What do you think?
Rate this book
Ja, bot
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 21 of 21 reviews
September 23, 2017
Dobio sam knjigu od autora na poklon pa samo da kažem hvala Bojane.
Sama knjiga mi se jako svidela što mi je možda i bilo iznenađujuće jer knjiga smeštena u našu svakodnevnu stvarnost a ja sa stvarnim svetom imam što je manje moguće kontakta.
Pojedinačno priče su negde između 2 i 4 zvezdice ali "whole is more than sum of it's parts" a kao što sam napomenuo gore kao celina knjiga mi je lepo legla.
Sama knjiga mi se jako svidela što mi je možda i bilo iznenađujuće jer knjiga smeštena u našu svakodnevnu stvarnost a ja sa stvarnim svetom imam što je manje moguće kontakta.
Pojedinačno priče su negde između 2 i 4 zvezdice ali "whole is more than sum of it's parts" a kao što sam napomenuo gore kao celina knjiga mi je lepo legla.
March 14, 2017
Dakle za početak, knjigu sam dobio od autora, sa zamolbom da za nju napišem poštenu i objektivnu recenziju. Nisam to nikad dosad radio, ali eto, za sve postoji prvi put.
Bit ću pošten, ali za objektivnost ne garantiram. Knjige su za mene uvijek bile vrlo subjektivna stvar. S izuzetkom znanstvene literature, uvijek mi je bio važniji osjećaj koji knjiga pobudi u meni nego 'kako je pisana'.
No, da se vratimo na knjigu u ruci.
'Ja, bot' je zbirka priča. Nemojte me pitati kojem žanru pripadaju, ne kužim se u te stvari. Knjiga je..knjiga. Književnost. Zbirka od šest pripovijedaka iz suvremenog života.
Kako je ono išlo kad su nam ocjenjivali zadaćnice u školi? Redom:
Sadržaj:
Neću analizirati priču po priču, jer osjećam da one čine organsku cjelinu u ovoj knjizi. Može ih netko razdvajati ako hoće, ali mislim da najbolje pašu jedna uz drugu, da se čitaju ovako u nizu. Prva me navela da izdignem obrvu (kao Spock, koliko sam to vježbao u osnovnoj školi), i mala opaska autora mi je pomogla da ju bolje shvatim. Druga me navela da se naglas smijem. Onako nagorko. Treća da potiho plačem. I tako dalje…gorko, slatko, urbano-balkanski. Knjiga je o ljudima, ne o mjestima, mada je jasno da se događa u Beogradu i bližoj okolici. Opisuje situacije, koje su u nekim segmentima tako poznate na Ovim Prostorima (TM Hladno Pivo). A opet…a opet, bez dociranja, bez politiziranja, samo ljudi koji se snalaze. Neki su sebični. Neki nesebični. Neke su situacije gorke, neke lede krv u žilama. Netko prođe kako je zaslužio , netko ne. Tu su lopovluci krupni i sitni, prevare male i velike, dobročinstva i zločini. A sve se čita onako, lagano, bez daha. I uz sinusoidu plusa i minusa, knjiga ipak završava optimizmom, što je meni uvijek nekako drago.
Što dovodi do drugog: Stil i kompozicija
Koji bojanu jako dobro idu. Rečenice se nižu jedna na drugu bez nemuštih pauza. Ima sasvim dobar omjer Show i Tell. Dijalozi su dinamični i uvijek prilagođeni situaciji i likovima. Nema zapinjanja. Priče imaju glavu i rep. Dvije (neću reći koje) imaju možda maaalo zbrzan kraj, ali to ne oduzima bitno njihovom šarmu.
Kroz tekst se tiho i diskretno provlače neke znane i srcu drage sada već opće kulturne odrednice (tetke s ladnim trajnama, recimo), taman da se čovjek osjeti onako, domaće.
A za sve koji su mislili da imaju problema s kontrolorima ZET-a: pročitajte bar zadnju priču. Bit će vam lakše.
Bojane, iskreno, volio bih da znam ovako pisati.
Gramatika i pravopis: ovdje se nema što prigovoriti. Bojan vlada jezikom, ili ima jako dobrog lektora. Ako sam previdio koju greškicu, to je vjerojatno zbog dijalektalnih razlika.
Kao netko generacijski srodan-Bojan je generacija mog mlađeg brata-tko je prošao užase tranzicije i svega što joj je prethodila, i svega što joj slijedi, preporučio bih ovu knjigu svima. Osim ako ste isključivi čitatelji ljubića. Onda ovo nije knjiga za vas. Uglavnom.
urednost:
to bi valjda više išlo na opremu knjige u ovom slučaju. naslovna slika mi se sviđa i mislim da prilično dobro ide uz knjigu. Slova su dovoljno velika da i novopečeni ćoravac poput mene ne treba naočale (a danas mi je to plus). Nekih većih tipografskih grešaka nema.
Petica od mene (bez protekcije)
Bit ću pošten, ali za objektivnost ne garantiram. Knjige su za mene uvijek bile vrlo subjektivna stvar. S izuzetkom znanstvene literature, uvijek mi je bio važniji osjećaj koji knjiga pobudi u meni nego 'kako je pisana'.
No, da se vratimo na knjigu u ruci.
'Ja, bot' je zbirka priča. Nemojte me pitati kojem žanru pripadaju, ne kužim se u te stvari. Knjiga je..knjiga. Književnost. Zbirka od šest pripovijedaka iz suvremenog života.
Kako je ono išlo kad su nam ocjenjivali zadaćnice u školi? Redom:
Sadržaj:
Neću analizirati priču po priču, jer osjećam da one čine organsku cjelinu u ovoj knjizi. Može ih netko razdvajati ako hoće, ali mislim da najbolje pašu jedna uz drugu, da se čitaju ovako u nizu. Prva me navela da izdignem obrvu (kao Spock, koliko sam to vježbao u osnovnoj školi), i mala opaska autora mi je pomogla da ju bolje shvatim. Druga me navela da se naglas smijem. Onako nagorko. Treća da potiho plačem. I tako dalje…gorko, slatko, urbano-balkanski. Knjiga je o ljudima, ne o mjestima, mada je jasno da se događa u Beogradu i bližoj okolici. Opisuje situacije, koje su u nekim segmentima tako poznate na Ovim Prostorima (TM Hladno Pivo). A opet…a opet, bez dociranja, bez politiziranja, samo ljudi koji se snalaze. Neki su sebični. Neki nesebični. Neke su situacije gorke, neke lede krv u žilama. Netko prođe kako je zaslužio , netko ne. Tu su lopovluci krupni i sitni, prevare male i velike, dobročinstva i zločini. A sve se čita onako, lagano, bez daha. I uz sinusoidu plusa i minusa, knjiga ipak završava optimizmom, što je meni uvijek nekako drago.
Što dovodi do drugog: Stil i kompozicija
Koji bojanu jako dobro idu. Rečenice se nižu jedna na drugu bez nemuštih pauza. Ima sasvim dobar omjer Show i Tell. Dijalozi su dinamični i uvijek prilagođeni situaciji i likovima. Nema zapinjanja. Priče imaju glavu i rep. Dvije (neću reći koje) imaju možda maaalo zbrzan kraj, ali to ne oduzima bitno njihovom šarmu.
Kroz tekst se tiho i diskretno provlače neke znane i srcu drage sada već opće kulturne odrednice (tetke s ladnim trajnama, recimo), taman da se čovjek osjeti onako, domaće.
A za sve koji su mislili da imaju problema s kontrolorima ZET-a: pročitajte bar zadnju priču. Bit će vam lakše.
Bojane, iskreno, volio bih da znam ovako pisati.
Gramatika i pravopis: ovdje se nema što prigovoriti. Bojan vlada jezikom, ili ima jako dobrog lektora. Ako sam previdio koju greškicu, to je vjerojatno zbog dijalektalnih razlika.
Kao netko generacijski srodan-Bojan je generacija mog mlađeg brata-tko je prošao užase tranzicije i svega što joj je prethodila, i svega što joj slijedi, preporučio bih ovu knjigu svima. Osim ako ste isključivi čitatelji ljubića. Onda ovo nije knjiga za vas. Uglavnom.
urednost:
to bi valjda više išlo na opremu knjige u ovom slučaju. naslovna slika mi se sviđa i mislim da prilično dobro ide uz knjigu. Slova su dovoljno velika da i novopečeni ćoravac poput mene ne treba naočale (a danas mi je to plus). Nekih većih tipografskih grešaka nema.
Petica od mene (bez protekcije)
June 20, 2017
Knjigu sam dobio od autora u zamenu za objektivnu recenziju.
"Ja, bot" je zbirka od šest priča koje su tematski ujednačene, a njihova ideja vodilja je tranzicija. Kao što su autor ove zbirke i mnogi drugi već primetili, vreme u kome živimo neodoljivo bolno podseća na 90-te. Stvarnost kao da se savila i izokrenula u vidu Esherove petlje u kojoj se mi na ovim prostorima neprestano vrtimo i ponavljamo već proživljeno, pri čemu deluje kako nas istorija nije naučila apsolutno ničemu. Priče u ovoj zbirci reflektuju tu našu stvarnost i ljude koji nas okružuju.
