Srbi su se „rodili” u istočnoj Evropi, pod Karpatima, u njihovoj pradomovini Bojki. Tamo su se oni odvojili od utrobe drugih Slovena, tamo su oni nikli i rasli, tamo je izvor njihove samosvojnosti.
Tadanji propovednici hrišćanstva učili su Srbina, da mirno pati i strada na zemlji, a obećavali su mu za to nagradu na nebu. Oni propovednici hrišćanstva hteli su da pomire Srbina sa onim novim ekonomskim redom, koji je postojao u Rimu i Vizantiji. Da Srbin bude rob na spahinskoj zemlji, a Srbin je naučio, da živi u zemljišnjoj zajednici slobodan.
Izgleda da je ceo svet protiv rata. Ugledni političari sklopiše međunarodni savez za mir. Evropske države sklopiše međunarodni sud u Hagu, da bar neke sporove rešavaju mirnim putem. Ali baš u onim državama, gde su najviše govorili o miru, najviše se spremahu za rat. To je siguran znak, da nije sve u redu i da države nisu verovale u ono što su govorile.
Занимљиво и поучно је можда и најбољи опис ове књиге, да се више ништа не каже о њој ово би било довољно. Ипак рећи ћу још понешто. Јаша Томић новинар, политичар и књижевник пратио је lll армију у њеном походу на Косово и Стару Србију. Јаша је хтио да иде са првим борбеним јединицама али могао је само са главним штабом армије, а зашто је тако било то нам открива у књизи. Кроз ову књигу Томић пише о мобилизацији пред рат, о узроку овог рата и како се он одвијао. То нису они класични војни извјештаји него доста другачије нам то пише из угла новинара тако да неке ствари пуно боље могу да се сагледају и схвате. Он кроз ову књигу одлично описује како и зашто је српска војска успјела тако брзо и ефикасно да направи такве успјехе и сломи доста јачег непријатеља. Он је прошао скоро свуда по Косову и Метохији куда је прошла и српска војска и овде веома лијепо описује стање како путева и терена тако и свега осталога са чиме се војска морала да носи и суочава. Треба такође издвојити и стање по градовима и селима што се тиче структуре становништва и из тога можемо да видимо да је рађено да се српско становништво скроз избрише са тих простора. Аутор је лијепо приказао велику храброст тих људи који су на тим просторима остали и опстали и дочекали ослобођење. Можда ће неки рећи да је Јаша мало и увеличао и претјеривао у својим извјештајима и причама али читајући те приче и извјештаје осејетићете његов патриотизам и жељу да ти простори буду ослобођени па онда и ако је мало и претјерао не треба замјерити. А можда и није. Углавном у овој књизи наћићете доста тога занимљивог и поучног па вам препоручујем да је прочитате. Ова књига чува доста тога од заборава а они који су у њој и њихови подвизи и жртве заслужују да се никада не заборави. НАПРИЈЕД!!!
Želela sam da pročitam nešto napisano od strane savremenika te epohe, tema je nedovoljno istražena od prosečnog čitaoca u srednjim tridesetim. Ova knjiga mi je omogucila da naučim više o Jasi Tomicu kao pojedincu koji je imao znacajnu ulogu za našu kulturu i da u još više detalja naslikam sliku Velikog rata.