everyone else)! In the year of 1725 in the Serbian village Kiseljevo peasant Petar Blagojević died and soon after him few peasants more. All of them in their dying moments were talking that late Petar is coming to them during the night and drank their blood. Then commission along with the priest exhumed Petar, stabbed his heart with hawthorn stake and burned the body. Peter has been proclaimed as “archvampire”, the report has been sent to Belgrade and from there to Vienna and after publication in The Wiennerisches Diarium it was the main theme in Vienna’s public circles.
So, theme for this novel is a historical fact from 1725, arrival of the commission from Vienna that supposed to investigate article in Wiennerisches Diarium about vampires in Serbia and the main role plays Devil himself! (in strange way similar with “Sympathy for the Devil” by Rolling Stones).So it seems by default this novel suppose to be horror and in some way it is: we have vampires, placed in the system of manipulations, money, politics … yes it is actually kind of political horror novel. Therefore there’s no problem to put in this sub-genre at the same place vampires, devil, princes, Maria Magdalene, Christ … Politics is the biggest horror because it is true horror. In politics, nothing is fiction!
As I said devil plays the main role and is one (of two, second is Princess Maria Augusta Turn and Taxis) narrators of the story. He is disguised in false count Otto von Hausburg (one of many historical allusions) and is coming with his servant Novak, Serb (amazing character, Christian who is willingly work for devil as a way of self punishment) to check if the rumors about vampires are true. He has his own reasons. In one moment devil says “I don’t have enemies among people. Everyone loves me!” and in some way you can believe in that (remember Rolling Stones from above) because we are meeting men that are much worse than the devil. Here, devil is an anthropomorphous being, almost common man who doesn’t have any supernatural powers but has flaws common to majority of human beings. And that is the irony: Devil meets people much worse than he is and he’s afraid and wants to avoid them. It seems that devil is afraid of Serbia (and Serbs)!
So this is mixture of horror and fantasy with postmodernistic elements. This is the story where the history is turned upside down! Vision of Christianity through the eyes of the devil, from the night in the Gethsemane Garden through the centuries is so intelligent and with amazing humour! We see devil as a common man who drinks, smokes hashish, sleep, is running away from love and is afraid of vampires! And why’s that? Well, think! If dead people are arising Judgment Day is near, meaning farewell to the devil!
Images of Belgrade from the early XVIII century are magical! The city has been divided in two parts: “Austrian” (which means: European, Christian, white (Belgrade means Beli-White Grad-City)) part and the second “obscure other” part that is on the other side of the Wall, behind the Prince Eugene Line, where through the night and fog roam vampires, ghosts, road bandits and other Serbian and Turkish natives. I said that the history has been turned upside down but there are many historical facts, especially about the history of my Belgrade.
Through entire novel many pseudo-biblical stories are interweaving and are initiated with the constant devil’s self-reexamination, his desperate need to treat Christ with irony and author with many beautiful marginal allusions is canceling linearity of time. We are sailing from the New Testament to Ludwig Wittgenstein, from Dante to Rolling Stones and through the huge part of Serbian literature.
In the same time, Novaković is telling story about one Belgrade that is nothing but apocryphal place for any nowadays Belgradian because there is almost nothing left from those past times. That was "deorientaled" place, with three circle of strong walls, full of cathedrals build by Austrians, and destroyed by the same Austrians when the Austrian regent sold Belgrade back to Turks. And if there is a place where that town still exists, it must be in that other world where, even today many undead souls of the always obscure, dark Balkans are roaming; about which Mirjana Novaković is writing with cheerful, ironical tenderness, precisely in the way one should write about something that is dear as much as is crazy, about place where even devil himself in one moment is putting cross around his neck!
September 16, 2020
I'm sad to say I found this book a slog. I had a few issues with it, disappointingly. I wanted to like it, but I struggled. Overall, I found it really confusing, the structure, the time-line, the narrators, the plot. The idea for the book was good, the Devil is living on Earth and upon hearing of vampires in the area he sets out to discover (or hopefully disprove) them. The rising of the dead from the grave would herald the Second Coming and he is keen to prevent this. The book begins from the Devil's perspective and he is a charming and erudite narrator, though a bit of a coward. Then, without warning, we have a second narrator - the Princess. Her story is told as recollections of the past from her present (sometime in the future), whilst the Devil's are told as present tense but describe the same events. Part of my issue was that this meant that the story jumped about quite a lot and I struggled to keep track of who was narrating (both characters were written in almost the same voice), and when events were occurring. I persevered, but I think some of the nuances ended up lost on me. I have looked at the previous reviews and ratings and think that perhaps some of the issues could lie with the translation rather than the original text. Who knows? My Serbian is non-existent.
