Роман "Нас украли. История преступлений" — это детектив нового поколения. В нем не действуют честные, умные следователи, класс, практически исчезнувший у нас. Это та история, в которой жертвы не хотят расследования, и тому есть причина. А вот что это за причина, читатели сами поймут к концу романа: ведь в каждом из нас сидит следователь, благородный, умный, не берущий взяток, стремящийся к истине и понимающий, что на свете есть такая странная вещь, как любовь. Ваша Л.С.
Ludmilla Stefanovna Petrushevskaya (Russian: Людмила Петрушевская) is a Russian writer, novelist and playwright.
Her works include the novels The Time Night (1992) and The Number One, both short-listed for the Russian Booker Prize, and Immortal Love, a collection of short stories and monologues. Since the late 1980s her plays, stories and novels have been published in more than 30 languages. In 2003 she was awarded the Pushkin Prize in Russian literature by the Alfred Toepfer Foundation in Germany. She was awarded the Russian State Prize for arts (2004), the Stanislavsky Award (2005), and the Triumph Prize (2006).
Странна книга. От една страна мрачна, с цялата безнадеждност на руската действителност - мизерия и безизходица. От друга - гротескно описание на дребните машинации, необходими на човек да оцелее в Русия (които така или иначе са ни познати от родната ни територия) и изключително комичен 'хепи енд'. Хареса ми, бих прочела и друго от авторката.
Историята започва с изпращането на две момчета с еднакви имена, еднаква рождена дата и еднакви паспорти от тяхната майка! А бащата очаква единствения си син! Как е възможно това – ако бяха близнаци, собствените им имена щяха да са различни? Каква е връзката между тях? Разказът е безпощадно правдив, на места дори страховит, но и карнавално весел, пародийно и ексцентрично представен. За мен персонажите бяха твърде много, междуличностните отношения бяха твърде много и всичко това ме объркаваше! В някои моменти от книгата не бях сигурна ще разбера ли как двете момчета ще се съберат заедно. Отделно от това в края на разказа всичко се случи много бързо.
Почему Шалтай-Болтай сидел на стене? Почему он свалился во сне? Будь на месте сочинителя Людмила Петрушевская, она бы вмиг определила, что Шалтай и Болтай – это сросшиеся в роддоме дети, положенные в одну кроватку. Потому им и не сиделось на стене, ведь мать одного – жена заграничного богатея, а мать второго – обыкновенная женщина. И неясно, кто кому родственник. Примерно в схожем духе она и создавала историю преступлений, задавшись загадкой, которую требовалось раскрыть. И как же ей то удалось? Читателю предстоит пройти долгий путь, причём плутать ему придётся в дебрях фантазии, для богатства содержания раскрывающей жизненные обстоятельства каждого встречаемого персонажа.
Абсолютен кликбейт е анотацията, този роман е всичко друго, освен криминале. Разтегляне на локуми за бащата на втората жена на шефа на шофьора, ама шофьора не е главен герой, отзад пише, че децата на шефа от първия брак са, ама все пак нека да се обясни до осемдесето коляно кой какъв е и от кое село е изпълзял. То пък ако бяха някакви смислени или интересни герои да, става, ама са толкова плоски и еднообразни персонажите, то няма никакъв смисъл да научаваме каквото и да е за тях. Нещо такова.
Рецензија: Украдени, Историја на едно злосторство-Људмила Петрушевскаја
Приказната започнува со две момчиња кои се качуваат на авионот Москва-Монтегаско. Патуваат кај таткото. И ништо не би било чудно тука, да тие двајца во пасошите немаат исто име и презиме и ист датум на раѓање. А пасошите им се оригинални, не се фалсификат. Дури и имињата на родителите им се исти. И двајцата се викаат Сергеј Сергеевич Серцов.
Историјата на заедничкиот идентитет започнува петнаесетина години порано во родилиштето во московската болница. Во иста соба се сместени Маша и Алина. Маша е сопруга на богат човек, дете на советски дипломати. Постојано е опсипувана со понадици и дарови. Алина е сиромашна студентка која момчето ја напушта кога дознава дека е бремена. Таа е цврсто решена да го даде детето на посвојување и да земе пари за тоа. И двете се породуваат во исто време , и двете раѓаат момчиња. Маша не го преживува породувањето. Алина скришум ги заменува алките на бебињата, со цел нејзиното дете да расте богато. А за „нејзиното“ дете, пред да успее да го даде на посвојување, и кажуваат дека е мртво, а всушност е продадено на богат пар за да не и дадат дел од колачот. Сопругот на починатата Маша е руски шпион, неговата мисија во странство е доведена во опасност, му треба фиктивна сопруга, па тој ја купува Алина да го преземе идентитетот на неговата мртва сопруга и да го дои неговиот син. А жената која треба да го посвои детето на Алина, го сака детето на Маша. И директорката на родилиштето, за да извлече повеќе пари, им ги заменува алките на децата.
