Pas

by Ivan Tokin

U univerzumu slobode u kome se grize i voli bez kajanja, kuca malo, hrabro srce koje preti da uništi ili sagradi svet. Pas je najnežniji u svojoj brzini i najsnažniji u svojoj ljubavi. Ivan Tokin je pas.

Treća prozna knjiga Ivana Tokina, Pas, ekstrahovala je one najsnažnije teme kojima se autor bavi u svojoj prozi i poeziji i intenzivirala ih u liku Psa – glavnog, sporednog, sveprisutnog, skromnog i sveznajućeg pripovedača. U nizu gotovo dnevničkih zapisa Tokin se obraća komplikovanom unutarnjem čovekovom svetu suprotstavljajući mu iskreniju i jednostavniju pasju perspektivu lišenu svega onoga što sputava modernog čoveka u želji da se ostvari kao srećno i, pre svega, slobodno biće.

Genres: Contemporary, Novels, Fiction, Serbian Literature

158 pages, Paperback

First published January 1, 2017

About the author

Ivan Tokin (rođen 1971. godine) je savremeni srpski pisac, koji živi i radi u Beogradu. Od 2009. godine redovno piše tekstove u novinama, a 2014. objavljuje svoju prvu knjigu. Objavio je dva romana, nekoliko zbirki priča i jednu poemu.

Tokin nam u svojim delima nudi svakodnevicu i čovekovo uklapanje sa njom. Svoje likove nam predstavlja kao najnormalnije ljude u njihovim svakodnevnim ritualima, suočene sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo, naš jedini posed. Poziva nas da živimo život do kraja, da primećujemo, da uranjamo u svakodnevicu, širimo svoju svest i naprosto - budemo tu, postojimo.

Srca čitalaca osvojio je autentičnom poetikom svakodnevice, trenutaka, situacija koje nam izmiču u mimohodu.

Njegove kratke priče prevedene su na engleski, slovenački i engleski jezik.

Reviews

[Meseceva · Rating 5 out of 5]

Petica, jer sam ja u suštini jednostavan čovek, a imam i psa.

[Brbljivica · Rating 5 out of 5]

“I ja sam dobio život kao i vi, i ja volim da živim. Ja nemam materijalnu imovinu i ne umem da govorim vašim jezikom ali tužan je i siromašan svet u kome su to nedostaci. Koji je to legitiman argument da me ostavite? Što čamdžija ne prima pse? Što ne umem da napravim čamac? A je l’ znate koliko sam spremam da plivam da spasem nekog od vas? Je l’ znate? Spreman sam da crknem plivajući za vama. Je l’ to dovoljno dobro? Je l’ to bolje nego da umem da napravim čamac?
Osim toga, je l’ vi znate nekoga, osim poneke majke, ko će da vas voli i kad to niste zaslužili? Ne znate, normalno da ne znate. E, pa ja vas volim i sad kad u proseku ne zaslužujete.”

Dala bih 100 zvezdica da mogu jer ova knjiga bar toliko zaslužuje.
Preporuka jedinim ljudskim bićima koje cenim - onima koji vole i pomažu krznenim drugarima. ❤️❤️❤️

[Irena Kiki · Rating 3 out of 5]

Čekala sam da euforija oko ove knjige malo 'splasne', pa da onda dobijem sopstveni utisak i evo ga 😁. Ima delova koji su mi se dopali, ali ima i preterivanja, a ja ne volim kada se preteruje u cilju izazivanja nepotrebnih emocija 😛 Brzo se čita, a i ocena 3* nije tako loša.

[Milica Stojiljkovic · Rating 5 out of 5]

4,75
Bas mi se dopada kako Tokin pise. Zabavno, a ozbiljno, duhovito, a puno kritika, plus pas, plus neodoljivi vlasnik Zile, nije mogla da bude niska ocena.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 3 out of 5]

Uprkos opštem sviđanju, nisam od onih koje je Pas raspametio i pomalo mi je žao što ne dijelim slično oduševljenje sa većinom i već sam se zabrinula da nešto sa mnom nije u redu. Nije loša naravno, fina je, ali je daleko od spektakularnog. Štaviše, pojedini dijelovi/rečenice su mi zvučale kao plaćeni tekstovi za udomljavanje pasa. Možda su je previše i nahvalili, zapravo jesu sigurno, pa sam imala prevelika očekivanja, a možda sam ja stvarno samo jedan veliki cinik.

