Poslednja stanica Britanija

by Goran Gocić

Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje.
Sicilijanski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Njegovi saborci s margine – Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar i Ivan, politički emigrant iz Praga – našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje decenije XX veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova.


Napisana britkim, izbrušenim stilom s jakim emotivnim nabojem, roman Poslednja stanica Britanija stavlja obične ljude u centar interesovanja jer je u njihovim ispovestima lako prepoznati univerzalnost naših težnji.Ako nas emigrantsko iskustvo ičemu uči, onda je to pouka da smo svemogući, da smo nezaustavljivi, da smo bezgranični.

408 pages, Paperback

First published October 23, 2017

About the author

Goran Gocić je srpski književnik, filmski autor, prevodilac i novinar. Rodio se u Užicu, 6. maj 1962. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (1991). Magistrirao je u oblasti medija i komunikacija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (The London School of Economics and Political Science). Radio je kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NIN, Dnevni telegraf, Borba, Politika, RTS, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt end saund, itd).

Objavio je studije „Endi Vorhol i strategije popa“ (1997/2012) i „Emir Kusturica: Kult margine“ (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova „Prokleti stranci“ (2000) i „Balkanski dnevnik: Bugarska“ (2010).

Za „Tai“, njegov roman prvenac, dobio je NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman u 2013. godini i Nagradu Miloš Crnjanski za delo iz perioda 2011/2013.

Reviews

[Jelena Blagojevic · Rating 5 out of 5]

Postoji jedna želja, odnosno san koji još uvek nisam ostvarila. Balašević je i rekao da "Snovi najčešće vrede tek kad s' Tobom osede, kada s' Tobom ostare".
Moj san o šetnji Londonom, ali, ne onim ušminkanim, turističkim, koji je opisan u svakom agencijskom vodiču, već onim pravim, koji bi neki skloni snobizmu nazvali "naličjem Londona", "mračnom stranom", ako se tako može nazvati. Uz "Poslednju stanicu Britaniju" ostvarila sam davnašnju želju da osetim taj duh i dah britanske prestonice, udobno zavaljena u svojoj omiljenoj fotelji. Goran Gocić na svoj specifičan, putopisni način priča priču o životu. O emigraciji, o ljudima koji su negde na marginama jednog društva, ali se lavovski bore da promene nešto, mada ponekad i nisu sigurni šta je to "nešto" što bi trebalo promeniti, mada su sigurni da oni nisu ti koji bi trebalo da se menjaju. A život ih lomi, beže, skrivaju se, od svih a najviše od sebe samih. Traže način da se, izgubljeni, daleko od svega što su znali presaberu i pronađu, da bi se, kada se vrate u svoje zemlje, vratili bolji nego što su otišli. Da se vrate kao pobednici koji su pobedili ružne britanske carinice, dosadni, uštogljeni sistem koji ih gura i potiskuje, da pobede "Tomije" i "Bobije", ali, najviše da pobede sebe, da postanu jači, bolji. Kada je Goran Gocić 2014. dobio nagradu za roman "TAI" ja sam pokušala da ga pročitam, i priznajem nisam uspela. Nisam se pronašla sa, kažu, jednim izuzetno zanimljivim romanom, ali, zato, je "Poslednja stanica Britanija" bila baš ono što "devojci treba". Uživala sam čitajući priču o zanimljivim ljudima u zanimljivim vremenima

[Ruza Minić · Rating 5 out of 5]

Оценила сам са малксималних 5 звездица, јер је аутобиографска књига о његовом животу у В. Британији....па има различитих анегдота....вреди прочитати!