What do you think?
Rate this book
Preko praga
„Iako sam zakoračio preko mnogo pragova, važni su za mene postali samo oni preko kojih zakoračimo u život.“
Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj, jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem…
Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka.
Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja.
Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“
Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj, jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem…
Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka.
Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja.
Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“
164 pages, Paperback
Published April 28, 2017
7 people are currently reading
49 people want to read
About the author
Vladika Grigorije
8 books16 followersGrigorije (svetovno Mladen Durić; Vareš, 17. decembar 1967) episkop je diseldorfski i njemački. Bivši je episkop zahumsko-hercegovački i primorski (1999—2018) i vikarni episkop humski (1999).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 24 of 24 reviews
Read
July 15, 2020Bez obzira što je Vladika jedan divan čovek, on ipak nije pisac.
Ovo je knjiga kojom je on predstavio sebe u svoj svojoj ljudskosti, emociji i lepoti, a u isto vreme i knjiga koja skreće pažnju na mnoštvo ratnih zločina počinjenih u 2 rata na prostorima Vladikinog rodnog kraja.
Moje zamerke su književnog tipa - loša struktura, priče je trebalo tematski uskladiti, ponavljanje motiva, prekidanje naracije da bi se dodala po neka nebitna referenca... Najuspelije su one priče u kojima nam autor pripoveda o događajima vezanim za njegovo detinjstvo - Prag, Lopta, Vozovi, šteta što ih nema više.
Mogu da razumem ovako visoku ocenu na GR isključivo u smislu autobiografske proze.
Ovo je knjiga kojom je on predstavio sebe u svoj svojoj ljudskosti, emociji i lepoti, a u isto vreme i knjiga koja skreće pažnju na mnoštvo ratnih zločina počinjenih u 2 rata na prostorima Vladikinog rodnog kraja.
Moje zamerke su književnog tipa - loša struktura, priče je trebalo tematski uskladiti, ponavljanje motiva, prekidanje naracije da bi se dodala po neka nebitna referenca... Najuspelije su one priče u kojima nam autor pripoveda o događajima vezanim za njegovo detinjstvo - Prag, Lopta, Vozovi, šteta što ih nema više.
Mogu da razumem ovako visoku ocenu na GR isključivo u smislu autobiografske proze.
September 21, 2018
Knjiga koja je našla put do mene u meni najtežim momentima. I zaista nije bitno koje si vjeroispovjesti ako vjeruješ u dobrotu i ljudskost.
I zaista,
nigdje toliko ljudi kao u jednom čovjeku.
I zaista,
nigdje toliko ljudi kao u jednom čovjeku.
September 16, 2017
Briljantna, na momente tužna i depresivna knjiga u kojoj se svako od nas, nesretnih Balkanaca može pronaći ili poistovjetiti sa glavnim akterima svake od priča. Topla preporuka za pročitati i imati u kućnoj biblioteci.
April 27, 2020
Knjiga koja se čita u jednom dahu, s obzirom da je piše vladika, očekivala sam više teologije, ali sam se iznenadila jednostavnošću pisanja i poučnim i zanimljivim pričama. Sve preporuke!
Read
June 7, 2025„У том болном погледу као на екрану стоји порука да је клање било узалудно. Свако може у том погледу прочитати истину - да више нема никога, ни њих, ни нас. Кад би макар ова прича могла бити благи облог за те очи. Знам, многи ће рећи: шта је један примјер људскости у односу на толика нечовјештва, клања и убијања. Ипак, не заборавимо да мала свјетиљка велики мрак претвори у ништавило. Тако и свако људско доброчинство има више снаге од свих зала.”
Владика пише нежно и са љубављу о местима и људима који су у његовом животу оставили дубоки траг. Пише и свим ужасима и бесмислу тог несрећног рата.
Ово је једна јако лепа, на делове тужна и меланхолична књижица. Заслужује сваку похвалу, посебно ако се узме у обзир да владика примарно и није писац. Браво.