Glavni likovi u Medićevim pričama su osobe koje su našle način da na trenutak pobede sistem, ili da se u njega uklope i iskoriste ga za vlastite pobude. U nekoliko slučaja to su izrazito negativni i nesimpatični likovi, međutim autor ih je poprilično dobro oslikao (verovatno imajući odlične uzore za njih u bližoj ili široj okolini). Čini se kako autor polazi od ideje da su ljudi po defaultu dobri, međutim lako kvarljivi. U svetu u kome živimo danas kao da nema mesta za one koji veruju u ideale.
Od šest priča izdvojio bih dve: "Keš-end-Keri" i "Zbogom, lopurdijo". Za ovu prvu bih mogao reći da je možda i najbolja u celoj zbirci. U njoj imamo u suštini dva glavna lika - momka iz obezbeđenja koji nadzire kamere u supermarketu i siromašnog čoveka koji ulazi u supermarket sa ciljem da utoli glad i žeđ. Iako kroz priču autor provlači i neke gorke scene, na kraju nas ostavlja sa nadom da ipak ima onih koji se nisu apsolutno iskvarili.
Priča "Zbogom, lopurdijo" je interesantna jer počinje kao dobro poznata priča o krađi i prikrivanju dokaza i lopovskim šemama koje zahvataju sve nivoe. Tu ima onih koji su zadužili nekog drugog, pa posle traže da se ispuni dug, onih koji pokušavaju da kradu mimo dogovorenih šema,... Dakle, ovo bi bila klasična priča o organizovanom lopovluku da nije onoga što je usledilo u drugoj polovini - odličnim preokretom u stilu Džilijen Flin autor donosi skoro savršenu ravnotežu i pokazuje kako kazna za učinjeno zna da dođe na naplatu i onda kada se čovek ne nada.
Dok sam čitao zbirku stalno sam se lomio oko ocene. Ostale priče bih ocenio trojkama, ali su ove dve priče uticale na to da ipak dam veću ocenu (realna ocena bi bila 3.5 zvezdice).
Inače se retko dešava da me zainteresuju dela sa ovakvom tematikom, međutim siguran sam da će svako ko uzme ovu knjigu u ruke naći barem jednu priču koju će moći izdvojiti.
Ima mnogo gorčine i ironije u ovim pričama, neke od njih će rastužiti čitaoce, a neke nasmejati. Ono što je sigurno, one ne ulepšavaju našu stvarnost, prikazuju je onakvom kakva jeste.
"Ja, bot" je zbirka od šest priča koje su tematski ujednačene, a njihova ideja vodilja je tranzicija. Kao što su autor ove zbirke i mnogi drugi već primetili, vreme u kome živimo neodoljivo bolno podseća na 90-te. Stvarnost kao da se savila i izokrenula u vidu Esherove petlje u kojoj se mi na ovim prostorima neprestano vrtimo i ponavljamo već proživljeno, pri čemu deluje kako nas istorija nije naučila apsolutno ničemu. Priče u ovoj zbirci reflektuju tu našu stvarnost i ljude koji nas okružuju.
Glavni likovi u Medićevim pričama su osobe koje su našle način da na trenutak pobede sistem, ili da se u njega uklope i iskoriste ga za vlastite pobude. U nekoliko slučaja to su izrazito negativni i nesimpatični likovi, međutim autor ih je poprilično dobro oslikao (verovatno imajući odlične uzore za njih u bližoj ili široj okolini). Čini se kako autor polazi od ideje da su ljudi po defaultu dobri, međutim lako kvarljivi. U svetu u kome živimo danas kao da nema mesta za one koji veruju u ideale.
Od šest priča izdvojio bih dve: "Keš-end-Keri" i "Zbogom, lopurdijo". Za ovu prvu bih mogao reći da je možda i najbolja u celoj zbirci. U njoj imamo u suštini dva glavna lika - momka iz obezbeđenja koji nadzire kamere u supermarketu i siromašnog čoveka koji ulazi u supermarket sa ciljem da utoli glad i žeđ. Iako kroz priču autor provlači i neke gorke scene, na kraju nas ostavlja sa nadom da ipak ima onih koji se nisu apsolutno iskvarili.
Priča "Zbogom, lopurdijo" je interesantna jer počinje kao dobro poznata priča o krađi i prikrivanju dokaza i lopovskim šemama koje zahvataju sve nivoe. Tu ima onih koji su zadužili nekog drugog, pa posle traže da se ispuni dug, onih koji pokušavaju da kradu mimo dogovorenih šema,... Dakle, ovo bi bila klasična priča o organizovanom lopovluku da nije onoga što je usledilo u drugoj polovini - odličnim preokretom u stilu Džilijen Flin autor donosi skoro savršenu ravnotežu i pokazuje kako kazna za učinjeno zna da dođe na naplatu i onda kada se čovek ne nada.
Dok sam čitao zbirku stalno sam se lomio oko ocene. Ostale priče bih ocenio trojkama, ali su ove dve priče uticale na to da ipak dam veću ocenu (realna ocena bi bila 3.5 zvezdice).
Inače se retko dešava da me zainteresuju dela sa ovakvom tematikom, međutim siguran sam da će svako ko uzme ovu knjigu u ruke naći barem jednu priču koju će moći izdvojiti.
Ima mnogo gorčine i ironije u ovim pričama, neke od njih će rastužiti čitaoce, a neke nasmejati. Ono što je sigurno, one ne ulepšavaju našu stvarnost, prikazuju je onakvom kakva jeste.
June 29, 2017
Čitanje nam je uvek omogućavalo beg od stvarnosti, što je naročito korisno ako je ta ista stvarnost sumorna i bezizlazna. S obzirom da živimo u zemlji koja tapka u mestu, u kojoj je budućnost neizvesna pa je najlakše pobeći iz nje, prosečni čitalac ne traži knjige koje ga podsećaju na sve to. Ako je ikako moguće, najradije bi da zaboravi, makar dok čita.
Sa druge strane, pisac ima društvenu odgovornost da pokrene pitanja koja se ignorišu, da analizira pojave u društvu koje utiču direktno na kvalitet našeg života. U tom smislu je zbirka priča „Ja, bot“ Bojana Medića dosta hrabar i uspeo pokušaj; već naslovna priča govori o davnašnjim „botovima“ koji za sendvič pišu komentare na internetu i „lupaju“ pluseve i minuse. Čini mi se da neke priče propuštaju priliku da iznesu ozbiljniju kritiku društva, već se u njima analizira lični interes i spremnost pojedinca da ostvari ciljeve po svaku cenu. Tako je i ovde glavnom junaku bitnije da iskoristi svoj „talenat“ za botovanje i odvede u krevet novokomponovanu pevačicu, nego da bilo šta promeni.
Mada, možda on jednostavno shvata da ne može ništa da promeni? I ostali junaci Medićevih priča pokušavaju da dođu do cilja, u nekim slučajevima oni kao da su na brzinu skicirani (često nemaju ni ime), obični ljudi iz naroda, dok su ponegde ljudi sa imenom i prezimenom, kao i jasnom društvenom pozadinom. Takav je recimo Srđan, glavni lik priče „Zbogom, lopurdijo“, koja je možda najbolja u ovoj zbirci. Govori o urušavanju države i cvetanju putarske mafije, ali takođe i o propadanju porodice u tranzicionoj Srbiji. Dosta je filmična i verujem da bi mogla da posluži kao osnova za dobar film.
U svakom slučaju, mogu da pohvalim ovu zbirku priča, i ovom prilikom se zahvaljujem Bojanu na primerku koji sam dobio. Jedino bih voleo da su neki likovi i događaji bili razrađeniji, ali i ovako sam dosta zadovoljan.
Sa druge strane, pisac ima društvenu odgovornost da pokrene pitanja koja se ignorišu, da analizira pojave u društvu koje utiču direktno na kvalitet našeg života. U tom smislu je zbirka priča „Ja, bot“ Bojana Medića dosta hrabar i uspeo pokušaj; već naslovna priča govori o davnašnjim „botovima“ koji za sendvič pišu komentare na internetu i „lupaju“ pluseve i minuse. Čini mi se da neke priče propuštaju priliku da iznesu ozbiljniju kritiku društva, već se u njima analizira lični interes i spremnost pojedinca da ostvari ciljeve po svaku cenu. Tako je i ovde glavnom junaku bitnije da iskoristi svoj „talenat“ za botovanje i odvede u krevet novokomponovanu pevačicu, nego da bilo šta promeni.
