What do you think?
Rate this book
Slučaj Vinča
Prvi roman o srpskom Černobilju.
Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima...
Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.
Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.
Vinča, 15. oktobar 1958. U poslepodnevnim satima oglasio se centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja. Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona… Ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka. Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu. Naravno, ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima...
Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.
Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči Goranu Milašinoviću je pošlo za rukom da priču o srpskom Černobilju ispriča efektno i sa mnogo detalja.
248 pages, Paperback
Published June 15, 2017
10 people are currently reading
188 people want to read
About the author
Goran Milašinović
12 books9 followersGoran Milašinović (1958, Đakovo) do sada je objavio zbirku pesama Neistraženi bolovi (1989), zajedno sa Živojinom Pavlovićem epistoralni roman Voltin luk (1996), zbirku priča Lekari (2015) i romane: Heraklov greh (1999), Posmatrač mora (2001), Camera obscura (2003), Apsint (2005), Maske Sofije de Montenj (2007), Trougao, kvadrat (2009), Rascepi (2011) i Slučaj Vinča (2017), koji će doživeti filmsku adaptaciju.
Objavio je i knjigu razgovora sa Milošem Jevtićem Dva srca (2013) u ediciji Razgovori Miloša Jevtića. Živi i radi u Beogradu.
Objavio je i knjigu razgovora sa Milošem Jevtićem Dva srca (2013) u ediciji Razgovori Miloša Jevtića. Živi i radi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 53 reviews
June 18, 2022
Žao mi je što je izuzetno zanimljiva tema dobila slabašan književni oblik. Možda je, međutim, od samog dela važnije da se čuje šta se te 1958. godine zaista zbilo. Grupa radnika Instituta za nuklearne nauke Vinča bila je, igrom slučaja, izložena ozbiljnoj količini radijacije i zbog toga je morala da otputuje u Pariz gde bi pokušali da se od užasnog stanja izleče do tada nepoznatim medicinskim postpukom: transplantacijom koštane srži. Uprkos neverovatnoj posvećenosti francuskih lekara, nisu svi uspeli da prežive, a istini za volju, nije ni postupak urađen sasvim kako treba: postojalo je tkivno neslaganje između donora i primalaca, o kome se tad nije dovoljno znalo.
Ova postavka je, dakle, makar dvostruko važna: u kontekstu prikrivanja nuklearnog incidenta i u odnosu na istoriju medicine. S tim u vezi, moglo se napisati daleko ambicioznije delo, koje bi podrazumevalo i sliku epohe, studiju naravi i komentare kako na lokalna, tako i na globalna zbivanja. Umesto toga dobili smo skup papirnatih, plošnih i šablonski postavljenih likova, predočenih bez bilo kakve suptilnosti, specifičnosti, ali i, što je još gore, bez ironije. Nerazvijen, bezbojan stil podseća na jake četvorke iz srpskog u srednjoj školi, a pojedine replike su i neuverljivo komične. Smešno mi je i bilo što su se bolesnici međusobno upozoravali da slučajno ne spomenu ništa vezano za jugoslovenski nuklearni program, jer bi Francuzi mogli da prozru vojnostrateške namere tadašnjih vlasti.
Ukoliko je roman pisan kao usputna zabavica za dijagonalno čitanje, sasvim je u redu, ali ukoliko to ipak nije namera, javlja se problem. A apsolutno podržavam da se o ovim temama piše, jer može i treba. Posebno jer se, recimo, jedno od najstarijih arheoloških nalazišta na svetu (Belo brdo - Vinča), nalazi upravo pored spomenutog instituta, ali i deponije! Sumnjam da će iko uspeti da me ubedi da je to dobra kombinacija*, kao i da se tako neguje kultura sećanja. Podsticajnih ideja sa pisanje napretek!
*(Navodno, tome je kumovao pre svega Pavle Savić, čuveni fizičar i saradnik Irene Žolio Kiri, mada mislim da treba dodatno proučiti istorijski kontekst.)
Ova postavka je, dakle, makar dvostruko važna: u kontekstu prikrivanja nuklearnog incidenta i u odnosu na istoriju medicine. S tim u vezi, moglo se napisati daleko ambicioznije delo, koje bi podrazumevalo i sliku epohe, studiju naravi i komentare kako na lokalna, tako i na globalna zbivanja. Umesto toga dobili smo skup papirnatih, plošnih i šablonski postavljenih likova, predočenih bez bilo kakve suptilnosti, specifičnosti, ali i, što je još gore, bez ironije. Nerazvijen, bezbojan stil podseća na jake četvorke iz srpskog u srednjoj školi, a pojedine replike su i neuverljivo komične. Smešno mi je i bilo što su se bolesnici međusobno upozoravali da slučajno ne spomenu ništa vezano za jugoslovenski nuklearni program, jer bi Francuzi mogli da prozru vojnostrateške namere tadašnjih vlasti.
Ukoliko je roman pisan kao usputna zabavica za dijagonalno čitanje, sasvim je u redu, ali ukoliko to ipak nije namera, javlja se problem. A apsolutno podržavam da se o ovim temama piše, jer može i treba. Posebno jer se, recimo, jedno od najstarijih arheoloških nalazišta na svetu (Belo brdo - Vinča), nalazi upravo pored spomenutog instituta, ali i deponije! Sumnjam da će iko uspeti da me ubedi da je to dobra kombinacija*, kao i da se tako neguje kultura sećanja. Podsticajnih ideja sa pisanje napretek!
*(Navodno, tome je kumovao pre svega Pavle Savić, čuveni fizičar i saradnik Irene Žolio Kiri, mada mislim da treba dodatno proučiti istorijski kontekst.)
