Поп Чира и поп Спира

by Stevan Sremac

В основата на хумористичната повест "Поп Чира и поп Спира" е народната приказка как се скарали двама попове и как единият избил зъб на другия. Когато пострадалият искал да покаже в съда избития зъб като веществено доказателство, оказва се, че зъбът му е откраднат. Поповете, попадиите, дъщерите им, двамата младоженци, нощният пазач Нича, местната клюкарка Габриела и всички други са колоритни и много смешни. Забележителни са и картините на бита и нравите на жителите на Войводина.
Художественото майсторство на Сремац е образец в сръбската и световната литература.

Genres: Classics, Serbian Literature, Fiction, School, Childrens, Humor, Historical Fiction

406 pages, Paperback

First published January 1, 1894

About the author

Рођен је у Сенти, у Бачкој, 11. новембра 1855. године, у занатлијској породици, где је провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, знаменити српски историчар, доводи га 1868. године у Београд на даље школовање. Ту завршава гимназију (1875) и опредељује се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Као добровољац учествовао је у ратовима 1876. и 1877 — 1878. године. Умро је 12. августа 1906. године у Сокобањи.
Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које ће се појавити као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Реалистичку прозу почиње да пише тек после доласка у Београд. Дугогодишњи живот у Нишу био је период стваралачке инкубације. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе „Ивкова слава“ (1895), „Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ (1896), „Поп Ћира и поп Спира“ (1898), један о најбољих хумористичких романа у нашој књижевности и „Зона Замфирова“ (1906) најбоље компоновано Сремчево дело. Иначе Сремац је био познат као „писац са бележницом“. Његова дела су углавном реалистична и садрже одређену дозу хумора у себи. Карактеристичност његовог стваралаштва је такође и епизодичност. Такође битно је да су његова дела везана за три релације: Београд-Ниш-Војводина.

Reviews

[Momčilo Žunić]

Iako je zvanje jednog od najboljih i najpozvanijih pisaca domaćeg realizma (tačnije njegove dezintegracije, ako baš hoćemo da cepidlačimo) neupitno, Stevan Sremac pripada skupini onih autora koji definitivno ne gude po mojim strunama. To svakako nema veze sa Šotrinim - also known as Zdravcko Shopola or kao Zdravko Šatra - adaptacijama njegovih romana, već je ponajpre senzibilitetski problem. Za stvaraoca koji, uslovno govoreći, pretenduje da se kreće humorističkim registrom, njegovo komičko ne tangira ma ama baš ič, za razliku od Matavulja, recimo, i njegovog karnevalsko-dalmatinskog humora koji paše. Matavulj nije ovde nedozvan, jer je paralela fratarskog i popovskog očigledna.

Uostalom, test je prilično jednostavan: prosečan broj smejanja u "Popuzgerama" po strani 0.01! Eto, nasmejao sam jedanput! Naravno, ako bi se smeh od muke računao, procenat bi bio fantastičan. A, među nama, tek mu "Ivkovu slavu" ne mogu oprostiti! Elem, ako kao slinu na cirka 300 strana, razvlačite jednu poprilično izanđalu anegdotu, teško da ćete dobiti zlatni lančić! Pst, opet među nama!, svestan sam da je pravi povod pisanja predstavljanje celokupnih naravi i običaja jednog banatskog - Sremac piše o Banatu, aha! - sela, u čemu je way too much svrsishodniji i uspeliji nego njegov preteča Ignjatović - klonite se "Milana Narandžića" i drugih njegovih nepodopština ako boga znate! - a da je sve ostalo sporedno. No, excuse or accuse me, ali ko se nije ostrvio na nekog domaćeg klasika neka prvi baci kamen...

To, međutim, ne znači da sam potpuno kivan na nj - uskočiću još koji put sebi u usta, don't happy, be worry -  najviše ga cenim kao kratkopričaša (videti npr. pod "Ibiš-aga") a u nepobitne zasluge pridodaje mu se i podsticaj na prozu Bore Stankovića (npr. pojedini aspekti "Zone Zamfirove, a ponešto će se zamijetiti i u "Popadijama"). Naposletku, podastreću nekih krupnih stvari - al' neću sitnice! - na koje sam u (n)ovom čitanju obratio pažnju:

