What do you think?
Rate this book
Kletva Kainova #1
Kletva Kainova
Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge s teritorije Osmanlijskog carstva, Habsburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od skoro 1900 km. Protezao se južnom i istočnom granicom monarhije i Transilvanije, i predstavljao najduži stalni kopneni kordon u evropskoj istoriji.
Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost.
Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju, Sanitätshofkommission. Zvaničan naziv za vampirizam bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706.
Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost.
Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju, Sanitätshofkommission. Zvaničan naziv za vampirizam bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706.
420 pages, Paperback
First published October 1, 2016
10 people are currently reading
204 people want to read
About the author
Aleksandar Tešić
30 books277 followersAleksandar Tešić rođen je u Čačku, 5. marta 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac.
Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za "Kosingas". Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.
Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za "Kosingas". Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 39 reviews
May 27, 2017
Iz ovakvih se romana uči. Možete ga čitati kao fantastiku, površno bez ikakvog predznanja, a možete i kao štivo za upoznavanje sa srpskom mitologijom. Kletva Kainova nije puko maštarenje. Iza nje stoji odlično poznavanje srpske mitologije i ozbiljan istraživački rad. To je pristup koji podržavam. Preporuka!
July 27, 2017
Gotičanstveno :) Gospodin Tešić je virtuoz u verbalnom oslikavanju atmosfere straha, izgubljenosti, napetosti i ludila. Prosto se čuje Wagner dok se čitaju njegovi redovi. Osim što je prevodilac i pisac, svakako je i posvećen istraživač. Profesionalna deformacija mi je nalagala da, kao i uvek, kad pristupam čitanju nekog rada, prvo otvorim reference. Tako je bilo i sada. Neki izveštaji su po prvi put prevedeni na srpski jezik i doneseni u sadašnjost iz XVIII veka. Na "Kletvu kainovu" bio bi ponosan i Šeridan Le Fanu, da je, kojim slučajem, Tešićev savremenik. Horor-dokumentarac priča uklopljena u domaće ruho, autentična i poznata. Osim Le Fanua, radovao bi se i Alan Po, naročito drugim delom knjige, gde Tešić donosi i elemente gotičkog horora - romansijersku vrcavu priču, u isto vreme vrlo ozbiljnu, ali i sa neizbežnim primesama erotike (na tome hvala gospođi Eleonori fon Švarcenberg). Kainova kletva se čita za 2 dana, jer se ne da odvojiti iz ruku, kao i sve Tešićeve knjige. Preporuka je ovu čitati noću, uz prigušeno svetlo... Ja nisam dve noći spavao kako valja :)
February 2, 2017
Zanimljiva forma romana,u vidu prepiske i dnevnika aktera.Tešić se majstorski igra srpskom mitologijom i istorijom,pravi likove u svom sjaju i bedi,opipljive...Na par mesta,kroz naraciju likova se provlače neke rečenice koje gadjaju pravo u cilj srpske naravi,al ničemu manje se od Tešića nismo mogli ni nadati.Pa šta još čovek da poželi?Pa recimo nastavak,jer kako kaže jedan lik iz romana...ostaje mi još 5.Ko je čitao,zna o čemu se radi.Mada je ovo,vidi se,ruku na srce i naizgled otvorenom kraju,vrlo zaokružena priča.
November 21, 2016
Uh, odakle da krenem. Ovo je po meni jedan od najboljih i najjeyivijih horora koji sam ikada pročitao. Cela atmosfera koja se dešava po kišovitim jesenjim noćima Medveđe i Kisiljeva mi je terala jezu uz kicmu. Takođe posebnost ove knjige je što je pisana u formi pisama i dnevnika, što daje na toj autentičnosti i dodatnom nivou jezivosti. Jedna od stvari koja mi je sjajna je Tešićev jezik, i njegovo fantastično korišćenje lokalizama i imena koja su davno nestala. Uglavnom, Tešić je pokazao ovom knjigom da je možda najbolji pisac fantastike ne samo u Srbiji nego i u regionu, i da mogu da dam 6 zvezdica ovde to bih rado uradio.
May 24, 2017
Prica je ispricana kroz pisma i dnevineke, i to je cini jedinstvenom i upecatljivom. Ali o tome su vec mnogi ostavljali komentare.
Za ljubitelje horora, folklora, i epske fantastike, ovo je prava premija!
O stilu pisanja i slikovitom i verodostojnom predstavljanju vremena, atmosfere, i osobina likova ne moram ni da govorim. Autor je to odavno pokazao...
Svakako preporucujem!
Za ljubitelje horora, folklora, i epske fantastike, ovo je prava premija!
O stilu pisanja i slikovitom i verodostojnom predstavljanju vremena, atmosfere, i osobina likova ne moram ni da govorim. Autor je to odavno pokazao...
Svakako preporucujem!
November 29, 2016
Nakon citanja ove knjige, moje poimanje vampira je skroz promenjeno...
November 23, 2016
Tesiceva jezicka virtuoznost i vestina setnje po knjizevnim zanrovima svrstava ga u sam vrh srpskih savremenih pisaca.
Read
December 23, 2019Aleksandar Tešić poznat je isuviše dobro, da je pisanje o njegovoj knjizi, možda, izlišno. Ipak, ljubitelju fantastike, pa još domaće, znači mišljenje drugog, a neke knjige prosto vape da se o njima priča, kako bi se pročitano još bolje razumelo.
U Tešićevom opusu uvek nailazimo na folklorno. U konkretnom slučaju, to se pokazuje kao izvorište dubinske strave. Doduše, većina nas to zna još od Leptirice. Ovo je drugi domaći horor roman koji sam pročitao, a koji eksploatiše temu onog zapretenog naslagama narodne tradicije. I... odličan je :D
Priča je sledeća. Sanitarni kordon koji je uspostavila Austrougarska vlast za vremena Eugena Savojskog i kraljevine Srbije u sastavu monarhije, prema Osmanlijskim teritorijama, nije bio tu isključivo zbog epidemije kuge. Jedna druga, opaka „infekcija“ širila se uporedo. Naziva se „magija posthuma“, a ime je učenog sveta za vampirizam. Roman je sastavljen iz raznih izveštaja, što provizora oblasti pod upravom monarhije, što visokih zvaničnika, ali i pisama običnih ljudi koji su u priču upleteni dublje, na život ili smrt.
Pratimo nekoliko likova koji se, svaki na svoj način, suočavaju sa fenomenom vampirizma u svojoj ekspanziji, bore sa s njim, stradaju od njega ili lude suočeni sa upornošću tog zla.
Ne bih da prepričavam radnju, nju ću ostaviti svakom istinskom ljubitelju folklornog i strave. Hoću da istaknem značaj romana, kao i utisak koji je ostavio na mene.