World Terror Tour Reading Challenge: Serbia
World Terror Tour Reading Challenge: Serbia
February 24, 2015
Веома интересантна књига писана "читљивим" и духовитим стилом, која представља ђавола, главног протагонисту романа у једном несвакидашњем светлу. Иако је он и наратор романа, један од, и по природи ствари стиче одређену наклоност читаоца, присуство његовог, још интригантнијег слуге, не чини га у крајњој инстанци позитивцем, чак напротив. Природа ђавола на први поглед није "дијаболична" како смо то навикли, али је саткана од страха самог и то страха од свог коначног пораза, који га и мотивише на све поступке у овом роману, али и у читавој историји у којој делује. То је трунка за коју се роман "држи", а да не постаје бласфемичан, барем по мом суду.
До половине прича тече јасно, а од половине постаје надреална и мени лично губи на разумљивости. Јасно, из ње се могу извући многи закључци и "поуке", али се мени ипак чини као свесни бег у неразумљиво, замагљено, надреално. То је легитимно. Сви лажу, јер нико од актера не жели да открије или саопшти истину, будући да их она и не иснпирише. Трагедија времена, народа и појединаца - тако општа места.
У сваком случају читање није било губљење времна. Препоруке.
До половине прича тече јасно, а од половине постаје надреална и мени лично губи на разумљивости. Јасно, из ње се могу извући многи закључци и "поуке", али се мени ипак чини као свесни бег у неразумљиво, замагљено, надреално. То је легитимно. Сви лажу, јер нико од актера не жели да открије или саопшти истину, будући да их она и не иснпирише. Трагедија времена, народа и појединаца - тако општа места.
У сваком случају читање није било губљење времна. Препоруке.
April 26, 2021
Neobičan roman u vidu spoja fikcije i istorije, pretočenih u rečenice koje su me navodile na razmišljanja, na smeh, na preispitivanja, ali i na znatiželju. Čak su i igranje sa likovima i vremenska klacklalica pripovedanja doprinosili neobičnosti ove knjige. Možda je i zbog samog đavola, za koga nisam očekivao da će biti intepretiran na način koji jeste.
August 6, 2019
It was funny but I got lost... cannot say I'm impressed
Read
April 14, 2021Povodom novog Laguninog izdanja romana Mijane Novaković #StrahINjegovSluga (a koji je u međuvremenu ušao i u srednjoškolsku lektiru), želim da vas podsetim na svoj tekst koji sam davne 2009. napisao za sada upokojeni #Popboks...
Reč „vampir“ je jedina srpska reč koja je postala internacionalizam. Na zapadu je po prvi put zabeležena 1724. godine, u izveštaju komisije koja je istraživala slučaj povampirenja izvesnog Petra Blagojevića koji je „pio krv“ žiteljima sela u okolini Beograda. Vesti o ovim neobičnom slučaju dospele su i do Beča, izazvavši pravu senzaciju. Vremenom, vampiri su zaposeli stranice svetske književnosti pojavivši se u poznatim delima Polidorija („Vampir“, 1819), Le Fanua („Karmila“, 1872) i Stokera („Drakula“, 1897).
Nemrtve krvopije su i ranije inspirisale srpske pisce (vidi - Ana Radin: „Motiv vampira u mitu i književnosti“), ali znatno sporadičnije nego što se moglo očekivati, imajući u vidu da se radi predanju duboko ukorenjenom na ovim prostorima. Mirjana Novaković je romanom „Strah i njegov sluga“ u srpsku književnost na velika vrata vratila vampire – dobro poznati kanon upotpunivši dobrodošlim postmodernim ukrasima.
Preuzimajući neke od važnih elemenata čuvene pripovetke Milovana Glišića „Posle devedeset godina“ (1880) Novaković u svom romanu prepliće priče dva naratora - antropomorfnog Đavola koji, u strahu od Strašnog suda, pokušava da spreči uskrsnuće mrtvih i nesrećno zaljubljene austrijske princeze bačene u grotlo balkanskih intriga.
Najčuveniji srpski vampir Sava Savanović se pojavljuje na kratko, ali on nije glavni predmet interesovanja spisataljice. Vampiri u romanu Strah i njegov sluga imaju različite pojavne oblike i ponekad je teško razlučiti lažne od pravih - oni uglavnom nastanjuju transcedentnu dimenziju između jave i sna, prošlosti i budućnosti, nije ih lako opisati - što omogućava različite pristupe i tumačenja prozi Mirjane Novaković.
