What do you think?
Rate this book
U vrzinom kolu
Budući da se u istoriji domaće književnosti malo pažnje pridavalo pričama iz folklorne fantastike, priredili smo vam jednu zbirku u kojoj dominiraju upravo priče sa prizvukom izvornog, običajnog i predačkog. Pred vama je 27. priča nastalih iz pera pripovedača koji su se upustili u svojevrsno žanrovsko „vrzino kolo“, a čije će priče, u to se iskreno nadamo, čitaocima makar malo približiti duh nekih davno prohujalih vremena, običaja i bića koja još uvek žive samo u narodnim predanjima.
Spisak autora:
Relјa Antonić * Laura Barna * Ilija Bakić * Đorđe Bajić * Ivan Branković
Mihajlo Vitezović * Matilda Velјković * Nenad Gajić * Pavle Zelić
Branislav Janković * Tihomir Jovanović * Tamara Lujak * Đorđe Milosavlјević Mladen Milosavlјević * Dejan Ognjanović * Oto Oltvanji * Miloš Petković
Nebojša Petković * Zoran Petrović * Sanja Savić * Branka Selaković
Goran Skrobonja * Aleksandar Tešić * Boban Trifunović * Darko Tuševlјaković
Uglјeša Šajtinac * Gost autor: Mik Geris
Spisak autora:
Relјa Antonić * Laura Barna * Ilija Bakić * Đorđe Bajić * Ivan Branković
Mihajlo Vitezović * Matilda Velјković * Nenad Gajić * Pavle Zelić
Branislav Janković * Tihomir Jovanović * Tamara Lujak * Đorđe Milosavlјević Mladen Milosavlјević * Dejan Ognjanović * Oto Oltvanji * Miloš Petković
Nebojša Petković * Zoran Petrović * Sanja Savić * Branka Selaković
Goran Skrobonja * Aleksandar Tešić * Boban Trifunović * Darko Tuševlјaković
Uglјeša Šajtinac * Gost autor: Mik Geris
405 pages, Paperback
First published September 1, 2017
1 person is currently reading
100 people want to read
About the author
Mladen Milosavljević
22 books103 followersMladen Milosavljević je rođen 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru za Etnologiju i antropologiju.
Snimio je nekoliko dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013).
Vlasnik je izdavačke kuće Bedem.
Autor je romana ''Kal juga'' (Strahor, 2018), romana/zbirke ''Jezava'' (Bedem, 2020), Večna kuća (Bedem, 2022), Naprata ( Bedem, 2024) i poema za decu ''Olalije'' (Bedem, 2021), "Abrakadabra a brak za dabra" (Bedem, 2023)
Živi i radi u Beogradu.
Snimio je nekoliko dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013).
Vlasnik je izdavačke kuće Bedem.
Autor je romana ''Kal juga'' (Strahor, 2018), romana/zbirke ''Jezava'' (Bedem, 2020), Večna kuća (Bedem, 2022), Naprata ( Bedem, 2024) i poema za decu ''Olalije'' (Bedem, 2021), "Abrakadabra a brak za dabra" (Bedem, 2023)
Živi i radi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 12 of 12 reviews
May 5, 2021
#reread
Što se mene tiče, u ovom drugom čitanju, najveći utisak ostavljaju priče koje prizivaju jezovitost srpskih zabiti i njihove arhetipske strahote, koje iskoračuju iz predanja da zaprete da nisu mitovi već da su i dalje blizu i u vremenu i u prostoru, sablasno neuhvatljive ili iznenadjujuće stvarne, i nepojmljivo užasne.
Moj izbor:
Roga
Seoba
Vodenica na Jezavi
Lako je biti bog
Gluvo kolo
Divlja kapela
Dug
Šinjel
Dve kapije
Last but not least - ilustracije odlično dopunjuju čitav jezivi ugodjaj. Lepo izdanje.
Što se mene tiče, u ovom drugom čitanju, najveći utisak ostavljaju priče koje prizivaju jezovitost srpskih zabiti i njihove arhetipske strahote, koje iskoračuju iz predanja da zaprete da nisu mitovi već da su i dalje blizu i u vremenu i u prostoru, sablasno neuhvatljive ili iznenadjujuće stvarne, i nepojmljivo užasne.