1) "Al' se biju na Popina vile" kao antibajkoviti narativ. "Bilo jedno selo i u njemu dva popa." tako nas, držite me za sećanje, Sremac uvodi u radnju. Motivom ženidbe/udaje nas potom izvodi iz radnje. Sreća pa je permanentno (metafikcionalno) samosvestan, te podrazumevanu patrijarhalnu idiličnost krnji epiloškim susretom učitelja Pere i Juce, u čijem podtekstu su, može se to dobro braniti, promašeni bračni životi. Držite me opet za sećanje, Julino čaranje po pesku skraja sašaptava se sa Sofkinim čaranjem po pepelu. Premda je kompromis među Ćirom i Spirom postignut, on se ne podudara sa hepiendom, jer ništa više među popovštinom nije ostalo isto, a nice touch je i to što je zabiberio popovske karaktere sa nekoliko dobranih smrtnih grehova - klasična realistička ideologema - zaodevajući to pod krinolinom "humora": proždrljivost, pohlepa, lenjost, gnev. You name it, they mostly have it! Na sve ovo, dodajte i koji prstohvat gluposti više. Tačnije presolite s glupošću. Zato se crkvenjak, ironično, i zove Arkadije, za slučaj da se neko pitao.

2) Erotski kriptogrami. Od gusana-nimfomana sa sve keceljom koja štiti ostale životinjske članove domaćinstva njegovog nevaljalstva, a koga je kasnije eklatantno "plagirao" Žorž Balaševique (AKA Šaca berberin, AKA panonski 'ovnar, AKA pozdravljam ovom prilikom blatno jezero Balaton i celu mađarsku privrednu komoru) sa svojim potentnim pevcem, do bećarenja i bećaraca na udadbi (kad opletu momci frau Gabrijeli u fejs, ne bi joj dobro pa brže-bolje "kibosava" među nobles; narator, naravno i nažalost, prećutkuje lyrics ovog songa, ali kaže da su rime bile baš žestoke!) i vaćarenja dveju seoskih tračara-protivnica u fijakeru (da, one bukvalno sedaju putnicima-svečarima u krilo! a to što je pripovedač čedan u pristupu, naš je ili njegov problem - kako vam drago). U ovakve preokupacije spadaju i popovske predistorije u njihovim mlađim danima. Šifra: Eh, beše si naše! ;)

3) Na brzaka da prigovorim etiketi - objection, your honor! - proročanskog Jovana Skerle da Sremčeva proza nije prava  "bioskopska proza" ma koliko ga p(r)ovlačili po ekranima, jer mu je prevashodno ono verbalno, nauštrb sinematično slikovnog, a da ne govorim o retardaciji radnje i sporednosti zapleta. Skerla, doduše, ima nešto drugo na pameti. Kome to nije jasno, neka se priupita da li bi uživao u adaptaciji "Tristrama Šendija", odnosno da li je i kako moguće ekranizovati sremčevsku narativnu samosvest, istovremeno ne izostavljajući njegovu esenciju?! Konačno, nije vam dovoljno Šotrinih filmovanija i želite još jednu adaptaciju "Popova"?! Hm, da, ako, i samo ako neko drskije ne ode u hipertrofiju, satiru i osavremenjivanje i ako se naglašeno reflektuju momenti koje sam gore-dole spominjao, odnosno raspali po "čednosnosti" seoske "purgerije" i plebsa u svakom pogledu. Tad, i samo tad bih se ponovo naterao u bioskop da "popujem", ali tada to više ne bi bio Sremac, nego neka čudovišta i polipi što se po ekranu tumbaju i jezde.

Eh, mogao bih još da naklapam i o 4) uređenju sela, tj. izvesnim kriminogenim strukturama "sa zapetim lukom" unutar njega, kao i o 5)protofeminističkim i 6)metafikcionalnim momentima u "Popovićima", ali, hej, nije li ovo iole dovoljno za goreproklamovanog sremac-hejtera?! Ko zna, tanka je linija...

P.S. Uzgred budi rečeno, ako se neko pita otkud to da popuzgaram o "Popuzgerama", nije mi se omaklo, nego ih ispraćam(o) iz osnovnoškolske domaće lektire, kako izgleda, za vo vjeki vjekov. Plaky or not to plaky, that is the question.

