What do you think?
Rate this book
Brodolom
Zasnovano na istinitoj priči o najvećoj rečnoj katastrofi u srcu Beograda.
Jedan brod je 9. septembra 1952. godine svoje putovanje završio na rečnom dnu. Za samo nekoliko minuta, u centru Beograda, udavilo se više od stotinu ljudi. Ali po nalogu vlasti odlučeno je da s brodom potone i – istina. Za tragediju niko nije odgovarao, mesto nesreće nikada nije obeleženo, a naslovne strane dnevnih novina ignorisale su ovaj događaj. S brodom su potonuli i bitni podaci o stradalima, što će uticati na mnoge živote.
Gotovo pola veka kasnije, Sonja Knežević i Milovan Krstić odvojeno ispituju šta se tog 9. septembra 1952. tačno događalo na brodu. Sonja će doći do neočekivanih saznanja o zabranjenoj vezi dvoje putnika: svog oca, udbaša, i njegove ljubavnice, „četničke“ ćerke. Milovan će saznati na koji način je, za razliku od svoje porodice, preživeo brodolom. Pošto se u Sonjinom i Milovanovom bavljenju tragedijom pominju isti ljudi, njihove „istrage“ neizbežno će se ukrstiti...
„Oko jednog realnog događaja s polovine prošlog veka, nesreće broda Niš u centru Beograda, Vlada Arsić je filigranskim umećem ispleo mrežu priče koja se čita sa uživanjem i napetošću. Veštinom reditelja trilera, dozirajući nove činjenice i preplićući sudbine svojih junaka, aktera izgradnje socijalizma u Jugoslaviji i nemih posmatrača njegovog kraja, pisac čitaocima daje svevremenu sagu o vlasti i moći, ali i ljubavi koja u njihovoj blizini nužno biva izneverena...“ Momčilo Petrović, Blic
Jedan brod je 9. septembra 1952. godine svoje putovanje završio na rečnom dnu. Za samo nekoliko minuta, u centru Beograda, udavilo se više od stotinu ljudi. Ali po nalogu vlasti odlučeno je da s brodom potone i – istina. Za tragediju niko nije odgovarao, mesto nesreće nikada nije obeleženo, a naslovne strane dnevnih novina ignorisale su ovaj događaj. S brodom su potonuli i bitni podaci o stradalima, što će uticati na mnoge živote.
Gotovo pola veka kasnije, Sonja Knežević i Milovan Krstić odvojeno ispituju šta se tog 9. septembra 1952. tačno događalo na brodu. Sonja će doći do neočekivanih saznanja o zabranjenoj vezi dvoje putnika: svog oca, udbaša, i njegove ljubavnice, „četničke“ ćerke. Milovan će saznati na koji način je, za razliku od svoje porodice, preživeo brodolom. Pošto se u Sonjinom i Milovanovom bavljenju tragedijom pominju isti ljudi, njihove „istrage“ neizbežno će se ukrstiti...
„Oko jednog realnog događaja s polovine prošlog veka, nesreće broda Niš u centru Beograda, Vlada Arsić je filigranskim umećem ispleo mrežu priče koja se čita sa uživanjem i napetošću. Veštinom reditelja trilera, dozirajući nove činjenice i preplićući sudbine svojih junaka, aktera izgradnje socijalizma u Jugoslaviji i nemih posmatrača njegovog kraja, pisac čitaocima daje svevremenu sagu o vlasti i moći, ali i ljubavi koja u njihovoj blizini nužno biva izneverena...“ Momčilo Petrović, Blic
- GenresHistorical Fiction
280 pages, Kindle Edition
First published April 24, 2014
2 people are currently reading
65 people want to read
About the author
Vlada Arsić
15 books32 followersVlada Arsić, novinar, istraživač, autor romana "Lopatanje đavola" i dugogodišnji saradnik brojnih listova i časopisa, rođen je u Beogradu, 1963. godine. Novinarsku karijeru započeo je 1985. godine u Voždovačkim novinama, i do sada zabeležio na stotine reportaža o ljudima i sudbinama. Pisao je za NON, magazin Bre, Ilustrovanu politiku i Nacionalnu reviju, uređivao u Horizontu, reviji Sat i dnevnim novinama Press.
Živi u Beogradu.
Živi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 9 of 9 reviews
September 13, 2020
Knjiga „Brodolom“ je odličan primer spoja istraživačkog novinarstva i sjajnog osećaja za građenje priče na više istorijskih paralela sa velikim brojem aktera.
