What do you think?
Rate this book
Praznik zveri #1
Praznik zveri - Žeteoci
Lovili su serijske ubice. Ovoga puta loviće nešto mnogo strašnije.
Ulicama Beograda i okolinom, dva kuma, psihološki profajler i inspektor beogradskog MUP-a, tragaju za serijskim ubicom koji žrtve usmrćuje ubrizgavanjem otrova T12. Na vratu ubijenih ostavlja ubode koji podsećaju na vampirski ujed pa ga mediji nazivaju "Vampir sa Avale". Trag mu se na neko vreme gubi i policija prekida poteru, ali nakon par decenija ubistva se nastavljaju u istom maniru. Ovoga puta Odeljenje za krvne delikte imaće pomoć podmlatka policije kao i ekscentričnog patologa sa neskrivenim interesovanjem za "onostrano". Događaji koji će uslediti i dokazni materijal sa mesta zločina, navešće ih na nešto sasvim neverovatno. Kucnuo je čas da zaborave sve što su ih škola i životno iskustvo ikada učili i da otvorenog uma zakorače u svet natprirodnog. Vile Bestidnice, Zavetnica, Tajnožder i Mrtvozbornik, samo su neka od izmaštanih stvorenja koja nose unikatni pečat autora. Hoće li se na Krvavi Mesec zauvek narušiti balans između Svetla i Tame? Pripovedač vam je uručio pozivnicu za Praznik zveri. Prihvatite izazov.
Ulicama Beograda i okolinom, dva kuma, psihološki profajler i inspektor beogradskog MUP-a, tragaju za serijskim ubicom koji žrtve usmrćuje ubrizgavanjem otrova T12. Na vratu ubijenih ostavlja ubode koji podsećaju na vampirski ujed pa ga mediji nazivaju "Vampir sa Avale". Trag mu se na neko vreme gubi i policija prekida poteru, ali nakon par decenija ubistva se nastavljaju u istom maniru. Ovoga puta Odeljenje za krvne delikte imaće pomoć podmlatka policije kao i ekscentričnog patologa sa neskrivenim interesovanjem za "onostrano". Događaji koji će uslediti i dokazni materijal sa mesta zločina, navešće ih na nešto sasvim neverovatno. Kucnuo je čas da zaborave sve što su ih škola i životno iskustvo ikada učili i da otvorenog uma zakorače u svet natprirodnog. Vile Bestidnice, Zavetnica, Tajnožder i Mrtvozbornik, samo su neka od izmaštanih stvorenja koja nose unikatni pečat autora. Hoće li se na Krvavi Mesec zauvek narušiti balans između Svetla i Tame? Pripovedač vam je uručio pozivnicu za Praznik zveri. Prihvatite izazov.
327 pages, Paperback
First published January 1, 2017
2 people are currently reading
179 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 55 reviews
February 15, 2017
Progutao sam ovu knjigu. Ne baš za vreme koje registruje Goodreads, ali samo koji dan više. To najizrazitije govori o mom utisku.
Zoran je otkrovenje u bukvalnom smislu. Stvorio se niotkud, ne baš, ali tako je delovalo sa iznenadnim i spektakularnim gerila marketingom, kada su se fenomenalne korice njegove knjige najpre pojavile na našim virtuelnim zidovima internet prostora, a nedugo zatim i u pravim bibliotekama. Očekivanja nisu izneverena.
Imao sam priliku da se kroz dve kratke Zoranove priče uverim u umeće pisanja i samo dodatno zagrejem za ovaj roman.
Zaista, čovek ume da piše. Veština sa kojom kombinuje žanrove i pretače ih jedan u drugi je retka, a ono što iz svih promotivnih najava golica maštu čitaoca, samo je vrh ledenog brega, koji je isporučen u ovom trileru, hororu, folklornoj, pa i epskoj sagi. Brzina pripovedanja glavna je odlika romana, jer se događaji i zapleti munjevito ređaju jedan za drugim. I pored toga autor je sklon raskošnim metaformama, koje inače mogu biti opasne, ako se s njima preteruje. Zoranove dolaze kao osveženja koja nateraju osmeh čitaocu dok se probija kroz noir atmosferu što konstantno provejava. Veoma dopadljivo je i poigravanje sa pojmovima poput Strave, Užasa, Sudbine, Tuge i Sreće, kojima daje odlike realnih osoba te njihovo prisustvo simbolično igra bitnu ulogu uz ostale aktere ovog dela.
Kako priča odmiče jedan mračan triler polako, ali sigurno klizi ka epu i fantastici sa jakim folklornim pečatom. Vidan je istraživački rad u svakom segmentu priče i posebno posvećivanje pažnje detaljima koji mu očigledno znače i van konteksta ovog romana.
Ono što zaista odlikuje vrh pripovedačkog umeća jeste činjenica da i pored toga što se klupko konstantno odmotava, te u pojedinim trenucima, čitalac misli kako je sve shvatio i „zna“ kako će se priča završiti, istina je da nema pojma. Kraj otkriva takve obrte i nove zaplete u zapletima, da se sa pravom može reći kako se ovde radi o izuzetno inteligentnom poduhvatu.
Elem, ono što pomalo krnji utisak, ako se to može tako nazvati, jeste jedan krajnje subjektivni doživljaj, koji kao takav kod bilo koga drugog ne mora igrati nikakvu ulogu ili čak može biti prednost.
Ovo što sledi verovatno spada u spojlere.
Naravno, ponovo se ograđujem da je ovo samo moj utisak i da on kao takav nema neku težinu. Knjiga ostaje fantastična tvorevina i za svaku je preporuku.
Željno čekamo nastavak.
Zoran je otkrovenje u bukvalnom smislu. Stvorio se niotkud, ne baš, ali tako je delovalo sa iznenadnim i spektakularnim gerila marketingom, kada su se fenomenalne korice njegove knjige najpre pojavile na našim virtuelnim zidovima internet prostora, a nedugo zatim i u pravim bibliotekama. Očekivanja nisu izneverena.
Imao sam priliku da se kroz dve kratke Zoranove priče uverim u umeće pisanja i samo dodatno zagrejem za ovaj roman.
Zaista, čovek ume da piše. Veština sa kojom kombinuje žanrove i pretače ih jedan u drugi je retka, a ono što iz svih promotivnih najava golica maštu čitaoca, samo je vrh ledenog brega, koji je isporučen u ovom trileru, hororu, folklornoj, pa i epskoj sagi. Brzina pripovedanja glavna je odlika romana, jer se događaji i zapleti munjevito ređaju jedan za drugim. I pored toga autor je sklon raskošnim metaformama, koje inače mogu biti opasne, ako se s njima preteruje. Zoranove dolaze kao osveženja koja nateraju osmeh čitaocu dok se probija kroz noir atmosferu što konstantno provejava. Veoma dopadljivo je i poigravanje sa pojmovima poput Strave, Užasa, Sudbine, Tuge i Sreće, kojima daje odlike realnih osoba te njihovo prisustvo simbolično igra bitnu ulogu uz ostale aktere ovog dela.
Kako priča odmiče jedan mračan triler polako, ali sigurno klizi ka epu i fantastici sa jakim folklornim pečatom. Vidan je istraživački rad u svakom segmentu priče i posebno posvećivanje pažnje detaljima koji mu očigledno znače i van konteksta ovog romana.
Ono što zaista odlikuje vrh pripovedačkog umeća jeste činjenica da i pored toga što se klupko konstantno odmotava, te u pojedinim trenucima, čitalac misli kako je sve shvatio i „zna“ kako će se priča završiti, istina je da nema pojma. Kraj otkriva takve obrte i nove zaplete u zapletima, da se sa pravom može reći kako se ovde radi o izuzetno inteligentnom poduhvatu.