June 1, 2019
Fascinantna tema, ali stil pisanja na nivou pismenog zadatka iz srpskog jezika i književnosti. Šteta 😕
February 19, 2024
15. oktobra 1958. godine, u Institutu ''Boris Kidrič'' u Vinči nadomak Beograda, šest naučnika prilikom izvođenja eksperimenta tačnog mjerenja fluksa (protoka) neutrona u radioaktivnom izvoru, ozračeno je opasnom i smrtonosnom količinom radijacije.
Vlast tadašnje Jugoslavije odlučila je da ''ozračene Vinčance'', kako ih autor Goran Milašinović naziva, pošalje u Pariz na liječenje, gdje će se izvršiti prva transplatacija koštane srži u svijetu.
''Slučaj Vinča'' je prvi roman koji se bavi ovim istinitim događajem, međutim, već u uvodnoj riječi autora uslijedilo je razočaranje činjenicom da je određeni dio ovog djela ''proizvod mašte pisca'', zbog čega je propuštena prilika da se kod nas napiše i objavi nešto ozbiljno iz žanra nefikcije.
Ako ste nekad u Politikinom zabavniku čitali rubriku Život piše drame, biće vam jasno kakvim stilom je napisan ovaj roman - njegovu sadržinu čine kratke, pomalo djetinjaste rečenice, lišene objektivnosti, dok ne manjka romantizovanja cjelokupne situacije u kojoj su se našli mladi naučnici, ljekari iz Instituta ''Kiri'' i Parižani - dobrovoljni davaoci koštane srži.
Iako na trenutke odaje utisak neozbiljnosti i banalnosti, ''Slučaj Vinča'' je pred široku čitalačku publiku donio priču o saosjećanju i zajedništvu, u trenutku dok čovjek kaska za nedovoljno istraženim elementima i opasnostima koje oni nose, podsjećajući da je veza među ljudima i dobrota koju smo u stanju pružiti jedni drugima način da se opstane u sve surovijoj trci za napretkom.
Vlast tadašnje Jugoslavije odlučila je da ''ozračene Vinčance'', kako ih autor Goran Milašinović naziva, pošalje u Pariz na liječenje, gdje će se izvršiti prva transplatacija koštane srži u svijetu.
''Slučaj Vinča'' je prvi roman koji se bavi ovim istinitim događajem, međutim, već u uvodnoj riječi autora uslijedilo je razočaranje činjenicom da je određeni dio ovog djela ''proizvod mašte pisca'', zbog čega je propuštena prilika da se kod nas napiše i objavi nešto ozbiljno iz žanra nefikcije.
Ako ste nekad u Politikinom zabavniku čitali rubriku Život piše drame, biće vam jasno kakvim stilom je napisan ovaj roman - njegovu sadržinu čine kratke, pomalo djetinjaste rečenice, lišene objektivnosti, dok ne manjka romantizovanja cjelokupne situacije u kojoj su se našli mladi naučnici, ljekari iz Instituta ''Kiri'' i Parižani - dobrovoljni davaoci koštane srži.
Iako na trenutke odaje utisak neozbiljnosti i banalnosti, ''Slučaj Vinča'' je pred široku čitalačku publiku donio priču o saosjećanju i zajedništvu, u trenutku dok čovjek kaska za nedovoljno istraženim elementima i opasnostima koje oni nose, podsjećajući da je veza među ljudima i dobrota koju smo u stanju pružiti jedni drugima način da se opstane u sve surovijoj trci za napretkom.
August 24, 2019
Roman Gorana Milašinovića SLUČAJ VINČA je skandal posebne vrste čak i za veliku amplitudu domaće izdavačke produkcije koju gaji naš najveći izdavač Laguna. Ovaj rukopis koji govori o zanimljivoj i istorijski značajnoj temi o kojoj javnost ne zna dovoljno imao je potencijal da bude značajan bestseler u bilo kojoj formi, i kao publicistička obrada događaja i kao roman. Milašinović se međutm opredelio da napiše roman koji je stilski najbliži sastavu iz osnovne škole. a po šturosti, relativno ekonomičnoj novinskoj vesti.
Da ambicije romana nisu bile drugačije, SLUČAJ VINČA bi bio genijalna parodija na savremene bestselere oslonjene na kontroverzne istorijske događaje. Taj detinji rukopis, ta naivnost u dijalozima, karakteri koji nisu na nivou ni priča iz Čitanke za osnovnu školu i dijalozima iz knjige za učenje stranog jezika u trećem osnovne, to se sve ne može tako lako rekonstruisati.
Međutim, ako odemo korak iza stila, i korak iza ne plitkog nego maltene nepostojećeg zahvata u materiju, javlja se čitav niz stupidnih detalja. Recimo, imena ozračenih su izmenjena, a imena Francuza su ista kao u stvarnosti. U epilogu romana dobijamo razne informacije osim one koliko su zalečeni radnici Vinče zapravo živeli posle terapije. Ali zato se bavi time koliko su dugo živeli lekari koji pritom nisu bili ozračeni i nisu videli Vinču ni na slici.
Pojedini segmenti zapleta romana, mada roman nema zaplet u klasičnom smislu jer Milašinović ne uspeva da napravi kontinuiranu misao a nekmoli radnju, kao što je na primer platonska romansa ozračenice i lekara je toliko naivno napisana da bi teško prošla u roto-ljubiću sa trafike.
Slučaj u Vinči konačno nije sasvim nepoznat našoj javnosti. Pre bismo mogli reći da je zaboravljen ali u međuvremenu je recimo obrađen u izvanrednom televizijskom filmu snažne atmosfere OZRAČENI. Sada posle serije CHERNOBYL a u osvit Bjelogrlićevog filma ČUVARI FORMULE, mi dočekujemo tu temu sa ovakvom knjigom što je prilična sramota, najpre za samu Lagunu.
