Priče misterije i magije

by Oto Oltvanji

Dvanaest pripovesti za besane noći.
Da li ste čuli za teoriju zavere o tome zašto nastaje gužva u saobraćaju svaki put kad padne kiša? Kakva čuda moraju da se dogode da bi dečak koji ne želi da bude pripadnik nijedne od suparničkih maloletničkih bandi u malom gradu izbegao izbor koji mu okolina agresivno nameće? Šta bi čovek uradio kada bi mu turistička agencija ponudila putovanje u prošlost?
U svojoj novoj knjizi Oto Oltvanji nudi odgovore na ova i brojna druga pitanja, pri čemu ne samo da se hvata ukoštac sa sve većim promenama sveta već nam pruža retko uzbudljivu priliku da se zapitamo o pravoj prirodi naše svakodnevice i saznamo šta se sve krije iza kulisa.
„Stvarnost je krhka poput porcelanske figurice“, kaže junakinja jedne od njegovih nesvakidašnjih pripovesti. Zahvaljujući svojoj nesputanoj maštovitosti, autor uvodi čitaoce u mistično-magijsku verziju stvarnosti u kojoj će se oni osećati kudikamo udobnije nego u realnom svetu.

283 pages, Paperback

Published January 1, 2017

About the author

Odrastao u Subotici, živi u Beogradu. Objavio je romane „Crne cipele“ (2005), „Kičma noći“ (2010) „Iver“ (2015) i „Polje meduza“ (2023). Njegova kratka proza sakupljena je u zbirci „Priče misterije i magije“ (2017). Kriminalistički roman za decu „Kako sam postao detektiv" izašao je 2019. godine. Preveo je na srpski knjige Lušesa Šeparda, Dejvida Šoa, Džordža Pelekanosa, Džonatana Litema, Loren Grof, Lija Čajlda, Roberta Silverberga i Rosa Makdonalda.

Grew up in Subotica, lives in Belgrade. His published novels are “Black Shoes” (2005), “Backbone of the Night” (2010), “Splinter” (2015), and "The Field of Jellyfish" (2023). Collection "Stories of Mystery and Magic" collects his short fiction. He published a crime novel for children "How I Became A Detective" in 2019. Translated into Serbian books by Lucius Shepard, David J. Schow, George Pelecanos, Jonathan Lethem, Lauren Groff, Lee Child, Robert Silverberg, and Ross Macdonald.

Reviews

[Bezimena knjizevna zadruga · Rating 4 out of 5]

Nakon prve trećine, jake otiske su ostavile naglašena realnost pripovedanja, jasno crtanje likova i jednostavna postavka svake.
Bivstvovanje u dečijoj bandi koje kod desetogodišnjaka potpuno zamagli interporodične probleme-uvodna priča koja nije oduševila, ničim do idejom.
Epizoda ljubavnog trougla koji u napuštenoj vikendici pije vino istine i iz sebe istovara skrivene mračne porive koja sledi gotovo me ubedila da batalim čitanje.
Prva rečenica sledeće koja glasi "posle devetnaest godina na večeri u pustinji ponovo sam sreo Smrt" učinila je da nastavim i ne zažalim. Takvim rečenicama se otvaraju priče. Izmestila je događaje u pustinju i poslužila kao kvalitetan skeč pred nastavak.
Naredne dve, koje oru po kapitalističkim hramovima, fantastične su. Šta se zbiva u tržnim centrima noću i da li ih neko pljačka, i završna, o bankarskoj službenici koju špijunira usamljeni čudak koji popravlja gramofone pokazale su svu sposobnost pravljenja atmosfera na pomalo uvrnut način u, i dalje surovo realnom i antipsihološkom pripovedanju.
Prva trećina bila je dovoljna da je odložim na jedno vreme i nastavim sigurno, nešto kasnije.
Nesto nedostaje. Apsurdno ili ne, ali nema magije, za sada.

"Nešto kasnije" došlo je, evo, čitavu godinu kasnije, kada sam odlučio da do kraja godine, još jednom pokušam sa knjigama koje sam počinjao i ostavljao. Jedna od zapostavljeno dobrih i važnih stvari Goodreads-a, mogućnost da se jednostavno i pedantno vode dnevnici čitanja.

Inače, Oto je uvek tu, na tviteru, od nedavno i među policama dečijih odeljenja knjižara koje gledam češće od onih drugih.

Nedostatak magije na koji sam kukao po prestanku prvog čitanja, bio je sasvim razumljiv, opravdan i nameran, samo sam bio dovoljno površan da to ne proverim u podnaslovima koji nose koncept. Magije, ali ne samo nje, ima, u ovoj drugoj trećini koju čine dve podjednako fantastične storije, prepune ritma, energije, lepih detalja, i misterije, o da. Aleja bodeža, autorov omaž migrantskoj temi, tako slabo zastupljenoj među domaćim autorima, utemeljen je u stvarnosti subotičkih i palićkih sporednih njiva i sokaka, znam i sam.
Fabulator, razuzdana scifi krimi mini drama sukobljenih polupisaca, sjajno. Nastavljam.

U završnoj trećini, pomalo sličnoj hokejaškim, kada su prve postave već izlomljene, izlupane i koje su najbolje poteze ostavile iza sebe, nisam ostao otvorenih usta ali jesam uživao. Pank se izdvojio, pokazujući autorovu duhovitost i opuštenost, protutnjao je brzo, na svega nekoliko strana, kao pravi pank. Ostatak je ok.