Elem, ono što pomalo krnji utisak, ako se to može tako nazvati, jeste jedan krajnje subjektivni doživljaj, koji kao takav kod bilo koga drugog ne mora igrati nikakvu ulogu ili čak može biti prednost.
Ovo što sledi verovatno spada u spojlere.
Naravno, ponovo se ograđujem da je ovo samo moj utisak i da on kao takav nema neku težinu. Knjiga ostaje fantastična tvorevina i za svaku je preporuku.
Željno čekamo nastavak.
April 5, 2017
Da citiram jednog naseg sportskog komentatora: "Pa ljudi moji, da li je ovo moguce?!?!" Zalepljena sam za stolicu. Vec sat vremena zurim u knjigu i pokusavam da smislim nesto pametno da napisem, ali ne ide. Sta god da napisem ne moze da izrazi ono sto trenutno osecam po pitanju ove knjige.
Vesta mesavina horora, psiho-trilera, fantastike i narodnog verovanja, prosarana piscevom beskrajnom mastom odvesce vas na mesta koja niste mogli da sanjante ni u najludjim snovima. Radnja knjige odvija se u Beogradu, najvecim delom na Zvezdari (jos jedan ogorman puls, jer je Zvezdara mesto na kom sam odrasla, na Zvezdarskom asfaltu je ostala moja krv prvih oguljenih kolena, na Zvezdari sam se prvi put zaljubila, na Zvezdari je rodjeno moje prvence...) i na Avali, ali Beograd i Avala kakve ih mi znamo, kriju mnoge tajne od kojih se ledi krv u zilama.
Svaki lik ima svoje mesto i ulogu u prici. Tu su dobri Upiri, losi upiri, ludi naucnici, penzionisani policijaci, aktivni specijalci, dobre Vile, zle Vile, Vestice, Zlobnic... Njihove, na momente strasne i tragicne sudbine se preplicu, da bi sve kulminiralo u Noci Krvavog Meseca.
I za kraj jos jedan citat, sa alternativne istorije knjige Berkut koju sam davno procitala: "Ne pocinjite citanje nocu, jer cete sa knjigom docekati jutro!"
http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/0...
Vesta mesavina horora, psiho-trilera, fantastike i narodnog verovanja, prosarana piscevom beskrajnom mastom odvesce vas na mesta koja niste mogli da sanjante ni u najludjim snovima. Radnja knjige odvija se u Beogradu, najvecim delom na Zvezdari (jos jedan ogorman puls, jer je Zvezdara mesto na kom sam odrasla, na Zvezdarskom asfaltu je ostala moja krv prvih oguljenih kolena, na Zvezdari sam se prvi put zaljubila, na Zvezdari je rodjeno moje prvence...) i na Avali, ali Beograd i Avala kakve ih mi znamo, kriju mnoge tajne od kojih se ledi krv u zilama.
Svaki lik ima svoje mesto i ulogu u prici. Tu su dobri Upiri, losi upiri, ludi naucnici, penzionisani policijaci, aktivni specijalci, dobre Vile, zle Vile, Vestice, Zlobnic... Njihove, na momente strasne i tragicne sudbine se preplicu, da bi sve kulminiralo u Noci Krvavog Meseca.
I za kraj jos jedan citat, sa alternativne istorije knjige Berkut koju sam davno procitala: "Ne pocinjite citanje nocu, jer cete sa knjigom docekati jutro!"
http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/0...
June 10, 2017
Ne znam sta da napisem, ostadoh bez reci.
Fenomenalno.
Fenomenalno.
December 4, 2018
Autor je jako dobro proveo priču kroz drugi svetski rat do danas, ipak mala zamerka nije potpuno iskoristio rat, samo delić. Ono što je vrhunski u priči su sporedni likovi, glavni uvek imaju pažnju, a mali broj sporednih zasluži svoju priču, što neki već jesu dobili u ovom slučaju.
Kao mešavina žanrova nimalo ne zaostaje za sličnim stranim izdanjima. Osim što imam svoj stav da neke junake treba pustiti da umru na svim razinama, ali on nije prvi autor kome sam zamerio da previše voli svoje likove, neće svakako biti ni zadnji.
Sem sitnih lektorskih mana koje meni kao uredniku bodu oči, ovom romanu se nema mnogo toga ni zameriti, iako ono poviše zvuči kritički to je samo dugo trenirano čitalačko oko i svakako za bolje sutra rečeno.
A Praznik je sasvim dovoljno strašan, zabavan, dinamičan i zanimljiv da bih ga preporučio. PREPORUKA!
Kao mešavina žanrova nimalo ne zaostaje za sličnim stranim izdanjima. Osim što imam svoj stav da neke junake treba pustiti da umru na svim razinama, ali on nije prvi autor kome sam zamerio da previše voli svoje likove, neće svakako biti ni zadnji.
Sem sitnih lektorskih mana koje meni kao uredniku bodu oči, ovom romanu se nema mnogo toga ni zameriti, iako ono poviše zvuči kritički to je samo dugo trenirano čitalačko oko i svakako za bolje sutra rečeno.
A Praznik je sasvim dovoljno strašan, zabavan, dinamičan i zanimljiv da bih ga preporučio. PREPORUKA!
April 26, 2017
Dakle..... puno puno toga imam za napisati
Savrseno
Dakle, počela sam avanturu zvanu Praznik zveri potpuno očišćenog uma, bez čitanja bilo kakvih recenzija i mišljenja. Na početku ću samo reći nakon dvije trećine knjige misliš da sve znaš, a u stvari shvatiš da ništa ne znaš.
Početak knjige obećavajući, u osamdestim
godinama prošlog stoljeća pa se lagano prošetam do 2007. godine. Stil pisanja mi je super ono što ja zovem nenaporan, rečenice klize jedna za drugom, nema suvišnih dubioza pa čak niti oko upoznavanja s tragedijom glavnog lika. Njegova tragedija opisana činjenicno ali ne suhoparno bez pretjerane patetike i razvlačenja i pisanja o tome na pet stranica. Tako sam prvih pedesetak stranica plovila malo tamo, malo amo uživajući u suptilnoj prepletenosti prošlosti i sadašnjosti koja se s lakoćom odvija da mi se u jednom trenutku činilo da je pisac sjeo i napisao knjigu u jednom dahu. Beskrajno uživanje su bile rečenice u kojima vam se čini i da je mjesec živ i da vam zvijezde namiguju i da će vas pojesti crna šuma.
Naravno cijelo vrijeme se prepliće realno s nadrealnim i to tako vješto, da iako mi moj zdrav razum (je li zdrav o tome bi se dalo diskutirati) govori da je nemoguće i da to nešto ne postoji, rečenice se tako umiješno prelijevaju jedna preko druge da mi sve postaje logično iako znam da nije i ne može biti.
I tako doplovim unatrag u 1956. OK, sve ima svoj razlog ali nova plejada likova. Kužim, sigurno ima veze s nastavkom knjige ali ne mogu dokučiti što i kako. Tu pisac vješto balansira s otkrivanjem činjenica pa se samo može naslutiti da se iza brda nešto valja.
Očekujem rasplet knjige, ali ne.... Evo me u vihoru drugog svjetskog rata i tu pronalazim pravu poslasticu. Lukavo i prepredeno iskorišten stvarni povijesni događaj i dobro upakiran u fikciju pa ukoliko niste skoncentrirani ili ne poznajete taj dio povijesti vrlo lako ovo previdite i apsolutno pripišete piščevoj mašti. Majstorski napravljeno, svaka čast.
Iz uljuljkane šetenje u daljnju i blizu prošlost odjednom sam se našla u 2015. godini.
Meni je to izgledalo kao da sam plovila mirnim morem i odjenom sam bačena u buru.
Ala čovječe.....
Sve što sam znala mogu zaboraviti, sa svakom novom stranicom komentar mi je: Ček malo .... kako sad ovo.