Da ambicije romana nisu bile drugačije, SLUČAJ VINČA bi bio genijalna parodija na savremene bestselere oslonjene na kontroverzne istorijske događaje. Taj detinji rukopis, ta naivnost u dijalozima, karakteri koji nisu na nivou ni priča iz Čitanke za osnovnu školu i dijalozima iz knjige za učenje stranog jezika u trećem osnovne, to se sve ne može tako lako rekonstruisati.
Međutim, ako odemo korak iza stila, i korak iza ne plitkog nego maltene nepostojećeg zahvata u materiju, javlja se čitav niz stupidnih detalja. Recimo, imena ozračenih su izmenjena, a imena Francuza su ista kao u stvarnosti. U epilogu romana dobijamo razne informacije osim one koliko su zalečeni radnici Vinče zapravo živeli posle terapije. Ali zato se bavi time koliko su dugo živeli lekari koji pritom nisu bili ozračeni i nisu videli Vinču ni na slici.
Pojedini segmenti zapleta romana, mada roman nema zaplet u klasičnom smislu jer Milašinović ne uspeva da napravi kontinuiranu misao a nekmoli radnju, kao što je na primer platonska romansa ozračenice i lekara je toliko naivno napisana da bi teško prošla u roto-ljubiću sa trafike.
Slučaj u Vinči konačno nije sasvim nepoznat našoj javnosti. Pre bismo mogli reći da je zaboravljen ali u međuvremenu je recimo obrađen u izvanrednom televizijskom filmu snažne atmosfere OZRAČENI. Sada posle serije CHERNOBYL a u osvit Bjelogrlićevog filma ČUVARI FORMULE, mi dočekujemo tu temu sa ovakvom knjigom što je prilična sramota, najpre za samu Lagunu.
February 19, 2023
Mislim da su komentari na stil pisanja ove knjige presteogi. Citala sam kasnije o piscu i samom slucaju. Sam pisac je lekar,te ne sumnjam da zna da pisanje o necijoj bolesti moze biti neprijatno za pacijenta. Dodatno, prilikom istrazivanja o detaljima, dr Milasinovic je nailazio na veliki otpor i skrivanje cinjenica. Ni sami ozraceni nisu bili saglasni da se njihova imena otkriju, kao sto su i odbili saradnju da detaljnije pricaju (oni koji su bili savremenici). Sigurno je velika dilema koliko upotrebiti mastu a koliko otkriti sve cinjenice o samom slucaju koji i dalje ima savremenike ili njihove bliske ljude…Tako da mislim da je knjiga s namerom pisana sa najvecim akcentom na humanost francuskih drzavljana, veliku posvecenost lekara i njihove zivote, i kao omaz i srpskim naucnicima kroz opusivanja njihovih ambicija i realne zbunjenosti zbog situacije u kojoj su bili.
Knjiga je razumljiva i istina, oseca se da nema puno emotivnog/paiholoskog udubljivanja, sto je u predgovoru i napomenuto. Cilj da se ovaj dogadjaj priblizi ljudima i zainteresuje ih,takodje i uzdigne ljudka humanost, po mom misljenju je postignuta u potpunosti. Ja sam uzivala citajuci!
Knjiga je razumljiva i istina, oseca se da nema puno emotivnog/paiholoskog udubljivanja, sto je u predgovoru i napomenuto. Cilj da se ovaj dogadjaj priblizi ljudima i zainteresuje ih,takodje i uzdigne ljudka humanost, po mom misljenju je postignuta u potpunosti. Ja sam uzivala citajuci!
June 16, 2019
Imao sa tu priliku da posetim institut u Vinči i svojim očima vidim reaktor koji je opisan u knjizi. Verovatno mi je zbog toga ova tema bila zanimljiva za čitanje (uz aktuelnost serije "Černobilj"), kao i deo koji se odnosi na temu dobrovoljnog davanja krvi i pomoć nepoznatim osobama, generalno. Knjiga se lako čita i nije komplikovana.
November 20, 2023
Stil pisanja je malo kritičan ali knjiga je okej. Moglo je biti bolje napisana i struktuirana. U glavi sam je konstantno poredila sa Ponoć u Černobilju i zbog toga su nedostaci još izraženiji. S druge strane, možda nije okej porediti ove dvije knjige jer je autor PuČ novinar, dok je Milašinović doktor medicine.
Ne tvrdim da neko ko je doktor medicine ne može napisati dobru knjigu, nipošto, ali svako ko bi pročitao obe spomenute knjige bi vidio veliku razliku u kvalitetu pisanja.
Pretpostavljam da je poenta Slučaj Vinča bila da informišu šire narodne mase o tome šta se desilo u Vinči i sa ljudima koji su nadgledali eksperiment u hali sa reaktorom, pa nema potrebe da ova knjige bude uzvišeno književno djelo. Dovoljno je dobro napisana da je svi razumiju i vrlo brzo se čita. Bez obzira na štur i oskudan stil pisanja, kao i manjak psihološkog profiliranja likova, ova knjiga je uspjela da izazove emocije u meni. Ponoć u Černobilju mi je takoreći oduzela 5 godina života zbog toga koliko me je psihički uzdrmala. Milašinović ipak uspijeva da probudi empatiju kod ljudi, makar na nekom površnom nivou.
Ne tvrdim da neko ko je doktor medicine ne može napisati dobru knjigu, nipošto, ali svako ko bi pročitao obe spomenute knjige bi vidio veliku razliku u kvalitetu pisanja.
