What do you think?
Rate this book
Thai
If it were not a novel, this would be a “feasibility study” dealing with the ways and means of a self-aware man who wishes or, rather, seeks to protect a woman. The project is, under the given circumstances, doomed to failure not because it is impossible, but because it is unnecessary. The fragile and gentle woman, with her passive (Buddhist) presence and existence, with her rejection in acceptance, would lead this seemingly macho man to self-decomposition. He goes through a stunningly honest self-analysis only to turn himself into a vulnerable human being. So vulnerable, in fact, that he is the one who seeks St. Christopher’s protection. Thai also serves as a lesson given to a complacent Westerner, with the intention of curing his haughty ego by succumbing to the East. However, there are no winners in this process, only losers. And even then – he can be healed only temporarily by the “Empire of Emptiness” – the emptiness being essentially a feminine quality.
296 pages, Paperback
First published January 1, 2014
8 people are currently reading
69 people want to read
About the author
Goran Gocić
11 books6 followersGoran Gocić je srpski književnik, filmski autor, prevodilac i novinar. Rodio se u Užicu, 6. maj 1962. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (1991). Magistrirao je u oblasti medija i komunikacija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (The London School of Economics and Political Science). Radio je kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NIN, Dnevni telegraf, Borba, Politika, RTS, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt end saund, itd).
Objavio je studije „Endi Vorhol i strategije popa“ (1997/2012) i „Emir Kusturica: Kult margine“ (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova „Prokleti stranci“ (2000) i „Balkanski dnevnik: Bugarska“ (2010).
Za „Tai“, njegov roman prvenac, dobio je NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman u 2013. godini i Nagradu Miloš Crnjanski za delo iz perioda 2011/2013.
Objavio je studije „Endi Vorhol i strategije popa“ (1997/2012) i „Emir Kusturica: Kult margine“ (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova „Prokleti stranci“ (2000) i „Balkanski dnevnik: Bugarska“ (2010).
Za „Tai“, njegov roman prvenac, dobio je NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman u 2013. godini i Nagradu Miloš Crnjanski za delo iz perioda 2011/2013.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 16 of 16 reviews
February 15, 2014
Šta može da uradi muškarac kome Zapad teče venama, muškarac koji je odgojen tako da u svom genetskom kodu ima želju i potrebu da nekoga spasi, zaštiti i poboljšava – šta da radi on? Šta će takav muškarac uraditi kada ode na Istok, koji u poređenju sa Zapadom uvek izgleda nesavršeno, nezaštićeno, siromašno? I šta ako slučajno tamo na tom nesavršenom i naizgled zaostalom Istoku u magnovenju ukrsti pogled sa jednom Tajlanđankom?
On tada postaje Don Kihot koji pokušava da je spasi iz te zemlje, da je spasi od nje same, od tereta života, siromaštva,... On pokušava da osvoji vetrenjaču nemoguće ljubavi.
Ali ona nije kao žene koje poznaje. Ona je otelotvorenje zemlje u kojoj živi. Ona je Tai – slobodna, nesputana, divlja, pulsirajuća, topla i vlažna, nedokučiva i neshvatljiva – svetica i kurva.
Šta uraditi ako zapadnjački flert, kome redovno pribegava, poklekne pred blago ukošenim pogledom strasti?
I šta ako Ona ne želi ni zaštitu ni poboljšanje?
U tom slučaju jedino što muškarcu preostaje jeste da izvrši misiju i spasi je... ali od sebe samog.
Tai je izuzetno kompleksna, intertekstualna, interkulturalna i filozofski obogaćena studija o nemogućoj ljubavi. Međutim, roman ne govori protiv nemogućih ljubavi nego o tome kako sve što čovek doživi – bilo to dobro ili loše - obogaćuje čoveka na mnogo načina. Kao što kaže sam autor – jedino vredi ono što se vidi, proba i dodirne. I on je svakako u pravu - to je ono što jedino vredi i što se računa, ali… treba biti hrabar i zakoračiti u avanturu života…
Poput mističnog Istoka koji opisuje, Tai se ne razotkriva – treba ga čitati lagano, više puta!