No, da ne davim previše zadnju trećinu knjige sam progutala. Izmiješalo se ovdje sve i svašta ali....toliko vješto da su se sve niti vučene od početka knjige satkale u jedno divno platno. A posebnu čar svemu ovome daje i arhaični način pisanja kletvi koje su me oduševile.
Uživala sam u svakom pročitanom slovu.
I samo još dva detalja:
Prvi: Musaka neće duže vrijeme na moj jelovnik.
Drugi: Obećavam da se više neću smijati na čačkanje duše kukcima u prisustvu popa.
Savrseno
Dakle, počela sam avanturu zvanu Praznik zveri potpuno očišćenog uma, bez čitanja bilo kakvih recenzija i mišljenja. Na početku ću samo reći nakon dvije trećine knjige misliš da sve znaš, a u stvari shvatiš da ništa ne znaš.
Početak knjige obećavajući, u osamdestim
godinama prošlog stoljeća pa se lagano prošetam do 2007. godine. Stil pisanja mi je super ono što ja zovem nenaporan, rečenice klize jedna za drugom, nema suvišnih dubioza pa čak niti oko upoznavanja s tragedijom glavnog lika. Njegova tragedija opisana činjenicno ali ne suhoparno bez pretjerane patetike i razvlačenja i pisanja o tome na pet stranica. Tako sam prvih pedesetak stranica plovila malo tamo, malo amo uživajući u suptilnoj prepletenosti prošlosti i sadašnjosti koja se s lakoćom odvija da mi se u jednom trenutku činilo da je pisac sjeo i napisao knjigu u jednom dahu. Beskrajno uživanje su bile rečenice u kojima vam se čini i da je mjesec živ i da vam zvijezde namiguju i da će vas pojesti crna šuma.
Naravno cijelo vrijeme se prepliće realno s nadrealnim i to tako vješto, da iako mi moj zdrav razum (je li zdrav o tome bi se dalo diskutirati) govori da je nemoguće i da to nešto ne postoji, rečenice se tako umiješno prelijevaju jedna preko druge da mi sve postaje logično iako znam da nije i ne može biti.
I tako doplovim unatrag u 1956. OK, sve ima svoj razlog ali nova plejada likova. Kužim, sigurno ima veze s nastavkom knjige ali ne mogu dokučiti što i kako. Tu pisac vješto balansira s otkrivanjem činjenica pa se samo može naslutiti da se iza brda nešto valja.
Očekujem rasplet knjige, ali ne.... Evo me u vihoru drugog svjetskog rata i tu pronalazim pravu poslasticu. Lukavo i prepredeno iskorišten stvarni povijesni događaj i dobro upakiran u fikciju pa ukoliko niste skoncentrirani ili ne poznajete taj dio povijesti vrlo lako ovo previdite i apsolutno pripišete piščevoj mašti. Majstorski napravljeno, svaka čast.
Iz uljuljkane šetenje u daljnju i blizu prošlost odjednom sam se našla u 2015. godini.
Meni je to izgledalo kao da sam plovila mirnim morem i odjenom sam bačena u buru.
Ala čovječe.....
Sve što sam znala mogu zaboraviti, sa svakom novom stranicom komentar mi je: Ček malo .... kako sad ovo.
No, da ne davim previše zadnju trećinu knjige sam progutala. Izmiješalo se ovdje sve i svašta ali....toliko vješto da su se sve niti vučene od početka knjige satkale u jedno divno platno. A posebnu čar svemu ovome daje i arhaični način pisanja kletvi koje su me oduševile.
Uživala sam u svakom pročitanom slovu.
I samo još dva detalja:
Prvi: Musaka neće duže vrijeme na moj jelovnik.
Drugi: Obećavam da se više neću smijati na čačkanje duše kukcima u prisustvu popa.
February 10, 2017
Ako pročitate blurb na poledjini knjige ,niste ni zagrebali površinu svega što je Petrović "kompresovo"u ovih tristotinak strana.Praznik zveri počinje kao visokooktanski krimić,pisac se ne boji da obilato koristi kitnjasta poredjenja i personifikacije,i to vrlo uspešno,ni u jednom momentu ne zvučeći usiljeno.Krimić se brzo pretvara u nešto što liči na spoj Dosijea X i nečega što bi izašlo iz pera Nila Gejmana,bar po tematici.Radnja dobija suludi tempo,neverovatan broj dogadjaja i obrta da se iz ruku ne ispušta.Ima dosta likova kojima nije posvećeno dovoljno pažnje ,do duše ostavljen je temelj da se sa likom može ići i u prošlost i budućnost.S nestrpljenjem čekam nastavak,najavljen je uskoro drugi deo od 3...za sada
December 6, 2018
Ima mnogo stilskih nepotrebnosti, ima gramatičkih i pravopisnih grešaka, ima prostora za napredak i nadam se da pisac ima želje da napreduje, s obzirom na godine, popularnost i to da čitaoci već prave nakit po ugledu na likove iz knjige. Srećom, kako čujem, druga knjiga je bolja baš zbog toga što je prihvatio sugestije povodom prve.
Svašta imam da zamerim knjizi, potrajalo bi kad bih počela, ali nisam je čitala s namerom da seciram, pa nisam najpripremljenija za to. Možda pri nekom od narednih čitanja (nekog od narednih izdanja, nadam se, jer ovo baš i ne odaje poštu priči).
Dopali su mi se dijalozi, smela bih čak da kažem da su oni najsjajniji. Stvarni su, dinamični, pokazuju da pisac sluša razgovore, da ima osećaj za živi govor. Ne bi mi smetalo da češće naiđem na slične u domaćoj fantastici. (Nisu mi se dopali samo dijalozi, nego i nadogradnja sveta, otud 3 zvezdice.)
Volela bih da je profajler Vjekoslav naglas razmislio o tome zašto se glavni negativac loži na Zlo, umesto da ubeđuje sebe i sledbenike da je on u stvari dobar, a neprijatelj zao, kao što češće biva u životu. (Izrazgovaraću detaljnije sa nekim ko je pročitao.)
* Osmeh mi je izmamio detalj iz razgovora mladih specijalaca, onaj o ljudskoj prirodi, koji neću navoditi jer želim da još nekome tako nenadano izmami osmeh.
Svašta imam da zamerim knjizi, potrajalo bi kad bih počela, ali nisam je čitala s namerom da seciram, pa nisam najpripremljenija za to. Možda pri nekom od narednih čitanja (nekog od narednih izdanja, nadam se, jer ovo baš i ne odaje poštu priči).
Dopali su mi se dijalozi, smela bih čak da kažem da su oni najsjajniji. Stvarni su, dinamični, pokazuju da pisac sluša razgovore, da ima osećaj za živi govor. Ne bi mi smetalo da češće naiđem na slične u domaćoj fantastici. (Nisu mi se dopali samo dijalozi, nego i nadogradnja sveta, otud 3 zvezdice.)
Volela bih da je profajler Vjekoslav naglas razmislio o tome zašto se glavni negativac loži na Zlo, umesto da ubeđuje sebe i sledbenike da je on u stvari dobar, a neprijatelj zao, kao što češće biva u životu. (Izrazgovaraću detaljnije sa nekim ko je pročitao.)
* Osmeh mi je izmamio detalj iz razgovora mladih specijalaca, onaj o ljudskoj prirodi, koji neću navoditi jer želim da još nekome tako nenadano izmami osmeh.
August 7, 2017
Ne mogu rečima da opišem koliko me je ova knjiga oduševila.Vrhunsko delo sa elementima horora i folklorne fantastike.Čista petica!
May 18, 2017
Steta sto ima samo 5 zvezdica...
Citala sam je bez daha. Posle svake stranice mi je bilo zao sto im se broj smanjuje, a prica se privodi kraju... Bravo za autora!