Mada, možda on jednostavno shvata da ne može ništa da promeni? I ostali junaci Medićevih priča pokušavaju da dođu do cilja, u nekim slučajevima oni kao da su na brzinu skicirani (često nemaju ni ime), obični ljudi iz naroda, dok su ponegde ljudi sa imenom i prezimenom, kao i jasnom društvenom pozadinom. Takav je recimo Srđan, glavni lik priče „Zbogom, lopurdijo“, koja je možda najbolja u ovoj zbirci. Govori o urušavanju države i cvetanju putarske mafije, ali takođe i o propadanju porodice u tranzicionoj Srbiji. Dosta je filmična i verujem da bi mogla da posluži kao osnova za dobar film.
U svakom slučaju, mogu da pohvalim ovu zbirku priča, i ovom prilikom se zahvaljujem Bojanu na primerku koji sam dobio. Jedino bih voleo da su neki likovi i događaji bili razrađeniji, ali i ovako sam dosta zadovoljan.
May 20, 2017
Knjiga, kratkih priča "Ja, bot" od Bojana Medića je jedna od boljih knjiga koje sam čitao u zadnje vrijeme. Iako je radnja priča smještena u Srbiju vrlo lako bi se mogla smjestiti u bilo kojoj od država iz bivše Jugoslavije. Tranzicija o kojoj Bojan piše dogodila se u svim državama u okruženju i tu nema nikakve razlike. Pisac elegantnim pisanjem koje vas vuče na čitanje u šest priča vodi nas u svijet pun muljanja, prevara, ljubavi, mržnje i najgorih ljudskih poriva. Likove koji su opisani u pričama, možete voljeti ili ne, ali svi oni traže svoj put u vremenu tranzicije. No priče su tako dobro napisane i ono što je u njima opisano ima duboku pozadinu koja nam opisuje zašto su likovi postali to što jesu. Pisac kroz priče bez i malo skrupula opisuje vlast koja je tako korumpirana da se ne može boriti protiv nje. Ta vlast nema milosti prema obićnom čovjeku i oni na vlasti gledaju svoj osobni interes koji je na žalost uništio svu njihovu ljudskost. Poštenje je na jako niskim granama, jer više se cijene lopovi i ljudi bez morala. Takvi ljudi stvaraju iluziju istine, na koju nasjeda većina ljudi i nitko nitko ne zna što je tu istina, a što ne. Pitanje je samo kako se obićan smrtnik može snaći u tom vremenu, a pisac nam to kroz šest priča uspjeva dočarati na simpatičan i ozbiljan način. Iskreno ja sam se mnogo puta nasmijao dok sam čitao Bojanovu knjigu iako je pričao i o jako ozbiljnim stvarima iz naše svakodnevnice. Svaka priča je odlično napisana i uživao sam u čitanju. Mogu reći da pisac vrlo dobro poznaje ljudsku podsvijest i to prenosi na papir. Kroz njegove priče provlaći se odlazak sa ovih prostora za boljim životom, a to je realnost većine mladih ljudi. Kad Srbija uđe u Evropu dogoditi će se isto što i u Hrvatskoj. Ta većina mladih ljudi će masovno napustiti svoja ognjišta tražeći bolje sutra daleko od ovih prostora. A političari će se busati u prsa kako oni stvaraju nova radna mjesta i hvaliti svojim dostignućima pomoću podkupljenih medija, a u stvarnost mi ćemo izgubiti većinu mladih ljudi koji će se raspršiti svuda po svijetu. Na kraju balade ostati će samo podobni i oni koji ne mogu pobjeći, a sve naše prirodno i nacionalno bogatstvo kupiti će stranci za šaku čokoladnih zlatnika i šarenih perlica. Postati ćemo kao američki indijanci smješteni u vlastitoj zemlji kao u rezervatu. Knjigu bih preporućio svim ljubiteljima dobre knjige.
The book, short stories "I, the bot" by Bojan Medić, is one of the best books I've read recently. Though the story of a story is placed in Serbia, it could easily be accommodated in any of the states from the former Yugoslavia. The transition Bojan writes has occurred in all the surrounding countries and there is no difference. An eclectic writer who takes you to reading in six stories leads us into the world full of mockery, deception, love, hate, and the worst human urge. The characters described in the stories can either be loved or not, but they all seek their way into transition time. But the stories are so well written and what is described in them has a deep background that tells us why those characters have become what they are. A writer through stories without a few scruples describes a power that is so corrupt that it cannot fight it. That power has no mercy towards a common man and only looks at his personal interest that unfortunately has destroyed all their humanity. Honor is on very low branches because thieves and humans are less prone to the morale. Such people create the illusion of the truth, to which most people sit and nobody knows what is true, and what does not. The question is just how commonly a mortal may be at that time, and the writer has succeeded in making it through the six stories in a sympathetic and serious manner. I honestly laughed a lot of times as I read Bojan's book even though he was talking about very serious things from our everyday life. Every story was great and I enjoyed reading. I can say that the writer knows human consciousness very well and transposes it on paper. Through his story, getting out of these areas for a better life is the reality of most young people. When Serbia enters Europe, it will be happen the same as in Croatia. Most young people massively will leave their homes and seeking a better tomorrow far from these areas. And politicians will bow to their chests and praise their achievements. I would recommend the book to all lovers of good books.
The book, short stories "I, the bot" by Bojan Medić, is one of the best books I've read recently. Though the story of a story is placed in Serbia, it could easily be accommodated in any of the states from the former Yugoslavia. The transition Bojan writes has occurred in all the surrounding countries and there is no difference. An eclectic writer who takes you to reading in six stories leads us into the world full of mockery, deception, love, hate, and the worst human urge. The characters described in the stories can either be loved or not, but they all seek their way into transition time. But the stories are so well written and what is described in them has a deep background that tells us why those characters have become what they are. A writer through stories without a few scruples describes a power that is so corrupt that it cannot fight it. That power has no mercy towards a common man and only looks at his personal interest that unfortunately has destroyed all their humanity. Honor is on very low branches because thieves and humans are less prone to the morale. Such people create the illusion of the truth, to which most people sit and nobody knows what is true, and what does not. The question is just how commonly a mortal may be at that time, and the writer has succeeded in making it through the six stories in a sympathetic and serious manner. I honestly laughed a lot of times as I read Bojan's book even though he was talking about very serious things from our everyday life. Every story was great and I enjoyed reading. I can say that the writer knows human consciousness very well and transposes it on paper. Through his story, getting out of these areas for a better life is the reality of most young people. When Serbia enters Europe, it will be happen the same as in Croatia. Most young people massively will leave their homes and seeking a better tomorrow far from these areas. And politicians will bow to their chests and praise their achievements. I would recommend the book to all lovers of good books.
March 5, 2017
Knjiga "Ja, bot" se sastoji iz šest priča, od kojih je svaka posvećena nekom "preživljaču" tranzicionih vremena u Srbiji. Svaka od priča je pažljivo konstruisana, tako da uspeva da zadrži našu pažnju, te nas zainteresuje za sudbinu njenih likova, uprkos kratkom vremenu i par stranica, koje sa njima provodimo. Glavni junaci ovih priča nisu uvek dobre osobe, kojima se, s obzirom na okolnosti sredine u kojoj žive, dešavaju loše stvari. To su ljudi od krvi i mesa, sa vrlinama i manama, koje svakoga dana možemo sresti u prodavnici, prevozu i na ulici. Priče ne predstavljaju kritiku njih ili njihovog načina života, bar ih ja tako nisam doživela, već uvid u jedan deo njihove svakodnevnice ili opis prekretnica na kojima se nalaze, a koje će odrediti dalji tok njihove budućnosti. Nema traženja krivca ili upiranja prstom, već se svaka priča posvećuje opisu načina na koji se običan čovek bori sa naopakim okolnostima, sa nemaštinom, neuspehom, ali i ističe ono nama, Srbima svojstveno, da se uvek dočekamo na noge i da se sa svakom novonastalom situacijom, ma koliko crna bila, borimo i na kraju izborimo sa zdravom dozom humora i cinizma, a upravo je i takav ton čitave ove zbirke. Zaista sam mišljenja da se poruka jasnije čuje i duže pamti, kroz osmeh, te mi je drago da je i autor izabrao taj put.