On tada postaje Don Kihot koji pokušava da je spasi iz te zemlje, da je spasi od nje same, od tereta života, siromaštva,... On pokušava da osvoji vetrenjaču nemoguće ljubavi.
Ali ona nije kao žene koje poznaje. Ona je otelotvorenje zemlje u kojoj živi. Ona je Tai – slobodna, nesputana, divlja, pulsirajuća, topla i vlažna, nedokučiva i neshvatljiva – svetica i kurva.
Šta uraditi ako zapadnjački flert, kome redovno pribegava, poklekne pred blago ukošenim pogledom strasti?
I šta ako Ona ne želi ni zaštitu ni poboljšanje?
U tom slučaju jedino što muškarcu preostaje jeste da izvrši misiju i spasi je... ali od sebe samog.
Tai je izuzetno kompleksna, intertekstualna, interkulturalna i filozofski obogaćena studija o nemogućoj ljubavi. Međutim, roman ne govori protiv nemogućih ljubavi nego o tome kako sve što čovek doživi – bilo to dobro ili loše - obogaćuje čoveka na mnogo načina. Kao što kaže sam autor – jedino vredi ono što se vidi, proba i dodirne. I on je svakako u pravu - to je ono što jedino vredi i što se računa, ali… treba biti hrabar i zakoračiti u avanturu života…
Poput mističnog Istoka koji opisuje, Tai se ne razotkriva – treba ga čitati lagano, više puta!
November 5, 2023
Субјективним корацима крећемо се кроз сопствено битисање, субјективно спрам себе бирамо људе за себе, по својој вољи бирамо музику, субјективно бранимо књиге које су нам миле, наш мали животни кутак субјективно уређујемо и субјективно тврдимо да је оно што је наше најмилије, најдраже, а често и једино вредно пажње. У том процесу субјективности на нижем ступњу развоја налазе се и други народи који имају друге обичаје, живе другим стилом живота, религију исповедају у другим установама и по другим обредима, осмехом се захваљују, осмехом се радују, осмехом тугују. У том процесу субјективности показујемо високе степене саосећања и потребе да спасавамо, помажемо, мењамо другима навике и начине живота и одводимо их тамо где смо ми, где је боље, где је све најбоље.
„Жудео сам да је заштитим , али се на крају испоставило да је она штитила мене. Жудео сам да је одбраним од ње саме, али се испоставило да је то непотребно, да је она реалнија, стаменија и чвршћа на својим ногама од мене... Жудео сам да је посветим својим побраним знањима, али у том свету она је више знала од мене... Жудео сам да испричам неком о њеним исцелитељским моћима, али се испоставило да је само она добила прилику да радозналим рођацима говори о мени... Жудео сам да је спасем, да се бринем о њој до Судњег дана, и да тог дана будем у њеном друштву, али се испоставило да она мене непрестано спасава од моје злоћуди, моје несанице, да ме придиже из мог посрнућа и да о мени брине.“
Таи је слобода, у мислима, љубави у срцу, Тајланд је земља слободних људи. Жене су тамо ватрене у покретима, додирима, љубавној игри и завођењу. Њихов живот није оптерећен боговима, Буда им је даривао празнину, неоптерећеност грешним мислима, лишио их је амбиција, привидне остварености, одговорности и успеха, лишио их је илузије и све патње која та илузија носи. Тајланд је слобода у којој храна има укус, ваздух има мирис, сексуалност има ватру и интензитет, биљке дарују боје, а сунце ватрено пржи попут покрета тајландских жена. И сви имају осмех. Осмех за хвала, два осмеха за потпуну срећу, осмехчић за понуду, велики осмех за негодовање. Са мањком сала, вечито младалачким изгледом, осмехом лишеним злобе, жељом и могућношћу за увек неком другом женом и слободом.