Владика пише нежно и са љубављу о местима и људима који су у његовом животу оставили дубоки траг. Пише и свим ужасима и бесмислу тог несрећног рата.
Ово је једна јако лепа, на делове тужна и меланхолична књижица. Заслужује сваку похвалу, посебно ако се узме у обзир да владика примарно и није писац. Браво.
January 4, 2020
Malo me je zbunila ova visoka prosječna ocjena na Goodreadsu pa sam pomislio da je ovo neko baš kvalitetno književno djelo. Nažalost, nije. Ipak, vladika Grigorije nije pisac i bilo bi nepošteno od knjige očekivati bilo šta osim životne priče prožete teološkim temama, pisane u nekom svedenom, nepretencioznom stilu. Iako je autor vladika, ovo nije klasično teološko djelo, već je samo prožeto religijskim notama, a priče su obične, ljudske, narodske. Valjda otuda i popularnost i visoka ocjena koju stil i umjetnička vrijednost svakako ne opravdavaju, ali opravdava pristupačnost i altruistični, tolerantan i pomirljiv ton, i te kako značajan za Bosnu i Hercegovinu, ali i Balkan.
Neka bude četvorka, iako ne bih mogao reći da "really liked it".
Neka bude četvorka, iako ne bih mogao reći da "really liked it".
July 28, 2019
Животни приказни кои пленат со топлина на човечка душа, небитно на која вера и нација припаѓаат... Секоја приказна да биде патоказ за секој од нас во животот...
Приказни за болки, од кои се губи здивот, а солзите сами се ронат и го замаглуваат погледот...
Приказни за болки, од кои се губи здивот, а солзите сами се ронат и го замаглуваат погледот...
November 7, 2024
Najblaže rečeno, preterivanje je svrstati autora u istu grupu sa Andrićem, Selimovićem, Kočićem i ostalima, kako na poleđini knjige piše, pre svega jer autor i nije pisac po vokaciji. Ipak knjiga nije religijski-propagandno orijentisana, a glavne teme su ljudi, događaji i građevine sa hercegovačkog podneblja, kao i univerzalna tema borbe dobra i zla ipak prošarana određenom religijskom konotacijom. Nema previše patetike, već je sve pristojno nostalgično...
February 10, 2025
🕊 Владика проговара о људским судбинама и местима која су на њега оставила посебан траг. Књига се састоји од 23 приче које говоре о томе да човек где год ходи и камо год иде, увек налази на неком прагу, а да се главно питање састоји у томе како ће сам прећи те прагове.
🕊 Сваки читалац ће у књизи пронаћи нешто себи блиско. Већ након прве прочитане приче сам заплакао. Владика нас кроз читаву књигу води, као што духовни отац, пастир води своје стадо. Успут нас саветује како да се поставимо у злом времену и моли нас да будемо добри и човечни. Различитост треба да из нас изроди оно добро које ће победити и надвладати зло. Он људе не дели по националности, вери и другим одређењима. Прави једину и најважнију поделу на коју охрабрује и читаоце, а то је да постоје само људи и нељуди.
🕊 Издвојио бих приче "Завала", "Жива вода" и "Сакиб." Управо у тим причама владика показује изузетну храброст да искаже своје мишљење о темама које су болне за сва три народа у Босни, који су прошли ратне страхоте, чак и онда када то не иде у прилог његовог народа.
🕊 Књига је пуна људске душе. Исприповедане су приче о доброти која није у директној вези са "вером" већ са људскошћу, карактером и љубављу. Приче су приступачне обичном човеку, пуне су животних мудрости са тек мало пригодног хумора. Топло, питко за читање, са темама које позивају на духовно преиспитивање сваког појединца.
