Black Seed is one of the great political and humanistic novels of contemporary literature. It is one of the few books that examines life in the Greek prison camps during the Greek Civil War, providing a rare insight into a period when the State-sponsored persecution of political dissidents and ethnic minorities, particularly Macedonians, was at its most intense.
The main character, Doni, is an ethnic Macedonian from Aegean Macedonia (northern Greece). Conscripted into the Greek army, he is accused of being a communist and along with other political prisoners is taken to one of the concentration camps and forced to "confess" and pledge allegiance to Greece. But Doni has nothing to confess; his crime is simply to be a Macedonian.
Written in a direct and succinct style, Black Seed is a story of courage, compassion and truth which is universal in meaning. It will move everyone who reads it.
First published in 1966, Black Seed won the "13 November Award" from the City of Skopje. It has been made into a successful film and has been translated into a number of European languages. This is the first translation into English.
The book also contains an article on Georgievski by Mateja Matevski, one of Macedonia's leading international poets. The article discusses the theme of "returning" which is common in Georgievki's books and which echoes the feelings of many thousands of Macedonians who, because of Greek government policy, are denied the right to return to their homes in Aegean Macedonia.
Ташко Георгиевски (15 март 1935 - 13 април 2012) бил македонски раскажувач, романсиер и филмски сценарист, по потекло од Егејска Македонија. Бил член на МАНУ од 1983 година. Георгиевски е роден на 15 март 1935 во с. Кронцелево, Воденско. Студирал на Филолошкиот факултет во Скопје. Работел во редакцијата на весникот „Млад борец“ и во списанието „Современост“. Бил уредник во Македонската телевизија и во издавачките куќи „Мисла“ и „Македонска книга“. Ги има добиено наградите: „Кочо Рацин“, „11 Октомври“, „13 Ноември“, „Стале Попов“, „Рациново признание“. Почина на 13 април 2012 во Скопје, на возраст од 77 години.
Не ја оспорувам историската вредност на „Црно семе", ниту пак навлегувам во самата содржина; но од литературна уметничка перспектива, просечно. Не се поврзав со главниот лик Доне, ниту со останатите ликови. Последните две-три сцени едвај го спасија делото од пропаст. Стилистички не беше ништо посебно, ниту пак ми предизвика (на мене лично) некаква емоционална реакција, нешто што ја убива целта на романот. Сѐ во четивото е празно ко пустина. Не е ужас, ама не е ништо впечатливо.
Дефинитивно нешто најдобро што го имам сретнато од македонската литература досега, иако изданието содржеше многу граматички грешки и недоволна интерпункција.
Паралелно со нашава денешница и реалност... Ќе умрат, но нема да потпишат дека се откажуваат од нешто што не се и да прифатат нешто што нема да бидат...
Не ми беше интересна. Тажна за читање. Ја препорачувам ако сакаш да дознаеш за народот и макте кој ги поминувале ама не е нешто што би се читало за разонода