What do you think?
Rate this book
Face de lune #1-3
Moon Face
The arrival of the mute "wave tamer" Moon Face turns the tiny island of Damanuestra upside down, threatening the oppressive political and religious hierarchies. Comic book legends Alejandro Jodorowsky and Francois Boucq join forces once more in this uplifting and surreal satirical tale of strange magic and revolutionary freedom.
248 pages, Hardcover
Published June 27, 2018
6 people are currently reading
84 people want to read
About the author
Alejandro Jodorowsky
692 books1,940 followersAlso credited as Alexandro Jodorowsky
Better known for his surreal films El Topo and The Holy Mountain filmed in the early 1970s, Alejandro Jodorowsky is also an accomplished writer of graphic novels and a psychotherapist. He developed Psychomagic, a combination of psychotherapy and shamanic magic. His fans have included John Lennon and Marilyn Manson.
Better known for his surreal films El Topo and The Holy Mountain filmed in the early 1970s, Alejandro Jodorowsky is also an accomplished writer of graphic novels and a psychotherapist. He developed Psychomagic, a combination of psychotherapy and shamanic magic. His fans have included John Lennon and Marilyn Manson.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 21 of 21 reviews
July 13, 2019
Ehhhh, this was just okay. Similarly to Morrison, I think Jodo has a lot of great ideas but sometimes the execution isn’t the best.
August 2, 2018
The outstanding aspect of this text is Boucq's art. Beautiful! Jodorowsky's story is compelling, although wild and meandering, at times. But this is to be expected of Jodorowsky. It's if he's coming up with the ideas on the fly, going from one story event to another, sometimes in ways that are not as clearly connected and that seem ridiculous (e.g., Moon Face and his friends being carried to the desert on a bed of flying seagulls). But its Boucq's work that makes this story so engaging. He was able to take Jodorowsky's disparate ideas and represent them in a more cohesive visual narrative.
October 7, 2020
Recommended, highly.
December 12, 2022
Izuzetno zabavan i težak za čitanje. Težak u smislu da sam se nakon pročitane grafičke novele osećao kao da sam radio težak fizički posao.
Postoji princip (koji u poslu često primenjujem) koji kaže da je kreativni proces "gotov ne onda kada više nemaš šta da dodaš već kada nemaš više šta da oduzmeš". Jodorowsky je autor kod koga je pisanje gotovo tek kada nema apsolutno ništa više šta da doda. Sve je strpao u priču što je mogao i imam utisak da neka vrsta naknadne trijaže ne postoji. Sve su to interesantni koncepti, ali u jednom trenutku bude naporno jer Jodorowsy u ovoj noveli ne daje predaha čitaocu bacajući ga iz bizarnosti u bizarnost svakim okretanjem stranice.
Mana Jodorowskyog u ovoj knjizi je što je njemu neka ideja zanimljiva samo neko vreme i da ubrzo traži novi izazov, ne razrađujući ideju do kraja. Jodorowsky bi bio sjajan lik kao konsultant koji daje plot priče a posle ga neko drugi oblikuje i razrađuje do kraja. Pošto u ovoj knjizi Jodorowsky radi sve sam, on sipa ideje i koncepte ali ne razrađujući ih do kraja i iz ove knjige je moglo izaći 10 knjiga koja bi se svaka bavila nekim od njegovih ideja.
Sreća u svemu tome je da su koncepti i ideje koje Jodorowsky daje izuzetno zabavni čime i ne dozvoljavaju čitaocu da ispusti ovu knjigu iz ruku. Suludo bi bilo nabrajati čime se sve Jodorowsky bavi u ovoj knjizi jer ima toliko toga, ali važno je napomenuti grotesku i bizarnost likova i događaja koji su konstanta i lestvica bizarnosti se vrlo često podiže na sledeći nivo.
Ono što je takođe mana je što je ova knjiga rađena iz tri faze u velikim vremenskim intervalima i stiče se utisak da je sa svakom narednom fazom Jodorowsky menjao ideju i fokus. Srećom, zbog stila pisanja, prelaženje sa faze na fazu i nije toliko strašno jer kao što rekoh puno je toga ovde ispričano da bi promena fokusa dešavanja bila previše sporna.
Toliko toga ima da je neminovno da će svaki iskusniji čitalac pronaći puno toga za sebe. Neke od ideja koji su se meni lično najviše dopale su sam lik Mesečevog lica kao lika bez lika. Iako je koncept uvođenja nečega drugačijeg u sterilno okruženje tema koja je eksploatisana, meni je uvek zabavna i Jodorowsky to ovde radi na vrlo interesantan način. Svet u kome se dešava radnja je takođe vrlo zabavan, pod čime mislim na ostrvo, grad, vreme i tehnologiju kao i političko i religijsko uređenje. Radnja se dešava u nekoj vrsti "distopijske prošlosti" obzirom na tehnološku zastarelost koja stvara neki retro cyber punk šmek koji je fenomenalan.