Mešajući istorijsko i mitsko, realno i fantastično, autorka stvara delo visoke intertekstualnosti koje se otima tačnom žanrovskom određivanju.
Pažljiviji i načitaniji pronaći će u romanu brojne posvete delima klasične svetske i srpske književnosti („Novi zavet“, Danteova „Božanstvena komedija”, Andrićev „Most na Žepi“, Glišićeva „Glava šećera“, „Seobe“ i „Stražilovo“ Miloša Crnjanskog, Disova Možda spava...) ali i na neočekivano citiranje pop-kulturnih fenomena novijeg razdoblja („Saosećanje za đavola“ Rolling Stonesa, na primer).
Autorka svoje delo naziva „političkim horor romanom“, i to možda predstavlja dobar kompromis, imajuću u vidu višeslojnost dela. Bez obzira na to što okosnicu priče čini istraga povodom navodnog pojavljivanja vampira u Srbiji XVIII veka, horor elementi su potisnuti u drugi plan zarad istraživnja političkih intiga tokom austrougarske okupacije Srbije i biografija/emotivnih previranja dva glavna junaka. Ipak, nema razloga za strepnju. Mirjana Novaković je vešt pripovedač koji ne dozvoljava da se u njeno delo uvuče prazan hod ili, ne daj Bože, dosada. Sa njenim romanom svi su na dobitku – a posebno domaća književna scena koja naprosto vapi za infuzijom sveže krvi.
Reč „vampir“ je jedina srpska reč koja je postala internacionalizam. Na zapadu je po prvi put zabeležena 1724. godine, u izveštaju komisije koja je istraživala slučaj povampirenja izvesnog Petra Blagojevića koji je „pio krv“ žiteljima sela u okolini Beograda. Vesti o ovim neobičnom slučaju dospele su i do Beča, izazvavši pravu senzaciju. Vremenom, vampiri su zaposeli stranice svetske književnosti pojavivši se u poznatim delima Polidorija („Vampir“, 1819), Le Fanua („Karmila“, 1872) i Stokera („Drakula“, 1897).
Nemrtve krvopije su i ranije inspirisale srpske pisce (vidi - Ana Radin: „Motiv vampira u mitu i književnosti“), ali znatno sporadičnije nego što se moglo očekivati, imajući u vidu da se radi predanju duboko ukorenjenom na ovim prostorima. Mirjana Novaković je romanom „Strah i njegov sluga“ u srpsku književnost na velika vrata vratila vampire – dobro poznati kanon upotpunivši dobrodošlim postmodernim ukrasima.
Preuzimajući neke od važnih elemenata čuvene pripovetke Milovana Glišića „Posle devedeset godina“ (1880) Novaković u svom romanu prepliće priče dva naratora - antropomorfnog Đavola koji, u strahu od Strašnog suda, pokušava da spreči uskrsnuće mrtvih i nesrećno zaljubljene austrijske princeze bačene u grotlo balkanskih intriga.
Najčuveniji srpski vampir Sava Savanović se pojavljuje na kratko, ali on nije glavni predmet interesovanja spisataljice. Vampiri u romanu Strah i njegov sluga imaju različite pojavne oblike i ponekad je teško razlučiti lažne od pravih - oni uglavnom nastanjuju transcedentnu dimenziju između jave i sna, prošlosti i budućnosti, nije ih lako opisati - što omogućava različite pristupe i tumačenja prozi Mirjane Novaković.
Mešajući istorijsko i mitsko, realno i fantastično, autorka stvara delo visoke intertekstualnosti koje se otima tačnom žanrovskom određivanju.
Pažljiviji i načitaniji pronaći će u romanu brojne posvete delima klasične svetske i srpske književnosti („Novi zavet“, Danteova „Božanstvena komedija”, Andrićev „Most na Žepi“, Glišićeva „Glava šećera“, „Seobe“ i „Stražilovo“ Miloša Crnjanskog, Disova Možda spava...) ali i na neočekivano citiranje pop-kulturnih fenomena novijeg razdoblja („Saosećanje za đavola“ Rolling Stonesa, na primer).