Мислите дека раскажав премногу? Не, ова е само почетокот на приказната. Се надевам дека ве заинтригирав.
Не можам, а да не ги спомнам жените во книгава. Приказната изобилува со храбри женски ликови кои се обидуваат да преживеат во светот на мажите. Тука се Галина, Маша, Тамара, Алина. Секоја од нив поминува низ сито и решето само затоа што е жена и мајка. Секоја на свој начин се бори да извојува победа во светот во кој доминираат мажите. Секоја од нив би направила се за сопственото дете.
Авторката вешто го обработила советското и пост-советското труло општество. Парите и недостатокот од истите го извлекуваат најлошото од човекот. Некои за повеќе пари би направиле се, а некои заради немање на пари би направиле се, за да преживеат. Авторката изнесува на виделина многу матни тајни врзани со трговијата на бебиња, руската мафија, шпионирањето. И можеби целава приказна на некого ќе му заличи на шпанска теленовела, според мене, ова е трилер многу поразличен од сите други. Свет во кој во одреден момент сите стануваат криминалци, сите се негативци, а сепак не може да им се суди. Зашто човечката природа е далеку од совршена. Ова е динамичен трилер кој те влече да читаш понатаму и понатаму до последната страница. Препорачувам!
„Мечты, когда они исполняются, выглядят как обычная жизнь. Никакого счастья.“ / „Счастье, это когда несчастье уходит.“ / „...плотоядно так сказал...“ / „подумала и приняла нездешний вид“ / „и тихо матерился, позванивая орденами“ / „Чтобы уметь писать, нужно ведь просто закончить первый класс школы. И таковыми и были многие руководители Союза писателей, если они понимали, что социалистический реализм – это восхваление руководства в понятной для него форме.“
Многажды. Прохиндей. Хамоватый. Темная лошадка. Тарарам. Колбаситься. Кромѐшный ад. Хороша Маша, да не наша. Я не такая, я жду трамвая.
Читается быстро и вначале даже увлекает, но на поверку вещь очень поверхностная. Вполне тянет на сценарий "мыльного" сериала с подменой младенцев в духе Болливуда. Тема нелегального усыновления гораздо глубже и динамичнее раскрыта в книге Минкиной-Тайчер "Белые на фоне чёрного леса." Там действительно сопереживаешь героям и всей кожей ощущаешь, что материал живой, а не надуманный. 3 звезды с трудом, только ��а лёгкость прочтения.
Рецензија: Украдени, Историја на едно злосторство-Људмила Петрушевскаја
Приказната започнува со две момчиња кои се качуваат на авионот Москва-Монтегаско. Патуваат кај таткото. И ништо не би било чудно тука, да тие двајца во пасошите немаат исто име и презиме и ист датум на раѓање. А пасошите им се оригинални, не се фалсификат. Дури и имињата на родителите им се исти. И двајцата се викаат Сергеј Сергеевич Серцов.
Историјата на заедничкиот идентитет започнува петнаесетина години порано во родилиштето во московската болница. Во иста соба се сместени Маша и Алина. Маша е сопруга на богат човек, дете на советски дипломати. Постојано е опсипувана со понадици и дарови. Алина е сиромашна студентка која момчето ја напушта кога дознава дека е бремена. Таа е цврсто решена да го даде детето на посвојување и да земе пари за тоа. И двете се породуваат во исто време , и двете раѓаат момчиња. Маша не го преживува породувањето. Алина скришум ги заменува алките на бебињата, со цел нејзиното дете да расте богато. А за „нејзиното“ дете, пред да успее да го даде на посвојување, и кажуваат дека е мртво, а всушност е продадено на богат пар за да не и дадат дел од колачот. Сопругот на починатата Маша е руски шпион, неговата мисија во странство е доведена во опасност, му треба фиктивна сопруга, па тој ја купува Алина да го преземе идентитетот на неговата мртва сопруга и да го дои неговиот син. А жената која треба да го посвои детето на Алина, го сака детето на Маша. И директорката на родилиштето, за да извлече повеќе пари, им ги заменува алките на децата.
Мислите дека раскажав премногу? Не, ова е само почетокот на приказната. Се надевам дека ве заинтригирав.