Vlada Arsić nas ovde upoznaje sa najvećom tragedijom na rekama u Srbiji, čuvenom „Titaniku” sa ovih prostora, o kome se jako malo zna. Naime, 9. septembra 1952. godine se dogodila teška nesreća u kojoj se, usled nevremena, prevrnuo brod „Niš“ koji je prevozio putnike na relaciji Beograd-Zemun. Živote je izgubilo više od sto ljudi, ali se precizan broj nikada nije saznao ili se zataškavao. O ovoj tragediji se jako malo govorilo u javnosti i još manje pisalo o istoj. I baš o tom misterioznom trenutku „novinarskog ćutanja” (svega nekoliko listova izveštavalo, na sporednim stranama i ukratko), Arsić nam nudi odgovore i tumačenja kroz svoje likove koji su povezani sa ovom nesrećom na Dunavu.
Autor, ujedno, opisuje i epohu/e u kojima su akteri ove priče prisutni kroz niz stvari koje ih međusobno povezuje. Njihove životne priče se igrom slučaja spajaju u niz drama, koje se odvijaju paralelno kroz nekoliko vremenskih perioda. I ne samo to, ova priča govori o tome kako izgledaju ljubavni 'višeuglovi' i kako neke odluke koje povučemo i donesemo u sopstvenom životu mogu uticati na naše naslednike. Zaninljivo je razmišljati o tome šta to žanjemo na osnovu onoga što su naši roditelji posejali, ali i o tome šta će čekati one koji nas nasleđuju.
Brodolom je tako priča o potapanju broda, ali i priča o potapanju nečijih života i sudbina. Neke je utopila reka, dok je neke 'utopio' život. I u jednon i u drugom slučaju stoji neki misteriozni veo, a sama radnja knjige nas prosto tera da taj veo pomerimo i saznamo šta se krije iza njega.
Vlada Arsić nas ovde upoznaje sa najvećom tragedijom na rekama u Srbiji, čuvenom „Titaniku” sa ovih prostora, o kome se jako malo zna. Naime, 9. septembra 1952. godine se dogodila teška nesreća u kojoj se, usled nevremena, prevrnuo brod „Niš“ koji je prevozio putnike na relaciji Beograd-Zemun. Živote je izgubilo više od sto ljudi, ali se precizan broj nikada nije saznao ili se zataškavao. O ovoj tragediji se jako malo govorilo u javnosti i još manje pisalo o istoj. I baš o tom misterioznom trenutku „novinarskog ćutanja” (svega nekoliko listova izveštavalo, na sporednim stranama i ukratko), Arsić nam nudi odgovore i tumačenja kroz svoje likove koji su povezani sa ovom nesrećom na Dunavu.
Autor, ujedno, opisuje i epohu/e u kojima su akteri ove priče prisutni kroz niz stvari koje ih međusobno povezuje. Njihove životne priče se igrom slučaja spajaju u niz drama, koje se odvijaju paralelno kroz nekoliko vremenskih perioda. I ne samo to, ova priča govori o tome kako izgledaju ljubavni 'višeuglovi' i kako neke odluke koje povučemo i donesemo u sopstvenom životu mogu uticati na naše naslednike. Zaninljivo je razmišljati o tome šta to žanjemo na osnovu onoga što su naši roditelji posejali, ali i o tome šta će čekati one koji nas nasleđuju.
Brodolom je tako priča o potapanju broda, ali i priča o potapanju nečijih života i sudbina. Neke je utopila reka, dok je neke 'utopio' život. I u jednon i u drugom slučaju stoji neki misteriozni veo, a sama radnja knjige nas prosto tera da taj veo pomerimo i saznamo šta se krije iza njega.
January 31, 2026
Sve dok na književnu scenu nije izašao “Brodolom” jedan čovek beše samo broj, statistički podatak. Beše jedno od imena na dugačkom spisku nastradalih. Srpski “Titanik” i taj 9. septembar 1952. godine, tek kroz Vladinu knjigu (jer pre objavljivanja knjige niko se i nije pozabavio ovom temom) podseća na događaj koji nije smeo da ostane u senci, događaj koji nije smeo da se zaboravi.
Ipak, ovaj roman ne doživeh kao puko opisivanje (pod vodu skrajnute) tragedije već kao složeno, višeslojno književno delo koje prevazilazi okvire klasične naracije i ulazi u prostor duboke psihološke analize. Iako se, na prvi pogled, može učiniti da je reč o priči vezanoj za jedan tragičan događaj, tokom čitanja postaje jasno da je centralna tema romana unutrašnji slom pojedinca, odnosno proces suočavanja sa krivicom, odgovornošću i sopstvenom savešću. Upravo taj psihološki aspekt romana na mene je ostavio najdublji utisak.