Moj izbor:
Roga
Seoba
Vodenica na Jezavi
Lako je biti bog
Gluvo kolo
Divlja kapela
Dug
Šinjel
Dve kapije
Last but not least - ilustracije odlično dopunjuju čitav jezivi ugodjaj. Lepo izdanje.
November 3, 2017
Veoma dobra zbirka.
Neskromno iz perspektive nekog ko je i sam učestvovao, ali uz poptuno izuzeće sopstvene, ovo je skup izuzetnih priča. U stvari, nisam to očekivao s obzirom na veliki broj autora. Šta više želeo sam, budući da iz razumljivih razloga ne bih pisao o svakoj ponaosob, da izaberem nekoliko priča koje su mi se najviše dopale i istaknem ih. Sada, kada sam ih pročitao mogao bih da uradim obrnuto, tj. da izdvojim samo one koje mi nisu legle, jer je broj onih koje jesu daleko veći.
U tom smislu, prokomentarisaću uopšteno koncept folklorne fantastike, koja , priznaću, do sada u mojim interesovanjima nije zauzimala visoko mesto. Razloga za to ima mnogo, a jedan od njih je što sam bavljenje folklorom uvek smeštao u domen poistovećivanja sa delima iz prošlih vremena, što stilski, što motivima, a autore koji se njime bave, poslovično naklonjenim arhaizmu. Ova zbirka me je uverila da uopšte ne mora tako i da često nije. Folklorno je samo inicijalno, a raznolikost stilova i uopšte pristupa u tematskom otkrila je neverovatno bogatstvo i potencijal.
U tom smislu, uvodna reč uvaženog profesora Sretena Petrovića, iako neusmnjivo dobronamerna, pomalo je prejaka u pokušaju da se ovaj vid fantastike, ne samo distancira, već i oštro suprotstavi drugim podžanrovima (prvenstveno naučnoj fantastici). Autori priča pokazali su da na zadatu temu mogu da pišu iz najrazličitijih perspektiva i odbiju bilo kakvu podžanrovsku getoizaciju.
Na kraju, prekršiću ono što sam rekao na početku i izdvojiti samo jednu priču. Ne kao najkvalitetniju, već onu koja mi se po određenim karakteristikama izuzetno dopala. Neka mi svi ostali oproste, jer ne zaslužuju ništa manje pohvale. To je "U potrazi za ukradenim vremenom" Gorana Skrobonje. Toliko me je podsetila na moj omiljeni EF serijal Stivena Eriksona, da bih najviše voleo da o ovom svetu i njegovim likovima mogu da pročitam u nekoj široj formi. Nadam se i da hoću.
Neskromno iz perspektive nekog ko je i sam učestvovao, ali uz poptuno izuzeće sopstvene, ovo je skup izuzetnih priča. U stvari, nisam to očekivao s obzirom na veliki broj autora. Šta više želeo sam, budući da iz razumljivih razloga ne bih pisao o svakoj ponaosob, da izaberem nekoliko priča koje su mi se najviše dopale i istaknem ih. Sada, kada sam ih pročitao mogao bih da uradim obrnuto, tj. da izdvojim samo one koje mi nisu legle, jer je broj onih koje jesu daleko veći.
U tom smislu, prokomentarisaću uopšteno koncept folklorne fantastike, koja , priznaću, do sada u mojim interesovanjima nije zauzimala visoko mesto. Razloga za to ima mnogo, a jedan od njih je što sam bavljenje folklorom uvek smeštao u domen poistovećivanja sa delima iz prošlih vremena, što stilski, što motivima, a autore koji se njime bave, poslovično naklonjenim arhaizmu. Ova zbirka me je uverila da uopšte ne mora tako i da često nije. Folklorno je samo inicijalno, a raznolikost stilova i uopšte pristupa u tematskom otkrila je neverovatno bogatstvo i potencijal.
