What do you think?
Rate this book
E baš vam hvala
Roman „E baš vam hvala” izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.
„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovoćevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.” Teofil Pančić
„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovoćevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.” Teofil Pančić
222 pages, Paperback
Published September 23, 2017
11 people are currently reading
239 people want to read
About the author
Marko Vidojković
38 books148 followersMarko Vidojković is Serbian novelist of young generation, distinguished for his "straight-to-the-face", punkish attitude both in his novels and in public appearances. His novels, told in direct and often obscene language, are placed on the streets of Belgrade, portraying lost and angry young people, drowned by lack of understanding and hypocrisy of the society.
Vidojković's popularity exploded with his fourth novel, Kandže (The Claws). Its story revolves around a character who's a law student and a fanatic participant in 1996/1997 protests in Serbia. At the same time he meets a love of his life (which turns out to be a post-modern fairy rather than a real person).
The book received "Kočić's Quill" and "Golden Bestseller" awards. The new publisher, Samizdat B92, reissued Vidojković's old novels in 2005, and they also achieved bestseller status.
Vidojković's popularity exploded with his fourth novel, Kandže (The Claws). Its story revolves around a character who's a law student and a fanatic participant in 1996/1997 protests in Serbia. At the same time he meets a love of his life (which turns out to be a post-modern fairy rather than a real person).
The book received "Kočić's Quill" and "Golden Bestseller" awards. The new publisher, Samizdat B92, reissued Vidojković's old novels in 2005, and they also achieved bestseller status.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 83 reviews
April 17, 2018
2,5 zaokruženo.
Plus za ideju, maštu, svežinu i humor. Minus za razradu i karakterizaciju likova. Prilično zabavno.
Plus za ideju, maštu, svežinu i humor. Minus za razradu i karakterizaciju likova. Prilično zabavno.
December 27, 2017
U romanu "E baš vam hvala" Marka Vidojkovića, Jugoslavija se nikada nije raspala i danas je kontinentalna supersila i lider slobodnog sveta. Obod Cetinje proizvodi pametne telefone, Zastava savremeno vatreno oružje itd., ovakvih primera ima na pretek. Bez sumnje, svaki jugonostalgičar zabaviće se čitajući ovu knjigu. Nažalost, osim jugonostalgije i kratkotrajne zabave, ova knjiga nema šta puno da ponudi. Likovi su jednodimenzionalni, a rasplet naivan jer izgleda da je dovoljno samo da smaknemo određene ljude i odmah će da nas krene. Nezadovoljni ste zbog primitivizma i nekulture u medijima? Smaknite učesnike rijaliti emisije. Razočarani ste zbog društveno-političke situacije u zemlji? Smaknite državni vrh. Dotle ide filozofija Marka Vidojkovića, ali možda pisac nije ni želeo da detaljnije analizira naše društvo, već samo da nas odvede na kratak izlet u paralelnu stvarnost. To bi sigurno objasnilo jednostavnu strukturu priče, detinjast humor i mršave opise.
October 5, 2017
Hvala tebi na ovoj knjizi.
Imam samo jedno pitanje: gde su ti portali?
Imam samo jedno pitanje: gde su ti portali?
July 8, 2018
Danas mi je trebalo nešto lako i brzo i to sam i dobio.
Ako bih tako posmatrao - ovo je čista petica. Pitka i plitka zabava koja prođe u dahu, više je osećaj kao da sam odgledao letnji hit film, nego da sam nešto čitao.
Ako bih tako posmatrao - ovo je čista petica. Pitka i plitka zabava koja prođe u dahu, više je osećaj kao da sam odgledao letnji hit film, nego da sam nešto čitao.
January 7, 2019
E BAŠ VAM HVALA Marka Vidojkovića je neočekivan iskorak ovog pisca u domen naučne fantastike i alternativne istorije.Kao i u većini slučajeva kada pisac visoke književnosti iskorači u žanr, čitalac može da očekuje da će konvencije odabranog žanrovskog okvira biti tek polazište za umetničku nadrgradnju, no ovaj roman to i čini i ne čini. Naime, Vidojkovićev imaginarij se manje-više iscrpljuje negde oko osnovnog koncepta i oko teze koju je razradio i zapravo ostaje negde na pola puta, u pogledu SFa postoji čitav niz žanrovskih postavki koje nije ispratio, a opet ta očekivana nadgradnja manje-više izostaje, odnosno ovaj roman se uklapa u piščev prosede po simplifikovanom izrazu, urbanim junacima čiji se horizont očekivanja iscrpljuje u klišetiziranom hedonizmu a rečnik u sada već pomalo ofucanom gradskom žargonu.
U tom pogledu, ovaj "žanrovski" roman nije bitno oskudniji u izrazu od onoga što Vidojković inače piše. S druge strane, njegove simplifikacije u odnosu na žanr učinile su ovaj SF roman začuđujuće prihjemčivim mejnstrim publici, o čemu svedoči i veliki uspeh na tržištu kakav žanrovski romani retko dostižu kod nas.
