Shadow Partisan

by Nadja Tesich

A poignant story of growing up during the War as a Yugoslav and female.

215 pages, Paperback

First published March 1, 1989

About the author

Nadja Tesich taught film at Brooklyn College and French literature at Rutgers University. She is the author of the novels Shadow Partisan, Native Land and Far From Vietnam and the literary memoir To Die in Chicago. She is the writer and director of Film for my Son. As an actress she starred in Eric Rohmer’s Nadja à Paris.

*
Nadja was a lifelong political activist, she lived her life outspoken and full of righteous rage at the enormous destruction of U.S. wars and the glaring injustice and inequality that surrounded her. She loved Cuba and often said it was the only place she felt she could breathe.

She had fought against U.S. wars in Vietnam, coups in Congo, Chile and Greece; she was active in the mass demonstrations against the Iraq War in 1991 and again in 2003.

Nadja was even more intense in defence of her homeland, Yugoslavia, from an unrelenting assault by the imperialist governments of Western Europe and the United States. Tragically for most of the peoples of the Balkans, these years ended with the imposed disintegration of a once-sovereign socialist country into a half-dozen mini-states, now neocolonies of the NATO powers.

Her life in in her own words:

“I was born in Serbia and have returned there every year, and I have also lived in France and in New York City most of my adult life. And most of my adult life, as a participant and as observer, I have opposed U.S. aggressions, murders, embargoes, wars. Some hidden, others less so.

Everything the U.S. does elsewhere — chaos and destabilization — it does equally at home. … It’s an amoral, mechanical monster whose heart is the beat of Wall Street. Up and down it goes. More and more it needs and it’s never enough. … Still it can be resisted. I remain optimistic. Machines break, after all.”

Reviews

[Sarah · Rating 4 out of 5]

I'm surprised this isn't more well known. It's the semi-autobiographical account of a young girl growing up in postwar Yugoslavia. It's a rare glimpse into a particular time and place as well as a convincing portrayal of a narcissistic mother and the affects of that on her two children, particularly her daughter.

[Knjigo.holik · Rating 5 out of 5]

Prelepa! Nadja piše tako lepo, emocije ređa kao note. Žao ni je što se o ovoj knjizi ne priča mnogo više!

[Danijela · Rating 5 out of 5]

~ Ja, nova ja, rodila sam se u isto vreme kad i ova zemlja, odmah posle Revolucije. Volim u to da verujem. Mnogo mi se to svidelo. ~

~ Bije nas koprivama kad im je sezona; dobiješ po zadnjici, ona peče više od pruta, ali ti ništa ne ostaje na telu posle nekoliko sati, dok tragovi pruta, masnice, ostaju po rukama i nogama danima, pa se druga deca podsmevaju kao budale, dok te gledaju, kao da oni batine nikad nisu dobili. Svi ih pre ili kasnije dobiju u mojoj ulici; tako to izgleda, biti dete. ~

~ Pobeći ću ja, od svih vas i vaše prošlosti, i soca od kafe, od sudbine, zvezda, braka, dečurlije. Ja, ja sam budućnost, još uvek crvena, kao u ruskim filmovima, boriću se za Revoluciju, možda i umreti pre svoje dvadeset pete godine. ~

~ Gledam u oblake i grane drveta, komade plavog tu i tamo, sunce će uskoro izaći, možda kiša neće odmah da padne. Pitam se da li ću i ja postati cvet kad umrem, ili grana, ili oblak. ~

~ Zašto svuda ima toliko zla? Hoće li ikada tome doći kraj? Ali, mi ćemo promeniti stvari, naša budućnost je jarko crvena. Šta je sa socijalističkim čovekom? Kad će se on pojaviti? ~

[Dunja · Rating 5 out of 5]

Zaista sam uživala u svakoj rečenici ove knjige. Svidela mi se količina samosvesti koju autorka daje glavnoj junakinji, imajući u vidu njenu mladost, okruženje i vreme u kom odrasta. Roman sa intimističkog pogleda prenosi sliku vremena i naroda koji živi u manjoj sredini u posleratnoj Jugoslaviji, stoga mislim da je vrlo značajan kako za bolje razumevanje tog perioda, tako i za razumevanje ženskog odrastanja. Iznenađena sam količinom opisanih sitnica koje takvo odrastanje karakterišu, preciznom slikom odnosa majke i ćerke, kao i stilom pisanja koji dodaje na utisku i njihovom prenošenju. Zaista jedan roman koji govori o toliko važnih, a naizgled sitnih svakodnevnih stvari. Upotpunjuje sliku jugoslovenskog društva. Veliko bravo i za prevoditeljku Radmilu Nastić.