U tom smislu, uvodna reč uvaženog profesora Sretena Petrovića, iako neusmnjivo dobronamerna, pomalo je prejaka u pokušaju da se ovaj vid fantastike, ne samo distancira, već i oštro suprotstavi drugim podžanrovima (prvenstveno naučnoj fantastici). Autori priča pokazali su da na zadatu temu mogu da pišu iz najrazličitijih perspektiva i odbiju bilo kakvu podžanrovsku getoizaciju.
Na kraju, prekršiću ono što sam rekao na početku i izdvojiti samo jednu priču. Ne kao najkvalitetniju, već onu koja mi se po određenim karakteristikama izuzetno dopala. Neka mi svi ostali oproste, jer ne zaslužuju ništa manje pohvale. To je "U potrazi za ukradenim vremenom" Gorana Skrobonje. Toliko me je podsetila na moj omiljeni EF serijal Stivena Eriksona, da bih najviše voleo da o ovom svetu i njegovim likovima mogu da pročitam u nekoj široj formi. Nadam se i da hoću.
October 27, 2018
Odlična zbirka. Uživao sam u čitanju-kada sam počeo, nisam ispuštao iz ruku, i za jedan dan pročitah-subote i služe za čitanje ). Autori su se zaista potrudili i dali nekoliko sjajnih priča, više odličnih, dosta vrlo dobrih i možda tek pokoju nešto bleđu, ali i za slabije priče u ovoj zbirci ne može se reći da su nekvalitetne.
Najviše su mi se dopale priče Đorđa Bajića ( filmski, novinarski, čita se u dahu, vrlo dinamično i kreativno a ispoštovani i elementi folkorne fantastike ), Mladena Milosavljevića ( veoma me se dojmila priča, motiv sablasne svadbe i sablasnog kola ) i Ilije Bakića ( stil, sklop rečenica, vođenje priče s lakoćom ).
Jako su kvalitetne po mom mišljenju i priče Gorana Skrobonje, Aleksandra Tešića i Matilde Veljković.
Naslovna zbirke je odlična, a što se tiče ilustracija unutar zbirke, meni su se najviše dopale one Alekse Skočajića.
Lektura je takođe profesionalna urađena, možda tek par nekih sitnijih omaški, što naravno nije ništa strašno.
Ne bih imao nekih velikih zamerki, u principu dve, jedna se tiče predgovora, iako veoma poštujem Sretena Petrovića, ne bih se složio s njim da je SF u službi globalizacije, dehumanizacije, brisanja nacionalnih identiteta i kultura, moram reći da mislim da je istinski SF nešto baš suprotno, upravo baklja i lučonoša slobode i humanista. Druga je da ima nekoliko priča koje jesu dobre, ali baš i nisu folkorna fantastika, ili se makar veza s njom u njima može vrlo teško i nategnuto naći. Smatram da se u tematskim zbirkama o takvim stvarima mora malo strožije povesti računa.
No, dobrih stvari u zbirci je daleko više. Moja iskrena preporuka za čitanje.
Najviše su mi se dopale priče Đorđa Bajića ( filmski, novinarski, čita se u dahu, vrlo dinamično i kreativno a ispoštovani i elementi folkorne fantastike ), Mladena Milosavljevića ( veoma me se dojmila priča, motiv sablasne svadbe i sablasnog kola ) i Ilije Bakića ( stil, sklop rečenica, vođenje priče s lakoćom ).
Jako su kvalitetne po mom mišljenju i priče Gorana Skrobonje, Aleksandra Tešića i Matilde Veljković.
Naslovna zbirke je odlična, a što se tiče ilustracija unutar zbirke, meni su se najviše dopale one Alekse Skočajića.
Lektura je takođe profesionalna urađena, možda tek par nekih sitnijih omaški, što naravno nije ništa strašno.
Ne bih imao nekih velikih zamerki, u principu dve, jedna se tiče predgovora, iako veoma poštujem Sretena Petrovića, ne bih se složio s njim da je SF u službi globalizacije, dehumanizacije, brisanja nacionalnih identiteta i kultura, moram reći da mislim da je istinski SF nešto baš suprotno, upravo baklja i lučonoša slobode i humanista. Druga je da ima nekoliko priča koje jesu dobre, ali baš i nisu folkorna fantastika, ili se makar veza s njom u njima može vrlo teško i nategnuto naći. Smatram da se u tematskim zbirkama o takvim stvarima mora malo strožije povesti računa.