Nakon čitanja svake priče sam morala da zastanem i napravim pauzu, da pustim da se ono pročitano slegne i da se misli i emocije stišaju, s obzirom da su, uprkos pomenutom laganijem tonu, neke priče uspele prilično da me "prodrmaju" i emotivno dotaknu. Iako, svaka priča u suštini različita, tematski su povezane, te uprkos različitim likovima, kao da je njihov glavni junak isti, snađeno, nesnađeni tranzicioni čovek, zarobljen na prelazu između modernog i tradicionalnog, ali uvek spreman da ispliva na površinu. Stoga je dinamika knjige odlična, jer sve zajedno, ove pripovetke sasvim jasno čine kompaktnu celinu, a opet je svaka od njih dovoljno upečatljiva i pojedinačno. Istakla bih još nešto, što možda većini čitalaca neće značiti, ali eto, kod mene takve stvari predstavljaju dodatni plus, nazovimo to profesionalnom deformacijom. Kod opisa sudskog postupka se jasno vidi da je vođeno računa o terminologiji, koja se upotrebljava u istom, te i o samom toku, koji je odlično opisan. Celokupan stil pisanja Bojana Medića je prijemčiv za čitanje, lišen nepotrebnih i suvoparnih fraza, životan, a opet nikako banalan, te sa dubljim smislom, ponegde i setom, što su momenti, koji su mi se i najviše svideli. Uprkos opisanoj seti, te naznakama mračne atmosfere, koja se ne može izbeći kada se obrađuju ovakve teme, autor zbirku završava pozitivnim momentom, naravno proisteklim iz negativnog iskustva, jer kako bi moglo drugačije, što daje nadu u bolje sutra, lepšu i svetliju budućnost, jer lepe momente stvaramo sami.
Primerak knjige sam dobila od autora u zamenu za iskrenu recenziju, što, naravno, ni na koji način nije uticalo na moje mišljenje.
Recenzija na blogu.
http://thestuffdreamsaremadeof21.blog...
Nakon čitanja svake priče sam morala da zastanem i napravim pauzu, da pustim da se ono pročitano slegne i da se misli i emocije stišaju, s obzirom da su, uprkos pomenutom laganijem tonu, neke priče uspele prilično da me "prodrmaju" i emotivno dotaknu. Iako, svaka priča u suštini različita, tematski su povezane, te uprkos različitim likovima, kao da je njihov glavni junak isti, snađeno, nesnađeni tranzicioni čovek, zarobljen na prelazu između modernog i tradicionalnog, ali uvek spreman da ispliva na površinu. Stoga je dinamika knjige odlična, jer sve zajedno, ove pripovetke sasvim jasno čine kompaktnu celinu, a opet je svaka od njih dovoljno upečatljiva i pojedinačno. Istakla bih još nešto, što možda većini čitalaca neće značiti, ali eto, kod mene takve stvari predstavljaju dodatni plus, nazovimo to profesionalnom deformacijom. Kod opisa sudskog postupka se jasno vidi da je vođeno računa o terminologiji, koja se upotrebljava u istom, te i o samom toku, koji je odlično opisan. Celokupan stil pisanja Bojana Medića je prijemčiv za čitanje, lišen nepotrebnih i suvoparnih fraza, životan, a opet nikako banalan, te sa dubljim smislom, ponegde i setom, što su momenti, koji su mi se i najviše svideli. Uprkos opisanoj seti, te naznakama mračne atmosfere, koja se ne može izbeći kada se obrađuju ovakve teme, autor zbirku završava pozitivnim momentom, naravno proisteklim iz negativnog iskustva, jer kako bi moglo drugačije, što daje nadu u bolje sutra, lepšu i svetliju budućnost, jer lepe momente stvaramo sami.
Primerak knjige sam dobila od autora u zamenu za iskrenu recenziju, što, naravno, ni na koji način nije uticalo na moje mišljenje.
Recenzija na blogu.
http://thestuffdreamsaremadeof21.blog...
March 27, 2017
Pre nego što počnem da iznosim svoje mišljenje, htela bih da kažem da sam knjigu dobila od autora u zamenu za iskrenu recenziju, ali to nikako nije uticalo na moje mišljenje.
A sad nešto generalno o samom delu. Iako ovo nije nešto što bih sama uzela da čitam, kako po tematici, tako i po pitanju formata, izuzetno sam prijatno iznenadjena štivom koje sam imala pred sobom. Bojan Medić nam nudi jednu realnu sliku Srbije u vreme tranzicije. Likovi o kojima piše su od krvi i mesa i svaki od njijh je nešto što lagano možemo videti u svojoj okolini. Time što u nekim pričama likovima nisu otkrivena imena, autor uspeva da oslika tu neku sveprisutnost problema o kojima piše. Takav život može voditi bilo ko od nas, naše porodice, prijatelja i poznanika ili, ako ništa više, barem neko o kome smo čuli iz tudjih priča.
Karakteri koje Medić nudi su često moralno sivi, ali čitaoci prema njima mogu gajiti jedino simpatije i razumevanje u svakom mogućem smislu.
Stil je lagan i pitak i priča sama teče. U fabulu se ulazi lako i svaka od šest priča, iako su relativno kratke, deluju zaokruženo i ispričano do kraja. Slobodno mogu reći da sam proletela kroz ovu zbirku i da ću joj se u nekim trenucima verovatno vratiti.
A sada o svakoj priči posebno:
Izvini, Panini - 3,5/5
Prva reč koja mi pada na pamet kada se setim ove priče jeste originalnost.
Centar oko kojeg se vrti radnja, prodaja albuma sa sličicama fudbalera, jeste nešto što ubedljivo nigde nisam videla do sad . Unikatnost tema može da se nadje i u ostalim pričama, ali u ovoj mi je posebno odskočila. Kroz situaciju koja maltene deluje tragikomično, Medić uspeva da provuče taj jedan tračak nade i vere u budućnost, ali i nostalgiju za vremenima koja su odavno prošla i za sve ono što je moglo biti, a ipak nije. Ocenu od 3,5 dajem joj jedino zato što mi bledi u odnosu na neke od drugih priča u ovoj zbirci.
Bihejvioralni intervju - 4/5
Surovost o kojoj se maltene nonšalantno govori, nepravda koja je uveliko postala deo svakodnevnice, politički sistem koji je baziran na užasnoj količini nasilja i ogromna moć propagande- sve to može da se nadje u nešto više od 30 stranica i uspeva da zaista dopre do čitaoca. Najtužnije od svega, a opet najgenijalnije ako posmatramo sa neke literarne strane, jeste koliko svi ovi dogadjaji deluju realno. Niko od nas ne sumnja da se tako nešto može desiti, već je samo pitanje kada i kome se već desilo.
Keš-end-keri - 5/5
Meni najdraža priča u ovoj zbirci jeste upravo Keš-end-keri. Malo je više komična od ostalih, malo pozitivnija i na neki način vraća veru u ljude, a opet je obavijena nostalgijom i sećanjima na vremena pre tranzicjie. Pored svega toga, likovi o kojima čitamo imaju neodređeni moralni kompas, a i dalje ih je nemoguće osuditi.
Ja, bot - 3/5
Naslovna priča ove zbirke najmanje mi se dopala, medjutim, ovo je čisto pitanje ličnih preferenci. Za moj ukus je priča bila previše...vulgarna? Nije da imam bolju reč za to, ali prosto mi nije leglo da čitam o takvoj vrsti glavnog muškog lika. Pretpostavljam da bi se nekom drugom ova priča mnogo više svidela nego meni, ali eto, tako stoje stvari. Najbolje bi bilo da sami pročitate i vidite kako vam se čini. Stil, humor i zanimljiva radnja su svakako prisutni.
Zbogom, lopurdijo - 4/5
Najdinamičnija priča od svih u kolekciji. Odličan obrt i, ponovo, neverovatno originalna ideja. Još jednom nam Medić oslikava tužnu stranu života koji vode oni ljudi u Srbiji koji su se "snašli". Izmedju redova čitaju se razna pitanja: da li je moguće biti pošten i biti uspešan, da li cilj opravdava sredstva, da li smo loši ljudi ako sticajem okolnosti činimo stvari koje nisu toliko dobre? Potresno i duboko u svakom slučaju, sa neočekivanim obrtom!
Busminus - 4/5
Po pitanju formata, ova priča se znatno razlikuje od drugih i to je upravo ono što je meni možda malčice zasmetalo. Negde na pola format se opet menja i vraća se regularnom pripovedanju, dok onaj prvi deo služi kao gradja (ili ono što bi smo u fantastici nazvali "world building"). Više bi mi leglo da je tog izgradjivanja bilo manje, ali konkretan fabularni deo u drugom delu priče mi je bio odličan. Još jednom da ponovim- ne znam odakle autor izvlači ovako genijalne ideje. Priča, a time i sama zbirka, završava se tom velikom nadom u budućnost i nalaženja neke vrste sreće u ogromnoj nesreći.
Sve u svemu, od mene jedna topla preporuka za čitanje.
A sad nešto generalno o samom delu. Iako ovo nije nešto što bih sama uzela da čitam, kako po tematici, tako i po pitanju formata, izuzetno sam prijatno iznenadjena štivom koje sam imala pred sobom. Bojan Medić nam nudi jednu realnu sliku Srbije u vreme tranzicije. Likovi o kojima piše su od krvi i mesa i svaki od njijh je nešto što lagano možemo videti u svojoj okolini. Time što u nekim pričama likovima nisu otkrivena imena, autor uspeva da oslika tu neku sveprisutnost problema o kojima piše. Takav život može voditi bilo ko od nas, naše porodice, prijatelja i poznanika ili, ako ništa više, barem neko o kome smo čuli iz tudjih priča.
