What do you think?
Rate this book
Interpretacije mapiranja ženskog tela
Knjiga Interpretacije mapiranja ženskog tela u tekstualnim prostorima umetnosti i kulture autorke Dragane Stojanović bavi se istraživanjem mesta ženskog kroz jezik, kulturu i umetnost, odnosno pitanjima pozicioniranosti ženskog subjektiviteta u mestu intersekcije telesnosti i tekstualnosti. Kroz knjigu su prikazani dijalozi različitih pristupa feminizama i studija roda ovom problemu, kao i pitanje (krize/konstantne reartikulacije) subjektiviteta kao takvog. Posebna pažnja je posvećena ženskom pismu u umetnosti i pitanjima (ne)mogućnosti izvođenja drugačijeg, mekog, različnog pisma kroz jezik i umetnost koji bi poslužio ne nužno kao osnova za klasičnu revoluciju i otpor (onome što je teoretizovano kao oštrica patrijarhata, falogocentričnom, Falusu kao Označitelju), već kao osnov za dijalog i kreiranje prostora za svaki subjektivitet u formaciji/procesu ponaosob.
Kao platforme teksta odabrani su poststrukturalizmi, studije roda, feminizmi, postfeminizmi, teorija umetnosti i teorijska psihoanaliza, a diskutovane su i studije slučaja iz oblasti umetnosti i kulture.
Kao platforme teksta odabrani su poststrukturalizmi, studije roda, feminizmi, postfeminizmi, teorija umetnosti i teorijska psihoanaliza, a diskutovane su i studije slučaja iz oblasti umetnosti i kulture.
216 pages, Paperback
Published January 1, 2015
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
Read
April 24, 2017Izronila sam iz ovog čuda, napokon!
Ovo je jedna od onih knjiga u kojoj očekujete nešto revolucionarno, posebno s obzirom na to da se nisam susretala sa domaćim autorkama koje slede Lakana, Irigaraj, Kristevu itd. u smislu da diskutuju teorijski sa njihovim tezama. Do samog kraja sam se nadala da će mi biti jasno ishodište ove studije - ali odgovora, sem ponavljanja Barta i Elen Siksu (koju ne mogu da smislim, uzgred, padne mi mrak kad vidim kakve se baljezgarije i patetika smatraju teorijom) nema, a studija ne nudi ni zaključak. Lektora ovo nije videlo, tehnički je aljkavo i svaka druga rečenica je citat, što mi je posebno smetalo s obzirom na to da su rečenice duge i po 10 redova, potpuno neopravdano. Autorka kopira Lakanov stil u cilju nekakvog bespotrebnog samodokazivanja, što je sasvim fino mogla izbeći jer je ova studija korisna utoliko što uvodi neka imena iz sveta teorije koja nisu toliko razmatrana i prevođena kod nas (poput nesrećne Siksu). Ipak, čemu toliko 'ja' u naučnom radu, uprkos feminističkim teorijama o zasnivanju ženskog subjekta u tekstu? Smena diskursa od hladno naučnog sa teškom (post)strukturalističkom artiljerijom ka nečemu što ona naziva 'poetskim jezikom', a meni nije najjasnije šta pod time podrazumeva, vodi potpuno besmislenoj strukturi teksta. Koliko se detaljno bavi nekim pojmovima poput ženskog pisma, ženskog subjekta itd. toliko neke pojmove iz teorije književnosti vrlo nekritički preuzima i, uprkos tolikom govoru o književnosti žena, navodi svega Keti Aker kao primer, što smatram nedopustivom lenjošću za toliko ambiciozno postavljenu doktorsku tezu. Najveći broj primera je iz vizuelnih umetnosti, uglavnom američkih umetnica, pritom je većina tumačenja prepričavanje/citiranje tuđih.