No, dobrih stvari u zbirci je daleko više. Moja iskrena preporuka za čitanje.
January 27, 2018
Umesto vila, veštica i vampira - u vrzino kolo uhvatilo se 27 sjajnih autora i 11 ilustratora i stvorilo svoj začarani krug koji će vas uvući u sebe - u fantastični svet priča, mitova, narodnih običaja, obreda i legendi.
Zbirka počinje pričom gosta autora Mika Gerisa "Okular" koja me je veoma podsetila na film "Birdman" i samim tim mi poslužila kao odličan uvod u ostatak zbirke iako ova priča sama po sebi nema veze sa folklornom fantastikom.
Dilema koju ima propali režiser u ovoj priči - snimiti nešto što se tebi samom ne dopada, a znaš da je popularno ili snimiti nešto što ti smatraš kvalitetnim uz rizik da to možda neće privući potrebnu pažnju - navela me je da se zapitam koliko sjajnih priča i autora prođe nezapaženo u moru preglupih knjiga koje se danas smatraju bestselerima, guraju u prvi plan i ne dozvoljavaju ovim prvima da se istaknu, a to svakako zaslužuju.
Svoju podršku njima dajem ovom recenzijom u kojoj ću predstaviti četiri priče koje su se meni najviše dopale i možda na taj način zainteresujem još nekoga da ovu zbirku pročita i preporuči dalje.
1. "Zona" - Mihajlo Vitezović
Još jedna priča koja nema veze sa folklornom fantastikom, ali čije prisustvo u zbirci mi nije zasmetalo jer me je priča dotakla na nekom ličnom nivou i morala sam je izdvojiti.
Svestan da je dotakao dno i da su se njegovi anksiozni napadi u kombinaciji sa alkoholom pogoršali - Stevan odlučuje da se vrati u svoje rodno mesto i suoči sa događajem koji je obeležio njegovo detinjstvo i odrastanje.
Kao osmogodišnjak je igrajući se sa svojom četiri godine starijom drugaricom Vasilijom pronašao posebno mesto u šumi - Zonu, mesto gde su otkrili da ako zažmure i skoncentrišu se mogu da učine da sve oko njih nestane - šum drveća, lišća, boje... Zvali su to isključivanjem.
Problem je nastao kada se jednog dana Vasilija isključila, nestala u Zoni i više se nikad nije vratila.
Vraćajući se u Zonu nakon toliko vremena Stevan će pokušati da nađe odgovore na pitanja koja ga proganjaju, a koja nemaju veze samo sa njegovom prošlošću nego i budućnošću. Da li je Zona rešenje? Isključiti se ili ustati i krenuti drugom stazom...
2. "Gluvo kolo" - Mladen Milosavljević
Kada svatovsku bukliju okačiš na krst pokojnika i pozoveš istog na svadbu sina jedinca - koja je cena koju moraš platiti kako bi zaštitio one koji su ti najdraži?
Umoran od dugog pešačenja i pozivanja svatova na sinovljevu ženidbu - deda Jakov odlučuje da sedne na poveći kamen nadomak rečice Jezave, okači bukliju na isti i da se odmori.
Prisećajući se priča starijih meštana uviđa da se nalazi na mestu gde su davnih dana Turci posekli svatovsku povorku na putu do crkve, a da je sve ono za šta je isprva mislio da su kamenovi u travi; kao i onaj na koji je i sam seo - grobovi pokojnika.
Tek kada se na sinovljevoj svadbi pojavi nepoznati gost u staroj narodnoj nošnji (ali ne i nezvan :), deda Jakov će shvatiti šta je učinio.
U isto vreme i sablasna, a opet lepa i na svoj način topla priča u kojoj je opisan značaj jednog od naših starih narodnih običaja i poštovanje istog.
Još kada se uzme u obzir da je inspirisana autorovom istinitom porodičnom pričom - ne može bolje.
3. "Supa od nemuše" - Aleksandar Tešić
Kada savremena medicina i tehnologija podbaci u trenutku kada nam život zavisi od toga - kome ćemo se okrenuti u potrazi za izlečenjem?