Sve ovo možda i ne bi bilo tako sjajno da nije Boucqa koji je sve ovo nacrtao. Grafika je vizuelni masterpiece i davno nisam video bolju saradnju scenariste i crtača. Svet koji je Jodorowsky osmislio je Boucq podigao na mnogo viši nivo. Gradovi, ljudi, kadrovi, tehologija... Boucq je uspeo da ih oživi i prenese na papir tako da bizarnost i groteska u priči zaista budu verno prenešeni.
Dinamika priče koja je vrlo zahtevna i nabijena uspeva da bude koliko toliko amortizovana fenomenalnim crtežom koji tera da se ipak napravi neka pauza i da se uživa u kadrovima, pogotovo veliki kadrovi scene velikog talasa su fenomenalni. Likovi i njihova lica i karakterizacija kroz crtež su takođe sjajno urađeni i iako sam čitao "Njujuroški triptih" koji je odličan, mislim da Boucqu mnogo više leži ovakva priča i stil koji ima Jodorowsky.
Čitao sam Fibrino izdanje (u trenutku pisanja reviewa nije ga bilo kao edicije) koje je standardno fenomenalno urađeno kao deo Kolorke, ali.....! Ovo mi je već drugi put u kratkom vremenskom roku da nailazim na Fibru sa lošim prevodom, iako sam pročitao popriličnu količinu Fibre. Do sada nikad nisam gledao ko je provodilac, ali se ispostavilo da u suštini oba puta kada sam imao problema sa prevodom to su to bili prevodi Darka Macana. Macan ni u Mesečevom licu nije na visini zadatka i generalno za konzumente Fibre likovi koje Macan prevodi počinju da zvuče isto što bi trebalo da je nemoguće je ne potiču od istih autora. Macan ličnim pečatom daje da Isha iz "Mjesečevog lica" zvuči poput Erice Slaughter iz "Nešto nam ubija djecu" koristeći iste konstrukcije rečenica i isti slang. Takođe, Macanov prevod deluje da je bez lekture i obiluje pravopisnim greškama i progutanim slovima.
Sve u svemu sjajan roman, fenomenalno nacrtan, koji će sigurno svakog čitaoca ostaviti dugo vremena posle da preispituje neke ideje ovog stripa, a nije li to poenta čitanja?
Postoji princip (koji u poslu često primenjujem) koji kaže da je kreativni proces "gotov ne onda kada više nemaš šta da dodaš već kada nemaš više šta da oduzmeš". Jodorowsky je autor kod koga je pisanje gotovo tek kada nema apsolutno ništa više šta da doda. Sve je strpao u priču što je mogao i imam utisak da neka vrsta naknadne trijaže ne postoji. Sve su to interesantni koncepti, ali u jednom trenutku bude naporno jer Jodorowsy u ovoj noveli ne daje predaha čitaocu bacajući ga iz bizarnosti u bizarnost svakim okretanjem stranice.
Mana Jodorowskyog u ovoj knjizi je što je njemu neka ideja zanimljiva samo neko vreme i da ubrzo traži novi izazov, ne razrađujući ideju do kraja. Jodorowsky bi bio sjajan lik kao konsultant koji daje plot priče a posle ga neko drugi oblikuje i razrađuje do kraja. Pošto u ovoj knjizi Jodorowsky radi sve sam, on sipa ideje i koncepte ali ne razrađujući ih do kraja i iz ove knjige je moglo izaći 10 knjiga koja bi se svaka bavila nekim od njegovih ideja.
Sreća u svemu tome je da su koncepti i ideje koje Jodorowsky daje izuzetno zabavni čime i ne dozvoljavaju čitaocu da ispusti ovu knjigu iz ruku. Suludo bi bilo nabrajati čime se sve Jodorowsky bavi u ovoj knjizi jer ima toliko toga, ali važno je napomenuti grotesku i bizarnost likova i događaja koji su konstanta i lestvica bizarnosti se vrlo često podiže na sledeći nivo.
Ono što je takođe mana je što je ova knjiga rađena iz tri faze u velikim vremenskim intervalima i stiče se utisak da je sa svakom narednom fazom Jodorowsky menjao ideju i fokus. Srećom, zbog stila pisanja, prelaženje sa faze na fazu i nije toliko strašno jer kao što rekoh puno je toga ovde ispričano da bi promena fokusa dešavanja bila previše sporna.