Ono što je najbitnije za dobaru knjigu u ovom slučaju maestralno je izvedeno – priča (njena autentičnost) i izvedba – dinamika narativa koja vas od početka do kraja drži u stanju apsolutne prikovanosti. Osnovna postavka zaista je originalna i ja priznajem da je do sada nisam sretao. Poreklo vampirizma u romanu je objašnjeno na način kako to nigde do sada nije, a meni se posebno dopada, jer pravi relaciju sa biblijskom tematikom. Drugi nivo priče, odnosi se na autorovu nepresušnu ljubav prema folklornom, njegovom neumornom istraživanju tog područja tradicionalno-sakralnog u okviru naroda kome pripada, te njegovih jezivih manifestacija. Tešić, kao i uvek, koristi originalne izvore, kako bi na njima sazdao fikciju i čini da ponekad pomešamo stvarnost sa izmišljenim. On čini da poverujemo, jer i sam veruje. U romanu suprotstavlja učeni i prosvećeni „zapad“ sa duboko samosvesnom zajednicom na temi drevnog zla, koje jednako pogađa i jedne i druge. U tom sudaru, jedni uče od drugih, stvaraju se neverovatna savezništa, uzdiže se nada ili gubi vera.
Ima toliko strašnih scena, da je ovo, sem uzbudljivog, prvenstveno roman strave i užasa. Tešićevi vampiri nisu romantični, sladunjavi po standardima modernog sveta, te već dosadne matrice zamene uloga dobra i zla. Vampir je nemrtvo, grozomorno biće, telo opsednuto demonskom silom, isključivo željno uništenja, osvete, zadovoljenja najnižih nagona.
Moram da izdvojim scene koje Tešić verovatno crpi iz predanja, a kojih opet nema na drugim mestima. Neverovatno slikovito i morbidno doživeo sam vampire koji su poput pijavica zakačeni za domaću stoku i piju joj krv, polako je ubijajući. Ti ogavni prizori dočekuju ljude koji će odmah nakon njihovih životinja, onoga što ih hrani u sirotinji pa je time vredno koliko i život, i sami postati žrtve. Opisi opsade sela od strane nemrtvih, koji su predstavljeni kroz glasove i pera stranaca, čine priču još mučnijom. Borba čoveka da razume, onda kada mu je život ugrožen, savršena je psihološka analiza i slika straha.
U knjizi postoje heroji, kao i antiheroji, te arhetipska borba dobra i zla ne izostaje, iako do kraja nismo sigurni ko će u toj bitki pobediti i koliko će žrtava pasti. A žrtve su svi, jer zlo ne bira ni pol ni uzrast. Ono što je još bitnije, Tešić nam ne daje bajkovitu sliku u kojoj je granica između ta dva previše oštra. Na kraju, greh ljudi za života jeste ono što pokreće zlo nakon njega, a taj greh ponekad je stravičniji i veći od užasa koju seju oni jasno opredeljeni za zlo.
U ovom kontekstu, može biti pomalo zbunjujuće što jasnih pokazatelja kako zaista dolazi do povampirenja nema ili su oprečni. Autor nam kroz predanje predočava da se grešni povampiruju, ali u isto vreme daje niz narodnih (primitivnih) verovanja koja to jednako omogućavaju po principu pukog slučaja. Možda je ovo sukob i kod njega, jer je odan tradiciji folklornog kao osnove, a takođe svestan etičkih dimenzija postpaganskog viđenja stvarnosti. Prostije rečeno – vampir je umrla osoba koja je za života grešila i tako svoju dušu osudila na pakao, pa je samim tim podložna demonskim silama koje od tela čine stanište zla. Ali u isto vreme pagansko shvatanje dobra i zla nije tako jasno i ljudima i njihovim sudbinama često vlada usud koji biva jači od moralnih kriterijuma. Jer, zašto se povampiruju Arnaut Pavle, koj je više žrtva za života nego grešnik? Stoga Tešić u priču ubacuje onog praoca vampirizma, misterioznu ličnost koja tumara bespućima od početka, a u tom trenutku životno je zainteresovana za famozni kordon. I to je zasita vrhunac ovog romana za mene.
Jedina stvar koju bi moj senzibilitet zamerio, odnosi se na nešto što je Tešićeva i moja poslovična tema mimoilaženja :) svakoj priči, čini se, da su predstavnici Crkve oni, koji u potrebi za formalnom pravednošću, greše više od najcrnjih grešnika. Naravno, ovo je stav, pa se ne može podvrgnuti kritici dela, a svakako je moguće naći takve ljude ćak i tamo gde je to najmanje poželjno.
Roman Kletva Kainova, delo je koje bi svaki ljubitelj horora trebalo da pročita i otkrije koliko se u dubinama folklornog krije strave i koliko je poželjno iskoristiti je na pravi način, kako bi se stvorilo nešto autentično. Ovo je roman koji od početka do kraja drži svu vašu pažnju, a na pojedinim mestima izaziva istinski strah. Kada je nastajao, sećam se da je autor želeo da bude jedinstven i nema nastavke, ali mi je sada, pošto sam ga završio, sasvim jasno zašto su čitaoci želeli još.
U Tešićevom opusu uvek nailazimo na folklorno. U konkretnom slučaju, to se pokazuje kao izvorište dubinske strave. Doduše, većina nas to zna još od Leptirice. Ovo je drugi domaći horor roman koji sam pročitao, a koji eksploatiše temu onog zapretenog naslagama narodne tradicije. I... odličan je :D
Priča je sledeća. Sanitarni kordon koji je uspostavila Austrougarska vlast za vremena Eugena Savojskog i kraljevine Srbije u sastavu monarhije, prema Osmanlijskim teritorijama, nije bio tu isključivo zbog epidemije kuge. Jedna druga, opaka „infekcija“ širila se uporedo. Naziva se „magija posthuma“, a ime je učenog sveta za vampirizam. Roman je sastavljen iz raznih izveštaja, što provizora oblasti pod upravom monarhije, što visokih zvaničnika, ali i pisama običnih ljudi koji su u priču upleteni dublje, na život ili smrt.
Pratimo nekoliko likova koji se, svaki na svoj način, suočavaju sa fenomenom vampirizma u svojoj ekspanziji, bore sa s njim, stradaju od njega ili lude suočeni sa upornošću tog zla.
Ne bih da prepričavam radnju, nju ću ostaviti svakom istinskom ljubitelju folklornog i strave. Hoću da istaknem značaj romana, kao i utisak koji je ostavio na mene.
Ono što je najbitnije za dobaru knjigu u ovom slučaju maestralno je izvedeno – priča (njena autentičnost) i izvedba – dinamika narativa koja vas od početka do kraja drži u stanju apsolutne prikovanosti. Osnovna postavka zaista je originalna i ja priznajem da je do sada nisam sretao. Poreklo vampirizma u romanu je objašnjeno na način kako to nigde do sada nije, a meni se posebno dopada, jer pravi relaciju sa biblijskom tematikom. Drugi nivo priče, odnosi se na autorovu nepresušnu ljubav prema folklornom, njegovom neumornom istraživanju tog područja tradicionalno-sakralnog u okviru naroda kome pripada, te njegovih jezivih manifestacija. Tešić, kao i uvek, koristi originalne izvore, kako bi na njima sazdao fikciju i čini da ponekad pomešamo stvarnost sa izmišljenim. On čini da poverujemo, jer i sam veruje. U romanu suprotstavlja učeni i prosvećeni „zapad“ sa duboko samosvesnom zajednicom na temi drevnog zla, koje jednako pogađa i jedne i druge. U tom sudaru, jedni uče od drugih, stvaraju se neverovatna savezništa, uzdiže se nada ili gubi vera.