Karakteri koje Medić nudi su često moralno sivi, ali čitaoci prema njima mogu gajiti jedino simpatije i razumevanje u svakom mogućem smislu.
Stil je lagan i pitak i priča sama teče. U fabulu se ulazi lako i svaka od šest priča, iako su relativno kratke, deluju zaokruženo i ispričano do kraja. Slobodno mogu reći da sam proletela kroz ovu zbirku i da ću joj se u nekim trenucima verovatno vratiti.
A sada o svakoj priči posebno:
Izvini, Panini - 3,5/5
Prva reč koja mi pada na pamet kada se setim ove priče jeste originalnost.
Centar oko kojeg se vrti radnja, prodaja albuma sa sličicama fudbalera, jeste nešto što ubedljivo nigde nisam videla do sad . Unikatnost tema može da se nadje i u ostalim pričama, ali u ovoj mi je posebno odskočila. Kroz situaciju koja maltene deluje tragikomično, Medić uspeva da provuče taj jedan tračak nade i vere u budućnost, ali i nostalgiju za vremenima koja su odavno prošla i za sve ono što je moglo biti, a ipak nije. Ocenu od 3,5 dajem joj jedino zato što mi bledi u odnosu na neke od drugih priča u ovoj zbirci.
Bihejvioralni intervju - 4/5
Surovost o kojoj se maltene nonšalantno govori, nepravda koja je uveliko postala deo svakodnevnice, politički sistem koji je baziran na užasnoj količini nasilja i ogromna moć propagande- sve to može da se nadje u nešto više od 30 stranica i uspeva da zaista dopre do čitaoca. Najtužnije od svega, a opet najgenijalnije ako posmatramo sa neke literarne strane, jeste koliko svi ovi dogadjaji deluju realno. Niko od nas ne sumnja da se tako nešto može desiti, već je samo pitanje kada i kome se već desilo.
Keš-end-keri - 5/5
Meni najdraža priča u ovoj zbirci jeste upravo Keš-end-keri. Malo je više komična od ostalih, malo pozitivnija i na neki način vraća veru u ljude, a opet je obavijena nostalgijom i sećanjima na vremena pre tranzicjie. Pored svega toga, likovi o kojima čitamo imaju neodređeni moralni kompas, a i dalje ih je nemoguće osuditi.
Ja, bot - 3/5
Naslovna priča ove zbirke najmanje mi se dopala, medjutim, ovo je čisto pitanje ličnih preferenci. Za moj ukus je priča bila previše...vulgarna? Nije da imam bolju reč za to, ali prosto mi nije leglo da čitam o takvoj vrsti glavnog muškog lika. Pretpostavljam da bi se nekom drugom ova priča mnogo više svidela nego meni, ali eto, tako stoje stvari. Najbolje bi bilo da sami pročitate i vidite kako vam se čini. Stil, humor i zanimljiva radnja su svakako prisutni.
Zbogom, lopurdijo - 4/5
Najdinamičnija priča od svih u kolekciji. Odličan obrt i, ponovo, neverovatno originalna ideja. Još jednom nam Medić oslikava tužnu stranu života koji vode oni ljudi u Srbiji koji su se "snašli". Izmedju redova čitaju se razna pitanja: da li je moguće biti pošten i biti uspešan, da li cilj opravdava sredstva, da li smo loši ljudi ako sticajem okolnosti činimo stvari koje nisu toliko dobre? Potresno i duboko u svakom slučaju, sa neočekivanim obrtom!
Busminus - 4/5
Po pitanju formata, ova priča se znatno razlikuje od drugih i to je upravo ono što je meni možda malčice zasmetalo. Negde na pola format se opet menja i vraća se regularnom pripovedanju, dok onaj prvi deo služi kao gradja (ili ono što bi smo u fantastici nazvali "world building"). Više bi mi leglo da je tog izgradjivanja bilo manje, ali konkretan fabularni deo u drugom delu priče mi je bio odličan. Još jednom da ponovim- ne znam odakle autor izvlači ovako genijalne ideje. Priča, a time i sama zbirka, završava se tom velikom nadom u budućnost i nalaženja neke vrste sreće u ogromnoj nesreći.
Sve u svemu, od mene jedna topla preporuka za čitanje.
June 12, 2017
Not my cup of tea, but I still enjoyed reading it :)
http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/0...
http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/0...
December 19, 2019
Zbirka pripovedaka "Ja, bot" ima jednu dozu fantastičnog u sebi , jer iako su vreme i mesto zbivanja realni , situacije u kojima se likovi ovih priča nalaze su poprilično specifične i to je ono što zbirku čini izuzetno zanimljivom. Priča BusMInus ima inovativnu formu ,naime ona je napisana delom kao android aplikacija, ali bez obzira na to ona čuva svoju dozu humanosti i uspeva da dočara možda i njabolje od svih priča svet u kome živimo. Elem ono što meni nije bilo jasno je zašto bot sebe zove botom i zašto se loži na roze bademantile?
Palo mi je na pamet da treba da dopišem novi tekst na ovaj stari , jer pre svega ja nisam želela da napišem onaj prvi tekst, ali sa obzirom na to da sam se bila obavezala da napišem iskrenu recenziju za zamenu za knjigu, morala sam da napišem nešto (bilo šta) , pa je iz ljutnje što nešto moram on ispao nepovoljan. Iz ovog iskustva sam jelte naučila da ne treba prihvatati knjige u zamenu za objektivnu recenziju narocito ne od autora knjige, jer recenzija nikad nije u potpunosti objektivna, jer na nju uvek utiču i druge okolnosti , a ovako može da se desi da autora uvredite . Elem htela sam sam samo da kažem da ću da popravim zvezdice na broj 5 , jer sam u knjizi uzivala dok sam je čitala i sada se sećam nekih delova iz knjige koje npr uopšte isprva nisam pominjala u prvoj recenziji. Npr često se setim onog prosjaka što krade u supermarketu , kada ja odem u obliznji supermarket i pitam se da li neko sada iz njega krade ? Inače i dok sam čitala Grofa od Monte Krista setila sam se ove knjige u kojoj sam u isto vreme uzivala i koja me je u isto vreme nervirala. Pa se eto nadam da će Bojan Medić da mi oprosti , jer sam ga eto ovom prilikom usporedila sa Dimom. Inače i Dimi sam malo podigla rejting , jer je vremenom nerviranje prošlo. U svakom slucaju obe knjige imaju tu neku dozu muškosti koja mene iznervira u knjigama, ali to ne znači da su te knjige nužno loše, već da ja . Tako da volite Aleksandra Dimu svideće vam se i ova knjiga ovoga puta imate srdačne preporuke.
Palo mi je na pamet da treba da dopišem novi tekst na ovaj stari , jer pre svega ja nisam želela da napišem onaj prvi tekst, ali sa obzirom na to da sam se bila obavezala da napišem iskrenu recenziju za zamenu za knjigu, morala sam da napišem nešto (bilo šta) , pa je iz ljutnje što nešto moram on ispao nepovoljan. Iz ovog iskustva sam jelte naučila da ne treba prihvatati knjige u zamenu za objektivnu recenziju narocito ne od autora knjige, jer recenzija nikad nije u potpunosti objektivna, jer na nju uvek utiču i druge okolnosti , a ovako može da se desi da autora uvredite . Elem htela sam sam samo da kažem da ću da popravim zvezdice na broj 5 , jer sam u knjizi uzivala dok sam je čitala i sada se sećam nekih delova iz knjige koje npr uopšte isprva nisam pominjala u prvoj recenziji. Npr često se setim onog prosjaka što krade u supermarketu , kada ja odem u obliznji supermarket i pitam se da li neko sada iz njega krade ? Inače i dok sam čitala Grofa od Monte Krista setila sam se ove knjige u kojoj sam u isto vreme uzivala i koja me je u isto vreme nervirala. Pa se eto nadam da će Bojan Medić da mi oprosti , jer sam ga eto ovom prilikom usporedila sa Dimom. Inače i Dimi sam malo podigla rejting , jer je vremenom nerviranje prošlo. U svakom slucaju obe knjige imaju tu neku dozu muškosti koja mene iznervira u knjigama, ali to ne znači da su te knjige nužno loše, već da ja . Tako da volite Aleksandra Dimu svideće vam se i ova knjiga ovoga puta imate srdačne preporuke.
February 28, 2017
Stvarno sam uživala čitajući ovu knjigu. Nisam očekivala da ću toliko uživati čitajući je. Dala mi je jedan potpuno novi pogled na način na koji možete da zaradite i život koji možete da živite. Inspirisala me je da razmišljam drugačije u odnosu na to kako sam razmišljala pre nego što sam je pročitala.
Svaka priča je nosila u sebi neku zanimljivost i bilo je veoma zabavno čitajući ih.
Imate moju ogromu preporuku! Promeni će način na koji vidite poslove i ljude oko sebe. :)
Svaka priča je nosila u sebi neku zanimljivost i bilo je veoma zabavno čitajući ih.