Autorka svoje delo naziva „političkim horor romanom“, i to možda predstavlja dobar kompromis, imajuću u vidu višeslojnost dela. Bez obzira na to što okosnicu priče čini istraga povodom navodnog pojavljivanja vampira u Srbiji XVIII veka, horor elementi su potisnuti u drugi plan zarad istraživnja političkih intiga tokom austrougarske okupacije Srbije i biografija/emotivnih previranja dva glavna junaka. Ipak, nema razloga za strepnju. Mirjana Novaković je vešt pripovedač koji ne dozvoljava da se u njeno delo uvuče prazan hod ili, ne daj Bože, dosada. Sa njenim romanom svi su na dobitku – a posebno domaća književna scena koja naprosto vapi za infuzijom sveže krvi.
Read
August 24, 2021Sećam se kada sam pre, jedno, hiljadu godina u biblioteci naleteo na knjigu „Johann’s 501“, meni tada nepoznate, Mirjane Novaković. Knjiga mi je, tada, delovala podebelo sa sitnim slovima, a vreme napolju odvratno, hladno, mračno… Bio sam u fazonu da uzmem tu knjigu jer će me svojom debljinom zaokupiti dovoljno dugo da narednih dve nedelje ne izađem iz kuće.
Uzeo sam je slučajno, a ispostaviće se da će to biti jedna neobična knjiga koja će mi se veoma dopasti. I o kojoj ću, u godinama koje dolaze, često razmišljati.
Kada se pojavio roman „Tito je umro“ već sam se setio „one Mirjane Novaković“ i knjigu sam sa uživanjem pročitao. „Tajne priče“ sa magično privlačnim pričama iz zbirke „Dunavski apokrifi“ i komercijalnim potrebama iznuđenim, i apsolutno nepotrebnim, dodatnim pričama su mi bili lepa poslastica
Ali, eto, nikako nisam naleteo na njeno najpoznatije delo sve dok Laguna nedavno nije objavila drugo izdanje knjige „Strah i njegov sluga“. I zaista sam se lepo zabavio u priči o istrazi o vampirima koji su se, istorija nam kaže, pojavili u Kraljevini Srbiji pod Austrijskom upravom.
Zaista slatka i pitka priča koju sam pročitao gotovo „iz cuga“.
Mirjana Novaković je sjajna pripovedačica i to pokazuje svakom svojom knjigom.
Uzeo sam je slučajno, a ispostaviće se da će to biti jedna neobična knjiga koja će mi se veoma dopasti. I o kojoj ću, u godinama koje dolaze, često razmišljati.
Kada se pojavio roman „Tito je umro“ već sam se setio „one Mirjane Novaković“ i knjigu sam sa uživanjem pročitao. „Tajne priče“ sa magično privlačnim pričama iz zbirke „Dunavski apokrifi“ i komercijalnim potrebama iznuđenim, i apsolutno nepotrebnim, dodatnim pričama su mi bili lepa poslastica
Ali, eto, nikako nisam naleteo na njeno najpoznatije delo sve dok Laguna nedavno nije objavila drugo izdanje knjige „Strah i njegov sluga“. I zaista sam se lepo zabavio u priči o istrazi o vampirima koji su se, istorija nam kaže, pojavili u Kraljevini Srbiji pod Austrijskom upravom.
Zaista slatka i pitka priča koju sam pročitao gotovo „iz cuga“.
Mirjana Novaković je sjajna pripovedačica i to pokazuje svakom svojom knjigom.
December 23, 2020
Može biti da sam ja površan, ali ova knjiga nije zadovoljila moja očekivanja. Mislio sam da će to biti duhoviti triler sa vampirskom tematikom, ali se pretvorilo u galimatijas književnih referenci i referenci iz popularne kulture. Na momente mi je delovalo kao kopile Pavića i Bulgakova, usvojeno od strane Crnjanskog.
August 22, 2016
Надасве занимљива књига. Прича о Београду и вампирима те авантури везано, за њих, једне принцезе и самог ђавола.
December 26, 2024
First things first - there is no Habsburg princess in this novel - there is a Princess of Turn and Taxis (a family of storied greatness in their own right) and there is a count von Hausburg, but it is an incognito adopted and discarded like many others by its user, the Devil. Oddly the Devil is not very 'super'natural and oddly nonthreatening. In fact the Devil (and he is 'The Devil' the original 'Lord Morning Star', Beelzebub, Father of Lies, etc.) spends most of the novel afraid of various people and things, including a group of Serbian cut throats in a pub, and not-particularly-large groups of surly peasants. Hardly the glorious 'Morning Star' of fearsome legend. There are also no vampires and no indication that there ever were any vampires (Anyone interested in the 'discovery' of vampires in the age of reason must read 'Vampires, Burial, and Death: Folklore and Reality; With a New Preface' by Paul Barber. A really first rate book and a must read for anyone with an interest in the 'historical' and 'literary' roots of Vampires).
