Psihopatak

by Vojislav Despotov

Fototipsko izdanje knjige koju je pod naslovom "Mrtvo mišljenje" 1989. godine objavila Književna zajednica Novog Sada; prvobitno, ovaj, navodno roman, je objavljivan pod naslovom "Psihopatak" u časopisu Oko (Zagreb, 1982).

Sastavljen od 155 stranica zahuktale postliterarne hipernacije u središnjem bloku teksta i više stotina opčinjavajućuh mikro-citata, tehno-koana, pabiraka, instant-mudrosti, prefabrikovanih činjeničnih faktala i medijskih tričarija, sistematski ležerno razbacanih po marginama, Psihopatak (nekad Mrtvo mišljenje) sada već mrtvog maga naše postmoderne i njenih neoavangardnih prethodnica, Vojislava Despotova, roman je koji je obavio posao za desetak kapitalnih knjiga koje do nas nisu stigle pravovremeno. A da su i stigle, ne bismo ih čitali sve, niti bismo ih mogli čitati sa toliko vedre groze koliko izaziva ova posprdna romaneskna oda ezoteričnim hipi idealima šezdesetih godina i njihovoj ironično-inverzivnoj transfiguraciji u posthumanistički košmar kraja XX veka.

Fascinantno nemilosrdna i opsesivno mudra knjiga planetarnog dijagnostičara pod maskom post-pisca, u kojoj će Despotovljevi generacijski ispisnici naći dobar nostalgično-futuristični pribor za izoštravanje sopstvenog mišljenja i vremena, dok ostalima ona može poslužiti, ne samo kao idealan trans-umetnički alat u potrazi za smislom koji izmiče, već i kao vrstan uvid u umnožene profile jednog već potrošenog sveta, čije se mišljenje predstavlja kao mrtvo da bi lakše doseglo svoje sve brže promene - svoju jetku razliku.

---------------Vladimir Kopicl

156 pages, Paperback

First published January 1, 1989

About the author

Vojislav Despotov je rođen u Zrenjaninu. Studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti, kao i nemački jezik sa književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pisao je pesme, priče, romane, eseje, kritike, tv i radio drame, prevodio sa slovenačkog, nemačkog i engleskog (Keruak, Barouz, Hese, Breht, Deblin, Kermauner itd). Uređivao je časopise Ulaznica, Neuroart, Pesmos, Hey Joe, Transkatalog. Radio je kao dramaturg u dramskom programu Radio Novog Sada. Pokrenuo je izdavačku kuću Četvrti talas.
Preminuo je iznenada, u Beogradu 2000. godine.

Reviews

[Momčilo Žunić]

Unutar poglavčića, niz maticu, je rvanje sa savremenošću, jalovina nagona i misli, figurativna mlohavost gornje i i donje glave - as above as below iliti kako gore, tako i dole, rekao bi glavnjak pseudoromanopisac s psihopatkološkim nadimkom. Opravdanim - Tek da vidite šta čini sa sopstvenom patkom! -
jer je reč o beskrajno zabavnoj kretenčini i osobenjaku. U tom smislu ovo nije štivo za one koji prezaju od uvrnutosti, "vatafakova i vatafakića" koji su "Mišljenju" pre pravilo, nego izuzetak. Prijatna frekvencija!

Ako bi, tek reda, jalovosti i mog preduzeća radi [Jer: labava kompozicija, lakrdija, oscilirajuća naracija prožeta mikro-esejizmom, avangardna amnezičnost!, ali šta ću!], fabula "Mrtvog mišljenja" morala da se svede, dobilo bi se nekoliko podupirućih epizodički u nastavcima. Recimo baš ovih: 1)porodična potka: međuodnosni i istrajnost Evene i Psihopatka, ljubavnog para 79. generacije, da dobiju potomka. Dakle, ne jedan kreten, nego dva; 2) profesionalna potka: ne baš jaka i, svakako, deklarativna želja nezaposlenog Psihopatka da napiše roman i učlani u Udruženje književnika; 3) spiritualna potka: jalovi pokušaji da se na raznorazne načine uspostavi duhovna vertikala, u šta spadaju i težnja da se poleti ljudskom snagom [ali domaće patke nisu najbolji letači!] i hipi-šizik-metafizik bulšitizam (Psihopatkova komuna u stanu, jednosmerna prepiska sa Đurom, spiritualno-sektaškim trendi preletačem duhovnjakom i bivšim članom.)
Budalasasti i kretenoidni tonovi DJ Psihopatka na prijatnoj frekvenciji!

S bokova teksta penetrira avangardno zaleđe. Najava informacijske histerije kroz prave, iskrivljene, izmišljene vesti, verifikovani i neverifikovani [ko nikad nije posumnjao u ono "prema jednom istraživanju"!] statistički podaci koji mogu biti preinačeni već na nekoj od narednih strana, futuristička predviđanja, parole, aforizmi, tautologije, fraze, dosetke... Dakako, pronicljive bizarnosti i senzacionalizmi hotimično-nehotimično razbacane po marginalijama.
Prijatna frekvencija!

Primerice:
"u francuskoj je osnovan institut za život"
"praksa grupnog seksa postiže odgovarajući smisao tek kada zahvati većinu bračnih parova"
"za poslednjih trideset i pet godina većina predmeta za svakodnevnu upotrebu postala je neupotrebljiva"
"sve postoji"
"život je posao"
"klinička smrt postaje popularnija od gledanja televizije"
"otkriveno je da je bog ženskog pola"
"nema više naivnih ljudi"
I tako random.
Reklame na prijatnoj frekvenciji! Prijatnoj frekvenciji, Frekvenciji prijatnoj!

Ninoprokazanje: Tišmina nagrada za "Bernardijevu sobu" deluje mi kao zakasneli dvodecenijski odzvon na "Mrtvo mišljenje"; kao što mi se ne javlja da je "Jesen svakog drveta" relevantniji roman za precvali melanholični kukurek "Fajronta u Grgetu". [Javlja mi se i da je kao u nekom futurističkom krimiću pozni Basara na svirep način i iz niskih pobuda ubio ranog! Despotov nikad neće biti u takvom problemu!] Avaj, u nas se obično u književnosti tone u usude ozbiljnosti, istorije, politike i pročih društvenih problema. Predvidljivo se previđa da im je moguće prići i sa ove strane, pa se mahom kao da su nešto niže  - a oni: Ispodradarna a Prijatna frekvencija! - previđaju i za nagrade.

[Miloš Milenković · Rating 4 out of 5]

Despodov je uvek na granici ludosti i genijalnosti !