Kažu da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. U želji za izlečenjem je spreman da isproba bilo šta, pa čak i supu od kuvanih zmija. Supu od nemuše.
Pripovedajući priču svom unuku, starac se priseća dana kada su ga kao mladog pastira u planinama Merpelata posetila tri neobična gospodina zahtevajući da im pokaže gde mogu uloviti belu vračarnicu i jednu ljeskovnu zmiju. Zaintrigiran, krišom će posmatrati njihovo zavereničko ponašanje i otkriti tajnu zbog koje će umalo izgubiti glavu, a koja će mu u starosti biti od neprocenjive vrednosti.
Inspirisana narodnim predanjima o lekovitim svojstvima trava i melema, ali i o čudotvornim moćima koje poseduju zmije otrovnice ubijene u određeno doba godine i u pravi čas - ovo je priča koja će nas makar na kratko vratiti prirodi i navesti da se zapitamo koliko smo se zapravo od nje otuđili i postali slepi za sve tajne i čuda koja se u njoj kriju.
4. "Plavi pramičak" - Uglješa Šajtinac
Kada vraćajući se sa kosidbe pred zemunicom pronađe unakažena tela svoje voljene žene i dece - skromni seljak obnevideo od tuge i gneva kreće za "krvlju koja je krv njegovih najmilijih prosula".
Danima tragajući, progonjen bolnim mislima o onima koji su mu tako nepravedno i svirepo oduzeti - nailazi na staricu iz pećine Vučijeg Zmaja i moli je za pomoć.
Starica mu daje štene vuka, štene koje će on odneti sa sobom nazad u selo i uz određeni obred od njega stvoriti zver. Ta će zver imati samo jedan cilj - goniće varvare i osvetiti se.
"A žao mu beše svih jednako. Koga najviše? Svih jednako. Čega najviše? Milo je dete bila. Je l' su njoj glavu odsekli? Jesu. Odneli, nema je? Odneli. Je l' to bila lepa dečija glavica? Najlepše dete, milo malo lice, obraščići okrugli. A oči? Velike, bistre. Kosica? Kao žito. Gusta. Plavi pramičak štrči. Odneli glavicu? Odneli. A, mi ćemo za glavicom poći. Sklonićemo i sjaj mesečev, i sve zvezde. Ništa videti neće, ništa čuti neće. Samo će trag slediti i pronaći će ruke što su sekle."
Mogu samo da kažem da sam priču čitala sve vreme sa knedlom u grlu, na ivici suza. Izuzetno potresna i moćna priča.
I za kraj od ulustratora izdvajam Aleksu Skočajića i jednu od njegovih ilustracija iz zbirke:
Zbirka počinje pričom gosta autora Mika Gerisa "Okular" koja me je veoma podsetila na film "Birdman" i samim tim mi poslužila kao odličan uvod u ostatak zbirke iako ova priča sama po sebi nema veze sa folklornom fantastikom.
Dilema koju ima propali režiser u ovoj priči - snimiti nešto što se tebi samom ne dopada, a znaš da je popularno ili snimiti nešto što ti smatraš kvalitetnim uz rizik da to možda neće privući potrebnu pažnju - navela me je da se zapitam koliko sjajnih priča i autora prođe nezapaženo u moru preglupih knjiga koje se danas smatraju bestselerima, guraju u prvi plan i ne dozvoljavaju ovim prvima da se istaknu, a to svakako zaslužuju.
Svoju podršku njima dajem ovom recenzijom u kojoj ću predstaviti četiri priče koje su se meni najviše dopale i možda na taj način zainteresujem još nekoga da ovu zbirku pročita i preporuči dalje.
1. "Zona" - Mihajlo Vitezović
Još jedna priča koja nema veze sa folklornom fantastikom, ali čije prisustvo u zbirci mi nije zasmetalo jer me je priča dotakla na nekom ličnom nivou i morala sam je izdvojiti.
Svestan da je dotakao dno i da su se njegovi anksiozni napadi u kombinaciji sa alkoholom pogoršali - Stevan odlučuje da se vrati u svoje rodno mesto i suoči sa događajem koji je obeležio njegovo detinjstvo i odrastanje.
