What do you think?
Rate this book
Proza duše
Autorka nastoji da ispravi, u velikoj meri površno pisanu, književnu istoriju o prozi srpske moderne. Govori, držeći se isključivo onih autora koje smatra najreprezentativnijim za moderan duh ondašnje proze, i njihovih najboljih ostvarenja, pokušavajući da preoblikuje sliku o kanonskim piscim srpske književnosti – Bori Stankoviću, Milutinu Uskokoviću, Veljku Milićeviću, Isidori Sekulić... Knjiga sugeriše na sve promene koje su se desile u pripoveci i romanu od formalnih, strukturalnih, narativnih do jezičkih i stilskih svojstava koje postaju i temelj za dalji razvoj srpske književnosti.
202 pages, Paperback
Published January 1, 2016
1 person is currently reading
9 people want to read
About the author
Jasmina Ahmetagić
14 books5 followersJasmina Ahmetagić rođena je 1970. u Beogradu. Diplomirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Autor je brojnih tekstova u književnim i naučnim listovima i časopisima, kao i monografija: Antički mit u prozi Borislava Pekića (2001), Potraga koja jesam: o prozi Vladana Dobrivojevića (2002), Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić / Pogled na teoriju (2005), Antropopeja: biblijski podtekst Pekićeve proze (2006), Dažd od živoga uglјevlјa (čitanje s Biblijom u ruci: proza Danila Kiša i Mirka Kovača) (2007), Zlostavlјanje i druge lјubavne pesme (2009), Priča o Narcisu zlostavlјaču: zlostavlјanje i književnost (2011), Nevidlјivo zbivanje: pravoslavna duhovnost u prozi Grigorija Božovića (2012).
Dobitnik je nagrade „Isidorijana“ za najbolјe knjige srpske književnosti u 2006. i 2007. godini (Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić / pogled na teoriju i Antropopeja: biblijski podtekst Pekićeve proze).
Ima zvanje vanrednog profesora. Trenutno je zaposlena u Institutu za srpsku kulturu – Priština (Leposavić), u zvanju višeg naučnog saradnika.
Autor je brojnih tekstova u književnim i naučnim listovima i časopisima, kao i monografija: Antički mit u prozi Borislava Pekića (2001), Potraga koja jesam: o prozi Vladana Dobrivojevića (2002), Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić / Pogled na teoriju (2005), Antropopeja: biblijski podtekst Pekićeve proze (2006), Dažd od živoga uglјevlјa (čitanje s Biblijom u ruci: proza Danila Kiša i Mirka Kovača) (2007), Zlostavlјanje i druge lјubavne pesme (2009), Priča o Narcisu zlostavlјaču: zlostavlјanje i književnost (2011), Nevidlјivo zbivanje: pravoslavna duhovnost u prozi Grigorija Božovića (2012).
Dobitnik je nagrade „Isidorijana“ za najbolјe knjige srpske književnosti u 2006. i 2007. godini (Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić / pogled na teoriju i Antropopeja: biblijski podtekst Pekićeve proze).
Ima zvanje vanrednog profesora. Trenutno je zaposlena u Institutu za srpsku kulturu – Priština (Leposavić), u zvanju višeg naučnog saradnika.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
January 23, 2021
Ne pristajući na opšta mesta u proučavanju (srpske) književnosti, Jasmina Ahmetagić jasno i ubedljivo pokazuje vrednosti zapostavljenih autora srpske moderne (Veljko Milićević i Leposava Mijušković), kao i različito vrednovanje opusa priznatih pisaca (Uskoković, Bora Stanković i i Isidora Sekulić). I ne zna se šta je veći izazov – vratiti se naizgled pokrivenim temama i pronaći nešto sasvim novo, ili pisati o nekom potpuno zanemarenom glasu. U obe opcije autorka je na visini zadatka – a posebno bih izdvojio izvrsne radove o Isidori, u kojima Skerlić doživljava svojevrsnu apologiju. Izuzetno je zanimljiva priča o tekstološkom životu „Pisama iz Norveške” – o postojanju dve verzije, čiji se kvalitet može sasvim različito oceniti, ali takođe i Isidorin ne baš najsjajniji odgovor Skerliću. O tome se mnogo toga može saznati u studiji, ali mene još više zanima odnos srpske i nordijske moderne, koja je nekoliko puta spomenuta, ali mislim da zaslužuje posebnu pažnju. Jedva čekam da uronim u to.