Osnovna premisa romana je da su 3. juna 1990. čelnici šest jugoslovanskih republika nastradali u avionskoj nesreći, da je SFRJ opstala i da je ona danas jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu, tehnološki naprednija od ostalih a socijalno sposobna da očuva sve ono najbolje što je socijalizam mogao da ponudi.
Ta SFRJ budućnosti doduše i dalje je pod budnim nadzorom službi i pod izvesnom mekom srpskom hegemonijom (Hrvata upadljivo nema u službama bezbednosti) ali Vidojković je prikazuje kao "izgubljeni raj" koji nije ostao iza nas, nego ga nikada nismo dočekali.
Naravno, ako gledamo na stvar striktno iz pozicije alternativne istorije, gotovo je sigurno da stvari ne bi pošle ovim putem kako ih Vidojković opisuje jer su republički lideri uostalom bili samo eksponenti nekih dubljih društvenih procesa, što naravno pisac nije dužan da zna, ali bi kao neko ko želi da afirmiše marksistički pogled na svet trebalo da razume. No, nevezano za to, šta bi se u takvom razvoju događaja "zaista" desilo, ključno je naravno ono što piše u romanu.
A roman kao raj prikazuje jednu zapravo potpuno "pogrešnu SFRJ", konzumeristički raj, državu kao kasicu-prasicu koja preuzima obrasce ponašanja imperijalističkih sila i silu koja je raj zato što je "naša" a ne "neprijateljska". U samoj suštini, praktično ta high tech proebogata Jugoslavija budućnosti u sebi nosi ponešto kontradikcija koje su razorile onu postojeću ali s druge strane ne nosi ono što su bile njene deklarativne vrline.
Stoga, E BAŠ VAM HVALA je jugonostalgičarski roman u kome pisac za početak nije baš najbolje razumeo ni samu SFRJ. No, ova koju je osmislio jeste zapravo dobar pulpy osnov koji se uklapa u jedan zanimljiv trend Laguninih izdanja alternativne istorije, alternativne budućnosti, u koji su upregli od pisaca fikcije kao što je Goran Skrobonja da pravih istoričara Predraga Markovića i Čedomira Antića.
U određenom smislu, možemo da žalimo što Vidojković nije ozbiljnije razradio svoju ideju SFRJ koja je opstala i te multiverzumske zavrzlame u kojoj i dalje postoji današnji prostor bivše Jugoslavije. Ali s druge strane, kada vidimo osnovnu konceptualnu postavku, nemamo razloga da žalimo za razradom jer je ova vrsta neposrednog pulpy stila verovatno i ponajbolji način da se obradi tako osmišljena građa.
Ova naša stvarnost kako je poznajemo tretirana je iz vizure junaka stasalog u paralelnoj SFRJ. On je naravno šokiran svime što vidi, prepun prezira, nudeći nam pogled sa strane na ono što gledamo svaki dan i na šta smo navikli. U tom gađenju i preziru se manje-više i iscrpljuje prikaz našeg sveta, više je to stav nego analiza. Ona paralelna SFRJ je mesto u kome smo dostigli svoj zenit a ovde smo samo bezoblična masa očajnika, nažalost pisac ne razrađuje dublje razlike između dve verzije svog glavnog junaka.
Pa ipak u jednom detalju, doseže istinu o psihološkom stanju našeg naroda. Kad god junaci iskorače u "našu" dimenziju, ljudi koje sreću nemaju mnogo teškoća da prihvate bizarnu premisu o postojanju multiverzuma i drugih, boljih svetova. To s jedne strane nosi dozu kovačevićevskog apsurda ali sa druge strane pokazuje i da smo mi odavno naviknuti na maštanje o boljem svetu koji bi nastao da se nešto u prošlosti desilo drugačije. Uostalom, kako rekoh Nedeljnik i Laguna su upregli i istoričare da im izmaštavaju takve stvari.
Možda u nekom paralelnom univerzumu imamo roman na istu ovu temu koji je napisao Borislav Pekić, premda pitanje je kako bi se on snalazio u "opstaloj SFRJ", ali u ovom paklu gde smo sada zarobljeni, ovaj roman je apsolutno prilagođen rulji koja ga naseljava u Vidojkovićevom tekstu. Možda je njegovo srce u toj boljoj SFRJ, ali rukopis mu je definitivno u najgoroj od svih mogućih Srbija.
U tom pogledu, ovaj "žanrovski" roman nije bitno oskudniji u izrazu od onoga što Vidojković inače piše. S druge strane, njegove simplifikacije u odnosu na žanr učinile su ovaj SF roman začuđujuće prihjemčivim mejnstrim publici, o čemu svedoči i veliki uspeh na tržištu kakav žanrovski romani retko dostižu kod nas.