Odusevljena sam!
Citala sam je bez daha. Posle svake stranice mi je bilo zao sto im se broj smanjuje, a prica se privodi kraju... Bravo za autora!
Odusevljena sam!
May 26, 2017
Uprkos gužvi i obavezama, knjigu ,,Praznik zveri-Žeteoci'' ( autor Zoran Petrović) pročitao sam za svega nekoliko dana, a knjiga nije baš ni tanka ( 320 strana ). Bila je to jedna nezaboravna i ,,luda'' vožnja, jedan čarobni tobogan fantastike, horora, trilera, mitskog i urbanog. Naravno, svaki pisac piše i za sebe, prvenstveno iz svoje duše, ali ova knjiga pisana je i za čitaoce. Kažem to, jer mi se dešavalo često suprotno, sa hvaljenim domaćim knjigama-koje kao da su bile hermetički zatvorene, pisane samo za autora i uski krug ljudi oko njega. Sa ovom knjigom to nije slučaj, ona je širom otvorenih vrata za čitaoce-sa zadovoljstvom vas poziva u svoj svet, nudeći doživljaje kojima je teško odoleti.
Pitko i brzog ritma, ne dopušta vam da predahnete, uzmete pauzu, knjiga ima ono filmsko i stripovsko u sebi, što ja uvek volim u književnosti-gotovo da možete da vidite slike pred očima, kao da gledate film, ili čitate i strip uz knjigu. Događaji se munjevito smenjuju, obrti su odlični, prepliću se mitsko i urbano. Scene bitke u Noći Krvavog Meseca su impresivno finale, jedno od najačih poglavlja u novijoj srpskoj fantastičnoj književnosti. Ova knjiga je još jednom pokazala da je inspiracija i fantastično svuda oko nas-ne trebamo putovati u Ameriku, da vidimo čudesno, zar nije Avala, na koju gotovo da ne obraćamo pažnju, jer nam je stalno pred očima, jednako čudesna i sjajna, kao bilo koja svetska čudesna destinacija?Pročitajte Praznik zveri, pa će te saznati kakve tajne krije Avala.
Ne bih imao puno zamerki. Malo je trebalo vremena dok se knjiga zahukta, puno likova, događaja, vremenskih tokova, pa je u uvodnom delu bilo potrebno malo naštimovati fokus. Brzi ritam pripovedanja mi se dopada, ali bi voleo da se ponegde malo i stalo, i otišlo malo i u ,,dubinu'', da se malo izmeša, miks brzog, miks delova gde bi više bilo nekih unutrašnjih monologa, više dilema i opisa unutrašnjih stanja likova ( ne kažem da ih nema, ali ponegde ih pojačati ) i slutnji i nagoveštaja. Mislim da se deo sa Drugim svetskim ratom može još više potencirati, i još bolje iskoristiti ( neko je o tome već pisao). No, ovo nisu nikakve primedbe koje bi želele nešto da smanje vrednost knjizi, naprotiv, moja je želja da ova odlična knjiga ( a postaće serijal, sigurno ) bude još bolja, jer čvrsto verujem da će doživeti i drugo izdanje. S nestrpljenjem očekujem nastavak-Grehove Alijanse, i nastavke, i zaista se radujem i budućem čitanju Zoranovih knjiga!
Pitko i brzog ritma, ne dopušta vam da predahnete, uzmete pauzu, knjiga ima ono filmsko i stripovsko u sebi, što ja uvek volim u književnosti-gotovo da možete da vidite slike pred očima, kao da gledate film, ili čitate i strip uz knjigu. Događaji se munjevito smenjuju, obrti su odlični, prepliću se mitsko i urbano. Scene bitke u Noći Krvavog Meseca su impresivno finale, jedno od najačih poglavlja u novijoj srpskoj fantastičnoj književnosti. Ova knjiga je još jednom pokazala da je inspiracija i fantastično svuda oko nas-ne trebamo putovati u Ameriku, da vidimo čudesno, zar nije Avala, na koju gotovo da ne obraćamo pažnju, jer nam je stalno pred očima, jednako čudesna i sjajna, kao bilo koja svetska čudesna destinacija?Pročitajte Praznik zveri, pa će te saznati kakve tajne krije Avala.
Ne bih imao puno zamerki. Malo je trebalo vremena dok se knjiga zahukta, puno likova, događaja, vremenskih tokova, pa je u uvodnom delu bilo potrebno malo naštimovati fokus. Brzi ritam pripovedanja mi se dopada, ali bi voleo da se ponegde malo i stalo, i otišlo malo i u ,,dubinu'', da se malo izmeša, miks brzog, miks delova gde bi više bilo nekih unutrašnjih monologa, više dilema i opisa unutrašnjih stanja likova ( ne kažem da ih nema, ali ponegde ih pojačati ) i slutnji i nagoveštaja. Mislim da se deo sa Drugim svetskim ratom može još više potencirati, i još bolje iskoristiti ( neko je o tome već pisao). No, ovo nisu nikakve primedbe koje bi želele nešto da smanje vrednost knjizi, naprotiv, moja je želja da ova odlična knjiga ( a postaće serijal, sigurno ) bude još bolja, jer čvrsto verujem da će doživeti i drugo izdanje. S nestrpljenjem očekujem nastavak-Grehove Alijanse, i nastavke, i zaista se radujem i budućem čitanju Zoranovih knjiga!
March 10, 2017
Reklo bi se da svakidašnja tematika u ovom delu dobija nesvakidašnji oblik.Petrović je ušao u svet mitologije i fantastike, ali na jedan poseban nacin, do sada nevidjenim u našoj savremenoj književnosti, jer na izvoru poznatih izmaštana su sasvim nova mitska bića. Petrovićev vampirizam takođe je poseban, inovativan i značajno se razlikuje od klasičnog poimanja vampirizma u poznatoj književnoj poetici.Jezički sloj romana je jedan od elemenata koje ovo delo izdvaja i čini jedinstvenim čitalackim iskustvom.Bajalice, koje su originalna pisčeva tvorevina, zaista su prava, gramatički i stilski oblikovana, jezička ezoterija sa jasnom književnom funkcijom. Energija koja prati roman je izuzetna, stil prefinjen i karakterističan, a mistični svet koji je Petrović stvorio, ponavljam, do sada neviđen.Na kraju ću, očekivano, napisati PREPORUKA, ali snažno sugerišem da iza ove jedne reči pročitate sledeće-Praznik zveri je roman koji ruši sve predstave onoga što ste do sada imali o epskoj i folklornoj fantastici, i neophodno ga je uvrstiti u svoje čitalacko iskustvo, gde će, sigurna sam, zauzeti visoke pozicije.
May 1, 2017
“Duboko u tu tamu sam gledao,
dugo sam stajao,
pitajući se, bojeći se, sumnjajući, sanjajući snove
koje se nijedan smrtnik nije usudio sanjati prije.”
Edgar Alan Po
Zoran Petrović je rođen u Beogradu 1968. Godine. Oprobao se kao vokalni solista, aktivno se bavio muzikom, a devedesetih godina završava Višu Politehničku Akademiju. Ljubitelj je online gejminga, a master diplomu iz psihologije dobija 2012. Godine. Svoju prvu zbirku ljubavne poezije objavio je 2009. Godine, a drugu već naredne. 2016. Roman Bulevar greha dolazi pred čitaoce, i nakon kratkog perioda „Praznik zveri – Žeteoci“ osvaja čitalačku publiku. Imala sam prilike da upoznam Zorana na sajmu knjiga u Beogradu, kada je „Praznik zveri – Žeteoci“ još uvek bio rukopis, i čim sam videla korice, znala sam da je priča neverovatna, da će nam pružiti pravo malo remek delo i da će osvojiti čitaoce u regionu. Drago mi je što nisam pogrešila.
