Pada Avala

by Biljana Jovanović

Pada Avala je prekretnička knjiga o pobunjeničkom duhu mladog Beograda i predstavlja jedan od najboljih romana prvenaca u srpskoj književnosti. Romanom o intimnom životu jedne mlade muzičarke i njenim egzistencijalnim i duhovnim pustolovinama Biljana Jovanović je srušila mnoge stereotipe tadašnjeg doba.

Danas se posebno prepoznaje činjenica da je pojava ovog romana 1978. godine bio primer novog žanra, proze koju pišu žene, uzimajući za sadržinu tipično ženska iskustva, suprotstavljajući ih stereotipima i konvencionalnoj ulozi žene u tadašnjem društvu.

U prozi Biljane Jovanović su otvorena i pitanja ženske seksualnosti kao neraskidivog dela ženske ličnosti, temi o kojoj spisateljice tadašnjeg doba, kod nas nisu otvoreno govorile.

Ono što čini da roman Pada Avala bude i danas aktuelan jeste pobunjenički duh mladih junaka, koji je kroz proteklih trideset godina prešao put od problema generacijskog jaza do sve više kritičkog odnosa mladih prema vremenu u kome žive, zemlji u kojoj su rođeni, kao i njihovom kritičkom odnosu prema odgovornosti i svrsi sopstvenih života.

Genres: Serbian Literature

168 pages, Paperback

First published January 1, 1979

About the author

Biljana Jovanović je rođena 28. januara 1953. godine u Beogradu. Umrla je 11. marta 1996. godine u Ljubljani.

Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Objavila je zbirku pesama Čuvar (1977), romane: Pada Avala.(Prosveta, 1978 i Nezavisno izdanje Slobodan Mašić, 1981), Psi i ostali (Prosveta, 1980) i Duša jedinica moja (BIGZ, 1984), drame: Ulricke Meinhof (osnova za predstavu “Stammheim”, SKC, Beograd, 1982, reditelji Ljubiša Ristić i Nada Kokotović), Leti u goru kao ptica (Atelje 212, Beograd, 1983, reditelj Zoran Ratković), Centralni zatvor (Naroden teater Bitola, 1922, reditelj Vlada Milćin) i Soba na Bosforu (objavljena u ProFemini br.1, Beograd, 1996).

Objavila i zajedničku antiratnu prepisku Vjetar ide na jug i obrće se na sjever, sa Marušom Krese, Radom Iveković i Radmilom Lazić (nemačko izdanje za Suhrkamp 1993. i 1994. u ediciji Apatridi, Radija B92 u Beogradu).

Bila je potpisnica svih peticija 70-ih i 80-ih protiv represije i mitova komunistickog režima - među prvima je bila kada je trebalo braniti šestoricu u Beogradu i četvoricu u Ljubljani, Šeksa ili Paragu u Zagrebu, Šešelja ili Izetbegovića u Sarajevu, ali i sve druge koji su odgovarali zbog zloglasnog člana133. - krivično delo poznatije kao delikt mišljenja ili verbalni delikt..

Bila je članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda osnovanog 1982. u odbranu pesnika Gojka Đoga u sedištu Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7.

Među branjenima, prvi put je tada bio i Adem Demaći iz Prištine, za koga je Odbor tražio oslobađanje iz zatvora, u kome je ležao već 28 godina.

Biljana Jovanović je bila predsednica prve nevladine organizacije - Odbora za zaštitu čoveka i okoline, osnovanog 1984. godine takođe u Francuskoj 7.

Tokom 90-ih godina bila je među osnivačima UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora. Bila je inicijator i učesnik svih mirovnih i antiratnih akcija u Beogradu: Paljenja sveća, Crnog flora, Poslednjeg zvona, a 1992. osnovala je LUR (Leteća učionica, radionica) za kulturno i intelektualno povezivanje nekadašnjeg jugoslovenskog prostora.

Bila je protiv getoiziranja država, naroda i ljudi, ne priznajući podele po naciji i veri. Okupljala je oko sebe ljude ili su se oni okupljali oko nje.

Pojava Biljane Jovanovic na književnoj sceni kasnih 70-ih bila je osveženje u ambijenut favorizovane takozvane stvarnosne proze.

Malograđanskom miljeu i predrasudama suprostavila je odvažnost, ironiju, cinizam, nekonvencionalnost, intelektualnu britkost i slobodu izricanja onoga sto je predstavljalo tabu za društvene, ideološke, seksualne konvencije.

Nagrada „Biljana Jovanović“ je ustanovljena 2006. godine, povodom obeležavanja 10 godina od smrti te književnice i dodeljuje se za prozu, poeziju i esejistiku koja je u poetičkom ključu bliskom preminuloj spisateljici.