Pretpostavljam da je poenta Slučaj Vinča bila da informišu šire narodne mase o tome šta se desilo u Vinči i sa ljudima koji su nadgledali eksperiment u hali sa reaktorom, pa nema potrebe da ova knjige bude uzvišeno književno djelo. Dovoljno je dobro napisana da je svi razumiju i vrlo brzo se čita. Bez obzira na štur i oskudan stil pisanja, kao i manjak psihološkog profiliranja likova, ova knjiga je uspjela da izazove emocije u meni. Ponoć u Černobilju mi je takoreći oduzela 5 godina života zbog toga koliko me je psihički uzdrmala. Milašinović ipak uspijeva da probudi empatiju kod ljudi, makar na nekom površnom nivou.
August 26, 2020
Zanimljiva tema i situacija, ali nikako ne mogu da se otmem utisku da je sve olako napisano, bez ikakvog udubljivanja u materiju. Budući da čitam knjigu sredinom 2020-e, tek mi je palo na pamet da je knjiga izdata zbog popularnosti serije Černobilj koja je već sad prilično zaboravljena, te samim tim ne može imati razvijenu radnju i likove kako dolikuje.
Poredeći, na primer, radnju ove knjige sa istinitim događajima iz Pekićevog Besnila, koji prikazuje imaginaran svet, jasno je da bi čovek pomislio da je situacija obrnuta, da je ovo izmišljena priča, za razliku od druge pomenute. U nekim situacijama je toliko plitka radnja i poznavanje prilika, da me ne bi začudilo da se koriste mobilni telefoni 1958-e. Likovi čas obrijani, čas im opala kosa; imaju podlive, pa posle idu u šetnju po bolnici. Sve nekako jako loše napisano.
Knjigu sam pročitao u jednom dahu, pred spavanje, u suprotnom bih je verovatno preskočio i zaboravio na nju. Ipak, jedna stvar je lepo predstavljena i navodi na razmišljanje, to je način na koji su ljudi bili humani i solidarni. Sve kad se sabere i oduzme, očekivao sam ovako šturu priču, koja će mi skratiti veče, potajno se nadajući mrvicu ozbiljnijom delu. Zbog toga ocena samo 2*.
Poredeći, na primer, radnju ove knjige sa istinitim događajima iz Pekićevog Besnila, koji prikazuje imaginaran svet, jasno je da bi čovek pomislio da je situacija obrnuta, da je ovo izmišljena priča, za razliku od druge pomenute. U nekim situacijama je toliko plitka radnja i poznavanje prilika, da me ne bi začudilo da se koriste mobilni telefoni 1958-e. Likovi čas obrijani, čas im opala kosa; imaju podlive, pa posle idu u šetnju po bolnici. Sve nekako jako loše napisano.
Knjigu sam pročitao u jednom dahu, pred spavanje, u suprotnom bih je verovatno preskočio i zaboravio na nju. Ipak, jedna stvar je lepo predstavljena i navodi na razmišljanje, to je način na koji su ljudi bili humani i solidarni. Sve kad se sabere i oduzme, očekivao sam ovako šturu priču, koja će mi skratiti veče, potajno se nadajući mrvicu ozbiljnijom delu. Zbog toga ocena samo 2*.
September 10, 2017
Za razliku od dokumentarca "Bez obdukcije" Nikole Bure o epidemiji Variola vere u Jugoslaviji, i u odnosu na dokumentarac "Černobiljska molitva" Svetlane Aleksijevič, gde je "bez filtera", kao i kod Bure izneseno obilje pravih medicinskih podataka i patoloških nalaza, onakvi kakvi su zaista i bili, uz detaljne opise kliničke slike obolelih, Milašinovićev dokumentarac "Slučaj Vinča" je podosta sladunjav i napisan stilom senzacionalističkog novinarstva. Međutim, i pored svih eufemizama, na kojima nije štedeo, uspeo je da prenese ozbiljnost koju je imao incident u Vinči 1958. godine, a koji je bio državna tajna ondašnje Jugoslavije.
December 11, 2022
Pročitao sam je za jedan dan. Priča je sjajna i jako je teško ostaviti knjigu,
jer uvek je bilo u glavi: "Dobro, Šta sad, šta se dalje dešavalo"?
Knjga mi je otvorila toliko pitanja, pa sam nakon čitanja, proveo neko vreme na internetu u želji da o pomenutom slučaju saznam što više.
Za temu i sve ono o čemu se piše u knjizi čista petica, za pisca i način na koji je pisao jedva prelazna.
jer uvek je bilo u glavi: "Dobro, Šta sad, šta se dalje dešavalo"?
Knjga mi je otvorila toliko pitanja, pa sam nakon čitanja, proveo neko vreme na internetu u želji da o pomenutom slučaju saznam što više.
Za temu i sve ono o čemu se piše u knjizi čista petica, za pisca i način na koji je pisao jedva prelazna.
July 27, 2022
Zanimljiva i bitna tema kako za istoriju medicine tako i za nas zbog Vinče ali nažalost ne tako uspešno predstavljena. Pisanje je više u formi izveštaja, previše pobrojanih imena, rečenice kratke i čisto informativne, bez preteranog stila. Druga polovina knjige je bolja, ali nedovoljno.
April 18, 2024
Radnja je veoma zanimljiva i dinamična. Tema je ozbiljna, ali je knjiga na mene ostavila mlak utisak. Fali dublje karakterizacije likova, ljubavna priča je suvišna. Rečenice su previše jednostavne. Dobra je stvar što se brzo čita i ne zamara mozak.
Od mene ocena 2+ na skali od 1 do 5. Bravo za autora što je odabrao da piše o strašnom događaju 1958. godine u Vinči i što je fokusirao pažnju na humanost u ljudima. Međutim, stil pisanja je mogao da bude mnogo bolji.
Film tek treba da gledam. Čula sam o njemu mnogo pohvala, tako da očekujem da je bolji od knjige.
Od mene ocena 2+ na skali od 1 do 5. Bravo za autora što je odabrao da piše o strašnom događaju 1958. godine u Vinči i što je fokusirao pažnju na humanost u ljudima. Međutim, stil pisanja je mogao da bude mnogo bolji.