So an odd novel whose oddness is exacerbated by typesetting errors (are books still typeset? Of course not in the hot metal way but we still refer to them being printed?). In Serbia, it would appear, there are no staff or systems who would know or recognize correct English usage. There are innumerable word breaks where words such as come appear co- and then -me on the next line. This drove me to distraction and I am usually very indulgent to the foibles of editing errors.
Finally the novel has two narrators, the bogus Count von Hausburg and the Princess of Turn and Taxis but you have to extract who is speaking from internal evidence. Never are the words 'he said' or 'she said' used. Now as there is some complex switching from one person another, complicated by the tales being told in different time periods, this can lead to confusion. It is possible that in the Serbian original such narrative shifts were more easily identified but they aren't in English and while I actually usually very good at following varied voices and points of view even when speech is not marked off with quotations a great deal depends on my commitment to the story. Unfortunately as my interest began high but faded rapidly my ability to distinguish the narrative voices, or to care whether I was distinguishing them, ebbed rapidly.
So do I think of this novel? I began by enjoying it and half way through I was about to post a laudatory note on how much I was enjoying it. Maybe it is just as well that I didn't because I quickly began to suffer longueurs and by the end of this novel I was speed reading and skimming because I was so bored and dissatisfied. It wasn't bad enough to abandon (I hate abandoning books once I start them, it seems like bad manners, but as I get older and realise time is short, I am growing less polite). I know some history of this period, I also have read about the 'vampire' investigations (see my previous comment) at this time. It is possible that there are a great many references which resonate with Serbian readers who know their history and culture much better then I do. But if I am missing a lot I am unaware and honestly don't know and don't care.
Lots of reviewers seem to have an obsession with themes/things that aren't in the novel or if they are, they appear undeveloped, at least in English. I wouldn't recommend reading this - which I am sorry to report - it sounded like a book I would love - but it wasn't.
So an odd novel whose oddness is exacerbated by typesetting errors (are books still typeset? Of course not in the hot metal way but we still refer to them being printed?). In Serbia, it would appear, there are no staff or systems who would know or recognize correct English usage. There are innumerable word breaks where words such as come appear co- and then -me on the next line. This drove me to distraction and I am usually very indulgent to the foibles of editing errors.
Finally the novel has two narrators, the bogus Count von Hausburg and the Princess of Turn and Taxis but you have to extract who is speaking from internal evidence. Never are the words 'he said' or 'she said' used. Now as there is some complex switching from one person another, complicated by the tales being told in different time periods, this can lead to confusion. It is possible that in the Serbian original such narrative shifts were more easily identified but they aren't in English and while I actually usually very good at following varied voices and points of view even when speech is not marked off with quotations a great deal depends on my commitment to the story. Unfortunately as my interest began high but faded rapidly my ability to distinguish the narrative voices, or to care whether I was distinguishing them, ebbed rapidly.
So do I think of this novel? I began by enjoying it and half way through I was about to post a laudatory note on how much I was enjoying it. Maybe it is just as well that I didn't because I quickly began to suffer longueurs and by the end of this novel I was speed reading and skimming because I was so bored and dissatisfied. It wasn't bad enough to abandon (I hate abandoning books once I start them, it seems like bad manners, but as I get older and realise time is short, I am growing less polite). I know some history of this period, I also have read about the 'vampire' investigations (see my previous comment) at this time. It is possible that there are a great many references which resonate with Serbian readers who know their history and culture much better then I do. But if I am missing a lot I am unaware and honestly don't know and don't care.
Lots of reviewers seem to have an obsession with themes/things that aren't in the novel or if they are, they appear undeveloped, at least in English. I wouldn't recommend reading this - which I am sorry to report - it sounded like a book I would love - but it wasn't.
July 17, 2020
Мешавина фикције и историјских чињеница, савршено уклопљених у један од најбољих савремених романа са наших простора који сам прочитао. Наиме још 1725. године у Србији су се дешавале чудне смрти након смрти сељака Петра Благојевића. Убрзо се Србијом, па и светом проширила прича о вампирима (вампир је најпознатија српска реч прихваћена од већине народа). Сви су тврдили да покојни Петар ноћу долази и пије крв сељанима, долази до откопавања његовог гроба, забада се глогов колац, врше обреди и пише извештај који из Београда одлази до Беча.