Reviews

[tea, boginja opste prakse · Rating 4 out of 5]

Jelena Belovuk je Ana iz Beleski jedne Ane ali kad bi zavrsila u psihijatrijsku bolnicu... Ovaj roman me je bas podsjetio na Stakleno zvono, vrhunac radnje je isti dogadjaj u oba romana. Ester Grinvud, doduse, nije toliko eksplozivna, vec davi u sebi svoju depresiju i zbog toga je na kraju njena bolest opsjedne. Jelena je buntovna i drska, nepredvidiva, goropadna i djetinjasta, hospitalizacija je samo kulminacija ispoljavanja te rusilacke energije koja iz nje nesputano kulja. Provlaci se i tema poistovjecivanja sa majkom koja je takodje bila hospitalizovana. Zanimljivo je i sto je roman zamisljen kao Jelenina biografija koju pise muski biograf, a ima iste inicijale kao Jelena. Takodje, svi je znaju po njenoj dugoj crvenoj kosi koju pamte i kad je ona, kao i svaka zena u nekom ili nekoliko takvih trenutaka u zivotu, ritualno osisa na kratko i ofarba u crno. Iako je skroz opustena rokenrol beogradjanka sedamdesetih, zanimljivo mi je sto u fore i poredjenja ubacuje takozvane salonske motive i teme, iz svijeta klasicne muzike, mitologije i lijepe knjizevnosti. Ekstra je....sad cu vidjet hocu li da citam drugu njenu knjigu ili sxta....

[Stefan Garland · Rating 1 out of 5]

Pala Avala, a sa njom i moje interesovanje za knjiženstvo...

[Olivera · Rating 2 out of 5]

zapamtiti za ubuduće: olivera, ne čitaj postmoderniste

[Jelena Mandić · Rating 4 out of 5]

Ovo je prvi put da mi je teže dati ocenu nego komentar, pa ću u skladu sa tim napisati nekoliko zapažanja koje će mi pomoći da odredim broj zvezdica, a drugima, možda, da se odluče hoće li je čitati ili ne.
Za razliku od izrazito neafirmativnog komentara iznad, ja sam mišljenja da se sa ovom (sa, jer društvo, a ne sredstvo) knjigom i te kako može ući u svet srpskog ,,ženskog pisma", a jedan od ključnih pokazatelja za to jeste reaktuelizacija lika i dela Biljane Jovanović tokom poslednjeg, najsvežijeg talasa knjiženstva. U srpskoj književnoj tradiciji koja je dominantno muška, žene se za sopstveno mesto u njoj bore (Zar nije dovoljno indikativno to što moraju da se bore?) decenijama unazad pokušavajući da, s jedne strane, postanu deo nje, a da se, sa druge strane, zauvek otkinu od utvrđenih šablona i predrasuda koje ,,srpske književnice" donose svojim romanima sladunjavog stila i konvencionalne tematike. Simbolično, i junakinja ovog romana, prkosna, svojeglava i atraktivna, teži da pobedi društvene norme i utvrđene rodne stereotipe birajući za sebe seksualnu slobodu, te slobodu svakog tipa, što je ujedno i srž njene biti. Ovaj roman, osim pseudo-biografije jedne ličnosti (naznake postmodernističkih tendencija su vrlo prisutne), predstavlja direktnu kritiku represivnog sistema, njegovih institucija i društva ukalupljenom u odavno regulisanoj i uokvirenoj slici ,,normalnog", ,,podobnog" i ,,poželjnog", te suprotstavljanje tome biva ono što, na kraju, Jelenu gura sa druge strane tog istog društva.
Iskrenost i direktnost Jeleninog bića, ali i sloboda i otvorenost njenog tela pokreću, nažalost, i dalje aktuelno pitanje predrasuda o ženskom mestu u svetu i, paralelno sa tim, pitanje ženskog mesta u umetnosti, odnosno, u ovom slučaju, književnosti, te se time postavlja jedna od brojnih paralela između autorke i junakinje, jer obe imaju zajednički cilj.
Duh vremena ovog romana iz sadašnje perspektive u mnogome jeste retro, međutim, univerzalne vrednosti i poruke koje sa sobom delo nosi znak su večne uklještenosti položaja slobodoumne žene u okoštalom, stereotipnom okruženju, te bi ,,Pada Avala" u tom kontekstu bila savršen vodič za knjiženstvo 20. i 21. veka. Za kraj, 4/5!

[Boris Laketić · Rating 3 out of 5]

Ova mladalačka intimistička proza je aktuelna, zanimljiva i autentična. Biljana Jovanović ima pripovedačkog talenta, a priča ima snagu, maštovita je i inteligentna.
P. S. Roman Pada Avala je objavljen 1978. godine. NIN-ovu nagradu za najbolji roman za tu godinu dobio je Mirko Kovač za Vrata od utrobe. Na osnovu trenutno dostupnih podataka nije poznato da li je Pada Avala bila u užem izboru za nagradu. U svakom slučaju, sa ove vremenske distance definitivno se može reći da je Pada Avala aktuelniji i snažniji roman.

[Ivana Grujić · Rating 3 out of 5]

Knjiga verovatno jeste predstavljala nešto novo i revolucionarno u vreme kada je prvi put objavljena. Prvi deo knjige mi je donekle držao pažnju, poslednjih pedeset strana sam jedva pročitala.

[Tara Djukic · Rating 4 out of 5]

Како одредити сопствено место у свету? Јелена је неухватљива, лажљива, растрзана, бунтовна, много још тога. Она сече својим језиком све оно што јој се не допада. Прихвата живот, али и тражи свој. Не зна где припада, коме припада. Да ли је припадање неопходно? Да ли је човек собом некада задовољан? Или се претвара, заварава себе и друге. Бежи, јури, тражи се. Време чучи за Јелену.

[Maša · Rating 5 out of 5]

Moram opet da pročitam, mislim da sam bila malo mala kad sam je čitala i onda nisam razvila konkretne utiske osim da mi se dosta dopada i da sam oduševljena što postoje ovakvi pisci na našim prostorima.

[Lillzebub · Rating 3 out of 5]

Now or twenty years ago—it’s all the same…