[Anja Karenjina]

Kad ćemo da priznamo da mrzimo ovu knjigu jer smo je čitali u osnovnoj školi što je jednako tome da ne nismo razumeli. Ja se apsolutno ne sećam o čemu se ovde radi, moraće neki reread😂

[Marija *Why you mad, why you sad*]

Čini mi se da, što sam starija, to više počinjem da razumem i volim knjige koje sam mrzela kao mala, jer su mi nametane od strane škole. Polako počinjem da shvatam da srpske pisce nikako ne treba potcenjivati, jer su u mnogo čemu u rangu sa svetskim piscima, samo nisu toliko priznati, jer srpski, jelte, nije svetski jezik. Volela bih da "Pop Ċira i pop Spira" i "Zona Zamfirova" nisu jedine Sremčeve knjige koje sam pročitala. Trudiću se da to promenim.

Svi vi, koji ste izbegavali ovu knjigu kao mlađi, zbog toga što vam je naslov zvučao dosadno ili vas je plašio njen obim (uopšte nije toliko obimna), vratite se i pročitajte je. Verujte da ćete se posle prvih 50 stranica mnogo dobro zabavljati.

[Vanja Petrović]

Patak trubadur je nešto najsmešnije ikada!

[Silvija]

pop ćira i pop spira su mi oduzeli 10 godina života

[Milica Đorđević]

Read for school.

[Теодора Суботић]

најбољи роман српске књижевности после мешиног дервиша

[Mirjana]

Odlična. Može sto puta da se čita.

[Ena u zemlji knjiga]

3.5

Veoma dobro i veoma smiješno :D

[Valantin]

Пълна скука, а уж трябваше да е смешно :( Диша праха на нашите титани в този жанр Чудомир или Алеко.

[Helen]

Jedna od najdrazih i uvek u divnom secanju!

[cici ✧.*]

ako sam razumela reč ovoga secite me

[Rikki Chadwick]

Ako zelite da upoznate kulturu stare Vojvodine ovo je prava knjiga za vas...:)

[gotsa]

My 8th grade book assignment.
The story was kind of flat. It had a lack of plot. They basically made a whole deal about the teacher Petar, who was a side character to me. He showed up and immediately got with Melanija? There was no fighting over him as I expected. I thought Jula and Melanija would actually fight over him for a while. But no, just the mothers argued. I have some issues with reading, and maybe it was just me, but it's sort of fast-paced yet slow? I'd give the book a 3.5/5 if I could, but I'll give it a 4.

[Mirjana]

Mislim da ljudi retardirani koji ne vole da čitaju knjige ne treba da se bave njihovim ocenama. Nemojte deco ocenjivati knjigu ako ste je samo u skoli na silu čitali a pored nje još samo erotske priče o analnom seksu na sajtovima koji se bave takvom vrstom literature. Pop Ćira i pop Spira je klasik pisan za ljude koji vole književnost i ne čitaju na silu, opstaće i posle vremena mobilnih telefona i genija koji bez kompjutera ne znaju ni gde stanuju.

[Nataša]

Iako Sremca volim da čitam, sa ovom se lektirom sada prvi put upoznajem. I ok, pojedini su mi segmenti smešni, ali mislim da ih ranije ne bih umela ceniti. Dakle: dobro je što je nisam pre čitala. Najveći plus ide za isticanje razlike između uloge naratora i pisca, a zanimljive su mi bile i pesme koje se na svadbama pevaju.

[Nemanja Golic]

Занимљив приступ комичним елементима и анегдотама, као централним мотивима дела. Ипак, радња помало монотона, мада у складу са психологијом јунака које одликује паланачки менталитет, који се пародира. Препоручујем, али не "топло".

[antique ana]

.......

[Krim]

Veoma veoma dosadno bezveze i gubljenje vremena

[Marina]

Svaka recenica je umetnost.

[Kristina Stefanovic]

Jedna od omiljenih lektira iz osnovne

[Stefan Mandic]

Ne

[Isidora]

Kakva ocena može biti za jedinu lektiru u osnovnoj koja je baš toliko smorila?
Možda bi mi se vise svidela kada bih je pročitala sada.

[Milica]

actually i gave it 0.5 stars if that is possible?.

[mica :3]

bojim se da mi nikada neće biti smešno

[Danica Grabovac]

I rearly give books 5 stars. I lover this one.

[Dzo]

3 zbog plot twistova

[Margarita Nikolajevna]

zašto nisam htela da čitam ovo u osnovnoj

[Stefan Vučevski]

Dok nisam napisao svoj, ovo mi je bio omiljeni srpski roman. Anegdotu o tuči dva popa koju je čuo, Sremac je pretvorio u duhovito i nikad dosadno delo. Moje mišljenje je da je ovo najvredniji klasik koji imamo.

[Ana]

Cute and charming :)