Маглом окована Србија дочекује пакленог изасланика да нам исприча ову напету причу у којој се преплићу хорор, историја, сатира, и иронија, али и филозофских расправа о вери, настанку света и уметности. Луцифер у виду грофа Фон Хаузбурга кочијама са својим слугом Новаком долази у Београд у сред аустроугарске истраге о вампиризму у Србији. Луцифер нам прича сатиричне приче о сусретима са Исусом и Маријом Магдаленом, почецима Хришћанства, али Хришћанства са свог ђаволског гледишта, настанку света, сусрету са комисијом која истражује вампире и његовим личним путовањима и истрагама о поменутом случају. Ђаво је представљен као антропоморфно биће без моћи, он пије, пуши хашиш, плаши се вампира, а чак среће и људе који су много гори од њега и плаши се и њих. А зашто се Ђаво плаши вампира? Мртви устају ускоро ће крај света и ђаво више неће бити потребан. Београд је подељен на два дела Аусторугарски и онај други маглом оковани којим шетају којекакви демони, друмски разбојници и сада још и вампири. Од реалности и историје роман лагано клизи ка надреалности и губљењу у магли, из страха једних од других у том свету пуном напетости и страха сви лажу и нико не жели да открије или да други открију своје и њихове праве намере и слутње. Као да сви у том свеопштем метежу желе да замагле стварност, као да их та магловитост и збрка и одржава у животима и на водећим свевидећим позицијама. Време је развучено и искривљено тако да се у причи појављују ликови који не припадају тренутку причаном у причи. Од прича о Хришћанству, постанку света лагано се долази до Вигенштајна и Џегерових Стоунса са све Sympathy for the devil. Књига пуна напетости, искривљеног хорора са елементима фантастике, нонсенса и сатире својим особеним историсјко- савременим сагледавањем једног или више историјских и филозофских тренутака урезује свој текст у ред оних којима се са радошћу враћате и са усхићењем препричавате другима.
Маглом окована Србија дочекује пакленог изасланика да нам исприча ову напету причу у којој се преплићу хорор, историја, сатира, и иронија, али и филозофских расправа о вери, настанку света и уметности. Луцифер у виду грофа Фон Хаузбурга кочијама са својим слугом Новаком долази у Београд у сред аустроугарске истраге о вампиризму у Србији. Луцифер нам прича сатиричне приче о сусретима са Исусом и Маријом Магдаленом, почецима Хришћанства, али Хришћанства са свог ђаволског гледишта, настанку света, сусрету са комисијом која истражује вампире и његовим личним путовањима и истрагама о поменутом случају. Ђаво је представљен као антропоморфно биће без моћи, он пије, пуши хашиш, плаши се вампира, а чак среће и људе који су много гори од њега и плаши се и њих. А зашто се Ђаво плаши вампира? Мртви устају ускоро ће крај света и ђаво више неће бити потребан. Београд је подељен на два дела Аусторугарски и онај други маглом оковани којим шетају којекакви демони, друмски разбојници и сада још и вампири. Од реалности и историје роман лагано клизи ка надреалности и губљењу у магли, из страха једних од других у том свету пуном напетости и страха сви лажу и нико не жели да открије или да други открију своје и њихове праве намере и слутње. Као да сви у том свеопштем метежу желе да замагле стварност, као да их та магловитост и збрка и одржава у животима и на водећим свевидећим позицијама. Време је развучено и искривљено тако да се у причи појављују ликови који не припадају тренутку причаном у причи. Од прича о Хришћанству, постанку света лагано се долази до Вигенштајна и Џегерових Стоунса са све Sympathy for the devil. Књига пуна напетости, искривљеног хорора са елементима фантастике, нонсенса и сатире својим особеним историсјко- савременим сагледавањем једног или више историјских и филозофских тренутака урезује свој текст у ред оних којима се са радошћу враћате и са усхићењем препричавате другима.
June 16, 2022
Станиславскому приписывают фразу "Театр начинается с вешалки". Мне кажется, что книга начинается с обложки. Если вам не знакомо ни имя автора, ни серия, в которой вышла книга, ни издательство (как было и у меня в этой ситуации), то свое первое впечатление вы составите по обложке. Положа руку на сердце, скажу, что я б это произведение Мирьяны Новакович в руки не взяла. Шрифт советских агитплакатов, крест, кровища, странно прифотошопленный чеснок и наклейка 18+? Уж нет, увольте... Но обложка, мягко сказать, вводит нас в заблуждение. На самом деле, внутри книги нас ждет:
1. Увлекательный экскурс в европейскую историю.