Шта може једној ватреној тајландској жени жељној слободе и лишеној било каквих илузија, да понуди један мушкарац, разводом и неповерењем оронуо, западном мишљу задојен, оптерећен захтевима западнохришћанске религије, оптерећен амбицијама, успехом, новцем, онај који је од слободе добио само привид у виду научених слова која творе нешто што стварно не постоји. Одлазак у Бар са могућношћу да изабере једну од њих Нок, Ма, Леи, Пла, Тен, Пуи, Та, Нуи, Лек, Да и welcome, willcommen, benvenuto, bienvenue, yokoso, примамо све важније картице, и она на крају, без избељеног тена, бледила, белине, без црних шишки које сежу до изнад обрва, без ломљења у куковима, нападних осмеха, без платформи на ногама, тиха, смерна и очаравајућа оку нашег јунака. Један осмех, две посете и порив да буде спасена био је ту. Порив да се некоме укаже на грешке, нечији живот побољша, усаврши лепота слободе, уреди покрет слободног човека, заштити, несавршеност усаврши, сиромаштво искорени, Бар замени његовим животом. И обећања за спасење, витешки покушај спасити лепоту која не жели бити спашена, спасити слободу и ватру у покрету од ње саме, упокојити терет живота, који не жели бити упокојен, зарад њене сигурности укротити неукротиву слободу, дивљу звер, пулс живота, њему непојмљиву, недопирућу, неразумљиву и несхватљиву. Желео је да је спаси, а спасила је она њега, излечила га од амбиција, ослободила га илузија савременог света. Даривала му је празнину, осмех пун љубави, ноћи разузданих љубавних покрета и све је то радила хладног срца, без илузија да ће обећани рај икада стићи, да обећани рај постоји, а и како би када она нема потребу за рајем јер у њему живи, живи пуним плућима са осмехом на лицу јер други живот не постоји и сав труд ништа не вреди, сав се наш труд у ништа претвара после нас и сви се ми претварамо у прах од кога смо и настали.
„Ти си тој жени охоло нудио такво спасење, које није ништа друго до лажно спасење, али она те је нежно одмерила мислећи о очигледном парадоксу. Овај човек који је незадовољан, који је неуротичан, који потиче из разбијене и несложне породице, који има проблема са интеграцијом у своје друштво, нуди мени помоћ која волим своје родитеље, волим свог краља, волим своју земљу, волим климу свог поднебља, која сам на правом месту у право време?“
Таи је отворен за све, али попут терапији намењеној лошим животним навикама оптерећеном болесном човеку, потребно је више посета, више лековитих третмана, потребно је више жена, више осмеха, више ватре, и конзумент ће добити у кутијици са таблетама излечења мање амбиција, мање илузија, мање жеље за спасењем, мање грабежа, мање потребе за лепшим животом, загробним животом, мање мисли затроване сукобима, религијом. Као и овој књизи потребно је вратити јој се, уживати још мало у њеном тамном тену, њеном осмеху са благим климањем главе, њеним миром у очима и срцу и њеном телу ослобођеном предрасуда, ватреном, еротичном, телу његове светице, телу његове курве.
„... богаташи дарују легате, уметници експонате, лепотице своје фотографије, хероји свој живот и нико од нас не може повећати свој улог пред смрћу. Нико се не пита прихвата ли смрт или је се одриче, то је питање заверенички запечаћено на састанцима богова. Многи- лекари, свештеници, погребници, цвећари- живе од смрти, други су, попут политичара, официра, пророка, масовних убица, њене месије. Но сви смо осуђени да се бавимо само туђом смрћу, да је оплакујемо, прижељкујемо, спречавамо, сведочимо, украшавамо, припремамо.“
„Жудео сам да је заштитим , али се на крају испоставило да је она штитила мене. Жудео сам да је одбраним од ње саме, али се испоставило да је то непотребно, да је она реалнија, стаменија и чвршћа на својим ногама од мене... Жудео сам да је посветим својим побраним знањима, али у том свету она је више знала од мене... Жудео сам да испричам неком о њеним исцелитељским моћима, али се испоставило да је само она добила прилику да радозналим рођацима говори о мени... Жудео сам да је спасем, да се бринем о њој до Судњег дана, и да тог дана будем у њеном друштву, али се испоставило да она мене непрестано спасава од моје злоћуди, моје несанице, да ме придиже из мог посрнућа и да о мени брине.“
Таи је слобода, у мислима, љубави у срцу, Тајланд је земља слободних људи. Жене су тамо ватрене у покретима, додирима, љубавној игри и завођењу. Њихов живот није оптерећен боговима, Буда им је даривао празнину, неоптерећеност грешним мислима, лишио их је амбиција, привидне остварености, одговорности и успеха, лишио их је илузије и све патње која та илузија носи. Тајланд је слобода у којој храна има укус, ваздух има мирис, сексуалност има ватру и интензитет, биљке дарују боје, а сунце ватрено пржи попут покрета тајландских жена. И сви имају осмех. Осмех за хвала, два осмеха за потпуну срећу, осмехчић за понуду, велики осмех за негодовање. Са мањком сала, вечито младалачким изгледом, осмехом лишеним злобе, жељом и могућношћу за увек неком другом женом и слободом.
