Troje

by Ivan Tokin, Ognjenka Lakićević, Vladimir Tabašević

TRI PESNIKA DOBRE APOKALIPSE Svako ima svoju apokalipsu i ona se dešava obično u neko vreme koje sami ne možemo da predvidimo - recimo najranije ujutro - ali koja uvek predstavlja susret sa samim sobom. Dobra apokalipsa je uvek privatna. U ovoj knjizi Ivan Tokin ima susret sa samim sobom okružen raznim smejačima i mogućim sobnim ljubavima, ukratko ima susret sa celim gradom. Samo je pustio grad da priča o tome. Njegove pesme liče na razglednice iz svakodnevice. Ognjenka Lakićević ima susret sa samom sobom dok vozi, nosi svoju osmatračnicu, luta oko pijace, traži pažnju koje nigde nema i pije kroz muškarce. Samo neće da ih pusti da pričaju o tome. Njene pesme otkrivaju političku poruku u svakodnevnim radnjama, te skrivaju borbu sa strastima nekog ko je - naročito kad je u centru – uvek na periferiji sveta. Vladimir Tabašević ima susret sa samim sobom u detinjstvu i šire, u kome su ratna dejstva nešto što je svakodnevno, pa se o tome uopšte ne priča. Sve druge stvari pričaju o tome. Njegove pesme nemaju pravo da se umore. Tri pesnička glasa nejednake mladosti ovde pričaju kroz pesme koje kao da vas poznaju. „Već je bilo jasno na šta će ličiti život.“ Dragan Ambrozić, rok kritičar i odgovorni urednik Doma omladine Beograda

Genres: Poetry

128 pages, Paperback

Published January 1, 2016

About the author

Ivan Tokin (rođen 1971. godine) je savremeni srpski pisac, koji živi i radi u Beogradu. Od 2009. godine redovno piše tekstove u novinama, a 2014. objavljuje svoju prvu knjigu. Objavio je dva romana, nekoliko zbirki priča i jednu poemu.

Tokin nam u svojim delima nudi svakodnevicu i čovekovo uklapanje sa njom. Svoje likove nam predstavlja kao najnormalnije ljude u njihovim svakodnevnim ritualima, suočene sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo, naš jedini posed. Poziva nas da živimo život do kraja, da primećujemo, da uranjamo u svakodnevicu, širimo svoju svest i naprosto - budemo tu, postojimo.

Srca čitalaca osvojio je autentičnom poetikom svakodnevice, trenutaka, situacija koje nam izmiču u mimohodu.

Njegove kratke priče prevedene su na engleski, slovenački i engleski jezik.

Reviews

[Weltschmerz · Rating 3 out of 5]

Iako mi se na prvi pogled učinilo da je ovo najbesmislenija knjiga poezije ikada, moram priznati da mi je sada koncept priređivača donekle jasan. Ipak, koja je bila motivacija da se tri poetički, formalno i sadržinski potpuno različita autora smeste među iste korice ostaje enigma, osim ako ne uzmemo u obzir finansijsku isplativost ovog izdavačkog poduhvata.

S obzirom na navedene razlike, verujem da svako od troje autora zaslužuje poseban komentar.

Ivan Tokin, moj omiljeni urbani beogradski novokomponovani Momo Kapor za hipstere, u poeziji ostaje dosledan i veran sopstvenoj, očigledno formiranoj, autorskoj poetici. Ipak, dala bih blagu prednost njegovoj poeziji, jer sadrži jednu dozu ljudskosti i univerzalnosti, koja u proznom tekstu deluje daleko banalnije. Takođe mi je teško da previše kritikujem čoveka koji tako iskreno i potresno piše o smrti svog psa.

Iako mi poetika Ognjenke Lakićević nikada nije bila preterano bliska, rekla bih da u ovoj suludoj kombinaciji njen talenat i specifični poetski izraz uspevaju da, pa, uspevaju. U ovoj konkurenciji, Ognjenka je pobedila. Pre svega zbog toga što ne pokušava da nam svoju banalnu svakodnevicu pretočenu u stihove prikaže tragičnijom nego što jeste. Čini se da je autorka potpuno svesna tragikomične situacije u kojoj se nalazi njeno lirsko ja, kao i identifikacijskog potencijala koji ta tragikomična situacija ima.

Za razliku od prvo dvoje autora, Vladimir Tabašević ima ličnu apokalipsu koja je istovremeno i apokalipsa svakog od nas. Ipak, poslužiću se autocitatom i reći, jebeš tog pesnika koji ne može da napiše ljubavnu prsmu bez da citira Lakana. Tabaševićev adut je njegov krajnje oneobičen poetski jezik. Problem je u tome što na ex-Yu internet nebu postoji bar troje nearfimisanih pesnika koji svoj jezik oneobičavaju maštovitnije i efektnije od Tabaševića, pa ipak nisu mlade nade naše književne scene, dok Tabašević izgleda jeste. Ja ipak i dalje mislim da se pretencioznošću i egom u književnosti ne može predaleko stići.

[Dunja · Rating 3 out of 5]

"teror upravljanja teror projekata teror porodica teror mišljenja i stavova stalno mišljenja i stavova poludeću od mišljenja i stavova a najveći od svega teror istomišljeništva najveći od svega teror pripadanja
žao mi je svih nas"

[Sandra · Rating 5 out of 5]

Zbog Ognjenke i njene poezije, 5 🌻

[Andrea Lizdek · Rating 5 out of 5]

'šta si ti meni. ti si dosije izgovora i nejasnih razloga kontradiktornih priča i nestalnih uporišta'

[Milica Stojiljkovic · Rating 3 out of 5]

Uh, malo sam razocarana. Tokinove knjige volim, ali poezija mi je nekako dosta depresivna, Ognjenkine pesme su mi bile delimicno vec poznate iz njenih dugih zbirki, a treci autor je bio iznenadjenje u smislu stila, vrlo zanimljiva poezija, ali meni ne bas skroz razumljiva uvek, tako da, 2,5 zaokruzujem ocenu na 3.

[бетмен]

потпуно ми је нејасна идеја да се ова три аутора споје у једну збирку. општа тема код сваког од њих је различита, стил писања још више. ниђе везе.

токин ми је сео ко будали шамар (опет). ја њега много волим и то је просто тако. некад ми се више свиди некад не баш, ал то је природно. како да га не волим кад је толико стихова посветио свом умирућем псу; тема која ми је нажалост превише блиска.

огњенка ми овде није била нарочито занимљива. нити сам се рилејтовала са њеним љубавним проблемима нити разумем толику политичку острашћеност ја нажалост нисам таква. по том питању функционишем врло једноставно - покупим укућане, све у ауто, одемо, заокружимо нешто и вратимо се. то је једини пут да се возикам по месту где живим аутом. то, и кад возим бабу код доктора. и не ишчекујем ништа.

табашевићев стил ми је потпуно одбојан. не знам каква су му прозна дела (осим пискарања на презуп.ч а и то не знам колико су његови текстови), али ово нит сам разумела већину нит ми је ово што јесам разумела било интересантно. превише је претенциозно.

[Strasna Mera · Rating 4 out of 5]

Volim Tokina, volim Tabaševića; malo više volim Vitomirku od Ognjenke :) tako da je ova zbirka bila pravi pogodak za mene. Nekako mi je taman. Nije me oduvala, ali nije ni loša.

[val · Rating 3 out of 5]

pomoglo je posle druge injekcije u levi guz, još samo tri

[Bojana Kaplarski · Rating 5 out of 5]

Tabašević posebno dira u srce i vlaži oči...
"Strah je haljinica u kojoj je neko umro." 🥺