Ima toliko strašnih scena, da je ovo, sem uzbudljivog, prvenstveno roman strave i užasa. Tešićevi vampiri nisu romantični, sladunjavi po standardima modernog sveta, te već dosadne matrice zamene uloga dobra i zla. Vampir je nemrtvo, grozomorno biće, telo opsednuto demonskom silom, isključivo željno uništenja, osvete, zadovoljenja najnižih nagona.
Moram da izdvojim scene koje Tešić verovatno crpi iz predanja, a kojih opet nema na drugim mestima. Neverovatno slikovito i morbidno doživeo sam vampire koji su poput pijavica zakačeni za domaću stoku i piju joj krv, polako je ubijajući. Ti ogavni prizori dočekuju ljude koji će odmah nakon njihovih životinja, onoga što ih hrani u sirotinji pa je time vredno koliko i život, i sami postati žrtve. Opisi opsade sela od strane nemrtvih, koji su predstavljeni kroz glasove i pera stranaca, čine priču još mučnijom. Borba čoveka da razume, onda kada mu je život ugrožen, savršena je psihološka analiza i slika straha.
U knjizi postoje heroji, kao i antiheroji, te arhetipska borba dobra i zla ne izostaje, iako do kraja nismo sigurni ko će u toj bitki pobediti i koliko će žrtava pasti. A žrtve su svi, jer zlo ne bira ni pol ni uzrast. Ono što je još bitnije, Tešić nam ne daje bajkovitu sliku u kojoj je granica između ta dva previše oštra. Na kraju, greh ljudi za života jeste ono što pokreće zlo nakon njega, a taj greh ponekad je stravičniji i veći od užasa koju seju oni jasno opredeljeni za zlo.
U ovom kontekstu, može biti pomalo zbunjujuće što jasnih pokazatelja kako zaista dolazi do povampirenja nema ili su oprečni. Autor nam kroz predanje predočava da se grešni povampiruju, ali u isto vreme daje niz narodnih (primitivnih) verovanja koja to jednako omogućavaju po principu pukog slučaja. Možda je ovo sukob i kod njega, jer je odan tradiciji folklornog kao osnove, a takođe svestan etičkih dimenzija postpaganskog viđenja stvarnosti. Prostije rečeno – vampir je umrla osoba koja je za života grešila i tako svoju dušu osudila na pakao, pa je samim tim podložna demonskim silama koje od tela čine stanište zla. Ali u isto vreme pagansko shvatanje dobra i zla nije tako jasno i ljudima i njihovim sudbinama često vlada usud koji biva jači od moralnih kriterijuma. Jer, zašto se povampiruju Arnaut Pavle, koj je više žrtva za života nego grešnik? Stoga Tešić u priču ubacuje onog praoca vampirizma, misterioznu ličnost koja tumara bespućima od početka, a u tom trenutku životno je zainteresovana za famozni kordon. I to je zasita vrhunac ovog romana za mene.
Jedina stvar koju bi moj senzibilitet zamerio, odnosi se na nešto što je Tešićeva i moja poslovična tema mimoilaženja :) svakoj priči, čini se, da su predstavnici Crkve oni, koji u potrebi za formalnom pravednošću, greše više od najcrnjih grešnika. Naravno, ovo je stav, pa se ne može podvrgnuti kritici dela, a svakako je moguće naći takve ljude ćak i tamo gde je to najmanje poželjno.
Roman Kletva Kainova, delo je koje bi svaki ljubitelj horora trebalo da pročita i otkrije koliko se u dubinama folklornog krije strave i koliko je poželjno iskoristiti je na pravi način, kako bi se stvorilo nešto autentično. Ovo je roman koji od početka do kraja drži svu vašu pažnju, a na pojedinim mestima izaziva istinski strah. Kada je nastajao, sećam se da je autor želeo da bude jedinstven i nema nastavke, ali mi je sada, pošto sam ga završio, sasvim jasno zašto su čitaoci želeli još.
December 30, 2025
Kain i Avelj. Bratoubistvo. Greh. Božija osuda i izgnanstvo. Kainova duša je zaprljana krvlju brata. Nakon što ga Bog kazni, u pustinji sreće Lilit, Adamovu prvu ženu. Po predanju, Lilit je ime žene stvorene pre Eve, kada i Adam, ne od Adamovog rebra nego pravo od zemlje. ”Mi smo oboje jednaki”,rekla je Adamu “jer smo načinjeni od zemlje”. Zbog toga su se posvađali i Lilit se razbesnela, izgovorila Božije ime i pobegla, da bi započela svoje demonsko delovanje. Kao takva, napojila je Kaina svojom krvlju i od njega stvorila prvog vampira. Hodočasnika... A njegovu priču nam donosi Aleksandar Tešić u svom romanu "Kletva Kainova".
Novi post je na blogu ➡️➡️➡️https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...
Novi post je na blogu ➡️➡️➡️https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...
November 2, 2019
Ocena je 4.5 samo jer me malo smorio deo sa Eleonorom i fon Kotvicom. Jedva sam cekala da se završi sa tim. Najbolji delovi su mi sa Goršićem i Milošem i zaista su jezivi i napeti. Posebno ako se čitaju noću.
Po formi me dosta podseća na Stokerovog Drakulu, a to je još izraženije u drugom delu koji sam malo prelistala. Ne znam da li je to minus, meni ne smeta, ali dosta se vidi inspiracija. Što se mene tiče, preporuka za prvi deo. Tešić ume da nas uvuče u priču.
Po formi me dosta podseća na Stokerovog Drakulu, a to je još izraženije u drugom delu koji sam malo prelistala. Ne znam da li je to minus, meni ne smeta, ali dosta se vidi inspiracija. Što se mene tiče, preporuka za prvi deo. Tešić ume da nas uvuče u priču.
December 12, 2016
Jedna od najboljih knjiga koje sam pročitala u poslednjih nekoliko godina.
Maestralno pripovedanje, odlično isklesani likovi, sjajan izbor teme.
Kratko i jasno - vrhunsko delo srpske književnosti.
Maestralno pripovedanje, odlično isklesani likovi, sjajan izbor teme.
Kratko i jasno - vrhunsko delo srpske književnosti.
March 4, 2020
Čitljiva i napeta knjiga, ali koja ima mana.
Svesno sam ušla u ovo, znajući da knjiga nije u mom fazonu. Ali prošlog meseca sam pročitala Izbledele duše i donekle su radnje slične; puno dešavanja na groblju, narodni mentalitet i sujeverje. Pa rekoh, što da ne. Ajde da probam.
Tešić se stvarno puno informisao o vampirima i to se vidi. Ali smetao mi je njegov stil pisanja. Ideja da se knjiga sastoji od pisama i dnevničkih zapisa je sama po sebi interesantna, ali Tešić je to prilično trapavo koristio. Svako pismo/zapis bi se završilo sa gomilom dijaloga i izgubilo bi svoju formu pisma/dnevnika na polovini svakog poglavlja. Zašto ovo jednostavno nije bio roman u najobičnijoj formi, ostaje mi nepoznato.
Drugo, svako pismo/zapis mi je izgledalo kao da ga je pisala jedna te ista osoba. Likovi nisu bili baš najrazrađeniji, tačnije najviše su bili građeni kroz narativ, dok je ton svakog pisma i zapisa bio isti. Što je opet moglo da se izbegne da je sve bilo napisano kao klasičan roman.
