Blues diary : pitoma religiozna razmišljanja

by Slobodan Tišma

Dnevno-noćni zapisi od kojih je sačinjena ova knjiga, zapisivani su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, dakle, u vreme kada su se na prostorima Evrope odigrali događaji koji su bitno uticali na sudbine mnogih ljudi koji su te prostore natanjivali, ali koji su mene lično, ipak, malo tangirali. Iz monoloških rudimenata koji su se najčešće rađali prilikom svakodnevnih šetnji obalom Dunava, nastajale su nešto kasnije tekstualne minijature kojima je teško odredti žanrovsku pripadnost. No, možda, to i nije toliko važno, iako smatram da je opredeljenost za određeni žanr znak hrabrosti i umetničkog poštenja. U svakom slučaju, moglo bi se reći da je ovo neka vrsta pseudo-dnevnika jednog pseudo-pisca u pseudo-vremenu, nazvanom još i doba tranzicije, kao da postoji neko drugačije vreme koje nije tranzicija.
[...]
Svako pisanje je ujedno i oproštaj od pisanja. Svi su pisci, lažni ili pravi, zaljubljeni u svoje pisanje, u svoju umetnost, što je pomalo degutantno. Ali to u ovom slučaju više i nije važno. Bolje bi mi bilo da svoje misli posvetim Robinsonu Krusou, Utnapištimu dalekom ili Nereju neuhvatljivom u njegovom morskom plićaku. Jarac na koga je Kruso naišao u ostrvskoj pećini je večni Astralis, ozvezdana priroda... ma, šta!
— Iz pogovora autora

160 pages

First published January 1, 2001

About the author

Slobodan Tišma je odrastao u Vojvodini. Književnost studirao u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom.

Bio je urednik u Indexu, Poljima i na Tribini mladih. Kao dugogodišnji saradnik sarađivao je na Novosadskoj televiziji, u emisijama Kulturni magazin, Videopis i Sazvežđe knjiga.

1977. objavljuje svoj pesnički "masterpiece" u Letopisu Matice Srpske pod naslovom "Vrt kao to" i privremeno napušta književnost.

Krajem sedamdesetih intenzivno se upušta u rokenrol i osniva grupu "La strada". Početkom osamdesetih je pevač u grupi "Luna" koja se prilikom izdavanja debitantskog albuma "Ogledalo lune", nažalost, raspada. Sa obnovljenom "La stradom" izdaje istoimeni album 1986. godine. Kada se 1989. godine i "La strada" konačno rasformirala, Tišma se povlači iz javnosti.

Svoju prvu pravu knjigu objavljuje krajem pete decenije života. Iz štampe izlaze zbirke poezije Marinizmi (1995), Vrt kao to (1997), kao i Urvidek (2005), zbirka priča za koju dobija Nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno objavljuje dnevničke zapise pod nazivom "Blues diary."

Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman "Quattro stagioni", za koji 2010. dobija Nagradu Biljana Jovanović.

Godine 2011. objavljuje roman "Bernardijeva soba" (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija Ninovu nagradu 2012. godine.

Godine 2014. objavljuje zbirku intervjua i novinskih napisa "Velike misli malog Tišme "(izdavač GNB Žarko Zrenjanin).

Usledio je, potom, čitav niz novih proznih dela.

Živi i radi u Novom Sadu.

Reviews

[Dragan Nanic · Rating 5 out of 5]

Svako pisanje je ujedno i oproštaj od pisanja.

U formi dnevnika, slobodnog stiha, definitivno lično, intimno, refleksivno poput odraza u ogledalu i podjednako lažno, subverzivno, predviđeno za čitanje od strane neke druge osobe. Tišma uspeva istovremeno da poništi svoju ličnost i da bude dominantni vođa, vrač u vrtu ispred kuće, šaljući poruke kroz kolektivno nesvesno, kroz istoriju i čovečanstva i literature i muzike, kroz iskrene najdublje emocije, kroz ljubav prema večnoj prirodi i kroz svedočanstvo jednog teškog trenutka.

I sam naslov odslikava jedinstvenost Tišmine pojave i u životu i u delu - pitoma, kako se ni slučajno ne bi desilo da religija bude pogrešno, ne daj Bože opasno, protumačena. A religiozna zato što se bave najuniverzalnijim pitanjem postanka i bivstvovanje, smisla i jedinke i vrste. Nenametljivo ali sa jasnom porukom i kritikom svima koji su još uvek ljudi u pozitivnom svetovnom smislu.

Svako čitanje Tišme je specifičan doživljaj zbog kojeg vredi živeti. Svako čitanje Tišme inspiriše da se bude bolji.