Film tek treba da gledam. Čula sam o njemu mnogo pohvala, tako da očekujem da je bolji od knjige.
April 2, 2025
Iako stil pisanja nije na nekom visokom nivou, ta emocija povezanosti dva naroda koju je pisac uspeo savršeno da predstavi je glavni razlog za najvišu ocenu. Želim da verujem kako još uvek postoje ljudi koji su dobronamerni i željni da pomognu. Ova knjiga je čist primer da se iz svake velike nesreće rodi i nešto dobro 🥹
February 14, 2021
Mislim da knjiga zaslužuje daleko veće ocene... Tema je veoma bitna i interesantna, a knjiga napisana tako da vas dirne, bez bilo kakvog preterivanja... Ostala sam opčinjena i zadivljena pričama ovih hrabrih ljudi sa instituta. Iskreno se divim francuskim lekarima i medicinskom osoblju, koje je ovako neustrašivo i brižno izašlo na kraj sa tako ozbiljnim bolestima, a o dobrovoljcima i da ne pričam... prema tim ljudima ću zauvek gajiti ogromno poštovanje
June 9, 2024
Prednost dajem Čuvarima formule
January 3, 2024
Slučaj „Vinča“
Prof dr Goran Milašinović
Kad čujemo ili pročitamo Vinča, šta prvo pomislimo?
Na samosagorevajuću deponiju, koja funkcioniše po principu lančane reakcije?
Na kateholamine, spisak lekova koje pacijenti smeju i ne smeju da piju prilikom njihovog uzorkovanja ili hranu koju ne smeju da jedu (kafa, čokolada, vanila, južno voće i orašasti plodovi)?
Na Vinčansku civilizaciju, jednu od najstarijih u istoriji sveta?
Na Insitut?
O da, čuli smo za njega. Oni koji vole teorije zavere čuli su i za nikad ostvareni plan da je Jugoslavija trebala u njemu da napravi svoju prvu (možda posle i drugu, treću, ko zna koju) nuklearnu bombu. Ali ono što nikad nisam čula jeste za slučaj „Vinča“, za curenje radijacije, za ozračene naučnike, Černobilj pre Černobilja, ali na 10km od Beograda (do Voždovca i manje). Još manje sam čula da su upravo ti ozračeni naučnici bili prve osobe kojima je uspešno transplantirana koštana srž. I ne, ovo nije spojler, ovo je istorijska činjenica.
Knjigu sam pročitala sa knedlom u grlu. Kao neko ko je fasciniran istorijom medicine i koji neumorno pamti takve stvari, davno su mi iz glave izleteli nazivi kostiju šake i bočne grane a. mesenterice sup., ali zato vrlo dobro pamtim da se prvi put predmenstruacioni sindrom pominje u staroegipatskim medicinskim papirusima starim samo tričavih 4000 godina. Pamtim na koji način je otrovan Oktavijan. I tome slično. Nešto su nam pominjali na predavanjima, nešto sam sama iskopala po knjigama, internetu. Ali za ovo nisam čula. Ni na predavanjima iz interne medicine i hematologije (aplastična anemija i uzroci iste) niti na predavanjima iz medicine rada (akutna radijaciona bolest). Zašto? Zar je ovo moralo ostati tolika tajna da ni posle pedeset godina se o tome ne priča ni na medicini?
Knjigu sam pročitala sa bolnom knedlom u grlu. Sa onom istom knedlom koju ponekad imam dok uzimam anamnezu svojim pacijentima ili ih slušam u ambulanti. Knedlom koju oni ne smeju da primete. Knedlom koju nećete naći u stilu pisanja jednog doktora. Jer mi anamnezu pišemo sažeto i jasno, a takav je stil ove knjige. Bez patetike. Dušu i toplu reč usmeno upućujemo pacijentima. Ne papiru.
Prof dr Goran Milašinović
Kad čujemo ili pročitamo Vinča, šta prvo pomislimo?
Na samosagorevajuću deponiju, koja funkcioniše po principu lančane reakcije?
Na kateholamine, spisak lekova koje pacijenti smeju i ne smeju da piju prilikom njihovog uzorkovanja ili hranu koju ne smeju da jedu (kafa, čokolada, vanila, južno voće i orašasti plodovi)?
Na Vinčansku civilizaciju, jednu od najstarijih u istoriji sveta?
Na Insitut?
O da, čuli smo za njega. Oni koji vole teorije zavere čuli su i za nikad ostvareni plan da je Jugoslavija trebala u njemu da napravi svoju prvu (možda posle i drugu, treću, ko zna koju) nuklearnu bombu. Ali ono što nikad nisam čula jeste za slučaj „Vinča“, za curenje radijacije, za ozračene naučnike, Černobilj pre Černobilja, ali na 10km od Beograda (do Voždovca i manje). Još manje sam čula da su upravo ti ozračeni naučnici bili prve osobe kojima je uspešno transplantirana koštana srž. I ne, ovo nije spojler, ovo je istorijska činjenica.
Knjigu sam pročitala sa knedlom u grlu. Kao neko ko je fasciniran istorijom medicine i koji neumorno pamti takve stvari, davno su mi iz glave izleteli nazivi kostiju šake i bočne grane a. mesenterice sup., ali zato vrlo dobro pamtim da se prvi put predmenstruacioni sindrom pominje u staroegipatskim medicinskim papirusima starim samo tričavih 4000 godina. Pamtim na koji način je otrovan Oktavijan. I tome slično. Nešto su nam pominjali na predavanjima, nešto sam sama iskopala po knjigama, internetu. Ali za ovo nisam čula. Ni na predavanjima iz interne medicine i hematologije (aplastična anemija i uzroci iste) niti na predavanjima iz medicine rada (akutna radijaciona bolest). Zašto? Zar je ovo moralo ostati tolika tajna da ni posle pedeset godina se o tome ne priča ni na medicini?