Osnovna premisa romana je da su 3. juna 1990. čelnici šest jugoslovanskih republika nastradali u avionskoj nesreći, da je SFRJ opstala i da je ona danas jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu, tehnološki naprednija od ostalih a socijalno sposobna da očuva sve ono najbolje što je socijalizam mogao da ponudi.
Ta SFRJ budućnosti doduše i dalje je pod budnim nadzorom službi i pod izvesnom mekom srpskom hegemonijom (Hrvata upadljivo nema u službama bezbednosti) ali Vidojković je prikazuje kao "izgubljeni raj" koji nije ostao iza nas, nego ga nikada nismo dočekali.
Naravno, ako gledamo na stvar striktno iz pozicije alternativne istorije, gotovo je sigurno da stvari ne bi pošle ovim putem kako ih Vidojković opisuje jer su republički lideri uostalom bili samo eksponenti nekih dubljih društvenih procesa, što naravno pisac nije dužan da zna, ali bi kao neko ko želi da afirmiše marksistički pogled na svet trebalo da razume. No, nevezano za to, šta bi se u takvom razvoju događaja "zaista" desilo, ključno je naravno ono što piše u romanu.
A roman kao raj prikazuje jednu zapravo potpuno "pogrešnu SFRJ", konzumeristički raj, državu kao kasicu-prasicu koja preuzima obrasce ponašanja imperijalističkih sila i silu koja je raj zato što je "naša" a ne "neprijateljska". U samoj suštini, praktično ta high tech proebogata Jugoslavija budućnosti u sebi nosi ponešto kontradikcija koje su razorile onu postojeću ali s druge strane ne nosi ono što su bile njene deklarativne vrline.
Stoga, E BAŠ VAM HVALA je jugonostalgičarski roman u kome pisac za početak nije baš najbolje razumeo ni samu SFRJ. No, ova koju je osmislio jeste zapravo dobar pulpy osnov koji se uklapa u jedan zanimljiv trend Laguninih izdanja alternativne istorije, alternativne budućnosti, u koji su upregli od pisaca fikcije kao što je Goran Skrobonja da pravih istoričara Predraga Markovića i Čedomira Antića.
U određenom smislu, možemo da žalimo što Vidojković nije ozbiljnije razradio svoju ideju SFRJ koja je opstala i te multiverzumske zavrzlame u kojoj i dalje postoji današnji prostor bivše Jugoslavije. Ali s druge strane, kada vidimo osnovnu konceptualnu postavku, nemamo razloga da žalimo za razradom jer je ova vrsta neposrednog pulpy stila verovatno i ponajbolji način da se obradi tako osmišljena građa.
Ova naša stvarnost kako je poznajemo tretirana je iz vizure junaka stasalog u paralelnoj SFRJ. On je naravno šokiran svime što vidi, prepun prezira, nudeći nam pogled sa strane na ono što gledamo svaki dan i na šta smo navikli. U tom gađenju i preziru se manje-više i iscrpljuje prikaz našeg sveta, više je to stav nego analiza. Ona paralelna SFRJ je mesto u kome smo dostigli svoj zenit a ovde smo samo bezoblična masa očajnika, nažalost pisac ne razrađuje dublje razlike između dve verzije svog glavnog junaka.
Pa ipak u jednom detalju, doseže istinu o psihološkom stanju našeg naroda. Kad god junaci iskorače u "našu" dimenziju, ljudi koje sreću nemaju mnogo teškoća da prihvate bizarnu premisu o postojanju multiverzuma i drugih, boljih svetova. To s jedne strane nosi dozu kovačevićevskog apsurda ali sa druge strane pokazuje i da smo mi odavno naviknuti na maštanje o boljem svetu koji bi nastao da se nešto u prošlosti desilo drugačije. Uostalom, kako rekoh Nedeljnik i Laguna su upregli i istoričare da im izmaštavaju takve stvari.
Možda u nekom paralelnom univerzumu imamo roman na istu ovu temu koji je napisao Borislav Pekić, premda pitanje je kako bi se on snalazio u "opstaloj SFRJ", ali u ovom paklu gde smo sada zarobljeni, ovaj roman je apsolutno prilagođen rulji koja ga naseljava u Vidojkovićevom tekstu. Možda je njegovo srce u toj boljoj SFRJ, ali rukopis mu je definitivno u najgoroj od svih mogućih Srbija.
April 22, 2018
Prvo da napomenem da nisam Jugonostalgična, jer se od Jugoslavije ja sećam samo njenog raspada tj rata i sirena, te nemam te fleshbackove na to kako se bolje živelo, mada su mi pričali o Jugoslaviji nadugačko i naširoko ( kome nisu), pa sam eto prepoznala sve pojmove iz knjge. Knjigu sam dobila na poklon u giveawey inače je ja lično nikad ne bih primetila, jer ne pratim baš pomno laguninu top listu (hvala @jabiramknjigu na knjizi). Knjiga se jako brzo čita i poprilično je smešna. Svaka čast Vidojkoviću na ideji od milion dolara verujem da će ova knjiga doživeti i stoto izdanje ne zbog kvaliteta već zbog teme koju obrađuje . Stvarno ne znam kako mu je ovo palo na pamet.