Kao osmogodišnjak je igrajući se sa svojom četiri godine starijom drugaricom Vasilijom pronašao posebno mesto u šumi - Zonu, mesto gde su otkrili da ako zažmure i skoncentrišu se mogu da učine da sve oko njih nestane - šum drveća, lišća, boje... Zvali su to isključivanjem.
Problem je nastao kada se jednog dana Vasilija isključila, nestala u Zoni i više se nikad nije vratila.
Vraćajući se u Zonu nakon toliko vremena Stevan će pokušati da nađe odgovore na pitanja koja ga proganjaju, a koja nemaju veze samo sa njegovom prošlošću nego i budućnošću. Da li je Zona rešenje? Isključiti se ili ustati i krenuti drugom stazom...
2. "Gluvo kolo" - Mladen Milosavljević
Kada svatovsku bukliju okačiš na krst pokojnika i pozoveš istog na svadbu sina jedinca - koja je cena koju moraš platiti kako bi zaštitio one koji su ti najdraži?
Umoran od dugog pešačenja i pozivanja svatova na sinovljevu ženidbu - deda Jakov odlučuje da sedne na poveći kamen nadomak rečice Jezave, okači bukliju na isti i da se odmori.
Prisećajući se priča starijih meštana uviđa da se nalazi na mestu gde su davnih dana Turci posekli svatovsku povorku na putu do crkve, a da je sve ono za šta je isprva mislio da su kamenovi u travi; kao i onaj na koji je i sam seo - grobovi pokojnika.
Tek kada se na sinovljevoj svadbi pojavi nepoznati gost u staroj narodnoj nošnji (ali ne i nezvan :), deda Jakov će shvatiti šta je učinio.
U isto vreme i sablasna, a opet lepa i na svoj način topla priča u kojoj je opisan značaj jednog od naših starih narodnih običaja i poštovanje istog.
Još kada se uzme u obzir da je inspirisana autorovom istinitom porodičnom pričom - ne može bolje.
3. "Supa od nemuše" - Aleksandar Tešić
Kada savremena medicina i tehnologija podbaci u trenutku kada nam život zavisi od toga - kome ćemo se okrenuti u potrazi za izlečenjem?
Kažu da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. U želji za izlečenjem je spreman da isproba bilo šta, pa čak i supu od kuvanih zmija. Supu od nemuše.
Pripovedajući priču svom unuku, starac se priseća dana kada su ga kao mladog pastira u planinama Merpelata posetila tri neobična gospodina zahtevajući da im pokaže gde mogu uloviti belu vračarnicu i jednu ljeskovnu zmiju. Zaintrigiran, krišom će posmatrati njihovo zavereničko ponašanje i otkriti tajnu zbog koje će umalo izgubiti glavu, a koja će mu u starosti biti od neprocenjive vrednosti.
Inspirisana narodnim predanjima o lekovitim svojstvima trava i melema, ali i o čudotvornim moćima koje poseduju zmije otrovnice ubijene u određeno doba godine i u pravi čas - ovo je priča koja će nas makar na kratko vratiti prirodi i navesti da se zapitamo koliko smo se zapravo od nje otuđili i postali slepi za sve tajne i čuda koja se u njoj kriju.
4. "Plavi pramičak" - Uglješa Šajtinac
Kada vraćajući se sa kosidbe pred zemunicom pronađe unakažena tela svoje voljene žene i dece - skromni seljak obnevideo od tuge i gneva kreće za "krvlju koja je krv njegovih najmilijih prosula".
Danima tragajući, progonjen bolnim mislima o onima koji su mu tako nepravedno i svirepo oduzeti - nailazi na staricu iz pećine Vučijeg Zmaja i moli je za pomoć.
Starica mu daje štene vuka, štene koje će on odneti sa sobom nazad u selo i uz određeni obred od njega stvoriti zver. Ta će zver imati samo jedan cilj - goniće varvare i osvetiti se.