Autor Zoran Petrović često kaže da voli da odsanja, pre nego što napiše, pa je svoj „Praznik zveri“ pretakao u reči od maja do jula 2016. Godine. Nemojte ni slučajno da pomislite da je kratak period pisanja bio na uštrb kvaliteta. Naprotiv, Zoran nam je pokazao da dobro odsanjan san može da postane i te kako dobar roman. Kako je „Praznik zveri – Žeteoci“, tek prvi deo planiranog serijala, možemo sa zadovoljstvom da iščekujemo nastavke, koji neće biti potpuno povezani sa pričom iz prvog dela, ali će obilovati mračnim elementima, likovima i nekim situacijama koje su nas zaintrigirale dok smo čitali prvi deo.
Roman je ugledao svetlost dana početkom 2017. Godine i nema onih koji bi mogli da kažu da im pažnju nisu privukle fantastične korice, pa su se na taj način zainteresovali za knjigu. Za dizajn korica, koje su jednom rečju neverovatne, zadužen je Nebojša Zorić.
Ne možemo reći da je ova knjiga klasična fantastika, jer je prožeta elementima trilera, horora, kriminologije i folklorne fantastike, što nas sve više i više može zainteresovati i povući da je pročitamo u dahu. Na preko tri stotine strana Zoran nas vodi u neverovatnu avanturu, spretno kombinuje elemente horora i trilera, i u pravim momentima ih ukrasi folklornom fantastikom, mestima nama poznatim (Beograd, Zvezdara, Niš, Avala) i neverovatnim likovima.
Priča prati dva kuma, jedan inspektor MUP-a iz Beograda i drugi psihološki profajler, aktivno tragaju za ubicom, koji svoje žrtve ubija specijalnim otrovom T12. Interesantan je momenat gde Zoran uvodi u priču bića iz folklorne fantastike, jer na vratovima žrtava mogu se primetiti ugrizi koji podsećaju na ugriz vampira. I ako u jednom trenutku oni kog mediji nazivaju Vampirom sa Avale, uspeva da zatre trag, skoro deceniju kasnije Vampir sa Avale je ponovo aktivan. Tada Odeljenje za krvne delikte kreće u otkrivanje i pokušaj da razreši misteriozna ubistva, a pomoć dobijaju i od patologa zainteresovanog za natprirodne pojave. O onome što ste mislili da ne postoji, i nešto što niste ni sanjali, Zoran je odsanjao i preneo na stranice ove knjige. O onome što otkrivaju, moraćete da pročitate u knjizi, jer bi svaka moja reč otkrila deo priče, a ne želim da vam uskratim zadovoljstvo da je sami pročitate, i prođete kroz ovu neverovatnu avanturu.
Bića koja je Zoran uobličio, naizgled poznata, vuku korene iz folklorne fantastike, a opet su nekako originalna, nestvarna, kao da smo već čuli za njih, ali ih sada vidimo u novom ruhu. Namerno kažem vidimo, jer to je ono što volim kod ovog autora, nemamo utisak da čitamo knjigu već da gledamo film. Ne bih se bunila kada bi se neko odlučio da ekranizuje ovo delo, čak bih među prvima kupila kartu za projekciju.
Zoran je na interesantan način spojio prošlost i budućnost, pa i ako vampiri pripadaju folklornoj fantastici, njegovi su uobličeni u skladu sa modernim vremenom, što im samo daje poseban karakter, i sliku koliko je naš autor maštovit.
I ako na početku romana imate utisak da je jak psihološki triler, ne možemo da ne primetimo dozu nestvarne mašte koju je Zoran preneo na papir. Svaki lik u romanu je osmišljen pažljivo, svaka situacija pažljivo isplanirana, i ako vam se čini da ste nešto razrešili, Zoran je tu, da vam da još neki trag i pokaže da niste u pravu. Elementi horora kojima ova knjiga obiluje, teraju vas da se naježite, da na tren podignete pogled sa knjige, i pogledate oko sebe, ubeđeni da vas neki od tih momenata uvlači, a vi se sa strahom osvrćete, željni da pobegnete, a opet vas neobjašnjiva radoznalost drži prikovane za stranice ove knjige.
Mistika i realnost se prepliću na neverovatan način, terajući nas da se preispitamo šta je to natprirodno što nam ne da mira, a opet može biti logično i objašnjeno, ali svakako ledi krv u žilama.
Ono što je meni privuklo pažnju su kratki dijalozi, ali veoma odmereni i precizni. Nikako prekratki, a da su duži bilo bi suvišno. Dok ih čitate jasno možete videti te likove ispred sebe, i stvara se utisak kao da se film razvija pred našim očima.
Bajalice su veoma originalne, i na vešt način Zoran njima ukrašava roman, možemo ih pripisati tačnim situacijama, i lako se pamte. Tu je Zoran pokazao svoje umeće pisanja poezije, a kako se već ranije pojavio na srpskoj književnoj sceni što poezijom, što svojim prvim romanom Bulevar greha, od narednih knjiga i ovog autora samo možemo očekivati nešto bolje, strašnije i još originalnije.
Preuzeto sa sajta fantasticnivodic.com
dugo sam stajao,
pitajući se, bojeći se, sumnjajući, sanjajući snove
koje se nijedan smrtnik nije usudio sanjati prije.”
Edgar Alan Po
Zoran Petrović je rođen u Beogradu 1968. Godine. Oprobao se kao vokalni solista, aktivno se bavio muzikom, a devedesetih godina završava Višu Politehničku Akademiju. Ljubitelj je online gejminga, a master diplomu iz psihologije dobija 2012. Godine. Svoju prvu zbirku ljubavne poezije objavio je 2009. Godine, a drugu već naredne. 2016. Roman Bulevar greha dolazi pred čitaoce, i nakon kratkog perioda „Praznik zveri – Žeteoci“ osvaja čitalačku publiku. Imala sam prilike da upoznam Zorana na sajmu knjiga u Beogradu, kada je „Praznik zveri – Žeteoci“ još uvek bio rukopis, i čim sam videla korice, znala sam da je priča neverovatna, da će nam pružiti pravo malo remek delo i da će osvojiti čitaoce u regionu. Drago mi je što nisam pogrešila.
Autor Zoran Petrović često kaže da voli da odsanja, pre nego što napiše, pa je svoj „Praznik zveri“ pretakao u reči od maja do jula 2016. Godine. Nemojte ni slučajno da pomislite da je kratak period pisanja bio na uštrb kvaliteta. Naprotiv, Zoran nam je pokazao da dobro odsanjan san može da postane i te kako dobar roman. Kako je „Praznik zveri – Žeteoci“, tek prvi deo planiranog serijala, možemo sa zadovoljstvom da iščekujemo nastavke, koji neće biti potpuno povezani sa pričom iz prvog dela, ali će obilovati mračnim elementima, likovima i nekim situacijama koje su nas zaintrigirale dok smo čitali prvi deo.
Roman je ugledao svetlost dana početkom 2017. Godine i nema onih koji bi mogli da kažu da im pažnju nisu privukle fantastične korice, pa su se na taj način zainteresovali za knjigu. Za dizajn korica, koje su jednom rečju neverovatne, zadužen je Nebojša Zorić.
Ne možemo reći da je ova knjiga klasična fantastika, jer je prožeta elementima trilera, horora, kriminologije i folklorne fantastike, što nas sve više i više može zainteresovati i povući da je pročitamo u dahu. Na preko tri stotine strana Zoran nas vodi u neverovatnu avanturu, spretno kombinuje elemente horora i trilera, i u pravim momentima ih ukrasi folklornom fantastikom, mestima nama poznatim (Beograd, Zvezdara, Niš, Avala) i neverovatnim likovima.
