13 : Antologija savremene japanske horor priče

by Various

Ovo je izbor od trinaest priča strave i užasa sedmoro nagrađivanih pisaca, koji su poznati po tome što u svojim delima istražuju tamne strane ljudskog uma i duše. Kao i u prethodne dve antologije, priče su hronološki poređane po godinama rođenja pisaca, tako da se lako može pratiti razvoj ovog žanra u Japanu, od priča Edogave Ranpoa, koji se smatra ocem savremenog japanskog horora, do najmlađeg i izuzetno talentovanog Ocuićija. Japanski umetnici, kako u književnosti tako i u oblasti filma i stripa, poznati su širom sveta baš po ovom žanru i ostavljaju dubok trag na svetskoj sceni...

Izbor: Susumu Katagava i Dina Hrecak; prevod i pogovor: Dina Hrecak

371 pages, Paperback

Published January 1, 2017

About the author

Various is the correct author for any book with multiple unknown authors, and is acceptable for books with multiple known authors, especially if not all are known or the list is very long (over 50).

If an editor is known, however, Various is not necessary. List the name of the editor as the primary author (with role "editor"). Contributing authors' names follow it.

Note: WorldCat is an excellent resource for finding author information and contents of anthologies.

Reviews

[Sofija · Rating 3 out of 5]

The only 5-star stories were Human Armchair by Edogawa Ranpo, Welcome to the Museum of Torture by Yoko Ogawa, and SO-Far by Otsuichi. God's Word by Otsuichi and The Red Chamber by Edogawa Ranpo are honorable mentions. The rest were okay. Like most short story collections, some are good, and some are less good. I am glad I discovered Otsuichi. He seems to be one of the better modern horror writers in Japan.

[Quiver · Rating 4 out of 5]

Zanimljiva kolekcija priča različitog kvaliteta, kao i različite vrste horora. Date su hronološki: autor prve priče je rođen 1894, autor poslenje 1978.

U sadržaju knjige, barem u mojoj kopiji, pogrešno su navedeni naslovi prve dve priče.

Evo tačnog sadržaja, sa mojim utiscima.

Edogava Ranpo: Čovečija fotelja i Crvena odaja. Dve originalne, odlično izvedene priče u stilu Edgar Alan Poa i Artur Konan Dojla.

Tecu Jano: Legendan o svermirskom brodu od papira. Psihopatološki elementi propraćeni poezijom i igrom reči koja mislim da nije baš uspela u prevodu (pitanje da li bi se tako nešto uopšte dalo prevesti).

Sakjo Komacu: Usta divljaka. Čisti horor najvišeg stepena!

Rjo Hanmura: Tansu. Čudnovato, misteriozno.

Kođi Suzuki: Kovčeg na nebu, Srce limuna, Srećan rođendan. Tri povezane priče koje činu polovinu knjige (170 strana). Previše detaljne, previše razrađene, a ipak na kraju ne tako zadovoljavajuće.

Joko Ogava (jedina žena): Otrovne biljke, i Dobro došli u muzej sprava za mučenje. Ni jedna ni druga priča nekako nemaju poetnu, kao da su nedorečene. Mada ima originalnih sprava za mučenje.

Ocuići: Božja reč, Zoo, So-far. Prve dve priče su izvandredni psihopatološki trileri, pomalo na sličan, cikličan kalup, ali pogotovu Božija reč rastura sve prethodne ideje o tome šta predstavlja istinski horor na više nivoa. Poslednja priča je divno originalna; ne smem više da kažem da ne odam zaplet, ali bih je svakome preporučila—čak nije ni u pitanju horor.

 

[Niki Sven]

Veoma je nezahvalan zadatak oceniti zbirku priča - naročito kada ona sadrži priče više različitih autora. Ostaviću celu knjigu neocenjenu, jer mi kvalitet priča varira između 3 i 5, što je poprilično veliki raspon da bih mogla da prelomim. No, napisaću svoje mišljenje o svakom od pisaca ovde, sortirano od onog koji je ostavio najslabiji ka onom koji je ostavio najjači utisak.