Toliko toga ima da je neminovno da će svaki iskusniji čitalac pronaći puno toga za sebe. Neke od ideja koji su se meni lično najviše dopale su sam lik Mesečevog lica kao lika bez lika. Iako je koncept uvođenja nečega drugačijeg u sterilno okruženje tema koja je eksploatisana, meni je uvek zabavna i Jodorowsky to ovde radi na vrlo interesantan način. Svet u kome se dešava radnja je takođe vrlo zabavan, pod čime mislim na ostrvo, grad, vreme i tehnologiju kao i političko i religijsko uređenje. Radnja se dešava u nekoj vrsti "distopijske prošlosti" obzirom na tehnološku zastarelost koja stvara neki retro cyber punk šmek koji je fenomenalan.
Sve ovo možda i ne bi bilo tako sjajno da nije Boucqa koji je sve ovo nacrtao. Grafika je vizuelni masterpiece i davno nisam video bolju saradnju scenariste i crtača. Svet koji je Jodorowsky osmislio je Boucq podigao na mnogo viši nivo. Gradovi, ljudi, kadrovi, tehologija... Boucq je uspeo da ih oživi i prenese na papir tako da bizarnost i groteska u priči zaista budu verno prenešeni.
Dinamika priče koja je vrlo zahtevna i nabijena uspeva da bude koliko toliko amortizovana fenomenalnim crtežom koji tera da se ipak napravi neka pauza i da se uživa u kadrovima, pogotovo veliki kadrovi scene velikog talasa su fenomenalni. Likovi i njihova lica i karakterizacija kroz crtež su takođe sjajno urađeni i iako sam čitao "Njujuroški triptih" koji je odličan, mislim da Boucqu mnogo više leži ovakva priča i stil koji ima Jodorowsky.
Čitao sam Fibrino izdanje (u trenutku pisanja reviewa nije ga bilo kao edicije) koje je standardno fenomenalno urađeno kao deo Kolorke, ali.....! Ovo mi je već drugi put u kratkom vremenskom roku da nailazim na Fibru sa lošim prevodom, iako sam pročitao popriličnu količinu Fibre. Do sada nikad nisam gledao ko je provodilac, ali se ispostavilo da u suštini oba puta kada sam imao problema sa prevodom to su to bili prevodi Darka Macana. Macan ni u Mesečevom licu nije na visini zadatka i generalno za konzumente Fibre likovi koje Macan prevodi počinju da zvuče isto što bi trebalo da je nemoguće je ne potiču od istih autora. Macan ličnim pečatom daje da Isha iz "Mjesečevog lica" zvuči poput Erice Slaughter iz "Nešto nam ubija djecu" koristeći iste konstrukcije rečenica i isti slang. Takođe, Macanov prevod deluje da je bez lekture i obiluje pravopisnim greškama i progutanim slovima.
Sve u svemu sjajan roman, fenomenalno nacrtan, koji će sigurno svakog čitaoca ostaviti dugo vremena posle da preispituje neke ideje ovog stripa, a nije li to poenta čitanja?
October 20, 2024
Another Jodorowsky showing of extreme vulgarity, religiosity, and mysticism. Here we have an island nation under the sway of an egg-based dictatorship, battered by unnaturally large waves, anarchists living in the train tunnels, cavedwelling fishermen offering the hearts of whales to a sleeping virgin, and the mysterious mute "moon face", bringing miracles and disruption to the dysfunctional island. The art has a beautiful style, somewhere between cartoon and watercolour, but the characters are some of the ugliest sons of bitches you'll find outside the pages of American indie zines. The environments are beautiful, from the eggy city to the fields and mountains of the island, to the exquisitely rendered living cathedral. Jodorowsky doesn't pull any punches, as usual. There's castration, a mother with a full beard and chest hair, a hideously obese prostitute who thinks her hunchback son is the messiah, and lots of other grotesqueries. The many miracles on display are nearly as beautiful as the island's people are disgusting, including a flying carpet of seagulls, ants carving stones from a mountainside, shrapnel transfigured into stained glass. Overall, a great read.
July 22, 2021
Dos genis (Jodorowsky i Boucq) es coneixen, per fi, davant d'una catedral i naix esta meravella plena de simbolisme i referències religioses i històriques del segle XX.
No vull imaginar-me la genialitat que havera estat si finalment Jodorowsky havera dut a terme la seua versió cinematogràfica de Dune.