„Живот је једно непрекидно путовање до станице која ће нас највише обрадовати, до апсолутне среће, до мјеста на којем нема туге и бола, до мјеста сусрета са Оним који јесте и који чини да и ми јесмо. Свака пролазна радост је само пролазна, успутна станица. Зато су нам потребни возови. И путовања. Они нам откривају истину о пролазности и снагу чежње за Непролазним.“
🕊 Сваки читалац ће у књизи пронаћи нешто себи блиско. Већ након прве прочитане приче сам заплакао. Владика нас кроз читаву књигу води, као што духовни отац, пастир води своје стадо. Успут нас саветује како да се поставимо у злом времену и моли нас да будемо добри и човечни. Различитост треба да из нас изроди оно добро које ће победити и надвладати зло. Он људе не дели по националности, вери и другим одређењима. Прави једину и најважнију поделу на коју охрабрује и читаоце, а то је да постоје само људи и нељуди.
🕊 Издвојио бих приче "Завала", "Жива вода" и "Сакиб." Управо у тим причама владика показује изузетну храброст да искаже своје мишљење о темама које су болне за сва три народа у Босни, који су прошли ратне страхоте, чак и онда када то не иде у прилог његовог народа.
🕊 Књига је пуна људске душе. Исприповедане су приче о доброти која није у директној вези са "вером" већ са људскошћу, карактером и љубављу. Приче су приступачне обичном човеку, пуне су животних мудрости са тек мало пригодног хумора. Топло, питко за читање, са темама које позивају на духовно преиспитивање сваког појединца.
„Живот је једно непрекидно путовање до станице која ће нас највише обрадовати, до апсолутне среће, до мјеста на којем нема туге и бола, до мјеста сусрета са Оним који јесте и који чини да и ми јесмо. Свака пролазна радост је само пролазна, успутна станица. Зато су нам потребни возови. И путовања. Они нам откривају истину о пролазности и снагу чежње за Непролазним.“
July 8, 2020
Danas, kada pokušavaju da razapnu Grigorija Durića, moram da napišem više reči nego što bih inače na Goodreads-u. Pročitala sam u životu (kako se to obično kaže) sve živo i sa Istoka i Zapada, i teologiju i živote svetaca i knjige o objavama, itd. Grigorijevo "Preko praga" naizgled ima nameru da bude tek zapis o životu i detinjstvu a značajno je više od toga. Tako oseća moja jednostavna, verujuća duša, i nepogrešiva je u tome, jer srce i um svaki put zaigraju onako kao kada verujući čovek čita ili sluša Reč Božju. Pročitajte!
December 28, 2019
Da li je dovoljno ako kazem da sam se, citajuci tek 4. stranu ove knjige-rasplakala?!
Delo nije obimno, moze se procitati u dahu...ali ako se zamislite nad onim sto price kao poruku u sebi nose, onda je ova "knjizica" nesto sto treba gustirati i upijati polako.
Delo nije obimno, moze se procitati u dahu...ali ako se zamislite nad onim sto price kao poruku u sebi nose, onda je ova "knjizica" nesto sto treba gustirati i upijati polako.
March 5, 2020
Poprilicno rizican hod po ivici izmedju briljantnog i pateticnog , ali nas pisac ipak pazljivo prevede bez da skliznemo u patetiku. Price o dogadjajima kojima je svedok a istovremeno i emotivni stradalnik , price koje su ga dotakle i menjale na bolan nacin. Obavezno procitati...
March 15, 2024
Књига описује живот Владике Григорија у БиХ и почетак његовог пута.
Догађаји у књизи описују Његов живот, време рата, злочине почињене са обе стране.
Али са друге стране веома брилијантна, тужна а и додуше мало депресивна књига, уз то и доста поучна.
Догађаји у књизи описују Његов живот, време рата, злочине почињене са обе стране.
Али са друге стране веома брилијантна, тужна а и додуше мало депресивна књига, уз то и доста поучна.
October 15, 2017
Divno, a tuzno.