Knjigu sam pročitala sa bolnom knedlom u grlu. Sa onom istom knedlom koju ponekad imam dok uzimam anamnezu svojim pacijentima ili ih slušam u ambulanti. Knedlom koju oni ne smeju da primete. Knedlom koju nećete naći u stilu pisanja jednog doktora. Jer mi anamnezu pišemo sažeto i jasno, a takav je stil ove knjige. Bez patetike. Dušu i toplu reč usmeno upućujemo pacijentima. Ne papiru.
March 14, 2020
Iako je, osim osnovnih činjenica, sve ostalo plod mašte pisca, priča je vrlo pitka i topla, laka za čitanje i emotivna.
Kažu da je dijagnoza pola izliječenja, ali trebalo je imati i hrabrosti i vjere da bi se eksperimentalno liječili ljudi još nedovoljno istraženom metodom.
A i Francuzi su se pokazali kao veliki humanitarci i hvala im na tome.
Kažu da je dijagnoza pola izliječenja, ali trebalo je imati i hrabrosti i vjere da bi se eksperimentalno liječili ljudi još nedovoljno istraženom metodom.
A i Francuzi su se pokazali kao veliki humanitarci i hvala im na tome.
October 16, 2023
Zanimljiva tema i ugao iz koga je knjiga napisana. Brzo i lako za čitanje.
January 4, 2024
Joj... Dosta stvari u knjizi se ne slaze sa onim sto se zaista desilo, a takodje i sam nacin pisanja odgovara nadarenijem osnovcu
May 5, 2025
Simpatična, nije teška za čitanje. Ne znam baš koje stvari su tačne a koje prepuštene umetničkoj slobodi, ali sve u svemu vredi pročitati brzinski.
March 28, 2025
Progutala sam knjigu za jedan dan. Ne razumem komentare da se mnoge stvari opisane u knjizi nisu zaista tako desile u stvarnosti - na samom pocetku knjige lepo pise da je u pitanju fikcija, inspirisana stvarnim dogadjajem.
November 30, 2024
2.5/5
Još jedna iz 'edicije' "mnogo hteo, mnogo započeo".
Pitka, dinamična, dobro drži pažnju sve do pred kraj, brzo se čita. Iako je u suštini sve manje-više romantizovana fikcija po realnom događaju, nije mi se dopalo što su promenjena imena jugoslovenskih aktera, kao ni to što je akcenat više stavljen na samo lečenje nego na akcident. Mada je ono što je napisano dovoljno da prenese poruku i pruži uvid u ono u šta se želelo, likovi su, ipak, "bledi", ima mnogo nelogičnosti u detaljima, dijalozi i scene su često kao iz prosečnih jugoslovenskih (SFRJ) filmova, a neki pravci radnje isuviše patetični; slažem se sa drugim komentatorima da je stil pisanja mogao biti tehnički bolji i dublji, opšte uzev.
S druge strane, sjajno je što je na svetlo dana izašla priča o dva važna istorijska događaja (nuklearni akcident u Institutu 'Vinča' 1958. god. i prva ikad izvedena transplantacija koštane srži - nad unesrećenima), ali i to što je dat blic-prikaz Jugoslavije i Francuske toga vremena, kao i krajnje humanosti i požrtvovanosti donora - građana Pariza.
Nadam se da iščekivani film, nastao po knjizi, neće razočarati.
Još jedna iz 'edicije' "mnogo hteo, mnogo započeo".
Pitka, dinamična, dobro drži pažnju sve do pred kraj, brzo se čita. Iako je u suštini sve manje-više romantizovana fikcija po realnom događaju, nije mi se dopalo što su promenjena imena jugoslovenskih aktera, kao ni to što je akcenat više stavljen na samo lečenje nego na akcident. Mada je ono što je napisano dovoljno da prenese poruku i pruži uvid u ono u šta se želelo, likovi su, ipak, "bledi", ima mnogo nelogičnosti u detaljima, dijalozi i scene su često kao iz prosečnih jugoslovenskih (SFRJ) filmova, a neki pravci radnje isuviše patetični; slažem se sa drugim komentatorima da je stil pisanja mogao biti tehnički bolji i dublji, opšte uzev.
S druge strane, sjajno je što je na svetlo dana izašla priča o dva važna istorijska događaja (nuklearni akcident u Institutu 'Vinča' 1958. god. i prva ikad izvedena transplantacija koštane srži - nad unesrećenima), ali i to što je dat blic-prikaz Jugoslavije i Francuske toga vremena, kao i krajnje humanosti i požrtvovanosti donora - građana Pariza.
Nadam se da iščekivani film, nastao po knjizi, neće razočarati.
February 10, 2025
Možda je stil pisanja jednostavan, ali meni je knjiga bila prilično zanimljiva, pa mi je žao da dam nižu ocenu😁 svakako je tema bitna, malo se o njoj zna, a moglo se malo dublje pisati o likovima. S obzirom da je pisac lekar, a ne klasičan književnik, dobila sam upravo to što sam očekivala, više opisa o stanju zdravlja i bolesti, a manje o njihovim mislima i likovima.
Tako da, uvek treba očekivanja prilagoditi situaciji (i piscu). Sve u svemu, topla preporuka za knjigu koja drži pažnju i brzo se čita.
Tako da, uvek treba očekivanja prilagoditi situaciji (i piscu). Sve u svemu, topla preporuka za knjigu koja drži pažnju i brzo se čita.
May 15, 2020
An unfortunately shallow and uninvolving account of a fascinating story. Despite (or because of) being based on a true story, the characters remain cyphers, their feelings unexplored, and the overall implication of the events barely covered. What's left is a plodding beat-for-beat account of the facts which sooner resembles a newspaper article than a book worth reading.