Kao retko kad, drago mi je što sam se nekoj knjizi vratio, naročito u godini u kojoj sam kratku priču potpuno zapostavio u čitanju, baveći se uglavnom poluuspešnim eksperimentalnim proznim formama i briljantnim autobiografskim remek delima. Oto je sjajan tip, stvara podlogu i atmosferu izvrnutih i otkačenih priča bez velikih i čarobnih reči.

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić · Rating 4 out of 5]

4-

Kompozicija zbirke odlična, pojedinačne priče variraju u kvalitetu, magija je generalno jača od misterije. Podseća na Gejmenova "Upozorenja o sadržaju", što, priznaćemo, i nije najjači Gejmen. Najbolje su priče "Naš hotel u nultoj tački grada", "Fabulator", "U tehnikoloru, večno mlad", "Aleja blistavih bodeža", "Devojke na prozorima", ali i "Sve uračunato" radi stvari.

[Milan]

Iako ga mnogi znaju upravo po kratkim pričama koje je objavljivao u časopisima kao što su Znak Sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin Zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto, Priče misterije i magije su prva samostalna, da ne kažem solistička, zbirka pripovedaka koju je Oto Oltvanji objavio.

U pitanju je autorov odabir najboljih priča koje je napisao u poslednjih desetak godina, neke do sada nisu nigde objavljene, a jedna je namenski napisana za ovu zbirku. Priče su tematski podeljene i razvrstane u odeljke Misterija, Misterija i magija i Magija. U Misterijama se nalaze priče koje nemaju fantastične i nadnaravne elemente, ali sadrže neku misteriju koju valja razrešiti. Magija, kao što nam sama reč kaže, sadrži priče sa elementima magije i neverovatnog od putovanja kroz vreme, preko duhova do običnih čudovišta iz močvare. Između te dve celine našle su se i „prelazne“ priče koje sadrže i jedan i drugi element i misteriju i magiju.

Više o samim pričama možete pročitati na linku koji upravo sledi: http://www.bookvar.rs/?p=14362

[andrijana · Rating 4 out of 5]

Preporuka. Zivotno i uzbudljivo. Aleja blistavih nozeva mi je favorit.

[Dijana Čop Nešić · Rating 4 out of 5]

Oto Oltvanji- Priče misterije i magije
Subotičanin koji živi u Beogradu, odveć poznat po svojim romanima ''Polje meduza'' i ''Kako sam postao detektiv'', sada nudi vrlo zanimljivu ali i korisnu zbirku kratkih priča punu fabula ali i fine gradacije izmedju savremenog života i magije koje taj život sadrži.
Ni jedna priča nije sasvim slična onoj drugoj. Može se reći da se sastoji od različitih energija, tema, pa ponegde i stila pisanja.
Ono što je upečatljivo je , težnja ka rešavanju neke misterije /tajne koju nosi ono o čemu se pripoveda , a isto tako zanimljiv je način na koji se svaka priča završava. Zaključak postoji, ali je u više navrata nedefinisan te čitalac ima potrebu da se vrati na početak priče i sam izvuče duboku filozofsku poruku.
Najupečatljivija priča , za mene , je ''Teslino nasilje'' , jer je uspela da dočara sirov i težak sled okolnositi jednog dečaka koji je trpeo vršnjačko nasilje. Nemoguće je da vas ova priča ostavi bez ikakve reakcije.
Takodje bih izdvojila ''Fabulator'' , pošto smo se pisac i ja, u njoj našli na ''ti'', i gde sam, i kao neko ko mnogo piše , i kao neko ko mnogo čita, osetila paralelu u njegovom opisivanju dilema jednog pisca.
U nastavku sam upoznala izuzetnog dečaka koji je spasao jednog starca u šumi, i to pod kakvim čudnim sledom okolnosti. A odredjena priča me je takodje odvela na Egzit i probudila u meni onog uspavanog pankera.
Bila sam tamo i ovde, od šume do grada, od detinjstva do odraslog doba. Od apsurda do nejasne linije koja deli realnost od sna, pa prošetala hotelom Ambasador i na kratko bila turista u sopstvenom gradu.
Kad se sve oduzme i sabere, ovo putovanje kroz priče i sa pričama, nešto kod vas rastereti , ali nešto vam i doda. Ako ništa drugo, nova tačka sveta vam je upravo u domenu sitnih , ali proračunatih koraka , baš u Srbiji, pod okriljem pera Oto Oltvanjija.

[Milica Tiodorović · Rating 4 out of 5]

Inače nisam neki fan kratkih priča jer mi je to uvijek kao ruski rulet, zadesi se jedna dobra, pa dvije loše, pa razmišljam da prestanem da čitam, pa jedna dobra pa odlučim da nastavim, pa tri loše pa se kajem, i tako u krug. "Priče misterije i magije" su sve samo ne to.

Od samog početka i posvete koja me je istovremeno rastužila i naježila, sve do jedne priče su mi bile zanimljive. Neke smatram bolje ili slabije odrađenim, ali neizostavno sve drže pažnju i oduševljena sam sposobnošću pisca da realno okarakteriše likove, njihove motive i postupke, situacije u kojima se nalaze, a sve u knjizi sa temom misterije i magije. Jako brzo me uvukao u svaku od priča i natjerao da lično doživaljavam fabulu. Preporuka za sve koji vole malo mistike i dobru priču, a ja ću definitivno potražiti i druga djela koja je pisao Oto Oltvanji.