Конечно, превалирует в рассказе судьба Сербии и ее взаимоотношений с Австро-Венгерской империей, но роман, если анализировать только внешнюю оболочку, вполне заслуживает звания добротного исторического полотна о доле всей старушки Европы. История - это оболочка романа, но оболочка увлекательная и по триллерно-детективной составляющей чем-то похожая на "Имя розы". Как и Эко, Новакович добавляет в свой роман своебразный фильтр: имена Ремедиос Варо, Кристофера Марло, Андрея Рублева. Могу сказать, что и вампиры здесь тоже по сути внешний исторический эффект. (Добавлю шепотом: какое счастье, они не искрятся!)
2. Достойный образец постмодернистского романа.
У каждого ученого своя точка зрения на то, что такое постмодернизм. А для меня в первую очередь это игра. Новакович великолепно играет персонажами, их точками зрения, периодами, в которых разворачивается действие, и, что самое приятное, литературным слогом. Роман ладно скроен и искусно прошит интертекстуальностью. "Слишком много действующих лиц, много масок и все слилось в одно целое" - и это комплимент.
3. Размышления автора о вечном противостоянии Добра и Зла.
И вообще мне кажется, что 18+ - это скорее про интеллектуальный уровень и жизненный опыт. Главный персонаж романа - Дьявол, приехавший в Белград. Чтобы понять его мысли, заботы и страхи, нужно повидать жизнь. Сложно школьнику, наверное, понять, почему Дьявол говорит: "Я никогда не рисовал добро и зло, никогда, это потом другие добавили".
Хочу отдельно упомянуть тот факт, что перевод романа осуществлен при финансовой поддержке Министерства культуры Республики Сербии. Это внушает уважение. Небольшая страна, в экономику которой деньги еще вкладывать и вкладывать, все-таки думает не только о материальных благах, но еще и пытается популяризировать свою культуру и помогать достойным авторам. Снимаю шляпу.
1. Увлекательный экскурс в европейскую историю.
Конечно, превалирует в рассказе судьба Сербии и ее взаимоотношений с Австро-Венгерской империей, но роман, если анализировать только внешнюю оболочку, вполне заслуживает звания добротного исторического полотна о доле всей старушки Европы. История - это оболочка романа, но оболочка увлекательная и по триллерно-детективной составляющей чем-то похожая на "Имя розы". Как и Эко, Новакович добавляет в свой роман своебразный фильтр: имена Ремедиос Варо, Кристофера Марло, Андрея Рублева. Могу сказать, что и вампиры здесь тоже по сути внешний исторический эффект. (Добавлю шепотом: какое счастье, они не искрятся!)
2. Достойный образец постмодернистского романа.
У каждого ученого своя точка зрения на то, что такое постмодернизм. А для меня в первую очередь это игра. Новакович великолепно играет персонажами, их точками зрения, периодами, в которых разворачивается действие, и, что самое приятное, литературным слогом. Роман ладно скроен и искусно прошит интертекстуальностью. "Слишком много действующих лиц, много масок и все слилось в одно целое" - и это комплимент.
3. Размышления автора о вечном противостоянии Добра и Зла.
И вообще мне кажется, что 18+ - это скорее про интеллектуальный уровень и жизненный опыт. Главный персонаж романа - Дьявол, приехавший в Белград. Чтобы понять его мысли, заботы и страхи, нужно повидать жизнь. Сложно школьнику, наверное, понять, почему Дьявол говорит: "Я никогда не рисовал добро и зло, никогда, это потом другие добавили".
Хочу отдельно упомянуть тот факт, что перевод романа осуществлен при финансовой поддержке Министерства культуры Республики Сербии. Это внушает уважение. Небольшая страна, в экономику которой деньги еще вкладывать и вкладывать, все-таки думает не только о материальных благах, но еще и пытается популяризировать свою культуру и помогать достойным авторам. Снимаю шляпу.
October 3, 2010
The narrative ultimately collapses upon itself, drawing analogies between nationalism and the undead, stoking tensions about foreign investment and the NATO bombardments (New World Humanism, anyone?) and being a bit messy for all concerned.
September 16, 2019
Some solid lines/ideas in here. Occasionally funny. But mostly a rambling mess that didn't come to much.
April 19, 2021
Velika tema dela jeste borba velikih sila za vlast u Beogradu, njihovo međusobno nadigravanje i nepostojanje volje naroda za organizovanim otporom. Svaka vlast ostavila je neki materijalni trag. U priči o vampirizmu skriveno je mnoštvo drugih priča, samo je potrebno otvoriti oči, uši i mozak. Dok se Austrija i Turska bore za teritoriju, Srbi se opijaju i slušaju priče, rade kako im se kaže.