Imate moju ogromu preporuku! Promeni će način na koji vidite poslove i ljude oko sebe. :)
Read
August 17, 2018Od trenutka kada sam postavio prve primerke knjige “Ja, bot” na Goodreads Giveaway, i kada sam počeo da ih šaljem srećnim dobitnicima, povremeno sam uz njih prilagao kratke smernice za bolje razumevanje priča. To sam činio ponajviše iz razloga što se radnja pojedinih priča odvija u Beogradu, u vremenu tranzicije, te sam se bojao da bi one iz tog razloga mogle biti nejasne čitaocima koji žive van Beograda, bilo u Srbiji, bilo van nje. Kako se vremenom krug čitalaca moje knjige proširio na celokupan prostor bivše SFRJ, i kako mi je postalo opterećujuće da svaki put uz knjigu štampam i šaljem smernice, rešio sam da ih postavim ovde, na Goodreads stranici knjige. Ovo naročito činim jer me u poslednje vreme mnogi čitaoci iz regiona pitaju za objašnjenje nekog pojma ili događaja koji je nama, koji živimo u Srbiji, poznat u toj meri da smo uvereni da je poznat i svima drugima. A to, naravno, nije tačno.
KRATKE SMERNICE ZA BOLJE RAZUMEVANJE PRIČA:
IZVINI, PANINI – Terazijska česma u Beogradu je od Svetskog kupa 2006. godine spontano postala mesto okupljanja ljubitelja Paninijevih sličica fudbalera, gde oni mogu slobodno da vrše razmenu ili otkup sličica i albuma. Skoro svakog vikenda u godini tamo se može videti masa ljudi, starih i mladih, kako razmenjuje sličice. To je neverovatan prizor, društveni fenomen.
BIHEJVIORALNI INTERVJU – Ova priča je nastala na osnovu uzbudljivih priča stranačkih aktivista koje sam imao prilike da čujem, običnih ljudi iz naroda koji su prošli sito i rešeto lepeći svoje ili cepajući tuđe stranačke plakate, verući se po banderama, i tukući se sa aktivistima rivalskih stranaka, u nadi da će tako doći do kakvog posla i korice hleba. Ova priča je svojevrsna kritika partokratije u kojoj Srbija tavori već decenijama, društva u kojem je igranje sa sudbinom običnog naroda i uništavanje državnih preduzeća sistemska stvar, vođena iz samog vrha vlasti.
I ako mislite da ne postoje ljudi koji mogu lako da se uzveru na vrh bandere, kako bi postavili plakat ili skinuli isti, grdno se varate.
KEŠ AND KERI – Ova priča je inspirisana svedočenjem jednog porodičnog prijatelja koji je radio u poznatom Keš-and-keriju u Beogradu, i koji mi je jednom prilikom do detalja opisao kako mušterije kradu raznoraznu robu, ili se besramno hrane proizvodima sa rafova dok šetaju i razgledaju.
Tokom tranzicije većina državnih preduzeća u Srbiji je ciljano odvedena u stečaj i uništena. Na stotine hiljada ljudi ostalo je bez posla, i bez šanse za ponovno zaposlenje. Po prvi put su se na ulicama pojavili beskućnici i ljudi koji se hrane po kontejnerima.
Ovo je priča o njima.
JA, BOT – Izraz „bot“ se u Srbiji odnosi na stranačke vojnike – botove, koji pišu komentare u elektronskim novinama u korist određene političke stranke, koja ih plaća sokovima i sendvičima, ili ih ne plaća uopšte. Botovi rade od kuće, sa posla, u nadi da će svojom aktivnošću dobiti državni posao, ili, ako su već zaposleni, stalno zaposlenje. Ono što je zastrašujuće u čitavoj toj priči je što botove u velikoj meri čine mladi i obrazovani ljudi, ljudi sa idejama, ljudi koji bi bilo gde na Zapadu bili nosioci promena i napretka. U Srbiji, nažalost, oni služe da spinuju vesti i vrše uticaj na javno mnjenje u korist stranke i lidera za koje rade.
ZBOGOM, LOPURDIJO – Putarska mafija je u nekom periodu između 2004. i 2008. godine oštetila državu za desetine miliona evra. Činili su je zaposleni na naplatnim rampama i NN lica iz samog vrha javnog preduzeća zaduženog za naplatu putarine. Bili su tako odlično organizovani da je na kraju tajna služba – BIA – morala da ih prati i snima kako bi bili osuđeni. Zahvaljujući internetu, imao sam prilike da čitam originalne zapisnike sa suđenja putarskoj mafiji, tako da sam odlično izučio materiju.
Inače, ova priča je meni lično najdraža priča u knizi i jedno vreme sam se nosio mišlju da celokupnu zbirku nazovem po njoj. Ona je posvećena nekim dragim ljudima iz moje generacije, ljudima pametnim, sposobnim i hrabrim, koji nisu imali šta da traže u zemlji zvanoj Srbija devedesetih, ili Srbija dvehiljaditih. I koji su, kao Dunja Ilić, pobegli glavom bez obzira. Da im više nikad ne padne na pamet da se vrate.
WWW.BUSMINUS.RS - Ova priča je nastala kao reakcija na brutalnost kontrolora Busplusa i komunalnih policajaca prema putnicima koji su se švercovali u gradskom prevozu u periodu 2012-2013. Bio je to period kada su iz autobusa izvođeni putnici bez karte, mahom žene i starije osobe, i maltretirani kao da su okoreli kriminalci. Na Ju-tjubu iz tog vremena bilo je nekoliko uznemirujućih snimaka na kojima se moglo videti kako kontrolori maltretiraju putnike bez karte.
Inače, švercovanje u beogradskom gradskom prevozu je široko rasprostranjeno. Ono predstavlja posledicu opšteg siromaštva i nezadovoljstva stanjem u državi. Za mnoge građane ono predstavlja vid otpora vlasti. Ono je neuništivo.
____
* Završena je i sedma priča koja govori o mladoj ženi, žrtvi porodičnog nasilja, koja smišlja neverovatan plan da se osveti mužu. U slučaju da zbirka "Ja, bot" bude ikada objavljena od strane neke izdavačke kuće, ova priča će se naći u njoj.
KRATKE SMERNICE ZA BOLJE RAZUMEVANJE PRIČA:
IZVINI, PANINI – Terazijska česma u Beogradu je od Svetskog kupa 2006. godine spontano postala mesto okupljanja ljubitelja Paninijevih sličica fudbalera, gde oni mogu slobodno da vrše razmenu ili otkup sličica i albuma. Skoro svakog vikenda u godini tamo se može videti masa ljudi, starih i mladih, kako razmenjuje sličice. To je neverovatan prizor, društveni fenomen.
BIHEJVIORALNI INTERVJU – Ova priča je nastala na osnovu uzbudljivih priča stranačkih aktivista koje sam imao prilike da čujem, običnih ljudi iz naroda koji su prošli sito i rešeto lepeći svoje ili cepajući tuđe stranačke plakate, verući se po banderama, i tukući se sa aktivistima rivalskih stranaka, u nadi da će tako doći do kakvog posla i korice hleba. Ova priča je svojevrsna kritika partokratije u kojoj Srbija tavori već decenijama, društva u kojem je igranje sa sudbinom običnog naroda i uništavanje državnih preduzeća sistemska stvar, vođena iz samog vrha vlasti.
I ako mislite da ne postoje ljudi koji mogu lako da se uzveru na vrh bandere, kako bi postavili plakat ili skinuli isti, grdno se varate.
KEŠ AND KERI – Ova priča je inspirisana svedočenjem jednog porodičnog prijatelja koji je radio u poznatom Keš-and-keriju u Beogradu, i koji mi je jednom prilikom do detalja opisao kako mušterije kradu raznoraznu robu, ili se besramno hrane proizvodima sa rafova dok šetaju i razgledaju.
Tokom tranzicije većina državnih preduzeća u Srbiji je ciljano odvedena u stečaj i uništena. Na stotine hiljada ljudi ostalo je bez posla, i bez šanse za ponovno zaposlenje. Po prvi put su se na ulicama pojavili beskućnici i ljudi koji se hrane po kontejnerima.
Ovo je priča o njima.
JA, BOT – Izraz „bot“ se u Srbiji odnosi na stranačke vojnike – botove, koji pišu komentare u elektronskim novinama u korist određene političke stranke, koja ih plaća sokovima i sendvičima, ili ih ne plaća uopšte. Botovi rade od kuće, sa posla, u nadi da će svojom aktivnošću dobiti državni posao, ili, ako su već zaposleni, stalno zaposlenje. Ono što je zastrašujuće u čitavoj toj priči je što botove u velikoj meri čine mladi i obrazovani ljudi, ljudi sa idejama, ljudi koji bi bilo gde na Zapadu bili nosioci promena i napretka. U Srbiji, nažalost, oni služe da spinuju vesti i vrše uticaj na javno mnjenje u korist stranke i lidera za koje rade.
