Gorgone

by Mira Otašević

«Sastavljen iz tri dela, roman „Gorgone“ govori o mučnom dvadesetom veku. U prvom delu romana „Arbeit macht frei“ upoznajemo se sa sudbinama žitelja Vajmarske republike. Pred nama su Breht, čuvena glumica Karola Neher, bokser Johan Trolman, mladi Oto Bihalji Merlin, Romkinja Setela i niz drugih likova. Uspon nacizma odvodi njihove živote do krajnjeg ponora. U drugom delu romana „Kunst macht frei“ umetnost se suočava sa zlom. „Gorgone“ nam pripovedaju kako je jedan nemački vojnik u ruskom zarobljeništvu dobio inspiraciju za kasnije stvaralaštvo, o tome kako je umetnost poslužila kao ratno oružje, ali i otkrivaju kako je nacističko ludilo preživeo veliki romski muzičar Đango. Treći i završni deo romana „Profit macht frei“ je posvećen savremenom svetu i pitanju da li smo nešto naučili u međuvremenu?

Najpribližniji postmoderni, ovaj roman obilato koristi ovu dobro poznatu književnu tehniku. Polazeći od istorijskih činjenica, Mira Otašević ih fabulira i u prvom delu knjige junacima daje priliku da sami ispričaju svoje životne priče. I upravo su te ispovesti nešto najvrednije u ovom romanu. U drugom delu romana je pred nama pripovedač koji tka zanimljive priče o sukobljenosti dobra i zla. Pripovedač nestaje u trećem delu. Pred čitaocima je kompilacija intervjua, tekstova, zapisa…

Na tragu čuvene Pekićeve misli: „Usudio bih se reći da, ako se o moralu ne bi moglo govoriti, ne vidim o čemu bi se uopšte govorilo“, Mira Otašević sastavlja pripovest o sukobu dobra i zla. To nije moralisanje, nije ni jeftino prežvakavanje stoput ispričane priče o holokaustu. U pitanju je naša suština i ona odsutna bitka u koju svako mora da se uključi. A najbolje oružje u bici između dobra i zla je umetnost, što nam ovaj roman najrečitije pokazuje.«
--- Vladimir Petrović

139 pages, Paperback

First published January 1, 2017

Reviews

[Uroš Đurković · Rating 4 out of 5]

Pre početka jedna preporuka: veličanstveni film Kloda Lacmana 'Šoa'. Sasvim moguće jedno od najvažnijih dela o Holokaustu ikada stvorenih. Traje više od devet sati i to je najkraće što je mogao da traje.

Ipak, nije neophodno da dela budu epskih razmera da bi bila zadivljujuće snažna i dokaz za to je upravo kratki roman Mire Otašević. Na nešto više od sto stranica nalazi se gusta intertekstualna i intermedijalna romaneskna mreža, koja predstavlja vredan iskorak u srpskoj književnosti posvećenoj Holokaustu. Kolažiranjem različitih narativa, eseja, zapisa, dokumenata, Otašević izvrsno povezuje različite sudbine, prostorne i vremenske i ravni, obrazujući iza svega jednu metastudiju zla: jer nacizam je samo jedno od njegovih lica, mrtvih, ali uvek nedovoljno mrtvih. Otuda ne čudi smela paralela između Holokausta, savremenih umetničkih praksi i migrantske krize, ali i, što je posebno važno za delo, pažnja posvećena umetnicima kao svedocima zla, ali i učesnicima u zlu. Iako su likovi ovog neobičnog dela (Breht, Đango Rajnhart, Oto Bihalji Meri, Aj Vejvej, Jozef Bojs) često dobro poznati, njihove životne priče mnogima nisu. Ipak, autorka vešto izbegava zamku patetizacije, uspevajući ipak da dostojanstveno dočara težinu, užas i tragizam svega onoga što Holokaust predstavlja. Kad se tome priključi još i pronicljivost, kao i veliko znanje, radost čitanja još je veća.
Međutim, sasvim je moguće da sad cepidlačim, ali đavo je, što kažu, u detaljima, ali bilo bi odlično da je nekoliko sitnica ovde promenjeno. Za neke nisam bio siguran da li su namerne, a za druge mislim da su rezultat toga da je rad sa urednicima u ovoj sredini počesto zapostavljen.
Ipak, ovo je vredno delo koje je trebalo da bude primećenije i mislim da je Božo Koprivica bio u pravu kad je za njega (jedini!) glasao za NIN-ovu nagradu 2018. godine.

"Iz savezničkih dokumenata
U rano popodne 27. januara 1945. Trista dvadeset druga divizija 60. armije Sovjetskog Saveza oslobodila je kompleks logora Aušvic-Birkenau. U jednom od skladišta otkriveno je 7,6 tona ljudske kose, uredno spakovane i spremne za transport." (46)

Zar je to čovek?

[Momčilo Žunić · Rating 4 out of 5]

Negde već stoji: čovečanstvo se odavno prozli(li)lo da bi mu valjalo fabulirati.

[Marija Milošević · Rating 3 out of 5]

3.5/5

"Deo našeg postojanja leži u dušama onih koji nam se približe: eto zašto je neljudsko iskustvo onoga koji je preživeo dane kada je čovek bio stvar u očima čoveka."

[Stevo Stiv · Rating 4 out of 5]

Radi se o jednom pomalo specifičnom romanu, čiji junaci se isprepliću kao što se isprepliću njihove priče u jednom strašnom vrtlogu ne tako davne istorije. Ličnosti koje su dokumentaristički prikazane, ljudi koji su na ovaj ili onaj način dio nekog logora, dio nekog progona, dio nekog ljudskog pomora kao da svjedoče kako se ništa nije izmjenilo od vremena nacizma do danas. Nekom možda i jeste, ali zatvarati oči pred sveukupnom stvarnošću pomalo je licemjerno, zar ne. Stoga je ovo jako ubjedljiv roman, na momente i veoma dirljiv, iskren, dokumentovan, a svakako potresan.

Posmatran u globalu, djelomično podsjeća na esejističku ili dokumentarnu prozu, što nikako ne umanjuje njegov značaj, na protiv, pa ipak, moje skromno i nedostojno mišljenje da je u ovako neobimnom romanu malo previše tih dokumentarnih sentenci i ma koliko god njihov značaj zaista bio veoma bitan, to donekle umanjuje onu pravu - proznu snagu ovog romana.

[Vanja Maksimovic · Rating 4 out of 5]

Pred vama je kolaž tužnih sudbina umetnika u Drugom svetskom ratu i strahota koje su pretrpeli zbog toga što su bili Jevreji, Romi, homoseksualci i neprijatelji režima. Bežali su, ili bar pokušavali, krili se, ali najčešće završavali u logorima gde bi ono što se zaista događalo, nama samo delimično poznato, užasnulo i samog đavola, da on postoji.

Ako mislite da čitate još jednu knjigu o stradanjima nevinih u ratu, strašno ćete potceniti ovog, sportski rečeno, vicešampiona takmičenja za NIN-ovu nagradu, jer, ako se sećate, odluka žirija nije bila jednoglasna. Luzitanija jeste velika knjiga, ali pročitavši Gorgone, shvatam koliko je bilo teško izabrati samo jednog. http://www.englishdiary.rs/gorgone-mi...