Bludni dani kuratog Džonija

by Filip Grujić

Bludni dani kuratog Džonija roman je koji nas svojom svežinom i poetskim jezikom vodi na neobično književno putovanje. Glavni junak je u potrazi za ocem kog je davno, kako sam kaže, „izgubio u pisoarima džez klubova“ – otac je mističan, neuhvatljiv, u isto vreme privlačan i zastrašujuć – upravo onakav kakav je Džoni za nas, čitaoce romana. Džoni je moderan tragički junak, nalik junacima iz romantičarskih romana 19. veka, oštrouman, uobražen, nadmen, razmetljiv, i stalno na ivici žileta u realnom svetu. Njegovo burno putovanje na relaciji Beč – Geteborg – Varšava – Nirnberg – Beograd puno je aluzija na odnos istoka i zapada, uzvišenog i niskog, prljavog i čistog, naših posrnuća i pseudopodviga, a ovaj tragički junak zapravo je personifikacija Srbije: on je i enfant terrible i mitoman, čovek koji slepo uzdiže sebe nesvestan svojih nedostataka, nespreman da prihvati realnost do samog kraja svoje pustolovine.

Ovaj neobičan roman koji se čita u jednom dahu, ispričan kroz narativnu perspektivu glavnog junaka, aludira kritički na stvarnost moralnom strukturom ličnosti svog protagoniste, a književni postupak i stil Filipa Grujića u duhu su nezaboravnih dela Dragoslava Mihailovića.

126 pages, Paperback

Published December 1, 2017

About the author

Filip Grujić (1995) je diplomirani dramaturg.

Autor romana:
"I onda opet, iz početka" (Booka, 2023)
“Podstanar” (LOM, 2020)
“Bludni dani kuratog Džonija” (Samizdat, 2017)

Dobitnik je Sterijine nagrade za dramu “ne pre 4:30 niti posle 5:00”, a za tu dramu je dobio i nagradu Slobodan Selenić i podržana je u Maison Antoan Vitez fondaciji za prevod na francuski jezik. Predstava "Pred svitanje", rađena po drami "ne pre 4:30 niti posle 5:00" je imala svoju premijeru u Atelje-u 212 u Beogradu.
Dobitnik je Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo 2020. godine.
Autor je drame “Vilica Ebena Bajersa”, po čijem tekstu je rađena predstava "Velika depresija" u Srpskom narodnom pozorištu.
Autor je drame “Tamo gde pevaju”, koja je imala premijeru u Skoplju.
Njegove dve drame “Kada pričamo o ljubavi, da li pričamo?” i “Ljubavna lektira” se igraju na stalnom repertoaru u omladinskog pozorišta DADOV.

Piše za sajt Filmoskopija, a radi i za Novi magazin u kulturi.

Svira u bendu CIMERKE, a imao je i solo projekat pod nazivom Filip Grujić.

Reviews

[Andreas S. · Rating 3 out of 5]

Iznenađujuće dobar stil za ovako mladog pisca. Izbegnute su gotovo sve početničke greške, a pet-šest segmenata napisano je vrhunski. Jedini moj problem sa ovim romanom je taj što me se njegova priča veoma malo tiče.

[Miloš Milenković · Rating 1 out of 5]

Sve je to u redu, lako se čita, završio sam je za jedno veče. No, ne volim knjige koje nemaju poentu. Ovo je drugi Grujićev roman koji čitam i ostajem pri mišljenju da je on kreativan i načitan, ali da kaže premalo u svojim delima. To o čemu piše, to nije on. Pretenciozan naslov, pokušaj Bukovskog sa ovih prostora, roman bez suštine. Nažalost, još jedan njegov roman bez kojeg sam mogao. Razočaravajuće.

[Vesna · Rating 3 out of 5]

2.5 ⭐
Ok napisana, al praznjikava priča. Preporuka za (istoimenu) pozorišnu predstavu.

[Đorđe Simić · Rating 3 out of 5]

Čitanje ovog romana je kao gledanje nekog lošeg filma koji počinje da te zabavlja iz pogrešnih razloga i bez obzira što je toliko loš - gledaš ga do kraja da vidiš kako će se završiti. Kao što je par njih ovde napomenulo, stil je izuzetno dobar i lako se čita, na trenutke i duhovito, a to je možda glavni razlog zašto sam odlučio da kupim njegov drugi roman koji je skoro izašao i nadam se da će mi više prijati od ovog.

[Knjiškimoljac · Rating 2 out of 5]

Smeo naslov koji obećava a plitka sadržina. Uzbudljiv i napet stil je za pohvalu, ali zbog samog sadržaja ne održava se i 'ne drži' čitaoca. Nije da ništa nije ispričano, nego je mnogo priče a malo toga rečeno.

[Andrija Radulović · Rating 4 out of 5]

Odlican stil pisanja, glavni junak svojom "kuratoscu" tj drskoscu u stvari sakriva duboku nesrecu. On gleda sve sa visine, ali je u stvari usamljen... sakricu spojlere.. Dete nije njegovo, Mari kojoj se najvise rugao i gledao sa visine u prvom delu ga tera da ode. Njegov otac nema vremena vise za njega jer je napravio novu porodicu. Njegov prijatelj koga naziva "moj glupi prijatelj" ga takodje napusta zato sto je pronasao srecu i porodicu. Njegova promocija knjige takodje ne uspeva zato sto su ljudi samo "dosli na posluzenje" i niko nije usao u salu da ga slusa kako prica o svom novom romanu (btw taj odlomak iz romana zvuci kao da ga je napisala Milena Markovic).

Roman je ponekad tezak za citanje zbog te drskosti tj kuratosti, ali kad se to prenebregne i pogleda sira slika, vidis da je glavni junak takodje u potrazi za srecom uprkos svim nedacama koje ga zadese. On kao da nema probleme i ne oseca te udarce zivota vec samo nastavlja da "gura napred, nikad sa strane, jer tako nikada neces naci pravu srecu" kao sto ga je otac jednom posavetovao.

[Tijana Vujovic · Rating 5 out of 5]

Duhovito. Zanimljiv stil. Nepretenciozno.

[Marko Marić · Rating 4 out of 5]

Jedna veoma zanimljiva pustolovna knjiga jednog izmišljenog pustolova. Ili pak ne tako izmišljenog, nego izmaštanog od grumena karaktera koji bi narator želeo da bude.

[Tamara Zidar · Rating 3 out of 5]

Kombo Milene Marković i Bukovskog. Lagano, brzo i pitko, kao blago točeno.

[Alisa]

“..a ja sam to veče pio, laž, ja sam to veče popio i pivo i krigle, gutao sam staklo i posle pljuvao kao pikado”