ZBOGOM, LOPURDIJO – Putarska mafija je u nekom periodu između 2004. i 2008. godine oštetila državu za desetine miliona evra. Činili su je zaposleni na naplatnim rampama i NN lica iz samog vrha javnog preduzeća zaduženog za naplatu putarine. Bili su tako odlično organizovani da je na kraju tajna služba – BIA – morala da ih prati i snima kako bi bili osuđeni. Zahvaljujući internetu, imao sam prilike da čitam originalne zapisnike sa suđenja putarskoj mafiji, tako da sam odlično izučio materiju.
Inače, ova priča je meni lično najdraža priča u knizi i jedno vreme sam se nosio mišlju da celokupnu zbirku nazovem po njoj. Ona je posvećena nekim dragim ljudima iz moje generacije, ljudima pametnim, sposobnim i hrabrim, koji nisu imali šta da traže u zemlji zvanoj Srbija devedesetih, ili Srbija dvehiljaditih. I koji su, kao Dunja Ilić, pobegli glavom bez obzira. Da im više nikad ne padne na pamet da se vrate.
WWW.BUSMINUS.RS - Ova priča je nastala kao reakcija na brutalnost kontrolora Busplusa i komunalnih policajaca prema putnicima koji su se švercovali u gradskom prevozu u periodu 2012-2013. Bio je to period kada su iz autobusa izvođeni putnici bez karte, mahom žene i starije osobe, i maltretirani kao da su okoreli kriminalci. Na Ju-tjubu iz tog vremena bilo je nekoliko uznemirujućih snimaka na kojima se moglo videti kako kontrolori maltretiraju putnike bez karte.
Inače, švercovanje u beogradskom gradskom prevozu je široko rasprostranjeno. Ono predstavlja posledicu opšteg siromaštva i nezadovoljstva stanjem u državi. Za mnoge građane ono predstavlja vid otpora vlasti. Ono je neuništivo.
____
* Završena je i sedma priča koja govori o mladoj ženi, žrtvi porodičnog nasilja, koja smišlja neverovatan plan da se osveti mužu. U slučaju da zbirka "Ja, bot" bude ikada objavljena od strane neke izdavačke kuće, ova priča će se naći u njoj.
December 17, 2017
Uglavnom ne pišem review-ove ali uglavnom ni ne čitam domaće pisce a smatram da ih treba podržati. Knjiga odlično oslikava tranziciju kroz koju Srbija prolazi a likovi su toliko životni da svakog možete prepoznati u komšiji, prijatelju ili rođaku. Veliko iznenađenje za mene je bila pitkost knjige i lakoća sa kojom sam je pročitao. Iako žestoki pobornik elektronskih izdanja ovu papirnu verziju nisam mogao da ispustim iz ruku.
Zbog nje ću prekopati ono malo papirnih knjiga koje su mi ostale kako bih našao Čajni klub profesora Nikolića i pročitao knjigu koju odavno planiram
Zbog nje ću prekopati ono malo papirnih knjiga koje su mi ostale kako bih našao Čajni klub profesora Nikolića i pročitao knjigu koju odavno planiram
October 26, 2017
Ja sam ovu knjigu dobila kao poklon od autora, kako nisam dobila nju na giveaway. Privukao me je naslov knjige, a isto i kratka prica Poplavni talas, koju je autor spodelio na goodreads. Hvala jos jednom Bojane :).
Sada kada sam je procitala, jos mi je draze da sam imala priliku procitati. Generalni dojam mi je jako pozitivan, a dopao mi se i nacin na koji su ispricane price. Iako autor nije direktno ukljucen u njih, citaocu stvara prilicno realnu sliku i za dogadjaje i za emocije i ponasanje likova.
Od svih prica meni se najvise svidela BusMinus.
Puno uspeha u daljnjem radu!
Sada kada sam je procitala, jos mi je draze da sam imala priliku procitati. Generalni dojam mi je jako pozitivan, a dopao mi se i nacin na koji su ispricane price. Iako autor nije direktno ukljucen u njih, citaocu stvara prilicno realnu sliku i za dogadjaje i za emocije i ponasanje likova.
Od svih prica meni se najvise svidela BusMinus.
Puno uspeha u daljnjem radu!
October 22, 2017
Ovu knjigu sam dobila kao srecni dobinik na giveaway ali nisam pozalila za vreme da je citam. Pozdrav autoru i samo tako neka nastavi, za ovo novo vreme potrebno je citati knjige koji su u toku sa stvarnoscu.
July 10, 2020
https://bit.ly/1jabot
„Nekad je šala efektnija i upečatljivija nego oštra i argumentovana kritika. Bez obzira koliko ume da deluje neozbiljno i bezazleno, šala često uspe da pogodi suštinu i prenese poruku. Ona često zna da donese prevagu u nevidljivom ratu botova i dobije najviše pluseva. A nepisano pravilo e-novina glasi: najbolji komentar je onaj koji dobije najviše pluseva. Takav komentar se pamti. Takav komentar oblikuje mišljenje čitalaca.“
Ja, bot zbirka je koja se sastoji od šest pripovijedaka u doba tranzicije u Srbiji. Šest likova, šest nepovezanih priča. Bojan je napisao knjigu o običnim ljudima, po ničemu posebnima, koji pokušavaju preživjeti. Ljudi koji se žele uklopiti u sustav ili ljudi koji žele pobijediti sustav. U svakom slučaju, radi se o ljudima koji žele na ovaj ili na onaj način osigurati svoje mjesto pod suncem.
Na mene je najveći dojam ostavila prva priča u kojoj se radi o preprodaji Paninijevih albuma sa svih svjetskih i europskih nogometnih prvenstava. Mene je ta priča očarala i toliko nasmijala da sam čitala cijele odlomke ponovno i ponovo samo kako bi upila genijalnost napisane priče.
Ostale, ništa lošije, ostavljaju gorak okus u ustima. Ostale priče govore o tome kako se mi sami ne možemo boriti protiv lošeg sustava. Možemo samo naučiti pravila igre i dobiti malo veći dio kolača samo ako ćemo krasti i varati. Drugim riječima, nećemo biti nimalo bolji od sustava kojim smo nezadovoljni.
Ne volimo sustav i sustav nam je loš, pokvaren. Ali, predali smo se sustavu. Više se ne borimo. Shvatili smo pravila igre i sada igramo. No, ne igramo protiv sustava, igramo za sustav. Tako je jednostavnije i tako je lakše. Tako ćemo imati bolji život i imat ćemo veću vjerojatnost da vodimo uspješan i lagodan život. „Čisto! Nevino! Pošteno! – ponavljao je kreveljeći se – Poštenje je izgovor za nesposobne, za kukavice, za glupake. Ko je danas pošten i čist? Ko? Predsjednik država, premijer, poslanici…? Ko? Samo su budale kao ti i tvoji roditelji pošteni. Zato ste i nesnađeni. Zato ste luzeri.“
Jednu je stvar bitno upamtiti. Mi koji smo nezadovoljni, nas je više. Ne malo više, nas je puno više. Sustavom vlada samo šačica ljudi. Nas je puno više. Nemojte to zaboraviti.
„Nekad je šala efektnija i upečatljivija nego oštra i argumentovana kritika. Bez obzira koliko ume da deluje neozbiljno i bezazleno, šala često uspe da pogodi suštinu i prenese poruku. Ona često zna da donese prevagu u nevidljivom ratu botova i dobije najviše pluseva. A nepisano pravilo e-novina glasi: najbolji komentar je onaj koji dobije najviše pluseva. Takav komentar se pamti. Takav komentar oblikuje mišljenje čitalaca.“
Ja, bot zbirka je koja se sastoji od šest pripovijedaka u doba tranzicije u Srbiji. Šest likova, šest nepovezanih priča. Bojan je napisao knjigu o običnim ljudima, po ničemu posebnima, koji pokušavaju preživjeti. Ljudi koji se žele uklopiti u sustav ili ljudi koji žele pobijediti sustav. U svakom slučaju, radi se o ljudima koji žele na ovaj ili na onaj način osigurati svoje mjesto pod suncem.
Na mene je najveći dojam ostavila prva priča u kojoj se radi o preprodaji Paninijevih albuma sa svih svjetskih i europskih nogometnih prvenstava. Mene je ta priča očarala i toliko nasmijala da sam čitala cijele odlomke ponovno i ponovo samo kako bi upila genijalnost napisane priče.
Ostale, ništa lošije, ostavljaju gorak okus u ustima. Ostale priče govore o tome kako se mi sami ne možemo boriti protiv lošeg sustava. Možemo samo naučiti pravila igre i dobiti malo veći dio kolača samo ako ćemo krasti i varati. Drugim riječima, nećemo biti nimalo bolji od sustava kojim smo nezadovoljni.