Шта може једној ватреној тајландској жени жељној слободе и лишеној било каквих илузија, да понуди један мушкарац, разводом и неповерењем оронуо, западном мишљу задојен, оптерећен захтевима западнохришћанске религије, оптерећен амбицијама, успехом, новцем, онај који је од слободе добио само привид у виду научених слова која творе нешто што стварно не постоји. Одлазак у Бар са могућношћу да изабере једну од њих Нок, Ма, Леи, Пла, Тен, Пуи, Та, Нуи, Лек, Да и welcome, willcommen, benvenuto, bienvenue, yokoso, примамо све важније картице, и она на крају, без избељеног тена, бледила, белине, без црних шишки које сежу до изнад обрва, без ломљења у куковима, нападних осмеха, без платформи на ногама, тиха, смерна и очаравајућа оку нашег јунака. Један осмех, две посете и порив да буде спасена био је ту. Порив да се некоме укаже на грешке, нечији живот побољша, усаврши лепота слободе, уреди покрет слободног човека, заштити, несавршеност усаврши, сиромаштво искорени, Бар замени његовим животом. И обећања за спасење, витешки покушај спасити лепоту која не жели бити спашена, спасити слободу и ватру у покрету од ње саме, упокојити терет живота, који не жели бити упокојен, зарад њене сигурности укротити неукротиву слободу, дивљу звер, пулс живота, њему непојмљиву, недопирућу, неразумљиву и несхватљиву. Желео је да је спаси, а спасила је она њега, излечила га од амбиција, ослободила га илузија савременог света. Даривала му је празнину, осмех пун љубави, ноћи разузданих љубавних покрета и све је то радила хладног срца, без илузија да ће обећани рај икада стићи, да обећани рај постоји, а и како би када она нема потребу за рајем јер у њему живи, живи пуним плућима са осмехом на лицу јер други живот не постоји и сав труд ништа не вреди, сав се наш труд у ништа претвара после нас и сви се ми претварамо у прах од кога смо и настали.
„Ти си тој жени охоло нудио такво спасење, које није ништа друго до лажно спасење, али она те је нежно одмерила мислећи о очигледном парадоксу. Овај човек који је незадовољан, који је неуротичан, који потиче из разбијене и несложне породице, који има проблема са интеграцијом у своје друштво, нуди мени помоћ која волим своје родитеље, волим свог краља, волим своју земљу, волим климу свог поднебља, која сам на правом месту у право време?“
Таи је отворен за све, али попут терапији намењеној лошим животним навикама оптерећеном болесном човеку, потребно је више посета, више лековитих третмана, потребно је више жена, више осмеха, више ватре, и конзумент ће добити у кутијици са таблетама излечења мање амбиција, мање илузија, мање жеље за спасењем, мање грабежа, мање потребе за лепшим животом, загробним животом, мање мисли затроване сукобима, религијом. Као и овој књизи потребно је вратити јој се, уживати још мало у њеном тамном тену, њеном осмеху са благим климањем главе, њеним миром у очима и срцу и њеном телу ослобођеном предрасуда, ватреном, еротичном, телу његове светице, телу његове курве.