Evo jednog malog citata koji mi je zapao za oko ,unapred se izvinjavam što vam mračim ovu zabavnu knjižicu . Ovako izvađen iz konteksta objašnjava onaj rat u kome smo odrasli , a u kontekstu je nekako bezazlen neću vam spojlovati zašto.
"Celog života su nas za ovo pripremali, šta raditi u slučaju agresije , šta raditi u slučaju kontrarevolucije, uvek pribeći partizanskoj borbi, toliko časova odbrane i zaštite, toliko meseci treninga, toliko vojnih vežbi , ništa nije bilo uzalud. Jedino što niko nije ni sanjao da ćemo izvršiti desant sami na sebe."
Evo jednog malog citata koji mi je zapao za oko ,unapred se izvinjavam što vam mračim ovu zabavnu knjižicu . Ovako izvađen iz konteksta objašnjava onaj rat u kome smo odrasli , a u kontekstu je nekako bezazlen neću vam spojlovati zašto.
"Celog života su nas za ovo pripremali, šta raditi u slučaju agresije , šta raditi u slučaju kontrarevolucije, uvek pribeći partizanskoj borbi, toliko časova odbrane i zaštite, toliko meseci treninga, toliko vojnih vežbi , ništa nije bilo uzalud. Jedino što niko nije ni sanjao da ćemo izvršiti desant sami na sebe."
November 16, 2017
Interesantno je kako svaku Markovu knjigu progutam za nekoliko dana. Obično mi treba barem 15. Ovu sam, pored svih obaveza pročitao za 3.
Zašto 3 od 5 zvjezdica? Zato što ovoj knjizi fali još 150 strana. Odnosi između likova nisu dovoljno definisani. Fali mi neka intimna priča između glavnog protagoniste i njegove supruge, između njega i njegovog oca, a najviše mi fali neki obrt u odnosu između Mirka i Voje. Tu je moralo da dođe do sazrijevanja odnosa koji će da preraste iz odnosa biološkog oca i sina u odnos de facto oca i sina.
Pored svega, nastaviću da čitam Marka Vidojkovića, s nadom da pitkost djela neće da bude najveća prednost njegove sljedeće knjige.
Zašto 3 od 5 zvjezdica? Zato što ovoj knjizi fali još 150 strana. Odnosi između likova nisu dovoljno definisani. Fali mi neka intimna priča između glavnog protagoniste i njegove supruge, između njega i njegovog oca, a najviše mi fali neki obrt u odnosu između Mirka i Voje. Tu je moralo da dođe do sazrijevanja odnosa koji će da preraste iz odnosa biološkog oca i sina u odnos de facto oca i sina.
Pored svega, nastaviću da čitam Marka Vidojkovića, s nadom da pitkost djela neće da bude najveća prednost njegove sljedeće knjige.
November 8, 2023
Prožet povremeno finom, povremeno ne baš finom ironijom, roman pruža jednu drugačiju perspektivu. Mogao je biti i dulji, i bolje razrađen, s malo više dubine i pozadine likova, i zato 4 *
May 17, 2020
Zanimljiva ideja i zabavna knjiga, ali fali joj dubina i razvoj likova.
January 20, 2019
Ne znam zasto sam toliko dugo imao predrasude prema ovom romanu misleci da je samo kvazinostalgicni postkomunisticki manifest. Nije. Zapravo sadrzi sve ono sto volim kod Vidojkovica.
Jednostavno, ludacki brzo, zabavno i savrseno koncipirano. Kad postavis pozornicu kako treba onda stvarno mozes sta ti je volja, i da furas Obodove smartfone, i vozis Zastavine hibrid modele slusajuci nesnimljene albume Sarla i gledas dominaciju brace Djokovica.
Kakav divan odmor od teskih i tromih knjiga. Marko majstore.
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
Jednostavno, ludacki brzo, zabavno i savrseno koncipirano. Kad postavis pozornicu kako treba onda stvarno mozes sta ti je volja, i da furas Obodove smartfone, i vozis Zastavine hibrid modele slusajuci nesnimljene albume Sarla i gledas dominaciju brace Djokovica.
Kakav divan odmor od teskih i tromih knjiga. Marko majstore.
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
November 24, 2017
Ranije sam pokusavala da čitam njegove knjige i nije islo.. Ovu uzmem, sa krajnjim skepticizmom, i procitam je u dahu... Duhovita, nostalgicna, dinamicna.. Bas sam uzivala..
April 30, 2019
Nisam preterani ljubitelj Vidojkovića, ali ova knjiga mi se veoma dopala...