[5rovsvet · Rating 4 out of 5]

Sećam se kada sam prvi put video ovaj roman na Instagramu da sam pomislio da je u pitanju autorka koja je u dvadesetima trenutno. Zašto? Zato što sam romanu Buntovnica u senci sudio po koricama! I kako sam se samo prevario.
Nađa Tešić je osoba koja je osnovnu školu završila u Užicu, a onda se preselila u Ameriku sa majkom i bratom kod oca. Ali to ćete tek otkriti čitajući ovaj roman. Naime, Nađa je pisala o svojoj porodici. Imena su promenjena i ne mora da znači da je sve istina, ali ovaj roman je zasnovan na stvarnim likovima i mnogo je divan.
Već prilikom čitanja prvog poglavlja sam se zaljubio u ovaj roman. Nekako mi je bio topao i mio, prosto me je grlio svojim rečima. Ne mogu da kažem da sam se u svemu pronašao u potpunosti, ali prijalo je čitati o odrastanju osobe koja nije iz savremenog sveta. Telefoni, kako mobilni, tako i fiksni, ne postoje. U pitanju je period posle drugog svetskog rata.
Ovo je roman o Aninom odrastanju, ali i o stanju u palanci koja se nijednim imenom ne spominje. Ipak, znamo da je Nađa odrasla u Užicu, ali i da je roman zasnovan na likovima iz njenog okruženja. No to ne umanjuje vrednost ovog romana što nemamo ime grada u kom žive.
Ono što mi se najviše sviđa je što je mnogo toga napisano rečima „običnih“ ljudi i prosto sam imao utisak kao da neko sedi sa mnom i priča mi priču. Na primer, baka. Toliko je lep ovaj roman. Ne mogu da kažem da je ovaj roman nešto najlepše što ćete pročitati, možda nije ni najbolji. Ipak, sviđa mi se i jezik kojim Nađa piše, ali i način na koji je napisan, kao i sama priča. Definitivno će biti jedan od najtoplijih romana koje ste pročitali.
Kroz roman se provlače i mnoge nedaće, ali to samo povećava njegovu lepotu i mogućnost da se sa romanom povežete. Likovi koji se provlače kroz roman mogu vrlo lako biti likovi iz vašeg komšiluka. Čini se da se naš mentalitet nije promenio. Posebno bih istakao lik Ane koja prepoznaje kako žene oko nje funkcionišu, kao i samo društvo i sistem, a ipak bira da bude svoja i odstupi od očekivanja koji drugi imaju za nju.
Kako znam da je Nađa pisala još, vrlo je izvesno da Buntovnica u senci neće biti moj poslednji roman od nje, već jedva čekam da pročitam i romane Rodna gruda i Daleko od Vijetnama.

★ Za izdvojene citate i više detalja posetite blog Petrov svet
★ Možete me pratiti i na Instagram stranici

[Јелена · Rating 5 out of 5]

Ne mogu da budem skroz objektivna jer se radnja knjige, iako skoro bez jasnih toponima, dešava u mom rodnom gradu, Užicu, u periodu nakon Drugog svetskog rata. Ova priča i dalje traje, iako su decenije prošle: malograđanski mentalitet je jak, društvo je patrijarhalno, sujeverje vlada, što izaziva prezir zaostalosti ali i prijatnost jer su zapisom sačuvane legende i običaji ovog podnevlja: druženje na selu uz petrolejsku lampu dok se čisti kukuruz, mladi se upoznaju, a deca love svice; posipanje vode za decom kad kreću u školu; šta je amanet; magijski napici od krvi i prašine sa grobova koje treba da popije muž koji vara, a koji izazivaju gnušanje isto koliko i stari običaji u Midsommaru; saveti kako, sem probijanja vampira kocem, treba da se uhvati i siva leptirica koja izlazi iz tela pokojnika, da se ne bi vampir drugde nastanio; priče o Đavoljoj steni iznad Velikog parka; borba zabranjenim pljuvanjem i izlaganjem suncu protiv tuberkuloze. Porodica je prikazana kao izvor najvećih muka i najsnažnijih radosti. Komšinice su tu da izogovaraju sve ljude i daju im pogrdna imena, ali su tu i da pomognu, pozajme namirnice, obilaze kad si bolestan, da porađaju žene. Grad i dalje uspeva bar delimično da sačuva prirodu koja jedina daje mir u turbulentnim događajima, sa rekom koja vijuga kao zmija i brdima koji štite, ali od kojih i ne možeš da vidiš dalje od svoga mesta stanovanja. Kroz Aninu naivnu dečju naraciju, ali u isto vreme sa jako zrelim razmišljanjima, gledamo odrastanje u maloj sredini koja spaja istok i zapad, izgubljenost između identiteta sebe i porodice, između uticaja Rusa i Amerikanaca, između težnje da ćuti i trpi i da se usporstavi. Nadam se da je Nađa Tešić pre smrti uspela da vidi da je put do brane urađen za pešake i da ne mora više da se ide opasnim šinama da bi se do tamo išlo na kupanje.

[Јована Н. · Rating 4 out of 5]

Живописно приказана женска перспектива у доба неимаштине. Јако ми је било тешко да се одлучим у којој мери осуђујем мајку главне јунакиње, време и обичају су је начинили таквом каква је, али уједно је и превише окрутна и нефер према својој кћери, с којом се читалац, поготово млађи, неизбежно поистовећује. Хтела сам обе да их загрлим, и њихове комшинице алапаче, и школске другарице, и све жене које су овакву судбину проживеле, а чије животе нико никада није забележио.

[Горана Ђурић · Rating 4 out of 5]

Апсолутна препорука за оне који воле аутобиографску прозу и добар женски роман! Остале њене књиге ћу купити на Сајму, настављам даље са Нађом Тешић, од детињства у Ужицу, до пресељења у Америку, студија у Паризу и свега осталог што се могло десити са нашим бабама да нису остале у Југославији, можда. Бунтовница у сенци је само подлога за даљи живот једне Југословенке ван Југославије.

[Izgubiti Juliju · Rating 5 out of 5]

Oduševljena sam ovom knjigom, da meni tako bliskom tematikom.