„... богаташи дарују легате, уметници експонате, лепотице своје фотографије, хероји свој живот и нико од нас не може повећати свој улог пред смрћу. Нико се не пита прихвата ли смрт или је се одриче, то је питање заверенички запечаћено на састанцима богова. Многи- лекари, свештеници, погребници, цвећари- живе од смрти, други су, попут политичара, официра, пророка, масовних убица, њене месије. Но сви смо осуђени да се бавимо само туђом смрћу, да је оплакујемо, прижељкујемо, спречавамо, сведочимо, украшавамо, припремамо.“
April 16, 2016
Priča o egu i krizi srednjih godina. Stil nije pitak već težak i izveštačen. Kvazi filozofije i komentari na kraju knjige koje sam vrlo brzo prestala da čitam. Očekivala sam dosta više od knjige ali evo me umorne od nje i radosne što sam je najzad završila...
March 19, 2014
Izuzetno pretenciozno napisan roman, bez pravog sadrzaja i uz veliki broj kvazi filozofskih unutrasnjih dijaloga.
March 22, 2014
Kilavo.
September 20, 2025
савремена књига, савремена радња...верло интересантно...
April 12, 2019
2014. godine Goran Gocić, tada aktuelni dobitnik NIN-ove nagrade gostovao je u mom rodnom gradu. U skoro dva sata druženja, čuli smo zanimljivu priču o Tajlandu - magičnoj zemlji Azije, koja raširenih ruku i sa, za Evropljane, posebno one koji dolaze sa Zapada, neshvatljivom toplinom dočekuje turiste koji hrle u Bangkok. Tada sam od autora dobila divnu posvetu, koja sada krasi policu jedne drage osobe koja je stotinama kilometara daleko od mene i strašno mi nedostaje, jer ni sva ona ćaskanja putem mesindžera, skajpa ili vajbera ne mogu da zamene naša popodneva, i maratonsko ćaskanje o knjigama i filmovima, u kafiću na obali velike plave reke. Volela bih da čujem sada, njeno mišljenje o ovom putopisnom romanu, ne, o ovom pripovedanju duše kroz koje nas divnim rečenicama vodi Goran Gocić. Meni je bilo potrebno skoro pet godina od prvog susreta sa knjigom "TAI" da se udubim u sve tajne srca i života o kojima tako fascinantno piše autor. Jer za sve je potrebno vreme, pa i za shvatanje i prihvatanje ovako neobičnih pripovesti. Ali, ako ste pomislili da je ovo geografski putopis, u kome nam autor opisuje sve lepote i čudesa i otkriva tajne daleke Azije, moram vam reći, nije. Ovo je putopis u dubinu duše čoveka koji traži smirenje, traži sebe, nakon godina provedenih na Zapadu, okružen potrošačkim društvom, samleven dnevnim rutinama, posla koji se svakodnevno ponavlja, prazninom koja zjapi u njemu, i srcem koje skoro da kuca samo po navici. Kroz slojevitu priču o traganju za mirom, a "TAI" na kineskom upravo i znači smirenje, kroz duboku ljubavnu povezanost sa neobičnom tajlandskom go-go igračicom, čiji je jedan poljubac bio dovoljan da oživi njegovo umorno srce i vrati njegov duh lutalice iz intermundija u kome je bio zaglavljen, u ovaj svet. Posebno je zanimljiva duhovita, filozofska razmena mejlova sa neobičnim poznanikom koji je glavnom junaku i vodič kroz Tajland, mudrac koji mu otkriva tajne tajlandskih žena, savetnik, uteha i podrška u lutanju, pa i na neki način, glas savesti, dok autor vodi i junaka i nas na jedno magično putovanje, za koje sam, nakon što sam sinoć zaklopila korice, poželela da je još potrajalo. Sve ono što 2014. godine nisam mogla da razumem, ni da shvatim, ni da prihvatim, sada, pet godina kasnije, samo se od sebe otvorilo, poput neobične partije pasijansa moje duše, koji se poređao baš onako kako želim. Odlična knjiga za sve one koji tragaju za smislom, i traže sami sebe daleko od sveta u kome su zarobljeni ili izgubljeni.