Не можам, а да не ги спомнам жените во книгава. Приказната изобилува со храбри женски ликови кои се обидуваат да преживеат во светот на мажите. Тука се Галина, Маша, Тамара, Алина. Секоја од нив поминува низ сито и решето само затоа што е жена и мајка. Секоја на свој начин се бори да извојува победа во светот во кој доминираат мажите. Секоја од нив би направила се за сопственото дете.
Авторката вешто го обработила советското и пост-советското труло општество. Парите и недостатокот од истите го извлекуваат најлошото од човекот. Некои за повеќе пари би направиле се, а некои заради немање на пари би направиле се, за да преживеат. Авторката изнесува на виделина многу матни тајни врзани со трговијата на бебиња, руската мафија, шпионирањето. И можеби целава приказна на некого ќе му заличи на шпанска теленовела, според мене, ова е трилер многу поразличен од сите други. Свет во кој во одреден момент сите стануваат криминалци, сите се негативци, а сепак не може да им се суди. Зашто човечката природа е далеку од совршена. Ова е динамичен трилер кој те влече да читаш понатаму и понатаму до последната страница. Препорачувам!
Книгата “Откраднаха ни” на Людмила Петрушевска е с интересен сюжет и заслужава да се прочете. Минус за мен е, че персонажите бяха твърде много, междуличностните отношения бяха много и всичко това ме обърка и напрегна! 🙇♂️🙇🏻
Книжка прочиталась залпом за 7 часов путешествия. Стиль Петрушевской все тот же - легкий как перышко, а за ним - мудрый, добрый и милосердный автор, знающий российскую жизнь как никто другой и умеющий рассказать о ней так, что сердце сжимается от узнавания и сострадания, но из-за всех туч свет доброты светит ее читателю всегда.
With all due respect to the author, this book was one of the slowest reads for me (personally). The blurb suggests an intriguing story about two boys, allegedly brothers, who end up with the same names and passports. However, and I can’t stress this enough, the content was utterly hard to go through. First of all, there is literally few pages dedicated to the actual boys. All one reads about is how the parents met, how their parents met, and how the parents of the parents met. Then how some other people met. Maybe it’s a story appropriate for the Russian (original country of origin of the book) audience, but I wouldn’t say it is for the rest of the translated languages. Above all, the writing itself was very disappointing. I briefly read online that the author is acclaimed for her writing, but this book did not do it justice.
Вначале чтения подумала что за бред, много пошлости(!), начиная с середины читается на одном дыхании, круто завязывается сюжет, НО ближе к концу уже понимаешь что интрига не стоила всех ожиданий. Развязка разочаровала. Единственный плюс за то что читается легко. Некоторое время назад смотрела несколько интервью с участием Петрушевской, личность Людмилы Стефановны прямо очаровывает, очень приятно слушать ее. Почему-то думала что она пишет только детские книги.
За първи път чета роман , криминален от ново поколение на руска писателка и съм впечатлена! Определено интересен стил като за пиеса. Много персонажи, всеки свързан с главното и второстепенните престъпления, загадката се разплита накрая. Забавен ми беше и хуморът. Повече ,ако искате да разберете може да изгледате видеото ми : https://www.youtube.com/watch?v=vqRuT...
Легко читается, приятно написана. Очень интересный стиль повествования, где история прыгает по персонажам и в конце сходится в начальной точке. Концовка 0 из 10, но очень уж приятный язык
Не уверена что разделяю хайп по поводу этой книги. Да, действительно мыльная опера на материале пост-советских девяностых. Да, действительно, пока читаешь - не оторваться - взахлеб - подмененные в роддоме дети, любовь, смерть, шпионаж... читаю и все жду когда сквозь все это проявится "лучшая книга 2018 года". Наверно, чтобы по-настоящему поймать кайф от этого романа, надо было жить в России в 90-е. Поскольку мы уехали чуть раньше, я могу только предположить что взрывчатая смесь "болливудскости" и жестокости, мгновенных изменений в жизни людей и полного сюра/ абсурда ситуаций - это как раз то через что страна прошла. А показанная на экране телевизора, в сериале, с юморком - эта история превратится в развлекательную "за душу тянучку" в латиноамериканском стиле. Что Петрушевская и смогла абсолютно великолепно сделать.
Jeigu, kada nors gyvenime, bus nuspręsta sukurti rusišką muilo operą, scenarijus jau yra. Ir tai yra šį knyga. Sarkazmas liejasi iš kiekvieno puslapio, tikra absurdo komedija, meistriška parodija tos SSRS, kurios daugelis iš mūsų nematė, bet girdėjo. Plačiau skaitykite: https://aktyvusskaitytojas.wordpress....