Treće, nekako sam više očekivala od radnje. Naime, Tešić baci udicu i onda nam sve otkrije u sledećoj rečenici. Zašto smo odmah znali za vampirizam? Sve je počelo kao kuga i umesto da gradi iščekivanje, skoro iste sekunde smo bili obavešteni da je ključni problem povampireno stanovništvo. Sinopsis na pozadini knjige je bolje napisan od ovoga.
Isto se desilo i sa Eleonorom. Saznali smo da postoji neki astrolog i - cap! - u roku od odmah smo dobili sve informacije o njoj. Zašto? Gde je građenje tenzije??? Sve je to trebalo mnogo kasnije da saznamo.
Radnja na molu i sve što se izdešavalo kad je ona stigla u Beograd je mnogo zbrzano i nekako - mnjeh, u nedostatku bolje reči.
Stoji da roman veoma drži pažnju, ipak sam 429 stranica pročitala u roku od 4-5 dana. Ali, ipak sam očekivala da će tema biti dublje razrađena, da ću stvarno naučiti nešto novo i da će ovo biti malo bolje sklepano.
Svesno sam ušla u ovo, znajući da knjiga nije u mom fazonu. Ali prošlog meseca sam pročitala Izbledele duše i donekle su radnje slične; puno dešavanja na groblju, narodni mentalitet i sujeverje. Pa rekoh, što da ne. Ajde da probam.
Tešić se stvarno puno informisao o vampirima i to se vidi. Ali smetao mi je njegov stil pisanja. Ideja da se knjiga sastoji od pisama i dnevničkih zapisa je sama po sebi interesantna, ali Tešić je to prilično trapavo koristio. Svako pismo/zapis bi se završilo sa gomilom dijaloga i izgubilo bi svoju formu pisma/dnevnika na polovini svakog poglavlja. Zašto ovo jednostavno nije bio roman u najobičnijoj formi, ostaje mi nepoznato.
Drugo, svako pismo/zapis mi je izgledalo kao da ga je pisala jedna te ista osoba. Likovi nisu bili baš najrazrađeniji, tačnije najviše su bili građeni kroz narativ, dok je ton svakog pisma i zapisa bio isti. Što je opet moglo da se izbegne da je sve bilo napisano kao klasičan roman.
Treće, nekako sam više očekivala od radnje. Naime, Tešić baci udicu i onda nam sve otkrije u sledećoj rečenici. Zašto smo odmah znali za vampirizam? Sve je počelo kao kuga i umesto da gradi iščekivanje, skoro iste sekunde smo bili obavešteni da je ključni problem povampireno stanovništvo. Sinopsis na pozadini knjige je bolje napisan od ovoga.
Isto se desilo i sa Eleonorom. Saznali smo da postoji neki astrolog i - cap! - u roku od odmah smo dobili sve informacije o njoj. Zašto? Gde je građenje tenzije??? Sve je to trebalo mnogo kasnije da saznamo.
Radnja na molu i sve što se izdešavalo kad je ona stigla u Beograd je mnogo zbrzano i nekako - mnjeh, u nedostatku bolje reči.
Stoji da roman veoma drži pažnju, ipak sam 429 stranica pročitala u roku od 4-5 dana. Ali, ipak sam očekivala da će tema biti dublje razrađena, da ću stvarno naučiti nešto novo i da će ovo biti malo bolje sklepano.
November 30, 2016
Tešić je uspeo da zamuti granicu između fikcije i stvarnosti svojim veštim stapanjem zvanične istorijske prepiske sa mitovima koji su opstali do danas. Prosto te navede da počneš da preispituješ svoje poimanje stvarnosti. A sve to upakovano u uzbudljiv, zastrašujuć roman.
January 3, 2019
Ocena: 3,5
Nešto mi je nedostajalo sve vreme, da li možda bolja karakterizacija likova, ili je u pojednim segmentima radnja bila malo "razvučena"...nisam sigurna.
Svakako su delovi priče sa princezom Eleonorom/Elizabetom najzanimljiviji deo romana i najviše drže pažnju čitaoca.
Nešto mi je nedostajalo sve vreme, da li možda bolja karakterizacija likova, ili je u pojednim segmentima radnja bila malo "razvučena"...nisam sigurna.
Svakako su delovi priče sa princezom Eleonorom/Elizabetom najzanimljiviji deo romana i najviše drže pažnju čitaoca.
December 9, 2016
UKUPNA OCENA (overall rating) - 9/10
Radnja (story) - 9/10
Likovi (characters) - 8/10
Pripovedanje (writing style) - 9/10
Okruženje (setting) - 10/10
Radnja (story) - 9/10
Likovi (characters) - 8/10
Pripovedanje (writing style) - 9/10
Okruženje (setting) - 10/10
June 11, 2020
Izbijanje epidemije kuge je zahtevalo od velikih sila saradnju, i brzo delovanje...tako su nakon jedva sklopljenog mirovnog sporazuma dosli do resenja pocetkom 18.veka, da duz granica podignu sanitarni kordon u duzini od 1900 km.
Samo da li je epidemija kuge njihov najveci strah, ili ih iz senke vreba nesto mnogo strasnije, vekovima starije?
"Jedna smrt, sto grehova." - glasila je kletva baba Djurike dok je gorela na lomaci u selu Medvedja, a seljani nisu mogli ni da sanjaju kakva ce ih sudbina snaci...
"Magia posthuma" - ili receno prostim narodnim jezikom - vampiri, pojavljuju se u daleko vecem broju, i opsedaju okolna sela...njihove duse nisu nasle mir, i nakon sto se povampire svete se ljudima za koje misle da su se ogresili o njih...
"Kao dan zivima, tako je noc ustupljena mrtvima."
Jezivi opisi svakog od njih umeju da vam nakostrese kosu, efekat je jos bolji ako citate nocu, dok je jos jedan dodatak atmosferi bilo nevreme koje je ovih dana divljalo.
Postavlja se pitanje ko stoji iza sve vece vojske nemrtvih, ko ih budi iz groba, i sta mu je cilj?
Svima se prividja "hodocasnik", davajuci im raznovrsne savete za zastitu od necastivih bica, ali na kraju uvek zavrse isto kao i oni sto su ih proganjali.
Dva coveka su jedini koji im mogu stati na put, sa iskustvom za borbu protiv vampira.
To su Milos iz Kovina, i hadnak Vukamn Gorisic - njihova hrabrost i umece je poznato sirom granica i uvek priskoce u pomoc kada je najpotrebnije, ali da li dva coveka mogu da izadju na kraj protiv iskonskom zla?
Da li mogu da uniste najstarijeg vampira na svetu i da izbegnu krvavu osvetu?
Mracna atmosfera je maestarlno docarana, kao i mentalitet tadasnjeg naroda, verovanja u obicaje, sujeverje, a i medjuljudski odnosi.
Paznja je posvecena detaljima, sto je samo jos jedan plus.
Svidja mi se sto je uradjeno u formi pisama, i odlomaka iz dnevnika, pa imamo uvid u desavanja iz svih uglova, u razmisljanja razlicitih likova, njihovog dozivljaja razlicitih situacija, pa nam se celokupna slika sklapa deo po deo.