October 24, 2024
Čitajući ovu knjigu nisam mogao da prestanem da poredim glavnog junaka dela - Mirka Šipku, sa karakterom kog kontrolišemo u PC igri Disco Elysium - Harrier Du Bois-om.
Čak i sama premisa knjige je nešto što bih mogao da zamislim u oba ova sveta, i obrnuto, jer obe zalaze u neku ruku u svet naučne fantastike.
Proživljavanje apsurdnih događaja kroz lice jednog veoma kompetentnog i talentovanog policajca sa pregršt loših karakteristika koje ga konstantno sputavaju na ovaj ili onaj način čini ovo delo poprilično zabavnim za čitanje, kao što je slučaj u gore pomenutoj igri.
Humor je na mestu celim tokom priče.
Sežet zaplet ove knjige bih opisao tako što bih vas naterao da zamislite da je državni vrh bivših jugoslovenskih država nesrećno stradao početkom '90 i da se složan narod nikada nije zavadio, a zatim stvorio savršenu državu kojoj po pitanju društvenog i ekonomskog standarda ne parira ni jedna druga - oličenje one rečenice "Kakva je glupost rat" iz samostalne režije serijala kratkih i zabavnih YouTube klipova nazvanih "Oktobarfest" dva studenta, bolje poznatijih kao "Kosmoplovci". Specifično 8. epizode..
Ako izuzmemo zabavnu stranu knjige, jasno je da pisac igra sa idejom utopije. Savršenog sistema u kome su svi srećni i sve ide po planu i koji je faktički nemoguć.
Primećuje se kritika na oba režima, tj. oba univerzuma pomenuta u knjizi, ove naše stvarnosti i SFRJ koja je opstala. Gde vidimo da i Jugoslavija koja je nastavila da postoji i postala neki vid savršenog društva ima svoje mane i "nevidljive" vidove ugnjetavanja i opresije svojih građana.
I okej je sve to. Dobijamo utisak da je pisac objektivan i pravedan u kritici oba sistema.
Ali šta mi je konstantno bio neki "trn u oku" je što zapravo čitajući ovo delo, dobijam suprotni utisak, a objasniću i zašto.
Rešenje za sve, se barem kroz delo, opisuje "obezglavljivanjem" političkog vrha i preuzimanjem vlasti one ispravne strane i vlade. Čime dobijam utisak da pisac povremeno i sam fantazira o takvim idejama u slobodno vreme.
Sama ova ideja ostavlja gorčinu u ustima, kao da pričam sa nekim retardom od ortaka koji je završio filozofski i sada tripuje da je sledeći Mao Zedong, Karl Marx ili prikladnije za recenziju Josip Broz Tito.
Isti taj ortak koji vam priča o svim tim revolucionarnim idejama koje bi sada bile samo još jedan vid opresije.
Uz rečenice "Eh da sam ja predsednik", "Ne možeš da napraviš kajganu bez da razbiješ nekoliko jaja" i "Ma sve bih ih pobio", dok sa druge strane stola lagano pijucka svoje kraft pivo, ne shvatajući težinu svojih reči.
Ne Mile, ne možeš naterati sve ljude da samo jedu pirinač, niti da se isto oblače, niti da sve neistomišljenike oteraš na neko ostrvo da lupaju kamen o kamen. (Mile je izmišljen za potrebe recenzije, svako poistovećivanje sa stvarnim karakterima je slučajno)
Na kraju krajeva, svi tipovi vladanja su isti - opresija.
Jedina prava utopija je Anarhija.
Ali zanemarimo moja pankerska uverenja, ti smrdljivi rokeru, knjiga je na kraju krajeva zabavna i stoga je preporučujem.
Ili ako više volite disko muziku, igrajte Disco Elysium, za slično, ali i dosta dublje istraženo i interaktivnije iskustvo.
Čak i sama premisa knjige je nešto što bih mogao da zamislim u oba ova sveta, i obrnuto, jer obe zalaze u neku ruku u svet naučne fantastike.
Proživljavanje apsurdnih događaja kroz lice jednog veoma kompetentnog i talentovanog policajca sa pregršt loših karakteristika koje ga konstantno sputavaju na ovaj ili onaj način čini ovo delo poprilično zabavnim za čitanje, kao što je slučaj u gore pomenutoj igri.
Humor je na mestu celim tokom priče.
Sežet zaplet ove knjige bih opisao tako što bih vas naterao da zamislite da je državni vrh bivših jugoslovenskih država nesrećno stradao početkom '90 i da se složan narod nikada nije zavadio, a zatim stvorio savršenu državu kojoj po pitanju društvenog i ekonomskog standarda ne parira ni jedna druga - oličenje one rečenice "Kakva je glupost rat" iz samostalne režije serijala kratkih i zabavnih YouTube klipova nazvanih "Oktobarfest" dva studenta, bolje poznatijih kao "Kosmoplovci". Specifično 8. epizode..