[⁺₊✧ MYRA ✧₊⁺ · Rating 4 out of 5]

"Lepo je kad se živi. Lepo je kad je teško. Lako je magla. Lako je samo vrh ledenog brega. Lako je tri centimetra cveta iznad deset metara korenovog sistema. Lako ima tanku priču. Lako je za turiste u roðenim životima."

Jednostavnim, "psećim" jezikom gaða tačno gde treba.

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić · Rating 4 out of 5]

"Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj."

"Pokoravanje je nešto što moraš sam da obaviš. Neko drugi može da ti pomogne na razne načine, ali ti si taj koji se predaje."

[Sugar Pill · Rating 5 out of 5]

Pas je bila prva knjiga Ivana Tokina koju sam prvi put čitala 2018. godine. Tada me je potpuno oduševila. Sada sam odlučila da joj se vratim u audio formata i slušala sam je kad god sam mogla - tokom vožnje autobusa, šetnje, odlaska u prodavnicu, kuvanja, sređivanja stana... Svaki momenat sam iskoristila da joj se posvetim u potpunosti.

Prošlo je dovoljno vremena da zaboravim detalje i da me tužni momenti ponovo pogode jednako kao i prvi put, a da me komični momenti ponovo jednako nasmeju.

Ovo je jedna od najlepših knjiga koju sam pročitala. Ne želim da o njoj pišem detaljno, samo ću da kažem da je naš pas pravi beogradski mangup, da ćete se uz njega smejati, možda i plakati, a zasigurno mnogo naučiti. Ovaj pas ima mnogo više duše nego mnogi ljudi, a ne samo što nas vodi kroz mnoge životne situacije, pokazuje nam i kako da se nosimo sa teškim životnim izborima, na koji način da budemo malo humaniji kako prema životinjama, tako i prema ljudima, uči nas o bezuslovnoj ljubavi, ali i takođe da i sebe nekada treba da stavimo na prvo mesto.

[Sonja · Rating 3 out of 5]

Nebrojeno puta sam razmišljala o čemu misle svi oni psi koje sam sretala tokom života. Bilo je tu malih, velikih, žutih, crnih i čisto bijelih, bilo je i onih povređenih, a bilo je onih sa sijedim bradama.
Neki su bili moji, neki su bili samo poznanici a neki su prošli a da me nisu ni pogledali. Sva moja objektivnost prestaje kad se radi o psima. Roman u kojem je pas glavni lik, pa još i narator-od mene uvijek ima peticu. Jer psi imaju peticu u životu, onu najveću sa postoljem. Ko ne zna kako je gledati u pseće oči, kako je probuditi ti se dok ti pas liže lice i nervozno gura da ustaješ jer je vrijeme za šetnju, kad ga pustiš sa povodca, kad je srećan, kad se pravi da nije napravio belaj...e taj ne zna šta je čista 100% ljubav i sreća. U tom duhu sam pročitala Tokinovog Psa.
Ako moram cjepidlačiti, a moram, nikada nisam pomislila da psi izgovaraju nešto poput: čuka, baja i sl. To mi je smetalo, iako shvatam piščevu želju. I tu prestaje moje cjepidačenje jer ipak je Pas u pitanju.

[Sandra · Rating 4 out of 5]

Simpatična priča o ljubavi čoveka i psa, ali iz psećeg ugla. Već sam xy puta rekla, volim kako Tokin piše 🌻

[Dijana · Rating 4 out of 5]

Neke malo ljudske, a neke i baš onako pseće priče.

[Nataša]

Opet sam utrčala u biblioteku par minuta pre kraja radnog vremena, tako da nisam mogla sebi priuštiti laganu šetnju između polica...već dohvatih prvo što sam našla "na šanku" :) ... da ne izletim praznih šaka...