Ne volimo sustav i sustav nam je loš, pokvaren. Ali, predali smo se sustavu. Više se ne borimo. Shvatili smo pravila igre i sada igramo. No, ne igramo protiv sustava, igramo za sustav. Tako je jednostavnije i tako je lakše. Tako ćemo imati bolji život i imat ćemo veću vjerojatnost da vodimo uspješan i lagodan život. „Čisto! Nevino! Pošteno! – ponavljao je kreveljeći se – Poštenje je izgovor za nesposobne, za kukavice, za glupake. Ko je danas pošten i čist? Ko? Predsjednik država, premijer, poslanici…? Ko? Samo su budale kao ti i tvoji roditelji pošteni. Zato ste i nesnađeni. Zato ste luzeri.“
Jednu je stvar bitno upamtiti. Mi koji smo nezadovoljni, nas je više. Ne malo više, nas je puno više. Sustavom vlada samo šačica ljudi. Nas je puno više. Nemojte to zaboraviti.
June 10, 2017
Recenzija na blogu: http://stshbook.blogspot.rs/2017/06/j...
November 2, 2017
Uzivala sma od prvoj do poslednoj stranici. Svaka prica je dobro osmisljena i napisana, a likovi i situacije su tako realni. Ja bih volela da autor nastavi sa stvaranja knjige i da imam priliku da ih procitam.
October 14, 2024
Knjigu “Ja, bot” sam otkrila na Amazonu, odmah naručila i u mahu pročitala. Beogradjanka sam koja već dugo živi u Minhenu i kao neko ko je proveo svoju mladost u nesigurnim vremenima devedesetih godina, i sačekala promenu vlasti u zemlji, našla sam se u pričama iz zbirke. Kako sam pisac kaže, u pitanju su “tranzicione priče”, šest njih, sa junacima (antijunacima!) sa kojima i mi možemo da se identifikujemo - ili ih u najmanju ruku razumemo. Često kod nas cilj opravdava sredstvo a Bojan to divno opisuje. Priče su interesantne, uzbudljive i ja nisam mogla da ih ostavim dok ih ne pročitam do kraja.
Deo iz priče po kojoj cela knjiga nosi ime: „Ja, bot” i koja je ujedno i moja omiljena (uz keš-end-keri, jer, neodlučna sam):
“Nakon punih pet godina bavljenja ovim poslom počeo sam čvrsto da verujem da se svakog dana u e-novinama vodi žestok, bespoštedan i neobjavljen rat botova vladajućih i opozicionih stranaka.”
Ocenjujem knjigu sa 5 zvezdica i svima je toplo preporučujem.
Deo iz priče po kojoj cela knjiga nosi ime: „Ja, bot” i koja je ujedno i moja omiljena (uz keš-end-keri, jer, neodlučna sam):
“Nakon punih pet godina bavljenja ovim poslom počeo sam čvrsto da verujem da se svakog dana u e-novinama vodi žestok, bespoštedan i neobjavljen rat botova vladajućih i opozicionih stranaka.”
Ocenjujem knjigu sa 5 zvezdica i svima je toplo preporučujem.
June 13, 2019
Ova zbirka prica me je, iskreno, iznenadila. Nisam ocekivala da ce mi se dopasti toliko. Ne volim preterano tematiku devedesetih, dvehiljaditih, tranziciju... Medjutim, ova knjiga je napisana jako jako pametno. Pocevsi od samog redosleda prica, zatim tema kojima se bavi i nacinom pripovedanja, odaje utisak lakog stiva koje se brzo cita. Ono sto se krije ispod povrsine je sve samo ne lako.
Sve u svemu, jedno jako zanimljivo i verodostojno stivo. Odraz u ogledalu srpskog naroda. Nista lose... jednostavno to smo mi kao narod... bili, jesmo i bicemo, ukoliko se ne osvestimo uskoro. :-D Cini mi da je i autor optimistican, s obzirom na kraj poslednje price... Malo vise ljubavi nam mozda treba da nam svet vise ne bi izgledao mracno i turobno. Doduse, ne mozes prepoznati svetlost ako nisi upoznao mrak.
Hvala Bojanu Medicu za knjigu!
Sve u svemu, jedno jako zanimljivo i verodostojno stivo. Odraz u ogledalu srpskog naroda. Nista lose... jednostavno to smo mi kao narod... bili, jesmo i bicemo, ukoliko se ne osvestimo uskoro. :-D Cini mi da je i autor optimistican, s obzirom na kraj poslednje price... Malo vise ljubavi nam mozda treba da nam svet vise ne bi izgledao mracno i turobno. Doduse, ne mozes prepoznati svetlost ako nisi upoznao mrak.
Hvala Bojanu Medicu za knjigu!
October 23, 2017
Knjigu sam osvojio putem Giveawaya koju je učinio sam autor i ovim putem se zahvaljujem gospodinu Mediću.
Knjiga se sastoji od 6 zanimljivih priča različite tematike, ali svaki čitatelj bi za skoro svaku priču mogao reći "Da, to je ono što nas okružuje", pogotovo to vrijedi za priče "Bihejvioralni intervju", "Keš-end-keri", "Ja, bot", i "Zbogom, lopurdijo" Kroz priče se uviđa kako zapravo sistem stvarno djeluje iako to nikoga ne treba čuditi ili iznenaditi, ali ja sam osobno uživao kako je autor donio priče kroz likove i događaje.
Od 6 priča, izdvojio bih meni dvije najbolje, a to su "Izvini, Panini" i "Ja, bot". Općenito, volim nogomet i onda naravno da me priča "Izvini, Panini" oduševila, priča koja govori o čovjeku koji počinje prodavati albume nogometnih sličica. Sviđaju mi se izrazi korišteni u priči, ali kad sam pročitao "Ostala je sva zbunjena iza mojih leđa kao protivnički bek iza Dejana Savićevića", rekao sam da je ta rečenica za mene obilježila ovu priču.
S druge pak strane, "Ja, bot" priča me oduševila jer prikazuje jedan od načina manipulacije javnim mišljenjem korištenjem današnje tehnologije. Svi znaju za e-novine i mogućnost njihovog komentiranja, ali priča zaista daje bolji i detaljniji uvid što jedna osoba može učiniti komentiranjem na Internetu putem različitih profila, takozvanih botova.
U konačnici, knjigu bih preporučio svima, priče se lako i brzo čitaju, pa ta činjenica da se knjiga brzo završi, sarkastično bi to možda naveo kao manu :)
Knjiga se sastoji od 6 zanimljivih priča različite tematike, ali svaki čitatelj bi za skoro svaku priču mogao reći "Da, to je ono što nas okružuje", pogotovo to vrijedi za priče "Bihejvioralni intervju", "Keš-end-keri", "Ja, bot", i "Zbogom, lopurdijo" Kroz priče se uviđa kako zapravo sistem stvarno djeluje iako to nikoga ne treba čuditi ili iznenaditi, ali ja sam osobno uživao kako je autor donio priče kroz likove i događaje.
Od 6 priča, izdvojio bih meni dvije najbolje, a to su "Izvini, Panini" i "Ja, bot". Općenito, volim nogomet i onda naravno da me priča "Izvini, Panini" oduševila, priča koja govori o čovjeku koji počinje prodavati albume nogometnih sličica. Sviđaju mi se izrazi korišteni u priči, ali kad sam pročitao "Ostala je sva zbunjena iza mojih leđa kao protivnički bek iza Dejana Savićevića", rekao sam da je ta rečenica za mene obilježila ovu priču.
S druge pak strane, "Ja, bot" priča me oduševila jer prikazuje jedan od načina manipulacije javnim mišljenjem korištenjem današnje tehnologije. Svi znaju za e-novine i mogućnost njihovog komentiranja, ali priča zaista daje bolji i detaljniji uvid što jedna osoba može učiniti komentiranjem na Internetu putem različitih profila, takozvanih botova.
U konačnici, knjigu bih preporučio svima, priče se lako i brzo čitaju, pa ta činjenica da se knjiga brzo završi, sarkastično bi to možda naveo kao manu :)
June 28, 2017
Dosta sam uživala čitajući ovu knjigu, iako sam, da budem iskrena bila skeptična.
Sastoji se iz šest priča i svaka je zanimljiva na svoj način. Likovi u pričama su obični ljudi koji se na razne načine, veoma domišljate, bore za egzistenciju. Jako zabavna knjiga u kojoj se stvarnost i situacije oko nas prikazuju onakvima kakve i jesu.
Onima koji još uvijek nisu, preporučujem da pročitaju knjigu. Svidjet će vam se barem jedna priča sigurno. :)
Sastoji se iz šest priča i svaka je zanimljiva na svoj način. Likovi u pričama su obični ljudi koji se na razne načine, veoma domišljate, bore za egzistenciju. Jako zabavna knjiga u kojoj se stvarnost i situacije oko nas prikazuju onakvima kakve i jesu.
Onima koji još uvijek nisu, preporučujem da pročitaju knjigu. Svidjet će vam se barem jedna priča sigurno. :)
Displaying 1 - 21 of 21 reviews