"A žao mu beše svih jednako. Koga najviše? Svih jednako. Čega najviše? Milo je dete bila. Je l' su njoj glavu odsekli? Jesu. Odneli, nema je? Odneli. Je l' to bila lepa dečija glavica? Najlepše dete, milo malo lice, obraščići okrugli. A oči? Velike, bistre. Kosica? Kao žito. Gusta. Plavi pramičak štrči. Odneli glavicu? Odneli. A, mi ćemo za glavicom poći. Sklonićemo i sjaj mesečev, i sve zvezde. Ništa videti neće, ništa čuti neće. Samo će trag slediti i pronaći će ruke što su sekle."
Mogu samo da kažem da sam priču čitala sve vreme sa knedlom u grlu, na ivici suza. Izuzetno potresna i moćna priča.
I za kraj od ulustratora izdvajam Aleksu Skočajića i jednu od njegovih ilustracija iz zbirke:
November 4, 2017
Nezaobilazno štivo za sve ljubitelje fantastike. Pogotovo one folklorne. 27 pisaca dalo je svoj doprinos očuvanju našeg folklora kroz zanimljive i kvalitetne priče od kojih je sastavljena ova zbirka. Pročitala sam je sa velikim uživanjem. Detaljan prikaz možete pročitati u Autostoperskoj paraleli, na sledećem linku: http://fantasticnivodic.com/epska-fan...
October 4, 2017
Ovo je jedna sasvim fina zbirka, iako prepoznah par narodnih legendi u novom ruhu. Isprva sam bila razočarana u te autore, ali kasnije prihvatih da, inspirisani pričom, nisu odoleli da je i sami malo ne začine. Neću ofirati koje su priče u pitanju. Ako ih znate prepoznćete, ako ne uživaćete. Užitak ne izostaje, svakako.
November 8, 2017
Konačno:
http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/1...
Nadam se da će zadovoljiti vašu radoznalost :D
http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/1...
Nadam se da će zadovoljiti vašu radoznalost :D
June 3, 2023
Sa zadovoljstvom završih ovu zbirku, bez obzira na različite stilove i zaplete od kojih su mi neki više a neki manje legli. Ubedljivo najbolji i najtrajniji utisak na mene je ostavila priča “Gluvo kolo”, Mladena Milosavljevića. Ima tu još sjajnih priča ali ostaviću vama da pročitate ovu zbirku i pronađete ih.
December 14, 2025
Ima ovde ovakvih i onakvih priča, ali tek se neke ističu... Ideja za antologiju je super i fali nam još ovakvih antologija, al nešto se mislim da bi bilo teško okupiti neke od ovih autora da ponoo rade zajedno. Isto nema ovde dovoljno horora a ima i nekih kojima unutra uopšte nije mesto tipa Gerisova priča... čemu to?
November 9, 2018
Veoma originalna zbirka priča, od kojih su mnoge napisane u maniru folklorne i epske fantastike a ima i čistokrvnog horora. Ono što mi je najviše leglo jeste svojevrsna igrarija sa naslovima priča, od kojih svaki aludira na neko poznato književno delo.
Izuzetna zbirka koju od srca preporučujem.
Izuzetna zbirka koju od srca preporučujem.
June 27, 2024
Volim fantastiku i horor, a još više kada slučajno nabasam na nešto ovako zanimljivo. Izuzetna zbirka koja, uprkos nekoliko slabijih priča, obiluje kvalitetnom književnom stravom. Jedna od najboljih zbirki priča domaće strave.
August 8, 2019
Издавачка кућа "Страхор" posvećuje pažnju zanemarenim stvarima na našoj književnoj sceni. Ovog puta to je kratka prozna forma, priče koje svrstavamo u žanr folklorne fantastike, objedinjene u antologiji pod nazivom "U vrzinom kolu".
Zbirku je uredio Mladen Milosavljević, etnolog, pisac i urednik Omaje, koja promoviše teme iz oblasti folklorne fantastike.
Utisci o zbirci su na sledećem linku ➡️➡️➡️
https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...…
Zbirku je uredio Mladen Milosavljević, etnolog, pisac i urednik Omaje, koja promoviše teme iz oblasti folklorne fantastike.
Utisci o zbirci su na sledećem linku ➡️➡️➡️
https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...…
Displaying 1 - 12 of 12 reviews