Iako je čitalački pristup Jasmine Ahmetagić poznat pre svega po vezi književnosti i psihologije, bilo bi nepravedno suziti ga samo na tu sponu, jer ima izuzetnih uvida vezanih za organizaciju pripovedanja i odlike stila, ali i za genezu tekstova. Ko želi, može pronaći pregršt tema za sebe, a tom lovu nikad kraja.
Takođe, ne treba zanemariti da Jasmina Ahmetagić ne beži od jasnog vrednovanja nečijeg stvaralaštva, što nije preterano često u današnjem proučavanju književnosti. Kao da postoji neki rizik od strašnog ogrešenja, neretko se pribegava ili generalizaciji ili interpretaciji koja zaobilazi vrednosni sud, što ima svoje razloge, ali nije dobro. Mišljenje o književnosti je uvek i mišljenje o vrednostima, a u mnogim tuđim mimoilaženjima, pronalazim se više nego u poluzainteresovanim odobravanjima. Za Jasminu Ahmetagić vrednovanje nije hrabrost, već nužnost u kritičkoj dužnosti.
A otkud „Proza duše”? Naslov mi je izmicao – čak mi se i nije sviđao – bio mi je previše „nadušen” za jednu monografiju. Međutim, ta ista duša najbolji je pokazatelj moderne kao perioda transofrmacija i ujedno želje da se nešto od svih promena sačuva, zaštiti. Kontekstualizovani kroz prizmu moderne, Borini junaci pate drukčije: njima vreme, odnosno, društvo u vremenu, ne dozvoljavaju da zakorače tamo gde bi mogli, i to ne zbog bilo kakvih materijalnih okolnosti, već različitog emocionalnog horizonta. I kod Bore i kod svih spomenutih autora događa se jedno fino trenje između očekivanja današnje i bivše savremenenosti, koje može prevrednovati i njih i nas. Tu se krije ta duša teksta, u trenju.
Ako neko baš hoće da se igra – može da stavi jednu zapetu – „Proza, duše”.
U-tvare
vare.
Iako je čitalački pristup Jasmine Ahmetagić poznat pre svega po vezi književnosti i psihologije, bilo bi nepravedno suziti ga samo na tu sponu, jer ima izuzetnih uvida vezanih za organizaciju pripovedanja i odlike stila, ali i za genezu tekstova. Ko želi, može pronaći pregršt tema za sebe, a tom lovu nikad kraja.
Takođe, ne treba zanemariti da Jasmina Ahmetagić ne beži od jasnog vrednovanja nečijeg stvaralaštva, što nije preterano često u današnjem proučavanju književnosti. Kao da postoji neki rizik od strašnog ogrešenja, neretko se pribegava ili generalizaciji ili interpretaciji koja zaobilazi vrednosni sud, što ima svoje razloge, ali nije dobro. Mišljenje o književnosti je uvek i mišljenje o vrednostima, a u mnogim tuđim mimoilaženjima, pronalazim se više nego u poluzainteresovanim odobravanjima. Za Jasminu Ahmetagić vrednovanje nije hrabrost, već nužnost u kritičkoj dužnosti.
A otkud „Proza duše”? Naslov mi je izmicao – čak mi se i nije sviđao – bio mi je previše „nadušen” za jednu monografiju. Međutim, ta ista duša najbolji je pokazatelj moderne kao perioda transofrmacija i ujedno želje da se nešto od svih promena sačuva, zaštiti. Kontekstualizovani kroz prizmu moderne, Borini junaci pate drukčije: njima vreme, odnosno, društvo u vremenu, ne dozvoljavaju da zakorače tamo gde bi mogli, i to ne zbog bilo kakvih materijalnih okolnosti, već različitog emocionalnog horizonta. I kod Bore i kod svih spomenutih autora događa se jedno fino trenje između očekivanja današnje i bivše savremenenosti, koje može prevrednovati i njih i nas. Tu se krije ta duša teksta, u trenju.
Ako neko baš hoće da se igra – može da stavi jednu zapetu – „Proza, duše”.
U-tvare
vare.
Displaying 1 of 1 review