Beše to upravo ova knjižica, simpatičnih korica. Ok - pomislih - inače se verovatno ne bih odlučila na takav izbor..eto opet neplanskog uleta u aktuelne čitalačke vode... a i naslov mi je po meri, potpuno u skladu sa dvoje četvoronožnih koje gajim kod kuće.

Avaj, opet potvrdih sebi da ono što je aktuelno uglavnom nije my cup of tea...ili my glass of beer :)
Rekla bih možda da sam naopaka, da ne videh par recenzija dragih mi GR istomišljenika, tako da ću se uzdržati komentara "do mene je". Ustvari, definitivno je do mene..samo što očito nisam jedina. Ima nas :)

Priča je lagana, može se pročitati za par sati, dotiče se raznih životnih situacija...ponegde čak i onih ozbiljnijih. Emotivno me nije nešto dirnula, mada je bilo rečenica koje su ostavile nešto jači utisak od većine. Zanimljiva mi je ideja o životu s gledišta jednog psa, iako svoje pse nikad nisam posmatrala na taj način - smatram da bi svoju priču ispričali u manje žargonskom maniru. No dobro, to je krajnje subjektivno, ostavimo po strani. Uostalom, možda i bi, da su odrastali na beogradskom asfaltu.

Da zaključim, ono što mi se najmanje dopalo je stil - baš mi nikako nije legao, verovatno mi stoga knjiga i nije probudila neke emocije ili izazvala jaču reakciju. Pojedine rečenice su mi čak i smetale, prvenstveno mislim na upotrebu dvojnog subjekta (... ili kako se već kaže - nek me ovi adekvatno obrazovani slobodno isprave, guglala sam bezuspešno... ostalo mi je samo u sećanju da je to gramatički neispravno), koju ne volim da čujem ni u neobaveznom razgovoru - konkretan primer:
"On je dečko našao livadu."

[Puella Sole · Rating 3 out of 5]

Nije loše, ali svakako ne spadam u grupu onih koji su istinski oduševljeni ovom knjigom (i malo mi je žao zbog toga). Ideja da se piše iz perspektive psa mi je uvijek beskrajno zanimljiva i draga, ali ovdje je prilično labavo povučena granica između toga koliko ljudskog se u taj lik učitava i koliko i kako on treba da predstavlja samog čovjeka. S tim u vezi, postojali su neki prilično iritantni dijelovi bez kojih sam sigurna da se moglo (kao što je npr. oduševljenje kuja njegovim lajanjem u kojem prepoznaju beogradski naglasak). Prilično jednostavno, lako i brzo se čita, ide na kartu emocija, ali opet, meni lično, nedovoljno pažljivo oblikovano. Plus: presimpatične minimalističke ilustracije na početku svakog poglavlja. Svakoj sam se posebno radovala.

[Mihajlo · Rating 5 out of 5]

Apsolutni metafizički pristup u knjizi od 160 str. neopterećen svim onim nebitnim tušta i tma koje nam zaklanja pogled ka suštini. Ka ljubavi, emociji, rezonu. Ka čulima.
Kad sam pogledao kratku najavu pre par meseci na jutjubu imao sam rezervisan stav o ovom budućem Tokinovom izdanju, i ponovo ne treba suditi o knjizi po njenoj korici. Moja iskrena preporuka za buduće čitaoce, možda "mršava" knjiga po br str(Starac i Møre ima 100 str pa...) ali zato nudi čitav jedan univerzum slobode i ljubavi . Živite . Pustite psa da nas vodi.

[Bezimena knjizevna zadruga · Rating 5 out of 5]

Ivan Tokin je paralelni univerzum književnosti. Onaj koji čisti, oslobađa i dozvoljava sve pa i to da psu ostavi da vodi naraciju novog romana a vas izbaci iz udobnih fotelja svakodnevnice. Postoje godine u kojima Tokin objavi nešto, i one druge, manje dobre ili nikakve. Džaba čekate sajmove, liste, recenzije i ninove nagrade, knjiga godine je tu.

https://bezimenaknjizevnazadruga.word...

