Владета Јеротић, лекар, психијатар, књижевник, академик, рођен је 2. августа 1924. године у Београду где је завршио гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију. Радио је више деценија као шеф Психотерапеутског одељења болнице „Др Драгиша Мишовић“. Од 1985. као професор по позиву предаје Пастирску психологију и медицину на Богословском факултету у Београду. Јеротић је развио обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области религије и психотерапије и филозофије и психијатрије. Такође је одржао предавања из психијатрије, религије и књижевности у готово свим већим градовима Југославије. Од 1984. године Владета Јеротић је члан Удружења књижевника Србије, а редован је члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности.
Iako ne mogu da se povežem sa delovima u kojima smo nastali od Boga i u kojima je ljubav prema njemu nešto čemu treba težiti, ostale Jerotićeve misli kao neuropsihijatra i psihterapeuta su mi veoma opipljive i jasno razumljive. Možemo dati onoliko koliko nam je dato. Ljubavi u detinjstvu. Interesanta mi je bila i analiza Disove poezije i njegova misao: “Jedva čekam veče da i meni svane”. Noćne ‘tice će se prepoznati.