Priča prati dva kuma, jedan inspektor MUP-a iz Beograda i drugi psihološki profajler, aktivno tragaju za ubicom, koji svoje žrtve ubija specijalnim otrovom T12. Interesantan je momenat gde Zoran uvodi u priču bića iz folklorne fantastike, jer na vratovima žrtava mogu se primetiti ugrizi koji podsećaju na ugriz vampira. I ako u jednom trenutku oni kog mediji nazivaju Vampirom sa Avale, uspeva da zatre trag, skoro deceniju kasnije Vampir sa Avale je ponovo aktivan. Tada Odeljenje za krvne delikte kreće u otkrivanje i pokušaj da razreši misteriozna ubistva, a pomoć dobijaju i od patologa zainteresovanog za natprirodne pojave. O onome što ste mislili da ne postoji, i nešto što niste ni sanjali, Zoran je odsanjao i preneo na stranice ove knjige. O onome što otkrivaju, moraćete da pročitate u knjizi, jer bi svaka moja reč otkrila deo priče, a ne želim da vam uskratim zadovoljstvo da je sami pročitate, i prođete kroz ovu neverovatnu avanturu.
Bića koja je Zoran uobličio, naizgled poznata, vuku korene iz folklorne fantastike, a opet su nekako originalna, nestvarna, kao da smo već čuli za njih, ali ih sada vidimo u novom ruhu. Namerno kažem vidimo, jer to je ono što volim kod ovog autora, nemamo utisak da čitamo knjigu već da gledamo film. Ne bih se bunila kada bi se neko odlučio da ekranizuje ovo delo, čak bih među prvima kupila kartu za projekciju.
Zoran je na interesantan način spojio prošlost i budućnost, pa i ako vampiri pripadaju folklornoj fantastici, njegovi su uobličeni u skladu sa modernim vremenom, što im samo daje poseban karakter, i sliku koliko je naš autor maštovit.
I ako na početku romana imate utisak da je jak psihološki triler, ne možemo da ne primetimo dozu nestvarne mašte koju je Zoran preneo na papir. Svaki lik u romanu je osmišljen pažljivo, svaka situacija pažljivo isplanirana, i ako vam se čini da ste nešto razrešili, Zoran je tu, da vam da još neki trag i pokaže da niste u pravu. Elementi horora kojima ova knjiga obiluje, teraju vas da se naježite, da na tren podignete pogled sa knjige, i pogledate oko sebe, ubeđeni da vas neki od tih momenata uvlači, a vi se sa strahom osvrćete, željni da pobegnete, a opet vas neobjašnjiva radoznalost drži prikovane za stranice ove knjige.
Mistika i realnost se prepliću na neverovatan način, terajući nas da se preispitamo šta je to natprirodno što nam ne da mira, a opet može biti logično i objašnjeno, ali svakako ledi krv u žilama.
Ono što je meni privuklo pažnju su kratki dijalozi, ali veoma odmereni i precizni. Nikako prekratki, a da su duži bilo bi suvišno. Dok ih čitate jasno možete videti te likove ispred sebe, i stvara se utisak kao da se film razvija pred našim očima.
Bajalice su veoma originalne, i na vešt način Zoran njima ukrašava roman, možemo ih pripisati tačnim situacijama, i lako se pamte. Tu je Zoran pokazao svoje umeće pisanja poezije, a kako se već ranije pojavio na srpskoj književnoj sceni što poezijom, što svojim prvim romanom Bulevar greha, od narednih knjiga i ovog autora samo možemo očekivati nešto bolje, strašnije i još originalnije.
Preuzeto sa sajta fantasticnivodic.com
June 29, 2018
Moju recenziju i utiske možete pročitati na mom blogu Knjiga za dušu:
http://knjigazadusu.blogspot.com/2018...
Još uvek se sećam ove rečenice kojom sam otpočeo svoj prvi post na stranici vezan za ovo Zoranovo remek-delo. Očekivao sam da će ovo biti triler koji će pomeriti granice standardnog u okviru domaće beletristike i dati nam jedno zanimljivo iskustvo, ali ni na kraj pameti mi nije palo da ću dobiti toliko kompleksno i pažljivo osmišljeno delo, uz koje ću na trenutke potpuno zaboraviti granice svojih verovanja i upustiti se, sa celom ekipom iz knjige, u opasnu, ali nezaboravnu avanturu u jedan potpuno novi, paralelni svet, koji kombinuje realnost sa fikcijom.
http://knjigazadusu.blogspot.com/2018...
Još uvek se sećam ove rečenice kojom sam otpočeo svoj prvi post na stranici vezan za ovo Zoranovo remek-delo. Očekivao sam da će ovo biti triler koji će pomeriti granice standardnog u okviru domaće beletristike i dati nam jedno zanimljivo iskustvo, ali ni na kraj pameti mi nije palo da ću dobiti toliko kompleksno i pažljivo osmišljeno delo, uz koje ću na trenutke potpuno zaboraviti granice svojih verovanja i upustiti se, sa celom ekipom iz knjige, u opasnu, ali nezaboravnu avanturu u jedan potpuno novi, paralelni svet, koji kombinuje realnost sa fikcijom.
March 31, 2017
Predivne korice i eksplozivan naslov - kombinacija koja me je odmah zainteresovala. A kada sam "uronio" u svet između spomenutih korica, shvatio sam da je u mojim rukama jedno sasvim novo iskustvo. I zaista je tako!
U pitanju je sudar dva sveta; jedan kojeg svi poznajemo kao urbani mit, a drugi, sušta realnost, ali ovaj sudar kojeg spominjem će da vas pomeri iz fotelje! A to je samo početak ovog supermaštovitog Zoranovog ostvarenja.
Ono što je po meni najbolji utisak, jeste šetnja kroz žanrove koju kao čitaoc progutate a da niste ni svesni toga! Sjajno!
Na kraju, zaključak je sledeći: ako vas prvo zavede naslov, a onda i izgled samih korica, opustite se. Ono pravo zavođenje sledi kad otvorite prvu stranicu, i tada ste već gotovi :)
December 24, 2022
Одмах на почетку да се представим као читалац, нисам толико љубитељ трилера, а ни претерано романа чији је акценат на фабули, што се фантастике тиче откидам на шарама Моираинине хаљине 🙃. Иначе сам чист реалиста.
Зато дуго на полици имам књигу Празник звери, први део серијала Жетеоци и да не би моје књишке другарице Маре још би она тако чекала. Предложила је да побегнемо у неки хорор кад већ хорор титра свуда око нас. Био је прави тренутак да из реалности (коју волим) побегнем мало до упира, вила, разних караконџула, ишчекујем вукодлака...и уплових у филм, слику... Како год мислите да се књижевно дело веома атмосферично и сликовито другачије зове!
На почетку читања осим договора са Маром потражих и сугестију старог читалачког вука, Тању, како ово не би био фијаско у читању. И Тања ми као из топа одговори, Манжек је мој, мусаку немој јести неко време... Помислих да док је читала ову књигу давно мора да је пила гинко билобу кад се свега сећа 😂
Убрзо сазнах да није до меморијског стимуланса већ овај роман прво кроз снове понављате, слике се утискују у ваше преживљене и реалнији је од сваког реалистичног р��мана. Ово је књига која се памти!
Аутор је очито промућурни вук који зна да се слике памте за читав живот и зато их је тако поређао у одличној композицији.
Роман је и изузетне атмосфере, динамике и мистерије. Ово је дело које сви љубитељи трилера треба да читају како би упознали радњу у којој све врца од непредвидивости, од мистерије и неизвесности... Љубитељи фантастике, мислим да вампирских преображаја има таман за језу испод коже... А и нама који волимо другачију књижевност ово врло, врло прија.
Још да нагласим, ја нећу писати о радњи романа, јер је његова година издања сад већ давна па су то многи читаоци пре мене радили, ово је само мој утисак и емоција после прочитаног. Ово је чиста препорука.