[Marko Radosavljevic · Rating 5 out of 5]

Ne volim knjige koje su hajpovane do iznemoglosti i nazad,a Ivan mi je tako zagrejao dušu,dugo ću pamtiti ovaj osećaj tokom čitanja

[Dunja · Rating 4 out of 5]

"Nikad ne žurim toliko da bih svojevoljno koristio neko prevozno sredstvo. Ne bih ni voleo da moram toliko da žurim. To je neka ljudska stvar, žurba. Neverovatno mi je da ne razumeju da treba da se krećeš brzinama koje možeš da postigneš svojim telom."

[Brankica Raković · Rating 5 out of 5]

Uprkos nekim negativnim kritikama koje imaju smisla i te kako, ova knjiga zaslužuje čistu peticu zbog tananosti emocija koje se na potpuno jednostavan način uvlače u svaku ćeliju čitaoca. Istina je da postoje neki dijelovi bez kojih bi knjiga možda disala malo bolje, ali nemaju li skoro sva velika djela te dijelove i nije li to stvar onoga ko čita?

Pas će vam dugo skakati oko misli, natjerati da neke svakodnevne stvari pogledate iz druge perspektive. I daleko je ova knjiga od obične priče o psu. Ovo je, kao i svaka druga Tokinova knjiga, priča o ljubavi, o običnom životu, o odnosima među živim bićima.

[Milica Cvetković - Cvećka · Rating 5 out of 5]

Ivan me je potpuno osvojio svojim jednostavnim pristupom životu koji je tako teško postići, a koji nam pruža toliko mnogo. To uspeva vešto da prenese u svoje knjige. Čitajući ih, prilazite korak bliže suštinskoj sreći i zadovoljenju svih čula dok se, ujedno, oslobađate sprega koje su vas u tome sprečavale. Najtoplija preporuka. Prikaz knjige možete pročitati na ovom linku: https://dotkomsite.com/2018/01/17/iva...

[Marko K.]

Za ovaj roman sam čuo kad je bio aktuelan hajp oko njega pre nekoliko godina i iskreno nikad mi nije palo nešto na pamet da ga pročitam. Kontao sam da je slatko, mnogi su mi i rekli, ali nekako me uvek zaobišao. I pre neki dan dok sam bio u Delfiju padne mi na pamet da ga uzmem, pročitaću ga nekad, može biti simpatično. I tako je knjiga završila na mojoj polici, a uskoro i u rukama, i zavšila se za jedno veče i jedno jutro.

Jedna reč za ovaj romančić - presimpatično. Kratka knjiga a jako zanimljiva, konstantno drži pažnju i napisana tako da se čita vrlo lako i brzo. Tokin je u ovom romanu dao glas psu; i svet posmatramo kroz pasije oči, i to oči jednog beogradskog mangupa od psa. Od rođenja iza kontejnera do udomljavanja od strane Žileta, preko putovanja sa svojim gazdom na salaše pa sve do zaljubljivanja u druge pse čini mi se na nedeljnom nivou i svađa sa drugim psima pa sve do nekih lepih pasijih prijateljstava. Jako zanimljiv način da nam Tokin pokaže život iz neke druge pespekrive. Ali nije ovde u fokusu samo život ovog kučeta, mi kroz njegove oči dobijamo i priču o Žiletovoj poridici, odnosu sa njegovom suprugom i ćerkicom Dunjom.

Na momente je mnogo duhovita (čak sam se i naglas nasmejao par puta), na momente i srceparajuća i tužna, posebno ako volite životinje. Nije ovo vrhunac književnosti, fale ovom romančiću možda neke tehničke stvari ako ćemo baš da ga seciramo, ali on se čita, bar po mom mišljenju, kada nemate šta drugo i kada hoćete da pobegnete iz neke ozbiljne književnosti i nekih velikih romana u nešto malo lakše, ili kada hoćete da napravite neki presek između dve ozbiljne knjige. I za to je idealna.

[Milutin · Rating 5 out of 5]

"Oteću joj sve što ima,
i pokloniću joj sve što imam, da imamo sve.
Oteću jer nemam da platim, pokloniću jer ne prodajem."