Posebno mi se svidja kako je sam kraj zamisljen, iako mi je delovalo kao da ce Vukman posle onoga sto se izdesavalo odustati od svega, vidimo da je pronasao novu snagu, pa od njega i Milosa ocekujem dosta u nastavcima.
Samo da li je epidemija kuge njihov najveci strah, ili ih iz senke vreba nesto mnogo strasnije, vekovima starije?
"Jedna smrt, sto grehova." - glasila je kletva baba Djurike dok je gorela na lomaci u selu Medvedja, a seljani nisu mogli ni da sanjaju kakva ce ih sudbina snaci...
"Magia posthuma" - ili receno prostim narodnim jezikom - vampiri, pojavljuju se u daleko vecem broju, i opsedaju okolna sela...njihove duse nisu nasle mir, i nakon sto se povampire svete se ljudima za koje misle da su se ogresili o njih...
"Kao dan zivima, tako je noc ustupljena mrtvima."
Jezivi opisi svakog od njih umeju da vam nakostrese kosu, efekat je jos bolji ako citate nocu, dok je jos jedan dodatak atmosferi bilo nevreme koje je ovih dana divljalo.
Postavlja se pitanje ko stoji iza sve vece vojske nemrtvih, ko ih budi iz groba, i sta mu je cilj?
Svima se prividja "hodocasnik", davajuci im raznovrsne savete za zastitu od necastivih bica, ali na kraju uvek zavrse isto kao i oni sto su ih proganjali.
Dva coveka su jedini koji im mogu stati na put, sa iskustvom za borbu protiv vampira.
To su Milos iz Kovina, i hadnak Vukamn Gorisic - njihova hrabrost i umece je poznato sirom granica i uvek priskoce u pomoc kada je najpotrebnije, ali da li dva coveka mogu da izadju na kraj protiv iskonskom zla?
Da li mogu da uniste najstarijeg vampira na svetu i da izbegnu krvavu osvetu?
Mracna atmosfera je maestarlno docarana, kao i mentalitet tadasnjeg naroda, verovanja u obicaje, sujeverje, a i medjuljudski odnosi.
Paznja je posvecena detaljima, sto je samo jos jedan plus.
Svidja mi se sto je uradjeno u formi pisama, i odlomaka iz dnevnika, pa imamo uvid u desavanja iz svih uglova, u razmisljanja razlicitih likova, njihovog dozivljaja razlicitih situacija, pa nam se celokupna slika sklapa deo po deo.
Posebno mi se svidja kako je sam kraj zamisljen, iako mi je delovalo kao da ce Vukman posle onoga sto se izdesavalo odustati od svega, vidimo da je pronasao novu snagu, pa od njega i Milosa ocekujem dosta u nastavcima.
November 6, 2016
Fenomenalna knjiga- nikako ne ostavlja čitaoca ravnodušnim! Tešić samo potvrdjuje kvalitet svog pisanja kada je i drugi žanr u pitanju. Ne bih previše otkrivao fabulu ali ono što je meni interesantno kao čitaocu bilo jeste sama atmosfera, položaj srba ispod i iznad dunava, same razlike austougarske i osmanliske kulture,metoda,vojske od najnižeg redova pa do samog Karla VI-tog.Knjiga me je naterala da se malo i podsetim istoriskih likova i da ih proučim. Retko ko bi ovakav mračan period Srbije uspeo verodostojno da prikaže a pisac je stvarno maher u tome. Štivo u kome su upleteni službeni ižveštaji, do običnih dijaloga seljaka čitaocu pruža više uglova jedne istine,tako da će se i sam igrati istraživača- ali to svakako ima cenu- krv će mu se slediti u žilama kada otkrije užase Kainove kletve. Mesta koja se pominju u romanu sam imao prilike da posetim tako da je knjiga ostavila još jači utisak na mene, da li ću smeti da obidjem ova mesta u zimskim i jesenjim časovima to je već veliko pitanje.
January 20, 2017
Aleksandra Tesica smatram odlicnim piscem, i volim sve njegove knjige, ali mi ova nije "legla". Bez obzira sto su horor i fantastika zanrovi koji mi prijaju, mucio sam se da je procitam do kraja. Nacin pisanja i umesnost pripovedanja Tesica je nesporna, knjizevni jezik uvek divan i mastovit, ali knjiga mi je pomalo bila dosadna i preopsirna, ne vidim razlog za svih 430 strana ove knjige. Imao sam utisak da se neki segmenti price nepotrebno ponavljaju stalno iscekujuci da ce se desiti nesto sto ce citanje knjige uciniti konacno zanimljivijim. To se napokon i desilo u poglavlju "Mortuus Mordet" i prici o ceskoj vampirici Eleonori Svarcenberg za koje smatram da je najzanmljiviji deo knjige, i taman kad sam mislio da je bilo vredelo biti strpljiv, sama zavrsnica knjige je ponovo "pala" bez katarze i posebno interesantnog zavrsetka. Naravno, otvorena su vrata za nastavak ove kjige o vampirima,to je ocigledna namera pisca, ali prvi put taj nasatavk necu iscekivati sa nekim posebnim uzbudjenjem i nestrpljenjem kao sto je to do sad bio slucaj za sve predhodne knjige A.Tesica.
Read
December 30, 2016A sada... Strava i užas. Nakon brojnih koketiranja sa hororom u svojim prethodnim romanima, Tešić je odlučio da se ovoga puta u potpunosti prepusti ovom žanru. KLETVA KAINOVA se dosta razlikuje u odnosu na druge romane ovog plodnog autora. Kosovski mitos više nije deo priče, već je radnja premeštena u XVII vek i obuhvata period od 1724-1732. Glavni likovi u romanu su Miloš i Vukman, prijatelji i lovci na vampire. Folklorna retro strava je u fokusu - u jednom segmentu se Tešić bavi i čuvenim slučajem povampirenja Petra Blagojevića - ali deo priče su i intrige na bečkom dvoru u koji su uključene mnoge istorijske ličnosti, uključujući i jednu princezu o čijoj se sudbini u poslednje vreme dosta polemisalo. Po meni najzanimljivije Tešićevo delo do sada je napisano tako da me nimalo ne bi iznenadilo da će KLETVA KAINOVA biti upotpunjena sa još nekoliko nastavaka. Materijala ima bar za trilogiju, mada se roman može čitati i kao samostalno delo.
February 28, 2019
Uživanje uz našeg Tešića. Majstor je veliki u opisivanju atmosfere. Velika preporuka zaista.
January 13, 2025
Aleksandar Tešić - Kletva Kainova
Arnaut Pavle beži od vukodlaka. Ubio je čoveka u dvoboju, a kako je on bio nevernik i sahranjen u tuđoj zemlji, povukodlačio se i krenuo u lov. Pavle nekad misli da zbog očevog greha zaslužuje sve što će ga snaći. Jedne noći, sreće hodočasnika umilnog glasa koji mu otkriva kako da se spase napasti. Pavle ni ne sluti da će ga to odvesti na pogrešan put.
Petar Blagojević pošten je čovek, ali mu brat ni njegova deca nisu. Jedva su dočekali da zanemoća ne bi li ga se otarasili i uzeli mu imanje. Međutim, tamo gde živi odbijaju da dele pravdu, mrtvi ustaju da se odmazde.