Зоране Петровићу, одличан си и радујем се даљем читању. Тањи нећу дирати Манжека, можда ја да изаберем вучју страну...али и не морам да издвајам јер ово је један од ретких романа у коме ликови навиру и навиру а сваком знате место и препознајете га у даљем читању.
Па ако постоји још неки читалачки пример овде који се није упознао са Зорановим писањем сад је права прилика за то, посебно у зимској ноћи док мраз крцка у тишини можда се и вама учини да видите неког доброг вампира или закрвављен месец...
Зато дуго на полици имам књигу Празник звери, први део серијала Жетеоци и да не би моје књишке другарице Маре још би она тако чекала. Предложила је да побегнемо у неки хорор кад већ хорор титра свуда око нас. Био је прави тренутак да из реалности (коју волим) побегнем мало до упира, вила, разних караконџула, ишчекујем вукодлака...и уплових у филм, слику... Како год мислите да се књижевно дело веома атмосферично и сликовито другачије зове!
На почетку читања осим договора са Маром потражих и сугестију старог читалачког вука, Тању, како ово не би био фијаско у читању. И Тања ми као из топа одговори, Манжек је мој, мусаку немој јести неко време... Помислих да док је читала ову књигу давно мора да је пила гинко билобу кад се свега сећа 😂
Убрзо сазнах да није до меморијског стимуланса већ овај роман прво кроз снове понављате, слике се утискују у ваше преживљене и реалнији је од сваког реалистичног р��мана. Ово је књига која се памти!
Аутор је очито промућурни вук који зна да се слике памте за читав живот и зато их је тако поређао у одличној композицији.
Роман је и изузетне атмосфере, динамике и мистерије. Ово је дело које сви љубитељи трилера треба да читају како би упознали радњу у којој све врца од непредвидивости, од мистерије и неизвесности... Љубитељи фантастике, мислим да вампирских преображаја има таман за језу испод коже... А и нама који волимо другачију књижевност ово врло, врло прија.
Још да нагласим, ја нећу писати о радњи романа, јер је његова година издања сад већ давна па су то многи читаоци пре мене радили, ово је само мој утисак и емоција после прочитаног. Ово је чиста препорука.
Зоране Петровићу, одличан си и радујем се даљем читању. Тањи нећу дирати Манжека, можда ја да изаберем вучју страну...али и не морам да издвајам јер ово је један од ретких романа у коме ликови навиру и навиру а сваком знате место и препознајете га у даљем читању.
Па ако постоји још неки читалачки пример овде који се није упознао са Зорановим писањем сад је права прилика за то, посебно у зимској ноћи док мраз крцка у тишини можда се и вама учини да видите неког доброг вампира или закрвављен месец...
May 4, 2017
P R E D O B R A
Dragi Zorane,
Pa šta učini. Ja sam sinoc završila knjigu, i moram ti reći da sam douševljena. Kako je moja druga Suzi rekla, što je bilo gore, nije više, sad je dole.
Knjiga mi se dopala iz puno razloga.Npr, ja ne volim predugačke i naširoke opise, bespotrebno trošenje slova, to kod tebe nema, jasno, zabavno, interesantno da čuva pažnju i u tome je rečeno sve. Likovi u knjizi, svako ima svoju dušu, jedinstveni, unikat svaki za sebe, a opet tako super zajedno djeluju, i stvaraju priču. Sviđa mi se cijela priča, od prvog slova pa sve do kraja.
Molim te nastavi da pišeš.
Drugu knjigu ima da angažujem armiju da mi je dobavi. Hvala na predobrom vremenu koje sam utrošila dok sam pročitala knjigu.
Dragi Zorane,
Pa šta učini. Ja sam sinoc završila knjigu, i moram ti reći da sam douševljena. Kako je moja druga Suzi rekla, što je bilo gore, nije više, sad je dole.
Knjiga mi se dopala iz puno razloga.Npr, ja ne volim predugačke i naširoke opise, bespotrebno trošenje slova, to kod tebe nema, jasno, zabavno, interesantno da čuva pažnju i u tome je rečeno sve. Likovi u knjizi, svako ima svoju dušu, jedinstveni, unikat svaki za sebe, a opet tako super zajedno djeluju, i stvaraju priču. Sviđa mi se cijela priča, od prvog slova pa sve do kraja.
Molim te nastavi da pišeš.
Drugu knjigu ima da angažujem armiju da mi je dobavi. Hvala na predobrom vremenu koje sam utrošila dok sam pročitala knjigu.
February 2, 2017
Autor sve vreme hoda po tankoj liniji između užasa i idile, između noir trilera i surovog horora protkanog mitologijom. Njegov horor nije nadrealan, naprotiv, likovi i događaji su toliko obični i svakodnevni da će vam se u nekom trenutku će vam se učiniti da je sve to što ste pročitali istina.
April 14, 2019
Pocinjem ispocetka. Mozda ovog puta ocena bude visa.
Ipak dadoh za ocenu vise, mada mi se dijalozi i dalje ne dopadaju i povremeno mi se cini da se autor jednostavno previse trudi.
Ali 4 ⭐ je zasluzeno.
Ipak dadoh za ocenu vise, mada mi se dijalozi i dalje ne dopadaju i povremeno mi se cini da se autor jednostavno previse trudi.
Ali 4 ⭐ je zasluzeno.
February 1, 2018
Amazing book! Just perfectly fabulous.
March 4, 2019
Zabavno,pitko,maštovito..bacam se odmah na drugu knjigu
May 20, 2017
I didn't quite know what to expect of the book. I got it as a gift, and I have to say I wanted to own it really bad after reading my friend's review. The most outstanding highlights of this book are the facts that the author succesfully incorporated the serbian dark folklor and superstition into the story, and that it is a thriller with horror elements in it (fantasy also, but that's a kind of a spoiler ;) ). I also really loved the way the characters speak with each other, cursing in every other sentence, just the way people do in these parts. This is a recommendation from me, go grab your own copy!
March 25, 2017
Prosto je neverovatno šta je sve pisac uspeo da smesti u jednu knjigu, a da ništa ne odudara već se sve lepo uklapa u jednu celinu. Dinamika je neverovatna, događaji se smenjuju svetlosnom brzinom, a svaki je uzbudljiviji od prethodnog i tom uzlaznom putanjom ide do samog kraja. Gotska atmosfera preovladava u mom utisku, a personifikacija Sudbine, Sreće, Tuge, Povetarca itd. mi deluje kao da je Teri Pračet svratio i malo prošetao kroz knjigu ostavljajući tu i tamo svoj prepoznatljiv šmek. Ono što mi se jako dopada je to što je knjiga, iako početak jedne sage, priča za sebe i ne ostavlja nas u iščekivanju završetka već u iščekivanju novih avantura. Obavezno bacite pogled, obećavam da ćete ga teško skloniti.
February 19, 2017
Skroz neočekivano! :)
January 31, 2021
Odmah da razjasnim - lepa je ovo proza, maštoviti opisi i rečenice, interesantna zamisao, vidi se da je osmišljeno, ali ipak... ima tu nečega što mi nije štimalo od samog početka. Mada sam uglavnom shvatila što će se dogoditi, bar do negde, opet su me neke stvari iznenadile, pa sam ponovo pročitala početak i sad nemam dileme - ipak su neke stvari preterane.
Svaka čast piscu na ideji i uglavnom realizaciji, lako se čita, dopala mi se šetnja kroz godine, pomalo i gutala poglavlja. Umeće je uplesti mit i folklor u modernom životu i začiniti ga fantazijom ili hororom (po meni pomalo i preterano, na kraju je pisac ubacio sve i svašta, ne vidim vezu između svih onih fantastičnih, magičnih bića i nacističkim eksperimentima), interesantno je, ali... Falilo mi je mnogo toga, objašnjenja oko određenih likova (shvatam da je hteo i da prikrije neke stavari, ali naglo su se dešavali neki obrti, opet bez nekih objašnjenja). Ne bih da otkrivam previše, rado ću dati šansi i nastavku, pročitala sam da je bolji.
