Gde sam to pogrešila

by Ljiljana Šarac

Kad život odluči da nas uzdrma, najpre nam usadi sumnju.

Tragala je za istinom, a otkrila polomljenu granu porodičnog stabla.

Devojka u cvećari može kući da ponese cvet, pekar hleb, ratar krompir, bibliotekar knjigu, a ja? Kako da ne razmišljam o neverovatnim životnim pričama čiji sam svedok? Pokušaji da sama proniknem u sudbine onih koje bih u prolazu videla bili su tako bajkoviti i naivni! Nijedan pisac niti scenarista ne bi bio u stanju da smisli ono što život izrežira.

Ina Pavlović je psihijatar i godinama svakodnevno pomaže pacijentima da se izbore sa najrazličitijim nevoljama. Ugledan i posvećen lekar, nije uspela da izbegne zamke bračne monotonije i nesuglasica. Njen muž, otac njene ćerke, životni oslonac i do juče najbolji prijatelj, preko noći joj je okrenuo leđa; njihova ćerka Simona Ana, inteligentna i osetljiva devojčica, nezadovoljstvo zbog razvoda roditelja iskazuje popuštanjem u školi, kroz sukobe sa autoritetima, neposlušnost i ispade.

Usamljena i rastrzana, zabrinuta zbog stalnih nesporazuma koji je sve više udaljavaju od ćerke, Ina odlučuje da se vrati u rodno Smederevo. Kad usled niza nesporazuma i Ininih nesmotrenih poteza sukob između majke i ćerke kulminira, psihičko zdravlje devojčice već je ozbiljno narušeno. Uplašena i zbunjena, Ina kreće u potragu za uzrocima ćerkinog stanja: da li je još neko u njihovoj porodici pokazivao znake psihičke labilnosti?

Neobičan paket na tavanu porodične kuće u Smederevu otkriće joj intrigantnu priču o sudbini jednog nesuđenog prestolonaslednika i njegovoj povezanosti s porodicom Pavlović...

328 pages, Paperback

Published January 1, 2016

About the author

Ljiljana Šarac (devojačko Lazić) rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi „Stefan Dečanski“ u Beogradu. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama Lutka učaurene duše 1997. godine. Do sada je objavila pet istorijskih (Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Zid tajni, Zlatna žila i Đurđevim stopama) i dva ljubavna romana (Starija i Stariji). Dobitnica je prestižne nagrade Beogradski pobednik (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije. Udata je i majka dvojice sinova.

Instagram: saracljiljana_pisac
Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/ljiljanasara...
Web sajt: www.ljiljanasarac.com
Email: ljiljanasarac@gmail.com

Reviews

[Anna · Rating 3 out of 5]

Meni je prosto neprijatno da napišem svoj utisak o ovoj knjizi, jer mi je Ljiljana toliko simpatična. Ali, kako mislim da se iskrenost ceni, napisaću kako sam zaista doživela roman, što ne znači da se drugima neće svideti, iako mene nije oduševio.

Priča prati život Ine, psihoterapeutkinje, čiji se život menja iz korena nakon razvoda i problema sa ćerkom tinejdžerkom. Zapravo, ima ovde mnogo priča, likova, sudbina i pogleda na iste situacije iz više uglova. Autorka je verovatno želela da to uklopi u jednu celinu, ali meni je sve ostavilo utisak nabacanih priča, povezanih slabašnom niti. Potencirani istorijski momenat u sinopsisu uopšte nema nikakvog jakog uticaja na celu priču! Nepotrebna veza prošlosti i sadašnjosti, verovatno je trebalo da učini sve intrigantnijim i zanimljivijim; meni je besmislena. Pojedini delovi su mi poput lekcija iz istorije, napisane malo manje suvoparno nego li lekcije iz istorijskih udžbenika.
Stil pisanja mi u početku uopšte nije prijao. Kratke rečenice su se nizale kao da ih je tu neko eto tek tako ostavio, pa da se snađu i naprave smislenu celinu. Međutim, kako je radnja odmicala, navikla sam se, bilo je ok, problem je bio skoncentrisati se na priču. Tema je inače meni jako zanimljiva, volim psihologiju, istraživanja ljudske duše i zbog toga sam možda i imala drugačija očekivanja. Čekala sam da se desi nešto što će me uzdrmati, izbaciti iz koloseka, neki obrt koji će ostaviti jak utisak - ništa! U više navrata je bilo prevrtanja očima (🙄) zbog patetike i nerealnih situacija i obrta! "Latinoamerička sapunica" momenti u izobilju, emocije likova kao da su baš tako odglumljene, dijalozi usiljeni i izveštačeni, njihovo prenemaganje i upotreba metafora kojima nisam imala prilike da čujem da se neko služi u tolikoj meri u svakodnevnom govoru, čak ni u mislima. To me podsetilo na teme iz srpskog jezika koje smo pisali u školama, pa kao, što više stilskih figura, kitnjastog stila, to bolje, pretpostavka da će biti viša ocena.
Lični doživljaji i raspleti su mi ostali nedovršeni, kao da sam prelazila iz poglavlja u poglavlje saznavajući rasplet, ali sa ogromnim šupljinama.
Kako je Ina odjednom postala žena majka kraljica, a nigde je nije bilo pri oporavku svoje kćeri? Kako je tekao oporavak Simone? Upravo o tome sam želela da čitam, o periodu kroz koji je prolazila devojčica, o njenim osećanjima, da saznam šta se krije duboko ispod površine, kako se osećaju ljudi u takvim situacijama, a to nisam dobila. Momenti u kojima je to opisivano, mlaki su i površni.
Zašto cela poglavlja o likovima koji su "sporedni"? Očekivala sam poentu, da se na kraju svi oni nekako povežu, ali... Ima svaka od tih priča poruku, ali sve su nabacane, bez neke homogenosti.
Već sam rekla da je tema meni lično super, ali realizacija mi se nije dopala.
Ljiljaninim delima ću se vratiti svakako, ovo je, koliko sam upućena u njen rad, jedan od prvih romana, pa ću čim bude prilike pročitati još koji, da vidim da li će mi se nešto novije više dopasti! 😊
2.5 (ili možda 3 🤔) 🌟

