Ratno putovanje

by Mitra Mitrović

"Ova knjiga je moja stvarna ratna uspomena. U njoj su i događaji i imena pravi. Narodnooslobodilačka borba je moj najpuniji doživljaj komuniste – rat i fašističku okupaciju pretvorili smo u oružanu borbu za slobodu. Ova knjiga trebalo bi da bude dokaz šta sve mogu da učine ljudi poneseni borbom za svoje snove.

(...)

Rođena sam 1912. godine u Srbiji, u Užičkoj Požezi. Posle završene gimnazije u Užicu, došla sam 1930. u Beograd, na Univerzitet. Studirala sam srpski jezik i jugoslovensku književnost, diplomirala 1934. godine. Već na prvoj godini studija opredelila sam se definitivno politički, postala aktivna u naprednom studentskom pokretu, postala skojevac, a 1933. godine i član tada ilegalne Komunističke partije. Činila sam sve što se moglo da i svojom borbom doprinesem jačanju radničkog pokreta i borbi za socijalizam. „Ratno putovanje“ je deo tog mog životnog puta."

(iz predgovora Mitre Mitrović, izdanje iz 1971.)

230 pages, Unknown Binding

First published January 1, 1953

About the author

politician, feminist and writer

*
Among many other things, Mitra Mitrović was a leading female revolutionary of the communist movement in Yugoslavia during World War II and after the war she served as a minister of education of Serbia from 1945. to 1949.

However, she was excluded from politics in december 1954, after the fall to dissidence of Milovan Đilas (her ex husband).

Although sidelined from politics, she continued doing work related to education and schools until 1962. and in later years she dedicated her time to writing and translating.

Reviews

[Maja Solar · Rating 5 out of 5]

o radu u tada ilegalnoj Komunističkoj partiji (1930-ih), sa detaljima opisa neverovatnih načina, taktika, snalaženja i strategija rada; o begu iz logora na Banjici (u kojem bi sigurno bila streljana da je ostala); o radu na oslobođenoj teritoriji Užičke republike 1941; o povlačenju u Sandžak, potom na oslobođenu teritoriju Bihaćke republike i čitavom putu raznim predelima Jugoslavije tokom partizanske borbe; posebno o radu u redakciji ''Borbe'' u selu Drinići; o žensko-muškim odnosima i ulogama koje stvara partizanski pokret, o prilagođavanjima; o transformaciji ljubavi u vreme rata; o osnivanju AFŽ-a i o izlasku ratnih brojeva ''Žene danas''; o poginulim drugaricama i drugovima; o seljankama i seljacima, njihovim ambivalencijama, nepoverenjima i poverenjima, udaljavanjima i približavanjima partizanima; o četnicima i ustašama; o bitki na Sutjesci u kojoj je učestvovala; o preplitanjima vojne i partijske discipline; o gladi i bedi; o solidarnosti; o zanosu, o neverovatnom zanosu ljudi koji su oslobađali i gradili svoju zemlju... knjigu sam sve vreme čitala plačući, od lepote i zahvalnosti našim bakama i dekama, prabakama i pradekama za sve

[Bepina Vragec]

”Тешко да постоји већи бол у рату - ни онај за добрим другом није тежи - него кад се месецима стоји на ивици рођене земље, која постаје све даља, непозната, тоне на твоје очи у неку маглу, постаје мрачна и тајанствена: шта ли се тамо збива, је ли измрцварена и увређена, чека ли нас или је покорна? Има ли најмилијих синова или јој је раван и један и други, па не разликује сина од одрода?” (253)
[…]
“Многи људи и жене у Србији нису знали, а можда ни данас нису довољно свесни како су борци српских пролетерских бригада водили ту битку за њих, за Србију, и осветничком пушком враћали својој домовини љубав других народа.” (254)

Mitra Mitrović je bila iskusna aktivistkinja, pronicljiva žena, čvrstih vrednosnih opredeljenja.

Ovo je njena, hronološki data, ratna biografija, pisana ujedno da bude i svedočansto o ogromnom, i ne samo njenom, već kolektivnom zanosu u borbi za slobodu čitave generacije saboraca čiji se kratki portretii poimence u knjizi nižu (Peko, Koča, Đido, Cana Babović, Vukica Mitrović, Olga Alkalaj, Zaga Malivuk …. i brojna druga imena). Uložen je zaistra trud da pogled na rat bude ženski, da se iz tog ugla posmatra i piše. Emancipacija žena je Mitrina stalna preokupacija.

Interesantno da se kroz tekst suptilno provlače i pitanja koja će maligno buknuti decenijama kasnije. Na primer, odnos Srba sa drugim jugoslovenskim narodima (vidi citat!).
Mitra Mitrović (moglo bi se reći i decidirano) vidi Srbiju kao svoju zemlju, a rat sa partizanima provodi u drugim jugoslovenskim republika i dosta tačno dijagnostifikuje da je njoj - rođenoj u Požegi, beogradskoj studentkinji, komunistkinji i partizanki upravo NOB (Narodnooslobodilačka borba) - stvorio novu domovinu (širu od Srbije) i razvio osećaj povezanosti i pripadnosti toj novoj domovini.

Piše o bolnoj ravnodušnosti i ideološkoj dezorjentisanosti srpskog seljaka. Spominje strah od “Velike Srbije” među ženama u Hrvatskoj. Spominje naravno duboko usađenu potrebu za osvetom kod Srba koji su prošli traumu ustaštva u Lici. Kritikuje na jednom mestu ponašanje sovjetskih saveznika prilikom oslobođenja. A litararno je najubedljivija u poglavlju u kojem nabraja svoje brutalno pobijene ili poginule ratne drugarice koje slobodu neće doživeti.
Ima i o partizanskoj ljubavi - kroz koju metamorfozu prolaze i žena i odnos i sama emocija u ratnim okolnostima.

E sad, ovo je klasična, a u dobroj meri i službena biografija za ono vreme. Pre svega odmerena, a iskrena i ispovedna u meri u kojoj se to uopšte moglo 1953. godine u Jugoslaviji. Ovo je memoarsko štivo kojem visok književni kvalitet i nije bio primarni cilj. Evidentan je napor da se proživljeno promisli, sumira, prenese i sačuva od zaborava. Tekst vidno ima edukativan karakter.

U knjizi nema pikanterija. Cela je na partijskoj liniji,

Kuriozitet je da je samo godinu dana po objavljivanju (1953) Milovan Đilas pao sa vlasti (decembar 1954), čime je otpočela i višegodišnja politička izolacija Mitre Mitrović koja se završila njenim penzionisanjem sa 51 godinom života, 1963. godine.

Nastavaku se radujem u knjizi Otpisana : autobiografski zapisi

[Sesili · Rating 5 out of 5]

lektira, bgm.