August 22, 2021
Ali samo zbog teme.
November 14, 2024
Zasto se o ovome tako malo zna? Mislim da bi ova knjiga trebala biti deo obavezne lektire u skolama, jer ovo je deo nase istorije..
I ne zam da li ovo ima u udzbenicima, ali trebalo bi biti..
6 nasih naucnika je ozraceno u institutu Vinca i usled nedostatka iskustva nasih doktora u borbi sa tom bolescu,
predstavnici vlasti ih salju u Francusku.. Sve je to super sto se vlast interesuje za nauchike, ali se interesuju samo iz razloga sto se plase da nesto ne procuri u javnost i sve se radi u strogoj tajnosti..
Dok se ljudi bore za zivot, iz instituta saopstavaju ulepsanu verziju dogadjaja, gde ne priznaju svoju gresku..
Zatim, lecenje nash ljudi u Francuskoj.. Sa jedne strane je ok, francuzi su humani, rizikuju sopstvene zivote dajuci kostanu sz da se spase zivot naucnika i zahvaljujuci njima,
oni ce preziveti, iako ne cela ekipa, i bice prvi u istoriji medicine na kojima je izvrsena operacija prebacivanja kostane srzi.. Ali ono sto meni licno ostavija negativan utisak je da su nasi ljudi bili zamorcici, jer je to bio eksperiment, pa hajde da probamo, svejedno ce umreti ako ne uspe.. I imena francuza su poznata, a imena srba izmenjena.. Zasto? Zasto su oni manje bitni od doktora i donora??
I ne zam da li ovo ima u udzbenicima, ali trebalo bi biti..
6 nasih naucnika je ozraceno u institutu Vinca i usled nedostatka iskustva nasih doktora u borbi sa tom bolescu,
predstavnici vlasti ih salju u Francusku.. Sve je to super sto se vlast interesuje za nauchike, ali se interesuju samo iz razloga sto se plase da nesto ne procuri u javnost i sve se radi u strogoj tajnosti..
Dok se ljudi bore za zivot, iz instituta saopstavaju ulepsanu verziju dogadjaja, gde ne priznaju svoju gresku..
Zatim, lecenje nash ljudi u Francuskoj.. Sa jedne strane je ok, francuzi su humani, rizikuju sopstvene zivote dajuci kostanu sz da se spase zivot naucnika i zahvaljujuci njima,
oni ce preziveti, iako ne cela ekipa, i bice prvi u istoriji medicine na kojima je izvrsena operacija prebacivanja kostane srzi.. Ali ono sto meni licno ostavija negativan utisak je da su nasi ljudi bili zamorcici, jer je to bio eksperiment, pa hajde da probamo, svejedno ce umreti ako ne uspe.. I imena francuza su poznata, a imena srba izmenjena.. Zasto? Zasto su oni manje bitni od doktora i donora??
December 21, 2022
This book is based on real events in 1958 when after exposure to high doses of radiation, six nuclear scientists were flown to Paris, where the best-qualified doctors await their arrival in the Marie Currie hospital. Although the drama starts in Vinca, a nuclear facility near Belgrade in Serbia, the book is more focused on the real drama that is played out in the hospital, where the fight for the scientists' lives has begun. The selfless medical staff and the five bone-marrow donors, prepared to risk their lives for strangers, are the only hope. Sometimes terrible things have to happen to bring about such a strong desire for new treatments, moments when no options are left that force doctors to venture into the unknown. Will they succeed? Will the scientists ever see their families again? Will this book change what we think about making sacrifices for others?
Everyone should read this book. It renewed my faith in humanity and it will do the same for you. Perhaps, next time you see an old lady struggling to open the heavy supermarket door, you'll jump to her aid.
And if you work in publishing, do translate this book, it has the potential to change the world for the better.
Everyone should read this book. It renewed my faith in humanity and it will do the same for you. Perhaps, next time you see an old lady struggling to open the heavy supermarket door, you'll jump to her aid.
And if you work in publishing, do translate this book, it has the potential to change the world for the better.
August 16, 2024
"– Sad smo sličniji kamenju i metalima nego ljudima – okrenuo se Miloš ka svom drugu Vladi, uputivši mu pogled pun razočaranja i nemoći. – Kakva ironija. Da li se ljudska civilizacija ikada mogla nadati da će biti u stanju da stvori čoveka koji emituje jonizujuće zračenje?"
"Slučaj Vinča" je delo koje je inspirisalo film "Čuvari formule" koji je smatran jednim od najboljih domaćih filmova na svetu, te sam očekivala da će knjiga na kojoj je film zasnovan biti izuzetna. Međutim, pogrešila sam i to veoma.
U nuklearnoj elektrani "Vinča" se 1958. godine dogodio prvi incident intenzivne ozračenosti ljudi zbog kog je šestoro pacijenata poslato u bolnicu "Kiri" u Parizu zaead lečenja. Pacijenti su se borili s bolešću do samog praga između života i smrti, dok Žan Mate nije odlučio da izvrši do tad nepoznatu proceduru - transplantaciju koštane srži. Knjiga prati dileme i muke pacijenata i lekara u ovom četvoromesečnom periodu, a takođe sam istraživala detalje o stvarnom incidentu koji se dogodio i moram priznati da je knjiga većinski pratila istinit događaj, s tim da su imena žrtava izmenjena, što je u neku ruku i opravdano.
Sam medicinski aspekt dela je odlično izveden. Gkedala sam mnoge dokumentarce o radijaciji i bolestima koji joj slede i primećujem da je tok bolesti podudaran sa činjenicama, što mi je drago. Naravno nisam imala neke sumnje u činjenice jer je sam pisac lekar. Primetljivo je da se mnigo više značaja pridalo humanosti naroda i posvećenosti lekara što je u svakom slučaju važno, ali se vidi da je to bila glavna ideja romana zbog čega baš ne znam kako da se osećam.