Edogava Ranpo, pionir u pisanju horor priča u Japanu, bio je opčinjen Edgarom Alanom Poom, čije je japanizovano ime i preuzeo, i Arturom Konanom Dojlom. Nažalost, kvalitet priča ne parira nijednom od ovih pisaca. Autor kao da je čuo za pojam plot twist i pokušao da ga uglavi u svoje priče, ali je svaki rasplet bio veoma bled i neubedljiv. "Čovečja fotelja" i "Crvena odaja" nisu ostavile nikakav utisak, ocena između 2.5 i 3.

"Legenda o svemirskom brodu od papira" Tecua Janua nema apsolutno nikakve veze sa hororom, ona više prikazuje mentalitet jedne zabiti u Japanu. Koketira sa natprirodnim, ali ništa što bi posebno poslužilo priči. Takođe nezadovoljavajuć rasplet. Ocena 3.

Joko Ogava je nahvaljeni ženski pisac japanskog horora, čiji je stil dosta suptilniji i, naravno, fokusiran na ženskim likovima. Mislim da za ovu zbirku nije odabran odgovarajući izbor njenih pripovedaka, pošto bih na osnovu pogovora rekla da ima mnogo kapitalnijih dela gde razrađuje položaj žene u Japanu, što je nešto o čemu bi me izuzetno zanimalo da steknem pojam, budući da je to kultura koja nam ni na koji način nije bliska. Dve pripovetke koje se ovde nalaze, "Otrovne biljke" i "Dobrodošli u muzej sprava za mučenje", predstavljaju junakinje koje su preterano fokusirane na muškarce i koji čine dobar deo smisla njihovog života. Više mi deluje kao koketiranje sa hororom/onostranim. Priče su nedovoljno razrađene i sa nedefinisanim završecima. Ocena 3/5.

Rjo Hanmura pripovetkom "Tansu" prenosi značaj mističnog i okultnog. "Tansu" je jedna od onih pripovedaka od kojih ćete se naježiti, a ne znate zašto, što je kvalitet horor/makabr pripovetke koji veoma visoko cenim. Najlakše je čitaocu dati ogoljen element koji će ga uplašiti, a teško je upravo naterati ga da se plaši nečeg što nije svestan šta je. Jedina zamerka mi je što je pripovetka mogla biti malo razrađenija, jer su mi ovakve teme veoma interesantne. Zbog toga nešto manja ocena, 3.5/5.

Sakjo Komacu je "Ustima divljaka" postigao da čuvena fraza "bolesni Japanci" ispliva na površinu misli. Ova pripovetka je mešavina groteske, onoga što nazivamo "snuff" i filozofije o autodestrukciji. Iako nisam nimalo gadljiva, veoma grafički opisi amputiranja/vađenja sopstvenih organa i njihova termička obrada kao da je u pitanju parče piletine naterali su me da par puta okrenem glavu i sa mukom protrčim kroz pasus - dovoljno uverljivo da bih mogla da pohvalim piščevu bujnu maštu. Ocena 4/5.

Kođi Suzuki je svima poznat kao pisac trilogije "Kruga", po čemu je snimljeno mnogo digitalnog contenta, između ostalog i film koji nas je svojevremeno "istresao iz gaća". Tri pripovetke koje se nalaze ovde, "Kovčeg na nebu", "Srce od limuna" i "Srećan rođendan", deo su univerzuma "Kruga" i sve se nastavljaju jedna na drugu. Stil je odličan, čita se u jednom dahu, a žanrovski me podseća na mešavinu SF-a i horora. U sve tri priče ženski lik stoji u centru, a "Srećan rođendan" me najviše podseća na neku od epizoda "Black Mirror"-a. Veoma bih volela da vidim filmsku adaptaciju ovoga (možda već i postoji?), kao i da pročitam "Krug" trilogiju. Ocena 5/5.

Najmlađi pisac iz ove postave, a ipak onaj koji mi je ostavio najjači utisak, jeste Ocuići. Njegove pripovetke imaju apsolutno sve ono što cenim kod horor/makabr žanra - istraživanje mraka poremećene psihe, odlične plot twistove koji su veoma neočekivani, emociju i nestandardne elemente natprirodnog. U zbirku su uključene samo tri njegove priče, "Zoo", "So-far" i "Božja reč", i ne zna se koja je bolja od prethodne. Ocena 5/5.

[Marija S. · Rating 3 out of 5]

2,5/5

Neke su priče odlične, no neke su nažalost odličan primjer lošeg pisanja.