Miloš je dete vampira koji je njegovoj majci dolazio u postelju. Stvoren na tako nečasan način, on čini sve da se iskupi za života, loveći vampire i veštice.
Vukman je knez i hadnak sela Medveđa, ima ženu i ćerku. Kad zagusti, on je jedini koji zna šta treba da se radi (stoka koju je vampir ubio treba da se spali, mrtvima koje je vampir umorio treba glavu odrubiti pa onda sahraniti), ali baš kad ne treba seljani se zajune pa urade po svom i bude naopako.
U međuvremenu, drevna nečista sila kojoj se ime spomenuti ne sme, hoda Srbijom i prenosi infekciju vampirizma. Austrougarska vlast šalje predstavnike, oni umiru. Navodno, kordon na granici postavljen je zbog kuge, ali čak i oficirima postaje jasno da se nešto više dešava. Seljaci im govore o vampirima, oficiri ne veruju dok ne vide sopstvenim očima. Posebno je interesantno kako narod nazivaju šizmaticima i paganima dok neke stvari ne vide sopstvenim očima, onda promene priču kako je narod hrabar i promućuran. A u srcu Austrougarske, druga sila tame se uzdiže.
Jednostavnim jezikom u priču su utkani naši domaći vampiri, sa uključenim izveštajima o vampirizmu koje su oficiri slali za Beč. Nije sve izmišljeno. "Što ste spavali, spavali ste." 😉
Arnaut Pavle beži od vukodlaka. Ubio je čoveka u dvoboju, a kako je on bio nevernik i sahranjen u tuđoj zemlji, povukodlačio se i krenuo u lov. Pavle nekad misli da zbog očevog greha zaslužuje sve što će ga snaći. Jedne noći, sreće hodočasnika umilnog glasa koji mu otkriva kako da se spase napasti. Pavle ni ne sluti da će ga to odvesti na pogrešan put.
Petar Blagojević pošten je čovek, ali mu brat ni njegova deca nisu. Jedva su dočekali da zanemoća ne bi li ga se otarasili i uzeli mu imanje. Međutim, tamo gde živi odbijaju da dele pravdu, mrtvi ustaju da se odmazde.
Miloš je dete vampira koji je njegovoj majci dolazio u postelju. Stvoren na tako nečasan način, on čini sve da se iskupi za života, loveći vampire i veštice.
Vukman je knez i hadnak sela Medveđa, ima ženu i ćerku. Kad zagusti, on je jedini koji zna šta treba da se radi (stoka koju je vampir ubio treba da se spali, mrtvima koje je vampir umorio treba glavu odrubiti pa onda sahraniti), ali baš kad ne treba seljani se zajune pa urade po svom i bude naopako.
U međuvremenu, drevna nečista sila kojoj se ime spomenuti ne sme, hoda Srbijom i prenosi infekciju vampirizma. Austrougarska vlast šalje predstavnike, oni umiru. Navodno, kordon na granici postavljen je zbog kuge, ali čak i oficirima postaje jasno da se nešto više dešava. Seljaci im govore o vampirima, oficiri ne veruju dok ne vide sopstvenim očima. Posebno je interesantno kako narod nazivaju šizmaticima i paganima dok neke stvari ne vide sopstvenim očima, onda promene priču kako je narod hrabar i promućuran. A u srcu Austrougarske, druga sila tame se uzdiže.
Jednostavnim jezikom u priču su utkani naši domaći vampiri, sa uključenim izveštajima o vampirizmu koje su oficiri slali za Beč. Nije sve izmišljeno. "Što ste spavali, spavali ste." 😉
February 20, 2020
Jasno se vidi da Tešić dobro poznaje i da vlada znanjem o tradicionalnim srpskim običajima i mitovima, stoga nisam imala osećaj da čitam roman, nego hroniku. Da budem preciznija, "Srpski etnografski zbornik", posebno odeljak "Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju" Tihomora R. Đorđevića samo upakovano u više estetski diskurs, da delo ipak poprimi formu romana i umetničkog dela. Pisan u vidu izveštaja, dnevnika, pisama, postiže se efekat direktnog uviđaja, gde se naratori postavljaju kao osobe koje su svedočile svim tim dešavanjima, a ne da su to samo puka sujeverja i prazne priče srpskog naroda koji osciluje između hrišćanstva, paganizma i muslimanske vere i time dobijaju na integritetu. Ovim malo podseća na model Stokerove "Drakule".
Neću lagati, u nekoliko navrata sam htela da odustanem, jer se previše razvlači pripovedanje, i posle 200 stranica sam imala osećaj da sam i dalje na nekom uvodu. Bez nekog jasnog cilja u kom pravcu priča teče, gubi mi malo estetku vrednost. Ovaj komentar se odnosi na prvu polovinu romana.
Druga polovina romana, pisana više u gotskom ključu, posebno taj drugi talas gotike koji nastaje u XIX veku, donosi drugačiju percepciju. Okreće se Evropskim uzusima time što se uvodi lik Eleonore (Pretpostavljam da je model za ovaj lik uzeta Carmila Sheridana Le Fanu, doduše Tešić izbacuje njemu crtu homoseksualnosti. Barem nije vidna) kojoj pridodaje i bitne Biblijske reminiscencije u vidu Kainove sestre i žene, gde ona poprima dvojaku ulogu i predstavlja literarni oksimoron i paradoks. Ona, sa jedne strane, ovaploćuje Evropsku literatnu tradiciju - monarhija, zamkovi, položaj, kolonizaciona sila, Kain, iliti "hodočasnik" sa druge strane, portretisan je po srpskoj literarnoj tradiciji. Metaforički gledano, koliko god da žele da unište jedno drugo, njihova egzistencija u osnovi zavisi od tog drugog.
Postoji i momenat seksualne konotacije u istom poglavlju o Eleonori (Evropska prizma takođe) u vidu opštenja sa žrtvom gde se žrtva u zanosu i ekstazi naslađuje vampirskom krvlju, gde se strah i seksualna želja stapaju u taj perverzan čin. Takođe, ono što autor preuzima iz Evropske gotike jeste momenat mutacije, gde kuga ili vampirizam (granica se gubi, ti fenomeni se slivaju u jedan, ne zna se gde počinje jedno, gde završava drugo) predstavljaju ispovaljanje ida u čovekovoj svesti. Sablasna atmosfera, groblja, raskrsnice, halucijacije, lucidni snovi, sve su to manifestacije žanra koji su verno dočarani da se uvodi i određen nemir u sveru čitanja. Šta više, postoji, ali samo do određenih razmera, fenomen "New Woman" - slika moderne, nezavisne žene, osposobljene da misli i iznosi svoja mišljenja i savete - Vukmanova žena Anđa, uz izuzetak gde nemamo uvid u njenu pismenost. I da, Vukman i Miloš kao pandani Van Helsingu.
Sam kraj je možda samo delimično odgovorio na naslov romana, poprilično je zbrzan i nedovršen, i ostaje zatvoren u okvirima srpske tradicije, a moglo je možda malo više i bolje da se razradi.
Sama kompozicija romana mislim da je mogla da bude malo bolje osmišljena i razrađena jer ovo kao da i nije priča o Kainovoj kletvu, nego o položaju Srba između dve kolonijalne sile i njihova borba sa sujeverjem. Ritam nije usklađen, na momente presporo, na momente zbrzano.