No vull imaginar-me la genialitat que havera estat si finalment Jodorowsky havera dut a terme la seua versió cinematogràfica de Dune.
March 20, 2019
Trippy, messed up, all over the place but overall enjoying.
The ending felt sort of rushed and there's no true meaning to the whole thing. It felt incomplete by the end but I understand that sometimes that's how art is.
The ending felt sort of rushed and there's no true meaning to the whole thing. It felt incomplete by the end but I understand that sometimes that's how art is.
August 24, 2022
This is typical Jodorowsky taken to extremes: some of it is funny but also vulgar. Boucq's art is beautiful. The story meanders all over the place and even though it reaches a conclusion, it wasn't as satisfying as, say, The Incal or The Metabarons. Recommended for Jodo fans.
May 6, 2019
Wonderfully unique. The art is amazing. Story meanders a bit. Feels, in some instances, that the narrative is first pass that is in need of some revising.
April 17, 2021
Moonface himself is an endearing character; some really beautiful frames, but at some points the usual Jodorowsky rolling chaos gets a bit linear or even hollow. This isn’t his best writing. Moonface is still worth a read if you’re into Jodorowsky generally, or for Boucq’s superb art.
For me the highlights are the artwork, and the smiling Moonface’s ‘flow state’ philosophy, he’s the silent hero here.
The Humanoids 2019 print edition I found was also one of the best quality books I’ve had from the imprint, very well made.
Woody Hayday
For me the highlights are the artwork, and the smiling Moonface’s ‘flow state’ philosophy, he’s the silent hero here.
The Humanoids 2019 print edition I found was also one of the best quality books I’ve had from the imprint, very well made.
Woody Hayday
September 16, 2021
Although Jodo is once again using same themes as in other his works, and fact that this dates to the same period as Metabarons and Technopriests, this time I accepted his 'game' and quite enjoyed it. Yes once again we have crazy church cults, rotten leaders, fanatics and same mysterious savior, but it all ties together well. There are some funny ideas (like fisherman beating half dead whales and crippling themselves), some social critique and it all ties together well, creating quite enjoyable book. I even didn't mind strange (or classic Jodo) ending...
July 8, 2025
Uau, que viagem! Cara de Lua é uma linda e doida viagem que acompanha os passos do protagonista que dá nome à obra. Já falei que é doida também? Já vi que para aproveitar melhor a leitura de qualquer Jodorowsky é preciso ir de mente e coração abertos e preparados para qualquer surpresa. Nem sempre é fácil de entender (ou engolir) e o uso de simbologia é fantástico. Definitivamente não é uma obra para iniciantes e nem para todos, mas vale a pena conhecer.
September 28, 2019
The initial premise was so promising, especially with François Boucq’s beautiful immersive illustration, transmitted from Jodorowsky’s brain. However the pace felt rushed towards the end. Very phallic and all the usual Jodorowsky’s madness.
February 15, 2020
Jodorowsky pieces together an epic screaming quest with unforgettable characters who each okay their role in helping Moon Face to rebuild the old cathedral. I can't recommend this graphic novel highly enough.
November 22, 2020
2,5⭐
Mucho simbolismo, mucha fe, esperanza, religión... Definitivamente no era para mí.
Mucho simbolismo, mucha fe, esperanza, religión... Definitivamente no era para mí.
September 6, 2021
It is weird. So very weird.
March 27, 2021
Edición integral de la obra de Jodorowsky y Boucq, originalmente publicada en tres tomos de extensión desigual (el último de ellos -"El huevo del alma"- fue publicado varios años después del segundo y es significativamente más breve). En el escenario, habitual en Jodorowski, de un sistema político grotesco y corrompido, la historia de Cara de Luna se encuentra marcada por los tabúes clásicos de la humanidad -el incesto, el canibalismo, la deificación- y se narra a través de la simbología mística también característica del autor. Con la excepción del protagonista, los personajes suelen carecer de autonomía e -incluso- de consistencia: parecen marionetas que cambian de actitud a partir de revelaciones sorpresivas y cuya función principal es jugar el papel que representan como símbolos. El dibujo de Boucq es espectacular, en particular cuando presenta los paisajes urbanos y rurales de Damanuestra y, sobre todo, en la representación de la ola que, a diferencia del diluvio bíblico, arrasa periódicamente la isla sin conseguir borrar el pecado de la humanidad.
May 25, 2012
Jodorowsky la dovrebbe smettere di dire di sì a tutti quelli che gli propongono collaborazioni, perché storie da raccontare non ne ha più e le sue trovate non bastano a tenere in piedi innumerevoli serie di cinque o sei albi.
Displaying 1 - 21 of 21 reviews