Ako izuzmemo zabavnu stranu knjige, jasno je da pisac igra sa idejom utopije. Savršenog sistema u kome su svi srećni i sve ide po planu i koji je faktički nemoguć.
Primećuje se kritika na oba režima, tj. oba univerzuma pomenuta u knjizi, ove naše stvarnosti i SFRJ koja je opstala. Gde vidimo da i Jugoslavija koja je nastavila da postoji i postala neki vid savršenog društva ima svoje mane i "nevidljive" vidove ugnjetavanja i opresije svojih građana.
I okej je sve to. Dobijamo utisak da je pisac objektivan i pravedan u kritici oba sistema.
Ali šta mi je konstantno bio neki "trn u oku" je što zapravo čitajući ovo delo, dobijam suprotni utisak, a objasniću i zašto.
Rešenje za sve, se barem kroz delo, opisuje "obezglavljivanjem" političkog vrha i preuzimanjem vlasti one ispravne strane i vlade. Čime dobijam utisak da pisac povremeno i sam fantazira o takvim idejama u slobodno vreme.
Sama ova ideja ostavlja gorčinu u ustima, kao da pričam sa nekim retardom od ortaka koji je završio filozofski i sada tripuje da je sledeći Mao Zedong, Karl Marx ili prikladnije za recenziju Josip Broz Tito.
Isti taj ortak koji vam priča o svim tim revolucionarnim idejama koje bi sada bile samo još jedan vid opresije.
Uz rečenice "Eh da sam ja predsednik", "Ne možeš da napraviš kajganu bez da razbiješ nekoliko jaja" i "Ma sve bih ih pobio", dok sa druge strane stola lagano pijucka svoje kraft pivo, ne shvatajući težinu svojih reči.
Ne Mile, ne možeš naterati sve ljude da samo jedu pirinač, niti da se isto oblače, niti da sve neistomišljenike oteraš na neko ostrvo da lupaju kamen o kamen. (Mile je izmišljen za potrebe recenzije, svako poistovećivanje sa stvarnim karakterima je slučajno)
Na kraju krajeva, svi tipovi vladanja su isti - opresija.
Jedina prava utopija je Anarhija.
Ali zanemarimo moja pankerska uverenja, ti smrdljivi rokeru, knjiga je na kraju krajeva zabavna i stoga je preporučujem.
Ili ako više volite disko muziku, igrajte Disco Elysium, za slično, ali i dosta dublje istraženo i interaktivnije iskustvo.
November 16, 2024
Super zabavno
January 23, 2019
😂😂 odlicna, savrseno prikazano stanje danasnjeg stanja
December 2, 2017
Премиса за сваку похвалу!
January 4, 2018
Interesantan izlet u alternativnu stvarnost, ali ne više od toga.
January 4, 2019
Romanom "E baš vam hvala" Vidojković još jednom pokazuje da je pisac kome nesumnjivo ne manjka dobrih i originalnih ideja. Ipak, izvedba je u najmanju ruku gruba i sirova, a stil kojim je roman pisan odaje utisak brzo napakovane neizbrušene fabule kojoj fali još malo građe i pokoja revizija. Ipak, knjiga je vrlo pitka i brzo se čita, ostavivši za sobom aftertejst letnjeg blokbastera.
S druge strane, direktna lucidnost ne-tako-suptilnih poruka koje autor prosipa čitaocu u lice s vremena na vreme udaraju jako kao kapi za oči koje likovi koriste u svojim akcijama. Da delovi koji služe kao put između tih visokih tačaka koje roman dostiže ne upadaju kao sinusoida u predele koji su mi izazivali blagu nelagodu, ovo bi bila izvrsna političko-satirična fantastika.
No, Vidojković je uvek gurao pank filozofiju u svom pisanju, što i dalje poštujem - koliko god se meni to često ne dopadalo. I ovu knjigu toplo preporučujem ako želite nešto brzo, lagano i zabavno, a opet glasno i besno. Sloboda Jugoslaviji za sve!
S druge strane, direktna lucidnost ne-tako-suptilnih poruka koje autor prosipa čitaocu u lice s vremena na vreme udaraju jako kao kapi za oči koje likovi koriste u svojim akcijama. Da delovi koji služe kao put između tih visokih tačaka koje roman dostiže ne upadaju kao sinusoida u predele koji su mi izazivali blagu nelagodu, ovo bi bila izvrsna političko-satirična fantastika.
No, Vidojković je uvek gurao pank filozofiju u svom pisanju, što i dalje poštujem - koliko god se meni to često ne dopadalo. I ovu knjigu toplo preporučujem ako želite nešto brzo, lagano i zabavno, a opet glasno i besno. Sloboda Jugoslaviji za sve!