Svaka čast piscu na ideji i uglavnom realizaciji, lako se čita, dopala mi se šetnja kroz godine, pomalo i gutala poglavlja. Umeće je uplesti mit i folklor u modernom životu i začiniti ga fantazijom ili hororom (po meni pomalo i preterano, na kraju je pisac ubacio sve i svašta, ne vidim vezu između svih onih fantastičnih, magičnih bića i nacističkim eksperimentima), interesantno je, ali... Falilo mi je mnogo toga, objašnjenja oko određenih likova (shvatam da je hteo i da prikrije neke stavari, ali naglo su se dešavali neki obrti, opet bez nekih objašnjenja). Ne bih da otkrivam previše, rado ću dati šansi i nastavku, pročitala sam da je bolji.
July 23, 2018
Krivo mi je što sam zbog obaveza "Praznik zveri" čitao u fragmentima, jer je zaista uzbudljiva, a takve nam knjige, kao i filmovi, ne daju da se odvajamo od njih. Gospodin Zoran Petrović ništa ne prepušta slučaju, počevši od korice koja je za mene jedna od najlepših, ako ne i najlepša, preko jedne surove informisanosti, do njegovog pisanja iza kog se vidi veliko uživanje. Dakle, profesionalizam, a pritom užitak u tome što radiš - "Praznik zveri" je domaći zadatak za nas pisce.
Zoran Petrović je majstor metafore i zapleta koji jednostavno ume i rođen je za to što radi.
Jedina zamerka, ako se može tako nazvati, je u tome što priča u vezi sa Drugim svetskim ratom nije bila opširnija.
Mislim da ovu knjigu bez problema mogu čitati i knjigoljupci koji imaju blagu averziju prema fantastici jer ponire duboko i dodiruje ono nešto uspavano u nama, koje se budi kada smo zaista srećni, a takva su dela univerzalna.
Od mene 6 zvezdica i preporuka, onako, od srca ;)
Zoran Petrović je majstor metafore i zapleta koji jednostavno ume i rođen je za to što radi.
Jedina zamerka, ako se može tako nazvati, je u tome što priča u vezi sa Drugim svetskim ratom nije bila opširnija.
Mislim da ovu knjigu bez problema mogu čitati i knjigoljupci koji imaju blagu averziju prema fantastici jer ponire duboko i dodiruje ono nešto uspavano u nama, koje se budi kada smo zaista srećni, a takva su dela univerzalna.
Od mene 6 zvezdica i preporuka, onako, od srca ;)
October 4, 2017
hm... It seemed like a writing of a school kid, not even high school kid at some moments... It became interesting at some point, but not that much interesting... All of that already seen, read... Book is really nothing special and I regret money spent on it and also time invested into reading... Like a bad movie one expected so much from and the movie had been announced to be a blockbuster, if you get me...
January 17, 2021
Mislila sam da će dobiti više od 3 zvezdice, ali poslednja dva poglavlja su najslabija karika i kraj je potpuno nerealan (tako je, i u fantastici očekujem kraj u koji mogu da poverujem).
Svakako pohvala za inventivnost. Bilo je zabavno.
Svakako pohvala za inventivnost. Bilo je zabavno.
July 14, 2025
Dobar zaplet, nekoliko neočekivanih razvoja događaja i kraj koji tera čitaoca da što pre uzme drugi deo Praznika zveri. Preporuka za one koji vole da čitaju žanrove koji se prepliću u ovoj knjizi.
March 24, 2020
Odlicna mesavina psiho trilera I fantastike. Nemam bas predznanja o srpskoj/slovenskoj mitologiji I verovanjima, pa mi je bilo malo cudno ali I zanimljivo ovako ukomponovano u "sadasnjost". Neocekivan kraj, koji trazi dalje citanja nastavaka.
October 15, 2018
3.5
Pažnja, komentar sadrži delove radnje u knjizi.
Odmah da kažem da je roman dobar, ali ima jedna stvar koja mi je baš zasmetala.
Prvih 70% romana je zaista odlično, vrhunski. Odlični karakteri, zaplet, misterija, napetost. Priča je vrlo precizna, jasna i na nekoliko mesta vrlo iznenađujuća, stvarajući "wau" efekat.
Ali, ne znam iz kojih razloga pisac nakon toga, po meni bez velike potrebe, ubacuje vile, orlove....priča odlazi nepotrebno u fantastiku (epsku). I odmah sam se zapitao, zašto li je ovo uradio?
Do kraja romana koji je vezan za događanja nisam pronašao odgovor.
Ukoliko savršeno postavite priču zasnovanu na naučnim osnovama (ok, sa primesama naučne fantastike, ali ipak vrlo naučno) i držite se toga 70-80% romana, zašto nepotrebno odlaziti u svet vila i vilenjaka ?
Na primer, sve vezano za Dobrilu je vrlo jasno i odlično objašnjeno, ali Barbara je na kraju romana vila, zašto, kako?
Radnja knjige vezana za rad Stojana i doktor Sauera potpuno objašnjava sve naredne događaje, ali u tom delu knjige ne postoji nikakva epska fantastika vezana za vile, vampire...i tu radnju je trebalo slediti, čisto naučnu.
Ipak, u delu romana u kojem se pisac zahvaljuje svima koji su mu pomogli oko pisanja knjige saznajemo zašto je ubačen efekat epske fantastike i tu mi je postalo sve jasno. Tako nešto nije mogao odbiti:).
Svakako se radujem nastavku romana, koji sam već kupio i uskoro počinjem sa čitanjem.
P.S. i ja kući imam jednog Miloša čije želje redovno ispunjavam :).
Pažnja, komentar sadrži delove radnje u knjizi.
Odmah da kažem da je roman dobar, ali ima jedna stvar koja mi je baš zasmetala.
Prvih 70% romana je zaista odlično, vrhunski. Odlični karakteri, zaplet, misterija, napetost. Priča je vrlo precizna, jasna i na nekoliko mesta vrlo iznenađujuća, stvarajući "wau" efekat.
Ali, ne znam iz kojih razloga pisac nakon toga, po meni bez velike potrebe, ubacuje vile, orlove....priča odlazi nepotrebno u fantastiku (epsku). I odmah sam se zapitao, zašto li je ovo uradio?
Do kraja romana koji je vezan za događanja nisam pronašao odgovor.
Ukoliko savršeno postavite priču zasnovanu na naučnim osnovama (ok, sa primesama naučne fantastike, ali ipak vrlo naučno) i držite se toga 70-80% romana, zašto nepotrebno odlaziti u svet vila i vilenjaka ?
Na primer, sve vezano za Dobrilu je vrlo jasno i odlično objašnjeno, ali Barbara je na kraju romana vila, zašto, kako?
Radnja knjige vezana za rad Stojana i doktor Sauera potpuno objašnjava sve naredne događaje, ali u tom delu knjige ne postoji nikakva epska fantastika vezana za vile, vampire...i tu radnju je trebalo slediti, čisto naučnu.
Ipak, u delu romana u kojem se pisac zahvaljuje svima koji su mu pomogli oko pisanja knjige saznajemo zašto je ubačen efekat epske fantastike i tu mi je postalo sve jasno. Tako nešto nije mogao odbiti:).
Svakako se radujem nastavku romana, koji sam već kupio i uskoro počinjem sa čitanjem.
P.S. i ja kući imam jednog Miloša čije želje redovno ispunjavam :).
Displaying 1 - 30 of 55 reviews