“Zaključio je da su ljudi obični crvi, bića nemoćna da išta promene ili preduprede i da je, možda, nesreća svakog od njih unapred određena i zakovana nedokučivom božjom promisli.”
Arsić ne gradi radnju kroz dinamične spoljašnje događaje, već kroz tok misli, sećanja i unutrašnjih preispitivanja junaka. Tokom čitanja, imala sam osećaj da sam stalno prisutna u njegovoj svesti, što je kod mene umelo da izazove snažan osećaj teskobe, ali i duboko razumevanje njegovog stanja.
“E, moj sinko… Sa Gospodom nema igre, bez obzira da li u njega veruješ ili ne. Svakom je dato da radi šta hoće, ali ne i dokle hoće. Kad-tad se sve naplati, loše ili dobro svejedno, a po tome se i duša odmerava. Ili se posveti ili se u oganj baci.”
Posebno dotaknuta temom krivice, koja je u romanu prikazana kao trajno stanje, a ne kao prolazni osećaj, tumarala sam stranicama. Posmatrala sam glavnog junaka koji ne može da pronađe svoj mir jer se neprestano vraća u prošlost gde ga sopstvene greške dočekuju. Taj motiv sam doživela kao univerzalan i blizak svakom čoveku, jer se u njemu prepoznaje strah od odluka i njihovih posledica. Čitajući roman, često sam se i sama zapitala u kojoj meri je moguće osloboditi se krivice i da li je čovek sposoban da sam sebi oprosti.
Čitavom doživljaju knjige doprineo je Arsićev jezik koji je sveden, precizan i lišen patetike, ali istovremeno izuzetno emotivan. Kratke i misaone rečenice pojačavaju osećaj unutrašnje napetosti, a opisi su, na neki način, podređeni psihološkom stanju junaka. Ni u jednom momentu nisam imala utisak da mi autor nameće neku svoju emociju, već da ih u meni postepeno budi.
Ono što posebno volim u književnim delima jeste simbolika, u ovom slučaju, naslova. Čini mi se da sam naslov igra ključnu ulogu u razumevanju romana. Brodolom u ovom književnom delu ne označava samo fizičku katastrofu, već i potpuni gubitak unutrašnje ravnoteže i identiteta. Taj simbol je (bar meni) nešto nalik upozorenju na to da se čovek može slomiti i onda kada deluje racionalno i, po svoj prilici, stabilno. Upravo ta suprotnost između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta junaka čini roman izuzetno snažnim i uverljivim.
Onaj intezivni, emotivni doživljaj romana nije nestao ni nakon zatvaranja poslednje stranice ove knjige nego se dodatno produbio. To je ono što najviše volim kod knjige: da ne prestane njeno dejstvo u trenutku kada završim sa čitanjem.
Zbog svega navedenog, smatram da ovo jeste jedno ozbiljno štivo koje spaja psihološku analizu i emotivnu dubinu; štivo koje se izdvaja jasnom tematskom usmerenošću, doslednim pripovednim postupkom i snažnom simbolikom. Sa ličnog stanovišta, ovo je knjiga koja me je naterala na (samo)preispitivanje i suočavanje sa neprijatnim, ali važnim pitanjima o ljudskoj prirodi. Upravo u toj ravnoteži između analitičkog i emotivnog vidim njenu najveću vrednost.
Ipak, ovaj roman ne doživeh kao puko opisivanje (pod vodu skrajnute) tragedije već kao složeno, višeslojno književno delo koje prevazilazi okvire klasične naracije i ulazi u prostor duboke psihološke analize. Iako se, na prvi pogled, može učiniti da je reč o priči vezanoj za jedan tragičan događaj, tokom čitanja postaje jasno da je centralna tema romana unutrašnji slom pojedinca, odnosno proces suočavanja sa krivicom, odgovornošću i sopstvenom savešću. Upravo taj psihološki aspekt romana na mene je ostavio najdublji utisak.
“Zaključio je da su ljudi obični crvi, bića nemoćna da išta promene ili preduprede i da je, možda, nesreća svakog od njih unapred određena i zakovana nedokučivom božjom promisli.”
Arsić ne gradi radnju kroz dinamične spoljašnje događaje, već kroz tok misli, sećanja i unutrašnjih preispitivanja junaka. Tokom čitanja, imala sam osećaj da sam stalno prisutna u njegovoj svesti, što je kod mene umelo da izazove snažan osećaj teskobe, ali i duboko razumevanje njegovog stanja.