Ova knjiga je korisna kao remiks raznih teorija, ali smatram da ju je pretenciozan jezik pojeo (falogocentričan? (objašnjava tek NA KRAJU šta znači ovo u tekstu, a pritom koristi od prve stranice)) i da se završilo bez najbitnijeg segmenta, a to je KONKRETAN predlog strategija koje žena može da preuzme u društvu, pa i u politici s obzirom na insistiranju na političkim implikacijama ženskog pisma.
Ostavljam mogućnost da mnoge delove nisam najbolje razumela s obzirom na to da mi je znanje iz teorije još uvek na nivou ambiciozne veverice, ali mislim da je Dragana Stojanović sposobna i za bolje od ovoga. Takođe, zanimljivo je da citira Frojda iz engleskog prevoda, što me buni jer je to što citira prevedeno - stoga, zašto ne naš prevod ili original? Gotovo sve je tako citirano i sve je prevod prevoda, što kod teorije može biti i u ovom slučaju jeste veoma opasno jer se čak ni ne napominje ko je preveo na srpski to što se citira.
Ovo je jedna od onih knjiga u kojoj očekujete nešto revolucionarno, posebno s obzirom na to da se nisam susretala sa domaćim autorkama koje slede Lakana, Irigaraj, Kristevu itd. u smislu da diskutuju teorijski sa njihovim tezama. Do samog kraja sam se nadala da će mi biti jasno ishodište ove studije - ali odgovora, sem ponavljanja Barta i Elen Siksu (koju ne mogu da smislim, uzgred, padne mi mrak kad vidim kakve se baljezgarije i patetika smatraju teorijom) nema, a studija ne nudi ni zaključak. Lektora ovo nije videlo, tehnički je aljkavo i svaka druga rečenica je citat, što mi je posebno smetalo s obzirom na to da su rečenice duge i po 10 redova, potpuno neopravdano. Autorka kopira Lakanov stil u cilju nekakvog bespotrebnog samodokazivanja, što je sasvim fino mogla izbeći jer je ova studija korisna utoliko što uvodi neka imena iz sveta teorije koja nisu toliko razmatrana i prevođena kod nas (poput nesrećne Siksu). Ipak, čemu toliko 'ja' u naučnom radu, uprkos feminističkim teorijama o zasnivanju ženskog subjekta u tekstu? Smena diskursa od hladno naučnog sa teškom (post)strukturalističkom artiljerijom ka nečemu što ona naziva 'poetskim jezikom', a meni nije najjasnije šta pod time podrazumeva, vodi potpuno besmislenoj strukturi teksta. Koliko se detaljno bavi nekim pojmovima poput ženskog pisma, ženskog subjekta itd. toliko neke pojmove iz teorije književnosti vrlo nekritički preuzima i, uprkos tolikom govoru o književnosti žena, navodi svega Keti Aker kao primer, što smatram nedopustivom lenjošću za toliko ambiciozno postavljenu doktorsku tezu. Najveći broj primera je iz vizuelnih umetnosti, uglavnom američkih umetnica, pritom je većina tumačenja prepričavanje/citiranje tuđih.
Ova knjiga je korisna kao remiks raznih teorija, ali smatram da ju je pretenciozan jezik pojeo (falogocentričan? (objašnjava tek NA KRAJU šta znači ovo u tekstu, a pritom koristi od prve stranice)) i da se završilo bez najbitnijeg segmenta, a to je KONKRETAN predlog strategija koje žena može da preuzme u društvu, pa i u politici s obzirom na insistiranju na političkim implikacijama ženskog pisma.
Ostavljam mogućnost da mnoge delove nisam najbolje razumela s obzirom na to da mi je znanje iz teorije još uvek na nivou ambiciozne veverice, ali mislim da je Dragana Stojanović sposobna i za bolje od ovoga. Takođe, zanimljivo je da citira Frojda iz engleskog prevoda, što me buni jer je to što citira prevedeno - stoga, zašto ne naš prevod ili original? Gotovo sve je tako citirano i sve je prevod prevoda, što kod teorije može biti i u ovom slučaju jeste veoma opasno jer se čak ni ne napominje ko je preveo na srpski to što se citira.
Displaying 1 of 1 review