Ovo mi je kao kad odem na svadbu/rođendan pa hoću da probam od svakog kolača po malo, ali kako god da okrenem, završim tako što me boli stomak xD
Neću lagati, u nekoliko navrata sam htela da odustanem, jer se previše razvlači pripovedanje, i posle 200 stranica sam imala osećaj da sam i dalje na nekom uvodu. Bez nekog jasnog cilja u kom pravcu priča teče, gubi mi malo estetku vrednost. Ovaj komentar se odnosi na prvu polovinu romana.
Druga polovina romana, pisana više u gotskom ključu, posebno taj drugi talas gotike koji nastaje u XIX veku, donosi drugačiju percepciju. Okreće se Evropskim uzusima time što se uvodi lik Eleonore (Pretpostavljam da je model za ovaj lik uzeta Carmila Sheridana Le Fanu, doduše Tešić izbacuje njemu crtu homoseksualnosti. Barem nije vidna) kojoj pridodaje i bitne Biblijske reminiscencije u vidu Kainove sestre i žene, gde ona poprima dvojaku ulogu i predstavlja literarni oksimoron i paradoks. Ona, sa jedne strane, ovaploćuje Evropsku literatnu tradiciju - monarhija, zamkovi, položaj, kolonizaciona sila, Kain, iliti "hodočasnik" sa druge strane, portretisan je po srpskoj literarnoj tradiciji. Metaforički gledano, koliko god da žele da unište jedno drugo, njihova egzistencija u osnovi zavisi od tog drugog.
Postoji i momenat seksualne konotacije u istom poglavlju o Eleonori (Evropska prizma takođe) u vidu opštenja sa žrtvom gde se žrtva u zanosu i ekstazi naslađuje vampirskom krvlju, gde se strah i seksualna želja stapaju u taj perverzan čin. Takođe, ono što autor preuzima iz Evropske gotike jeste momenat mutacije, gde kuga ili vampirizam (granica se gubi, ti fenomeni se slivaju u jedan, ne zna se gde počinje jedno, gde završava drugo) predstavljaju ispovaljanje ida u čovekovoj svesti. Sablasna atmosfera, groblja, raskrsnice, halucijacije, lucidni snovi, sve su to manifestacije žanra koji su verno dočarani da se uvodi i određen nemir u sveru čitanja. Šta više, postoji, ali samo do određenih razmera, fenomen "New Woman" - slika moderne, nezavisne žene, osposobljene da misli i iznosi svoja mišljenja i savete - Vukmanova žena Anđa, uz izuzetak gde nemamo uvid u njenu pismenost. I da, Vukman i Miloš kao pandani Van Helsingu.
Sam kraj je možda samo delimično odgovorio na naslov romana, poprilično je zbrzan i nedovršen, i ostaje zatvoren u okvirima srpske tradicije, a moglo je možda malo više i bolje da se razradi.
Sama kompozicija romana mislim da je mogla da bude malo bolje osmišljena i razrađena jer ovo kao da i nije priča o Kainovoj kletvu, nego o položaju Srba između dve kolonijalne sile i njihova borba sa sujeverjem. Ritam nije usklađen, na momente presporo, na momente zbrzano.
Ovo mi je kao kad odem na svadbu/rođendan pa hoću da probam od svakog kolača po malo, ali kako god da okrenem, završim tako što me boli stomak xD
January 27, 2017
Suton je uveliko najavljivao svoj dolazak, tamnim prstima šarajući već postidjeno plavetnilo, kada sam se obreo na, meni nepoznatom, seoskom drumu. A kada vidiš jedan video si ih vala sve. Uprašnjeni, sa dva ugažena kolska kanala, sevaju kroz maglom orošena šarena polja i nestaju u nekom šumarku što krošnjama miluje nebeski stid. Drvoredi ispred, a Boga mi i iza mene. Rešim da krenem napred jer što velim, gde god da sam pošao valja mi tamo i stići, a ne nasred puta nad predomišlju popustiti i džabe nove čizme arčiti. Mislim da nisam ni dvaestinu koraka napravio kad eto ti onaj suton kao da se okuraži pa se zatrča ka ponirućem suncu, ono ga oprlji, i čitavo nebo se tamom umiri. Ljudi moji, pa gde u sred nedođije mrak da me sustigne. Mislio sam se časak il' dva šta mi je činiti, kad me trgoše nerazgovetni šapati među crnim stablima i neko prigušeno cerekanje. Tek što mi jeza niz slabine ka ramenima potrča i ne stiže ni da mi ledenim znojem čelo okvasi, a predamnom se niotkuda stvori neki bledi čovek, reč ne progovara, samo zakrvavljenim očima na mene koluta. Ja brže bolje skočim unazad i naslonim se na neko drvo. Krenem po mraku da prepipavam kad shvatim da iza mene nije drvo već lampa u mojoj dnevnoj sobi...
Ovaj tekst sam napisao inspirisan vrhunskom atmosferom živopisnog romana Aleksandra Tešića. Raznovrsni likovi bogatih emotivnih profila, različitih vera, društvenog statusa i obrazovanja, kao i odmeren ritam pripovedanja, opčinjavaju i mame. Tešić je prijatan za sva čula koja čitanjem investiramo, prijatan sve dok ne dođe do žestokih obračuna sa onostranim. Tada su senzacije koje njegova književnost proizvodi upravo onakve kakve trebaju biti, hororične, preteće i uznemirujuće. Roman Kletva Kainova je poučan i zastrašujuć, crnohumoran i britak pa je izvesno da će kod svih čitalaca izazvati buru emocija. Jedno iskreno Hvala, Aleksandre, što ste nam na zanimljiv i pitak način predstavili deo istorije, u isto vreme dozvolivši da zavirimo u Vašu maštu.
Ovaj tekst sam napisao inspirisan vrhunskom atmosferom živopisnog romana Aleksandra Tešića. Raznovrsni likovi bogatih emotivnih profila, različitih vera, društvenog statusa i obrazovanja, kao i odmeren ritam pripovedanja, opčinjavaju i mame. Tešić je prijatan za sva čula koja čitanjem investiramo, prijatan sve dok ne dođe do žestokih obračuna sa onostranim. Tada su senzacije koje njegova književnost proizvodi upravo onakve kakve trebaju biti, hororične, preteće i uznemirujuće. Roman Kletva Kainova je poučan i zastrašujuć, crnohumoran i britak pa je izvesno da će kod svih čitalaca izazvati buru emocija. Jedno iskreno Hvala, Aleksandre, što ste nam na zanimljiv i pitak način predstavili deo istorije, u isto vreme dozvolivši da zavirimo u Vašu maštu.
September 13, 2020
Aleksandar Tešić- Kletva Kainova +
"...onda, dokle god budeš zemljom hodio ti i tvoja deca plašićete se živog plamena, ono će vas duboko ujedati i hraniti se vama."
Bog je kaznio Kaina jer je ubio svog brata Avelja. Proteran, Kain sreće Adamovu prvu ženu Lilit, koja je napojila Kaina svojom krvlju i stvorila prvog vampira, Hodočasnika...
"Kainova kletva" je priča o Hodočasniku.
Zbog širenja kuge na prostoru Osmanlijskog carstva i velikog broja mrtvih, Habsburška monarhija je podigla najduži sanitarni kordon od 1900 km.