[Mia · Rating 5 out of 5]

Odlučila da zagrlim svakog psa na planeti poslije ove knjige.
Vjerujem da mom Totu ništa neće biti jasno od količine gnjavaže koja mu slijedi. 🤍

[Olja Zeradjanin · Rating 5 out of 5]

Divna Prica iz ugla jednog psa. Mi ljudi od zivotinja treba da ucimo!

[JJ · Rating 5 out of 5]

,,Ja nemam materijalnu imovinu i ne umem da govorim vašim jezikom, ali tužan je i siromašan svet u kojem su to nedostaci. Koji je to legitiman argument da me ostavite?"

Prva Tokinova knjiga i iskreno oduševljenje. Ko bi rekao da će ovaj pas uhvatiti i opisati suštinu ljudskog života iz svoje perspektive. Iako mu ponekad nije u potpunosti jasno šta se dešava, nije toliko teško pokopčati neke stvari uz pomoć njegovih objašnjenja. Divna knjiga. Divan pas.

I za kraj, citat koji je rekla moja profesorica prije ispita/kolokvijuma iz sintakse (nije bila baš mnogo optimistična), a zbog kojeg sam i pročitala ovu knjigu:

,,Razumeo sam da sme da se izgubi, da mora da se izgubi, i da to mora da se preživi."

[Tijana · Rating 5 out of 5]

“I ja sam dobio život kao i vi, i ja volim da živim. Ja nemam materijalnu imovinu i ne umem da govorim vašim jezikom ali tužan je i siromašan svet u kome su to nedostaci. Koji je to legitiman argument da me ostavite? Što čamdžija ne prima pse? Što ne umem da napravim čamac? A je l’ znate koliko sam spremam da plivam da spasem nekog od vas? Je l’ znate? Spreman sam da crknem plivajući za vama. Je l’ to dovoljno dobro? Je l’ to bolje nego da umem da napravim čamac?

Osim toga, je l’ vi znate nekoga, osim poneke majke, ko će da vas voli i kad to niste zaslužili? Ne znate, normalno da ne znate. E, pa ja vas volim i sad kad u proseku ne zaslužujete.”

[Aleksandra · Rating 5 out of 5]

Priča je zanimljiva. Pre svega mi se sviđa što nam je pas priča. Dopada mi se to što se kroz priču apeluje na usvajanje pasa, a ne kupovanje i na hranjenje pasa lutalica i pružanje zaštite tokom zime. Problem je u tome što većina ljudi koju ovu knjigu pročita, već to i čini. Svakako, topla preporuka, knjiga će vas nasmejati mnogo puta tokom čitanja.

[Kristina Tešić · Rating 5 out of 5]

Život iz ugla jednog Beogradskog psa. Knjiga koja mi je baš u dobro vreme legla i odmorila moje misli. Preporuka za svakog ko voli i ima nekog psa.

[Marija Milošević · Rating 5 out of 5]

4.5, ali totalno subjektivno zaokružena na 5.
Knjiga je jako popularna, pa sam zato stekla utisak da će ovaj pas biti neko otelotvorenje anđela, nešto pufnasto i mekano, što tera na plakanje od sreće čim ga vidiš. Međutim, ovaj pas je pustolov, i živi onako kako on želi. Stil je takođe daleko od onoga što sam očekivala, a to na kraju i nije ispalo tako loše. Da, ima delova koje je možda trebalo skratiti, i ima rečenica koje se ne uklapaju u "način govora" psa jer su direktno usmerene čitaocu, no to ne umanjuje činjenicu da nakon ove knjige osećate toplinu koju samo pas i može da pruži.

[Bojan Ostojić · Rating 4 out of 5]

Izuzetno prijatna knjiga za pročitati. Nepretenciozno, toplo, jednostavno predstavljanje pogleda na svet jednog džukca. Uživao sam. Naglašena je lepša strana običnog života bez ignorisanja one manje lepe, a sve kroz oči psa, za koga je ovaj svet mnogo manje komplikovan nego za nas. On živi život bez potrebe da sve imenuje, definiše i objasni, vođen instinktima sa kojima se ne bori, prihvata i svoju i spoljašnju prirodu i jednostavno živi.

[Z · Rating 5 out of 5]

Povremeno ju čitam svojim psima. Omiljena!