[Belma Simić · Rating 4 out of 5]

Previše likova odmah na početku romana,stalno sam se morala vraćati da vidim šta sam propustila. Ali kada je krenula razvijati priču,dogodila se ljubav između mene i ove knjige . Knjiga je prvenstveno pokušaj da se prouči ljudska duša. Nikome to nije pošlo za rukom pa neće ni Ljiljani . Očekujte od Ljiljane red historijski ličnosti,red prošlosti isprepleten sa sadašnjim vremenom,red porodične drame,tek malo erotike da to sve začini,i dosta ljubavi i požrtvovanosti.
"Mene,i dve godine starijeg brata Marjana,odnegovala je baba Vukosava. Ona nam je bila sve i svja. Roditelji su nam radili u inostranstvu i obilazili nas na nedelju dve preko leta. Nismo ih dobro poznavali pa nismo imali o čemu da pričamo s njima. Sedeli smo,ćutali,gledali TV.
Dok je bila živa,baba ih je obaveštavala ko se udao,razveo,umro po rodbini i komšiluku. I ONA JE PRIČALA TEK DA PROĐE VREME...
Otac i majka nas nisu poznavali,ali su zati,da bi se iskupili,sazidali trospratnu kuću s potkrovljem i na njoj ispisali VILA GEORGINA u čast mojoj majci.
Baba se hvalila po komšiluku da u kući nema čega nema. Da su je sin i snaha napunili ko šibicu.
Najskupljim nameštajem,sve puno drvo i koža. I bilo je tako.
Morao si da se provlačiš između glomaznih fotelja,troseda,hrastovi stolova,stolava sa rukohvatima. Sati su potrebni da se obriše prašina,izglancaju parketi,osveži stolarija,uštirkaju vezovi.. .
Zato i kažem da nije lako. Tri sprata,dvanest soba,četri kupatila,pet terasa,podrum,tavan,stepeništa,odmarališta,svetlarnici...
Gore od kasarne.
Baba je i nas i kuću držala u pripravnosti kada će roditelji da navrate tog dana na ručak. 365 daba u godini moralo je da se sve sija cakum-pakum. Bila je ko na robiji a i ja sa njom,nisam mogla da pustim da se sama satire.
Da smo radile u muzeju,lakše bi nam bilo,bar bi primale platu...
Mi smo jeli,učili,gledali tv u pomoćnoj zgradi pored te kuće."

[Jelena · Rating 3 out of 5]

"Primetila sam da ljudi, pa i ja sama, lako nađu reči kada grde, prete, nešto hoće da obezvrede. Ali kada treba da pohvalimo, nagradimo, uzdignemo, mislimo da je dovoljno jedno: super! E, vidiš, ja tvrdim da nije. Valja se potruditi i češće darovati drugome lepu reč! " Ljiljana Šarac

[Igor Witch · Rating 3 out of 5]

Po mom mišljenju, ovo je jedna od najslabijih Ljiljinih romana. Smatram je jednom od najboljih domaćih književnica, pogotovo istorijskih drama, međutim, ovo delo ne mogu mnogo pohvaliti. Kada ugledate divne korice stvorite u sebi utisak da se iza korica nalazi neka veličanstvena istorijsko ljubavna drama, kad ono... Slažem se sa svima koji su napisali sa je u knjizi mnoštvo likova, takođe i sa onima koji su istakli da su im smetale kratke rečenice u knjizi, i meni su. Ideja i tema romana su sjajni, ali po mom mišljenju ni malo razrađeni, kao i sami likovi. Opisi takođe nisu na zavidnom nivou. U jednom periodu sam imao utisak kao da sam na času istorije, taj deo čitanja me je jako umarao i često sam knjigu zatvarao. Moje mišljenje je da ovoj radnji nije bilo mesta za bilo kakav istorijski lik, ova tema, tačnije problem, se nalazi u skoro svakoj porodici. Svako od nas se u životu susreo sa raznoraznim problemima. Ljiljanu jako cenim kao čoveka, ali to ne znači da ću roman hvaliti na sva usta.

[Ruza Minić · Rating 2 out of 5]

У последње време више узимам књиге домаћих аутора, али, овде сам очекивала више...У ствари главни лик јесте погрешила и то пуно...али радња није разрађена. Пуно је започето, нешто је јако детаљно, а нешто врло оскудно...

[Milica · Rating 1 out of 5]

Ne znam da li me je više iznerviralo to što likovi dece nisu u skladu s njihovim godinama, to što ima toliko nebitnih likova i događaja ili to što je knjiga odužena u nedogled, a tako malo dešavanja s toliko škrtih opisa. Totalna antipreporuka od mene!

[Вања Сушић · Rating 5 out of 5]

Divna priča o ljudskim sudbinama, koja čitaoca ne ostavlja ravnodušnog.

[Danijela · Rating 4 out of 5]

~ Nekada najbolje namere guše. Desi se da ne postoje reči ni dela dovoljni da poprave štetu koju vam je sudbina nanela. ~

~ Sudbina ume da pomeri skretnicu važnim istorijskim događajima. ~

~ Ljudi vape za pažnjom, dodirom, podrškom. Oko mnogih je gusti mrak, a oko drugih su to sumorne magle koje mogu da se rasteraju terapijom, razgovorom, muzikom, radom. ~