Ali, da li je kuga zapravo bolest koja se širi ili neko drugo zlo? Šta je magia posthuma ?
Roman počinje pričom Arnauta Pavla koji se suočava sa vukodlakom i beži u svoje rodno mesto Medveđa.
Kroz niz pisama i formi dnevnika pratićemo dva vampira Arnauta Pavla i Petra Blagojevića. Upoznaćemo misterioznog Miloša iz Kovina, Goršića, Krobaza i mnogo druge oficire.
Ako nemate želudac za neke scene, ako ne volite vampire i ako se bojite mraka, moj savet vam je da ne čitate ovu knjigu.
Jeza i napetost su prisutne. Pun pogodak je ako čitate noću 😱 Vrteće stranice ne bi li saznali šta je bilo dalje.
Roman mi se dopao i dopalo mi se kako je Tešić povezao narodna verovanja i istorijske činjenice.
Neću da spojlujem, izdvojiću samo scenu na brodu sa Eleonorom. Najveći šok 😱 Vi koji ste čitali, znate na šta mislim 😉
Od mene preporuka, i jedva čekam da nastavim drugi i treći deo.
"Jedna smrt, sto grehova."
"...onda, dokle god budeš zemljom hodio ti i tvoja deca plašićete se živog plamena, ono će vas duboko ujedati i hraniti se vama."
Bog je kaznio Kaina jer je ubio svog brata Avelja. Proteran, Kain sreće Adamovu prvu ženu Lilit, koja je napojila Kaina svojom krvlju i stvorila prvog vampira, Hodočasnika...
"Kainova kletva" je priča o Hodočasniku.
Zbog širenja kuge na prostoru Osmanlijskog carstva i velikog broja mrtvih, Habsburška monarhija je podigla najduži sanitarni kordon od 1900 km.
Ali, da li je kuga zapravo bolest koja se širi ili neko drugo zlo? Šta je magia posthuma ?
Roman počinje pričom Arnauta Pavla koji se suočava sa vukodlakom i beži u svoje rodno mesto Medveđa.
Kroz niz pisama i formi dnevnika pratićemo dva vampira Arnauta Pavla i Petra Blagojevića. Upoznaćemo misterioznog Miloša iz Kovina, Goršića, Krobaza i mnogo druge oficire.
Ako nemate želudac za neke scene, ako ne volite vampire i ako se bojite mraka, moj savet vam je da ne čitate ovu knjigu.
Jeza i napetost su prisutne. Pun pogodak je ako čitate noću 😱 Vrteće stranice ne bi li saznali šta je bilo dalje.
Roman mi se dopao i dopalo mi se kako je Tešić povezao narodna verovanja i istorijske činjenice.
Neću da spojlujem, izdvojiću samo scenu na brodu sa Eleonorom. Najveći šok 😱 Vi koji ste čitali, znate na šta mislim 😉
Od mene preporuka, i jedva čekam da nastavim drugi i treći deo.
"Jedna smrt, sto grehova."
October 24, 2018
Krvavo! Maestralno napisano! Lepo je opisan mentalitet naseg naroda sa svim vrlinama i manama koje nas prate vekovima. Dosta sam naucio o narodnim obicajima i istoriji citajuci ovaj roman. Cita se sa lakocom, bez obzira sto su slova zacinjena krvlju, od prve do poslednje stranice. Topla preporuka za sve ljubitelje kvalitetnog horora, ali i za sve ljude koji hoce da saznaju nesto vise o narodnim obicajima, vampirizmu i istoriji u doba Habzburske monarhije.
January 7, 2017
Iskreno se nadam da ce nam nastavak brzo doci :)
December 10, 2016
Budući da sam se već susretao sa delima gospodina Aleksandra Tešića, a tu pre svega mislim na "Kosingasa", priznajem da sam prvo pomislio da ova nova knjiga ne može da bude ni blizu tim ranijim ostvarenjima. Sada mi je jako drago da sam se prevario. Dakle, knjiga "Kletva Kainova" je delo koje ćete poželeti da čitate u jednom dahu, bez prestanka. Onda kada obeležite tamo gde ste stali, kopkaće vas šta je to što čuči na ostalim stranicama i vrlo brzo ćete se naći opet nad njom. Što se same radnje tiče, mislim da je ovo jedan vrhunski epski triler, koji opisuje svet koji je fantastičan, ali opet u neku ruku i veoma realan. Naravno, to što je u pitanju svet na prostoru Srbije, sa našim običajima i kulturom je plus. Još veći je plus što ta priča o našoj kulturi i običajima nije uska, već bukvalno međunarodna. U ovoj knjizi možete saznati pregršt stvari koje ne samo da čine naše podneblje jedinstvenim, već ga sa stvarima koje ga spajaju sa ostalim delovima Evrope i sveta čine opšte shvatljivim.
Još jednom, odlična knjiga, sve preporuke za čitanje i radujem se novim delima.
Još jednom, odlična knjiga, sve preporuke za čitanje i radujem se novim delima.
July 4, 2024
Na prvi pogled, fantastika koja se čita brzo i lako ali poslije nekoliko strana uhvatiš sebe da razmišljaš kroz redove knjige. Poslije prvog poglavlja i priče o Pavlu, pomislila sam da će autor “razvlačiti” priču do kraja, međutim priča postaje još zanimljivija iz poglavlja u poglavlje. Posebno bih izdvojila opise i dijaloge jednog od glavnih likova, hadnaka Vukmana Goršića. Autor je ovaj lik toliko slikovito i autentično opisao da čitalac ima osjećaj kao da se nalazi pored njega i prati ga u njegovim pokušajima da se izbori sa izazovima tog vremena. Takođe, odnos Vukmana i njegove supruge Anđe je prelijep i sve vrijeme daje čitalcu osjećaj topline i nade.
February 5, 2022
Znači jeza par excellence, već od prvih par glava sam počela da se osvrćem iza sebe po kući, i to po danu.
Priča je napeta, teme i folklor su bliski, imamo i bonus preplitanje priče i likova (Frombald!) iz knjige Kal juga koju sam skoro pročitala i jako mi se dopala.
O vampirskom i veštičjem folkloru se raspreda naširoko (posebno pakosno o vešticama, ali šta je malo mizoginije medju Srbima), na moje opšte uživanje. Dramatične scene su dramatično opisane, kao na filmu. Znanje i istraživanje očigledno ogromno, i na pitak način preneto.
Uživala sam :)
Priča je napeta, teme i folklor su bliski, imamo i bonus preplitanje priče i likova (Frombald!) iz knjige Kal juga koju sam skoro pročitala i jako mi se dopala.
O vampirskom i veštičjem folkloru se raspreda naširoko (posebno pakosno o vešticama, ali šta je malo mizoginije medju Srbima), na moje opšte uživanje. Dramatične scene su dramatično opisane, kao na filmu. Znanje i istraživanje očigledno ogromno, i na pitak način preneto.
Uživala sam :)
October 5, 2018
Aleksandar Tešić je majstor hoda po granici fikcije i stvarnosti. Ako budete knjigu čitali sami u tišini, kasno noću, osluškivaćete svaki šum oko vas, a to je dokaz da je pisac uspeo postići svoj cilj.
Displaying 1 - 30 of 39 reviews