Itaka i komentari

by Miloš Crnjanski

Po rečima Mihajla Pantića: „U Itaki i komentarima vidimo ... kako iz neposredne blizine pisac čita samog sebe. I doslovno i metaforički rečeno, pisanje je uvek samočitanje, čak i onda kada predmet tekstualnog interesa nije lirsko ili projektovano "ja", već neki fikcionalni supstrat koji, mehanizmom složenog jezičkog posredovanja, nagoveštava individualno, autorsko, neponovljivo osećanje sveta, i viđenja sebe u svetu."

Paperback

Published January 1, 2016

About the author

Miloš Crnjanski (in Serbian Cyrillic: Милош Црњански, pronounced [mîlɔʃ t͡srɲǎnskiː]) was a poet of the expressionist wing of Serbian modernism, author, and a diplomat. He initially wrote poetry but later turned to prose fiction and drama, as well. He wrote about his disillusionment, the futility of war and the destruction of his country.

Crnjanski was born in Csongrád, present day Hungary in 1893. His father was a municipal notary. The family moved to Temesvár (now Timisoara in Romania), where he grew up in a Serbian environment, favouring Serbian nationalism. After high school, he studied in Rijeka and then Vienna. After the assassination of Franz Ferdinand, he was persecuted like other Serbs and then drafted into the army to fight the Russians. He was wounded in 1915, spending time in a hospital in Vienna. He was later sent back to the Italian front. He then studied art history and philosophy in Vienna and graduated from the University of Belgrade, where he had edited the student newspaper. He later worked as a teacher, a newspaper editor and an embassy press attaché in Berlin and then in the Yugoslav Embassy in Rome. He also worked as reporter in Spain during the Spanish Civil War. In World War II, he escaped to London, where he remained after the war, becoming a British citizen. He worked in Hatchards, the bookshop, while his wife sewed dolls dresses for Harrods. He returned to Belgrade, Serbia in 1965, where he died in 1977.

Reviews

[Srdjan · Rating 5 out of 5]

Bez obzira na sve što se u njegovom životu kasnije dešavalo, a dešavalo se mnogo toga, na Miloša Crnjanskog, kao i na mnoge druge pisce njegove generacije, evropske i američke moderniste, formativno je uticao Prvi svjetski rat, tako da nije čudo da se pišući o mladosti vratio svojim pjesmama koje su nastale tokom i poslije tog velikog događaja.
Zanimljivo je, naravno, čitati o piščevom odrastanju, o raspadu stare Austrije, o beogradskoj književnoj čaršiji prije skoro sto godina, ali još zanimljivije je vidjeti kako je Crnjanski vraćajući se starim pjesmama pronašao i glas kakvim je pisao Dnevnik o Čarnojeviću i uopšte, podsjetiti se koliko proza Miloša Crnjanskog duguje njegovoj poeziji.

[Sara✨ · Rating 5 out of 5]

“Po jedna ljubav, jutro u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnih mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja trešnje”

~Dva puta sam se zaljubila u autobiografiju našeg pisca. Što nije mnogo-ali je čudno da se desilo dva puta!

♡U jedinstvenoj knjizi koja u isto vreme obuhvata pesme i nastanak istih, Miloš Crnjaski nam donosi deo sebe ali i deo svog života vodeći nas kroz putovanje na početak 20 veka.

♡Ako kažem "uživala sam u ovoj knjizi" mislim da neću dovoljno dobro doprineti tom osećaju. Jer sam u isto vreme uživala i bila zaljubljena u svaku novu reč, čoveka čiji me je život fascinirao još od školskih dana.

♡Lepota i liričnost ovog stila pisanja i pogled u dušu čoveka koji je u mladosti živeo hiljadu života. Crnjanski je po tome jedinstven. Živeo je nomadski. Bio je građanin mnogih gradova, sreo je nove kulture. Od života kraj mora do boemskog Pariza pa sve do ulica Beograda (koji kako sam kaže mu je dao "njalepšu svoju devojku za ženu i ja mu to nikada nisam zaboravio") ovaj čovek nas vodi na putovanje.

♡Sve to je praćeno nekim od najlepših pesama koje sam ikada čitala. Pesmama čije će mi reči ostati dugo ugravirane u srcu jer tu pripadaju.

~Dugo sam imala predrasude o našim književnicima (neosnovane) ali sve više učim koliko lepote nalazim u rečima ispisanim na maternjem jeziku. A ova će mi uz Nušićevu "autobiografiju" ostati kao jedna od omiljenih. I nešto čemu ću se često vraćati.♡
.
.
.
.
.
.
.
.
⭐RANG⭐

Radnja: 5/5
Likovi: 5/5
Stil pisanja: 5/5
Sve u svemu: 5/5 🌟

[Душица · Rating 5 out of 5]

Црњански је диван...

[emzara emzarić · Rating 5 out of 5]

bosa gazim školjke po bretonskim obalama. ja sam oduvek bila sama sebi pretkinja

[Marian Wolf · Rating 5 out of 5]

Der Übersetzer, der leider mittlerweile verstorbene Peter Urban, hat dieses schöne Bändchen ein 2tes Mal übersetzt und um einige Texte erweitert, so daß es noch besser geworden ist, als die Ausgabe von 1969. Der Titel scheint ein wenig seltsam, bezieht sich aber auf den Gedichtband 'Ithaka', den der Autor kurz nach Ende des 1ten Weltkrieges in Belgrad veröffentlichte. So wird dieses Buch zu einer sehr persönlichen, wie melancholischen Rückschau eines Mittfünfzigers auf die Erfahrungen des Zwanzigjährigen im Krieg, seinen Spitälern, Wien,Serbien, das östereichisch-serbische Verhältnis, die Menschen in jener Zeit. Geschrieben mit leisem Humor, einer unscheinbaren Psychologie, Erlebnisse verfasst in einer Kurzprosa in Abschnitten, welche aus dieser Zeit erzählen, verwandt den wunderbaren russischen Autoren (Crnjanski ist ein Geistesbruder Turgenjevs im Stil, sein Blick ähnelt dem von IssakBabel), vor und nach der Revolution, welche uns mehr über die Welt erzählen, als die aktuellen, hochgejazzten GegenwartsLangweiler zwischen 2 Buchdeckeln. Memoiren anderer Art. Ein Geschenk!

[Ivana Lepojev Kulešević · Rating 4 out of 5]

"Ja sam iz Beča pošao u žaketu boje blago zelenih maslina, u cipelama belim, od kože jelena, sa šeširom crnim igrača tangoa. Bio sam tipična pojava svog vremena."