“E, moj sinko… Sa Gospodom nema igre, bez obzira da li u njega veruješ ili ne. Svakom je dato da radi šta hoće, ali ne i dokle hoće. Kad-tad se sve naplati, loše ili dobro svejedno, a po tome se i duša odmerava. Ili se posveti ili se u oganj baci.”
Posebno dotaknuta temom krivice, koja je u romanu prikazana kao trajno stanje, a ne kao prolazni osećaj, tumarala sam stranicama. Posmatrala sam glavnog junaka koji ne može da pronađe svoj mir jer se neprestano vraća u prošlost gde ga sopstvene greške dočekuju. Taj motiv sam doživela kao univerzalan i blizak svakom čoveku, jer se u njemu prepoznaje strah od odluka i njihovih posledica. Čitajući roman, često sam se i sama zapitala u kojoj meri je moguće osloboditi se krivice i da li je čovek sposoban da sam sebi oprosti.
Čitavom doživljaju knjige doprineo je Arsićev jezik koji je sveden, precizan i lišen patetike, ali istovremeno izuzetno emotivan. Kratke i misaone rečenice pojačavaju osećaj unutrašnje napetosti, a opisi su, na neki način, podređeni psihološkom stanju junaka. Ni u jednom momentu nisam imala utisak da mi autor nameće neku svoju emociju, već da ih u meni postepeno budi.
Ono što posebno volim u književnim delima jeste simbolika, u ovom slučaju, naslova. Čini mi se da sam naslov igra ključnu ulogu u razumevanju romana. Brodolom u ovom književnom delu ne označava samo fizičku katastrofu, već i potpuni gubitak unutrašnje ravnoteže i identiteta. Taj simbol je (bar meni) nešto nalik upozorenju na to da se čovek može slomiti i onda kada deluje racionalno i, po svoj prilici, stabilno. Upravo ta suprotnost između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta junaka čini roman izuzetno snažnim i uverljivim.
Onaj intezivni, emotivni doživljaj romana nije nestao ni nakon zatvaranja poslednje stranice ove knjige nego se dodatno produbio. To je ono što najviše volim kod knjige: da ne prestane njeno dejstvo u trenutku kada završim sa čitanjem.
Zbog svega navedenog, smatram da ovo jeste jedno ozbiljno štivo koje spaja psihološku analizu i emotivnu dubinu; štivo koje se izdvaja jasnom tematskom usmerenošću, doslednim pripovednim postupkom i snažnom simbolikom. Sa ličnog stanovišta, ovo je knjiga koja me je naterala na (samo)preispitivanje i suočavanje sa neprijatnim, ali važnim pitanjima o ljudskoj prirodi. Upravo u toj ravnoteži između analitičkog i emotivnog vidim njenu najveću vrednost.
April 3, 2021
Suočavanje sa prošlošću često zna da bude neprijatno, ali je ponekad i to neophodno da bismo bolje razumeli sadašnjost, a time i budućnost
May 4, 2014
"Prica o majci" Vlade Arsica je jedini clanak koji me je uspeo da me rasplace (cak i prilikom drugog citanja). BTW Komentar na strani "Ja se rasplakah" nije moj :) I to je uglavnom i jedini razlog zasto sam uzeo da citam "Brodolom".
Posle "Price o majci" ocekivanja su mi bila prevelika i uglavnom opravdana. "Brodolom" je dobro osmisljen, emotivni triler i jedina zamerka je novinarski stil pisanja, sto opet gubi smisao kad je pisac po profesiji novinar.
Posle "Price o majci" ocekivanja su mi bila prevelika i uglavnom opravdana. "Brodolom" je dobro osmisljen, emotivni triler i jedina zamerka je novinarski stil pisanja, sto opet gubi smisao kad je pisac po profesiji novinar.
January 1, 2021
Po meni, ovo je najbolja knjiga Vlade Arsica, predivna prica o malo poznatom dogadjaju iz nase istorije. Definitivno knjiga koju cu sigurno procitati vise puta.
February 14, 2022
Knjiga za svaku preporuku. Odlično napisana, sjajno prati priču i dočarava period posleratnog društva.
April 1, 2022
Priča koja veže istoriju, emocije, brojne aktore, tajne... Velika preporuka.
April 10, 2022
Briljantno, uzbudljivo, neizvesno, misteriozno.....👌👌👌
February 6, 2020
Druga za redom Vladina knjiga i naravno velika preporuka.
Displaying 1 - 9 of 9 reviews