Snaga reči i moć jezika glavno su oružje i alat autorke i njenih likova. Sve je i poteklo od reči. Jedna reč, možda, ima snagu da održi ljubav čistom.
Ne treba ostati slep na izvrtanje jezika i ironiju u delu, đavolja posla, treba pustiti da Šmetau i Šmidlin ponekad budu Smetau i Šmizlin. Treba čitati što više da bi se prepoznale, a možda i razumele brojne aluzije na druga književna dela. Na primer „Svi nesrećnici su isti, a svako ko je srećan, srećan je na svoj način.“
Snaga reči i moć jezika glavno su oružje i alat autorke i njenih likova. Sve je i poteklo od reči. Jedna reč, možda, ima snagu da održi ljubav čistom.
Ne treba ostati slep na izvrtanje jezika i ironiju u delu, đavolja posla, treba pustiti da Šmetau i Šmidlin ponekad budu Smetau i Šmizlin. Treba čitati što više da bi se prepoznale, a možda i razumele brojne aluzije na druga književna dela. Na primer „Svi nesrećnici su isti, a svako ko je srećan, srećan je na svoj način.“
January 23, 2025
Knjiga koja se ne ispušta lako iz ruku.
Ono što mi je bilo najinteresantnije jeste prikaz samog Đavola. On se po malo čemu razlikuje od ljudi, isti nagoni i emocije ga motivišu da dela na određene načine. Uvek strahuje, ceo njegov život je zapravo strah od Strašnog suda i učiniće sve da odloži ono što će se neizostavno desiti. Iz tog straha potiče njegova plahovitost.
S druge strane, imamo istu priču iz ugla princeze Marije Avguste Turn i Taksis. Njena priča se unekoliko razlikuje od Đavolove i to u segmentima koji se tiču nje i njenih postupaka. Ko laže, teško je zaključiti, ali ,,što izgleda najverovatnije, lažu oboje".
Sve u svemu, ovo je knjiga koja se čita u jednom dahu, radnja je dinamična, a žanrovski bi se mogla svrstati u istorijsku fikciju, mada ne uklapa potpuno ni u jednu kategoriju.
Ono što mi je bilo najinteresantnije jeste prikaz samog Đavola. On se po malo čemu razlikuje od ljudi, isti nagoni i emocije ga motivišu da dela na određene načine. Uvek strahuje, ceo njegov život je zapravo strah od Strašnog suda i učiniće sve da odloži ono što će se neizostavno desiti. Iz tog straha potiče njegova plahovitost.
S druge strane, imamo istu priču iz ugla princeze Marije Avguste Turn i Taksis. Njena priča se unekoliko razlikuje od Đavolove i to u segmentima koji se tiču nje i njenih postupaka. Ko laže, teško je zaključiti, ali ,,što izgleda najverovatnije, lažu oboje".
Sve u svemu, ovo je knjiga koja se čita u jednom dahu, radnja je dinamična, a žanrovski bi se mogla svrstati u istorijsku fikciju, mada ne uklapa potpuno ni u jednu kategoriju.
June 19, 2022
The novel is told by two different narrators - one of them is Austrian princess living in Belgrade and the other one is The Devil himself that goes by the mask of Austrian count.
Myths and folk tales from Serbia, as well as the story about Jesus Christ are intertwined in this novel. From Vienna to Belgrade and Jerusalem, that's where the characters from this novel will take the readers.
The plot started rather simply - a comitee from Vienna was sent to Belgrade to check if the rumors were truth - are vampires killing people in Serbia?
Where this all lead, which narrator will the readers thrust? You'll see after reading this well-written novel.
Myths and folk tales from Serbia, as well as the story about Jesus Christ are intertwined in this novel. From Vienna to Belgrade and Jerusalem, that's where the characters from this novel will take the readers.
The plot started rather simply - a comitee from Vienna was sent to Belgrade to check if the rumors were truth - are vampires killing people in Serbia?
Where this all lead, which narrator will the readers thrust? You'll see after reading this well-written novel.
May 30, 2018
A deeply odd, very enjoyable Serbian work that may or may not be fantasy. A man who MIGHT be the Devil is on a quest to track down reports of vampires in 1730s Belgrade: he fears them because they are the dead come back to life, a Biblical sign of the Last Judgment and Satan's final defeat. But he's a strange, timorous, oddly powerless Devil, though he has an odd knowledge of 19th- and 20th-Century literature and song. And are the vampires even real, or is it all part of a power struggle between the Serbs, the Ottomans and the Austro-Hungarians?
Displaying 1 - 30 of 65 reviews