July 18, 2018
Knjiga koja vas istovremeno cini i setnim i srecnim.
August 9, 2018
Najbolja knjiga koju sam ikada pročitala.
November 11, 2018
Predivna knjiga. Emotivna.
November 21, 2019
Лепа и топла књига прича о једном храбром и несвакидашњем народу у једној дивној и Богом даној Земљи Херцеговој.
September 28, 2021
Stvarne priče, životne, a rečenice lepe i melodične. Čitala jednu po jednu i polako ih upijala. Priče retko čitam, ali za ove preporuka.
November 6, 2021
Lepo piše vladika, nekako mi milo dok čitam
June 4, 2022
Blage price o obicno-neobicnim ljudima i dogadjajima.
January 29, 2019
Zbirka priča. Poprilično lično i intimno. Autor u svom stilu pokušava da prati Andrića i Selimovića. Sve preporuke!
December 10, 2022
Lična zapažanja i crtice iz života jednog vladike. Napisano lepim jezikom.
January 21, 2018
Predivna knjiga koja izaziva spektar emocija, i oduševljenje, i ljutnju, tugu, sreću, bijes... Imala sam osjećaj da je ovo njegova lična ispovjest svima nama, sa konstantnom porukom da je krajnje vrijeme da volimo ljude zbog onoga što jesu, bez predrasuda o porijeklu. Mislim da u ovoj knjizi svako može naći nešto sebi blisko, neki pečat za koji misli da je baš njegov, i baš zato mislim da će se mnogima svidjeti. Ova knjiga ima jednu jasnu poruku, koju su nas učili roditelji, i koju mi trebamo širiti dalje, a to je da je jedina podjela našeg roda na LJUDE i NELJUDE. Ovo je ujedno i prva njegova knjiga koju sam pročitala, i kupila me i ohrabrila da pročitam i ostale.
"Prelazio sam i mnoge poznati pragove. Oni za mene nisu nikada poslali tako značajni. Nikada nisu odista postali moji. Takvi jedino postaju oni pragovi preko kojih zakoračimo u život."
"Smijeh ima neobičnu moć - otkriva svaku neiskrenost. U ljudskom smijehu ima i zrno tuge, jer se niko od nas nije sasvim oslobodio laži, grijeha i smrti. Zato je stepen naše slobode, pored ostalog, moguće mjeriti i iskrenošću našeg (o)smijeha."
"Pomislio sam kako sam živ umro i kako će mi sutra biti teško da se mrtav krećem među živima."
"Nosim u duši još nekoliko slika- bolnička soba u Klivlendu, ona na aparatima, u agoniji između života i smrti. Licem, očima i osmijehom oživljava mene zdravog i uplašenog, polumrtvog, grije mi srce pogledom."
"Kad god izgubim nadu, sreću i radost, sjetim se njenog pogleda, ustanem i krenem ispočetka."
"Prelazio sam i mnoge poznati pragove. Oni za mene nisu nikada poslali tako značajni. Nikada nisu odista postali moji. Takvi jedino postaju oni pragovi preko kojih zakoračimo u život."
"Smijeh ima neobičnu moć - otkriva svaku neiskrenost. U ljudskom smijehu ima i zrno tuge, jer se niko od nas nije sasvim oslobodio laži, grijeha i smrti. Zato je stepen naše slobode, pored ostalog, moguće mjeriti i iskrenošću našeg (o)smijeha."
"Pomislio sam kako sam živ umro i kako će mi sutra biti teško da se mrtav krećem među živima."
"Nosim u duši još nekoliko slika- bolnička soba u Klivlendu, ona na aparatima, u agoniji između života i smrti. Licem, očima i osmijehom oživljava mene zdravog i uplašenog, polumrtvog, grije mi srce pogledom."
"Kad god izgubim nadu, sreću i radost, sjetim se njenog pogleda, ustanem i krenem ispočetka."
Displaying 1 - 24 of 24 reviews