May 24, 2019
Trazila sam lako stivo, i sjetila sam se ove knjige koja mi je mjesecima cekala na Kindleu. Procitala sam ju u toku jednog dana, misljenje o knjizi se mijenjalo valjda svaka dva poglavlja, u jednom trenutku mi je bila grozna u drugom zabavna u trecem sam pomislila "koliko je tu zbilja bilo potencijala i sto bi bilo da je bilo", u cetvrtom mi je bila samo glupa propaganda o velikoj srbiji. Knjiga je grozno napisana, nacin izrazavnja je valjda trebao pokazati taj luksuz zivljenja u tako mocnoj drzavi (ni brige ni pameti) ali nije mi se svidio. Ne zalim sto sam ju procitala, prvenstveno jer mi nije oduzela puno vremena, ali ne preporucujem.
July 10, 2019
Kratko, dinamično, zanimljivo. Ideja je krajnje neobična jer govori o Balkanu danas na kome Jugoslavija još postoji i velika je sila koja proizvodi najsavremeniju tehnologiju. Priča je ispričana iz ugla glavnog junaka koji radi u službi za rešavanje nekih vanrednih situacija koje kreću da se nižu kako knjiga odmiče. Neverovatno me je podsetila na knjigu "Opet on", gde se Hitler budi u 2012. godini. Zbog ideje i simpatičnog humora, knjiga od mene dobija 3 umesto dve zvedice. Vulgarnija je, pa to treba imati u vidu ukoliko vam smeta, ali kažem, za jedno laganije delo je odlična jer ima zanimljivih stvari, samo je mogla da bude bolje razrađena.
December 11, 2018
Vidojković nas efikasno i bez previše okolišanja uvodi u svet onoga što je moglo biti - okrutan i hladan, ali funkcionalan i uredjen svet savremene SFRJ, preživele zahvaljujući smrti onih koji su nameravali da je ubiju. Veoma brzo, roman dobija i elemente natprirodne misterije, a do kraja će nam postati jasno, mada je to bilo i očekivano, da je u pitanju vešto satkana kritika ne jednog, već dva društva - onog koje smo ostavili za sobom i onog koje smo sagradili. Uprkos činjenici da je roman veoma transparentno inspirisan romanom (a danas i TV serijom) The Man in The High Castle, ovo je zabavno i brzo štivo koje mnogo toga ispriča, ali još više toga nam ostavi da sami sa sobom pretresemo.
March 7, 2019
Ovo bi mogla biti kultna knjiga ono malo Jugoslovena što ih je još preostalo. Zabavna, duhovita, laka za čitanje, nije predstavljala problem ni meni koji sam mišljenja da je država koja se raspala trebalo i moralo da se raspadne. Uostalom i Vidojković u svom romanu eksplicira da se Jugoslavija mogla očuvati samo silom. A Obod mobilni telefoni i najmoderniji David Pajić - Daka liftovi? To je taj humor apsurda!
July 10, 2018
Izuzetno zabavna knjiga na temu ŠBB KBB. Priča teče brzo i jednostavno, što je karakteristično za Vidojkovićeve knjige. A malo te tera i da se zamisliš zašto naša Srbija ne izgleda kao Jugoslavija iz Markove knjige? Isto se pitam - gde su portali ka ovoj Jugoslaviji i kada se otvaraju?
January 17, 2023
Neverovatno zanimljivo. Nisam imao pojma o čemu se radi, sve drugo sam očekivao. Uživao sam u izmaštanoj nam alternativnoj sadašnjosti autora. Možda bi tako bilo da ljudi nisu kvarljiva roba.
November 8, 2017
Osvežavajuće!
August 26, 2019
Zanimljiva prica sa odlicnim humorom. Uzivao sam citajuci :D
January 3, 2018
Inace ne citam uopste knjige autora sa Balkana ali kada sam vidjela ovu sa radnjom o Jugoslaviji koja se nikada nije raspala to sam morala uzeti.
Sve u svemu knjiga je zabavna i tuzna i zanimljiva u isto vrijeme. Svidja mi se i duzina i hvala autoru jer je odlucio da nema potrebe da opterecuje sa bespotrebno duzom knjigom :D
Sve u svemu knjiga je zabavna i tuzna i zanimljiva u isto vrijeme. Svidja mi se i duzina i hvala autoru jer je odlucio da nema potrebe da opterecuje sa bespotrebno duzom knjigom :D
August 3, 2021
Kontraverzni Marko Vidojković piše takve romane da ih ili voliš, ili ne – treće nema; on nikog ne ostavlja ravnodušnim. Recimo meni je serijal o Bobanu Šestiću predobar, dok mi se Kandže i Urednik uopšte ne sviđaju, a Đubre – katastrofa :D.
Kada mi je u ruke došao „E baš vam hvala“, nisam znala šta da očekujem. I onda BUM. Distopija (ili utopija?) o jednoj državi koje više nema... Marko je napisao roman o paralelnom univerzumu u kom se ratovi devedesetih nisu dogodili, te živimo u državi koja je postojala osamdesetih. Naravno, tehnologija je napredovala, te imamo voz kojim se iz Beograda stiže u Zagreb za deset minuta. U Beogradu na ulicama nema saobraćaja – prenet je u podzemne tunele po kojima se kreću automobili bez gužve. Imamo najmodernijeg proizvođača mobilnih telefona (Obod Cetinje). Svi smo zdravi, bogati i srećni! Takođe, saradnja policije iz svih republika je besprekorna, tako da kad se na ulici pojave četnik i ustaša, neće se baš dobro provesti.