August 9, 2017
A western man leaves his broken life behind, running off to Thailand to embrace a mid-life crisis for the ages. On the advice of a friend, the first-person narrator all of a sudden finds himself surrounded by go-go bars and upon sight of his wallet, as many women (or otherwise if he had preferred) as he needs to "heal" his wounded self. But alas, one woman stands out to him. Can he be the one to save her and pull her out of this life? Refreshingly, the answer is no. Instead, what is explored, is the absurdity of such an idea, exposing the weakness of the western man and the strength of the self-sacrificing Thai woman. The best part about the book is the third part of its structure, a series of emails from the aptly-named "master". An ex-pat of longer duration, he serves to teach the author about the ways of Thailand, specifically with regards the relationships between farangs and native women. His emails are biting, witty and condescending. He quotes from film, books and quite extensively from internet forums. His attempts to generalise and compartmentalise so many things beyond his understanding becoming increasingly absurd.
March 23, 2021
Pisac se obraća poetičnim tonom i nudi puno detalja o svom unutrašnjem stanju i razmišljanjima. Ceo tekst je protkan nekim ritmom. Na žalost, to često postane zamorno jer pisac ulazi u razna nabrajanja, naizgled samo da bi održao pomenuti ritam.
Cela priča je neubedljiva, prevelika opčaranost Tajlanđankom više pristaje nekom u tinejdžerskom uzrastu. Neubedljivosti doprinosi i to što je o objektu opčinjenosti izneto malo detalja jer je akcenat najčešće ostao na osećanjima, mislima i željama pisca.
Mogu da pohvalim kontrast između prepiske sa Gosom i osnovnog toka knjige, to je pružilo balans celoj knjizi i spasilo je da ne bude samo gomila zbrkanih osećanja.
Cela priča je neubedljiva, prevelika opčaranost Tajlanđankom više pristaje nekom u tinejdžerskom uzrastu. Neubedljivosti doprinosi i to što je o objektu opčinjenosti izneto malo detalja jer je akcenat najčešće ostao na osećanjima, mislima i željama pisca.
Mogu da pohvalim kontrast između prepiske sa Gosom i osnovnog toka knjige, to je pružilo balans celoj knjizi i spasilo je da ne bude samo gomila zbrkanih osećanja.
September 10, 2018
Meni je ova knjiga delovala neverovatno iskreno i snažno. Kao da me je ponovo uverila da u svakom od nas čuče različite moći transformacije i čemu književost može da služi. Autor je sa nama podelio izuzetno snažno i lično iskustvo i eto, žao mi je što nema više ovakvih knjiga, koje autori pišu iz nužde.
May 12, 2019
Glavna priča je interesantna, ali filozofiranja nakon svakog poglavlja su bila potpuno suvišna, nezanimljiva i naporna.
Gotovo da sam ih prelistavao, jer sam sticao utisak da nemaju veze za pričom.
Gotovo da sam ih prelistavao, jer sam sticao utisak da nemaju veze za pričom.
March 18, 2025
Teška dosada od romana. Tri stotine stranica ničega.
January 19, 2015
Osvežavajući koncept izveden na malo pretenciozan način. Ponekad sam imala utisak da se čitavi pasusi nasumično ponavljaju, bez preterane poente. Previše opšte poznatih činjenica maskiranih u ,,duboku" filozofiju. Kraj neočekivano patetičan. Stil pisanja besprekoran.
August 29, 2015
Erudicija koja odise sa svake strane. Monolozi/eseji o ljubavi, zivotu, svemu sto zelimo, mozemo, moramo i necemo. Istrazivacki rad za 5. Neobicna forma. Vecita prica o pronalazenju sebe.
November 6, 2018
Putovanje u zemlju osmeha. Meni je bila zabavno štivo pred put na Tajland
Displaying 1 - 16 of 16 reviews