Uprkos zanimljivoj temi, čitanje knjige nije bilo ni blizu zanimljivog. Rečenice su napisane na način kao što bi ih napisao neko na pismenom zadatku iz srpskog jezika; jednostavne i leksički slabe. Takođe sam primećivala i koje gramatičke greške, mada pretpostavljam da su one samo omakle ureditelju.
Likovi su...izuzetno jednostavni, u smislu da svaki lik ima jednu posebnu karakteristiku i to je otprilike to - Cica je zaljubljena, Vlada umro, Grujica pesimista i slično. Znam da delo nije fikcija već po istinitom događaju, ali s obzirom na to da su žrtve dobile fiktivna imena, verujem da se moglo poraditi malo i na njihovim ličnostima.
Nažalost, posmatrajući ovu knjigu kao književno delo, ne mogu da je ocenim više jer su nedostaci ogromni i knjizi daju neki utisak nesvršenosi. Budući da autor nije isključivo pisac, detalji ne bi trebalo da budu značajniji faktori ocene, ali zaista ih ima previše da bu se uzimalo u obzir previđanje istih.
"Slučaj Vinča" je delo koje je inspirisalo film "Čuvari formule" koji je smatran jednim od najboljih domaćih filmova na svetu, te sam očekivala da će knjiga na kojoj je film zasnovan biti izuzetna. Međutim, pogrešila sam i to veoma.
U nuklearnoj elektrani "Vinča" se 1958. godine dogodio prvi incident intenzivne ozračenosti ljudi zbog kog je šestoro pacijenata poslato u bolnicu "Kiri" u Parizu zaead lečenja. Pacijenti su se borili s bolešću do samog praga između života i smrti, dok Žan Mate nije odlučio da izvrši do tad nepoznatu proceduru - transplantaciju koštane srži. Knjiga prati dileme i muke pacijenata i lekara u ovom četvoromesečnom periodu, a takođe sam istraživala detalje o stvarnom incidentu koji se dogodio i moram priznati da je knjiga većinski pratila istinit događaj, s tim da su imena žrtava izmenjena, što je u neku ruku i opravdano.
Sam medicinski aspekt dela je odlično izveden. Gkedala sam mnoge dokumentarce o radijaciji i bolestima koji joj slede i primećujem da je tok bolesti podudaran sa činjenicama, što mi je drago. Naravno nisam imala neke sumnje u činjenice jer je sam pisac lekar. Primetljivo je da se mnigo više značaja pridalo humanosti naroda i posvećenosti lekara što je u svakom slučaju važno, ali se vidi da je to bila glavna ideja romana zbog čega baš ne znam kako da se osećam.
Uprkos zanimljivoj temi, čitanje knjige nije bilo ni blizu zanimljivog. Rečenice su napisane na način kao što bi ih napisao neko na pismenom zadatku iz srpskog jezika; jednostavne i leksički slabe. Takođe sam primećivala i koje gramatičke greške, mada pretpostavljam da su one samo omakle ureditelju.
Likovi su...izuzetno jednostavni, u smislu da svaki lik ima jednu posebnu karakteristiku i to je otprilike to - Cica je zaljubljena, Vlada umro, Grujica pesimista i slično. Znam da delo nije fikcija već po istinitom događaju, ali s obzirom na to da su žrtve dobile fiktivna imena, verujem da se moglo poraditi malo i na njihovim ličnostima.
Nažalost, posmatrajući ovu knjigu kao književno delo, ne mogu da je ocenim više jer su nedostaci ogromni i knjizi daju neki utisak nesvršenosi. Budući da autor nije isključivo pisac, detalji ne bi trebalo da budu značajniji faktori ocene, ali zaista ih ima previše da bu se uzimalo u obzir previđanje istih.
January 20, 2024
Toliko potresna priča koja lepo opisuje sa jedne strane korumpiranost i stavljanje politike iznad ljudskih života, a sa druge stane, pokazuje ljudskost koja može da se pokaže prema potpunom strancu kome čak ni ime ne znaš, niti si ga ikada video u životu. Nakon poslednje rečenice sam ostala u šoku dobrih nekoliko minuta jer nikada nisam verovala u slučajnosti, a opet mi je ovo dokazalo da ne može tako nešto ni da bude slučajnost. Preporučila bih ovo knjigu apsolutno svima. Sledeći korak mi je da pogledam film.
January 21, 2024
Priča jeste zanimljiva jer se zasniva na istinitom događaju, ali ovaj roman više izgleda kao novinski članak nego priča vredna čitanja. Bez detalja, šturo, stilski providno, skoro bez objašnjenja koji se tiču naučnih činjenica iz medicine i nuklearne fizike.
Razmišljam, kako je Pekić "postavio scenu" u romanu Besnilo, želeo sam sve da znam o toj bolesti, poreklu, da istražim više.
Više sam, npr, dobio od jednog poglavlja knjige "Alhemija bombe" Slobodana Bubnjevića nego u čitavoj ovoj knjizi.
Ovo je mogla da bude ozbiljno dobra knjiga. Ali, na žalost, nije.
Razmišljam, kako je Pekić "postavio scenu" u romanu Besnilo, želeo sam sve da znam o toj bolesti, poreklu, da istražim više.
Više sam, npr, dobio od jednog poglavlja knjige "Alhemija bombe" Slobodana Bubnjevića nego u čitavoj ovoj knjizi.
Ovo je mogla da bude ozbiljno dobra knjiga. Ali, na žalost, nije.
Displaying 1 - 30 of 53 reviews