Ovaj iskorak Marka Vidojkovića u naučnu fantastiku i alternativnu istoriju, me je oduševio. Nije to klasična sf-priča, mislim da mu nije to ni bila namera da napiše. Ovo je više satirični roman u domenu ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo – da prevedem za mlađe generacije koje se ne sećaju emisija Ace poštara). Duhovit je, zabavan i lagan za čitanje. Moje mišljenje je da mu fali dubine i da je moglo tu još štošta da se doda, priča je mogla biti duža, likovi razrađeniji... tako bi možda imala veću književnu vrednost. Ovako, ostala je na nivou zabave i razbibrige.
U svakom slučaju, oduševljena sam maštom pisca, koji nam je opet pokazao da može da briljira u raznim žanrovima. Knjigu preporučujem, pogotovo jugonostalgičarima, a ja bih, kao i mnogi čitaoci, volela da nađem portal koji vodi u ovaj paralelni univerzum.
Šta još treba znati o knjizi:
Deo serijala – NE
Natprirodna bića – NE
Eksplicitan sadržaj – NE
POV – iz prvog lica
Moja preporuka – DA
Ocena – 5
Kada mi je u ruke došao „E baš vam hvala“, nisam znala šta da očekujem. I onda BUM. Distopija (ili utopija?) o jednoj državi koje više nema... Marko je napisao roman o paralelnom univerzumu u kom se ratovi devedesetih nisu dogodili, te živimo u državi koja je postojala osamdesetih. Naravno, tehnologija je napredovala, te imamo voz kojim se iz Beograda stiže u Zagreb za deset minuta. U Beogradu na ulicama nema saobraćaja – prenet je u podzemne tunele po kojima se kreću automobili bez gužve. Imamo najmodernijeg proizvođača mobilnih telefona (Obod Cetinje). Svi smo zdravi, bogati i srećni! Takođe, saradnja policije iz svih republika je besprekorna, tako da kad se na ulici pojave četnik i ustaša, neće se baš dobro provesti.
Ovaj iskorak Marka Vidojkovića u naučnu fantastiku i alternativnu istoriju, me je oduševio. Nije to klasična sf-priča, mislim da mu nije to ni bila namera da napiše. Ovo je više satirični roman u domenu ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo – da prevedem za mlađe generacije koje se ne sećaju emisija Ace poštara). Duhovit je, zabavan i lagan za čitanje. Moje mišljenje je da mu fali dubine i da je moglo tu još štošta da se doda, priča je mogla biti duža, likovi razrađeniji... tako bi možda imala veću književnu vrednost. Ovako, ostala je na nivou zabave i razbibrige.
U svakom slučaju, oduševljena sam maštom pisca, koji nam je opet pokazao da može da briljira u raznim žanrovima. Knjigu preporučujem, pogotovo jugonostalgičarima, a ja bih, kao i mnogi čitaoci, volela da nađem portal koji vodi u ovaj paralelni univerzum.
Šta još treba znati o knjizi:
Deo serijala – NE
Natprirodna bića – NE
Eksplicitan sadržaj – NE
POV – iz prvog lica
Moja preporuka – DA
Ocena – 5
December 8, 2019
Zanimljiv utopijski izlet u SF od strane Vidojkovica, koga sam davno citao ("Kandze" u srednjoj skoli i nisam bio nesto preterano odusevljen). Okviri zanra su donekle zadovoljeni u "E, bas vam hvala", prikaz idilicne SFRJ i njenih zitelja je ambiciozan, ali nedostaje dosledniji prikaz glavnih i sporednih likova. Kraj je malo ubrzano doveden, ali je naravni tok dobar, jasan i u skladu sa vremenom i prostorom. Ostaje gorak ukus u ustima nakon procitane poslednje strane i pitanje : "Da li bismo bolje ziveli u onostranom SFRJ?",a za realnu dimenziju "E, bas vam VEOMA hvala."
May 12, 2018
Genijalna ideja za priču, puno detalja koji će vas nasmejati do suza, uopšte ceo koncept “šta bi bilo kad bi bilo” sam po sebi daje šarm ovoj knjizi. Ono što mi je malo pokvarilo utisak cele knjige je njen kraj. Deluje mi zbrzano i bezidejno. Mada, moram priznati, da je zaplet takav da je verujem i samom piscu bilo teško da osmisli dobar bolji završetak. U svakom slučaju, topla preporuka svima! Naročito onima koji pamte staru Jugu...
Displaying 1 - 30 of 83 reviews