Na osami blizu mora

by Zoran Ferić

Četiri godine nakon velikog uspjeha "Kalendara Maja" Zoran Ferić pojavljuje se s romanom koji ponajviše nastoji oko muško-ženskih relacija i peripetija. Ali za razliku od iscrpnog "Kalendara", Ferić ovdje ne ispisuje kompletne živote svojih likova, nego ih hvata u ključnim epizodama u kojima se ti životi formiraju ili prelamaju. Slika je fragmentarna, ali roman cjelovit i zaokružen. Ferićev književni dom i ovaj je put otok Rab (ali autor svoje likove slijedi i u Makueniju, Battle Creeku, Krakovu, Grazu, Zagrebu, Rijeci...) na kojem pratimo živote nekoliko lokalnih "galebova" i "malomišćanskih" cura od adolescencije nabrijane hormonima do onih umornih i rezigniranih trenutaka kad već počinjemo sumirati svoje živote. Luka, Boris, Gavran, Škembo, Lena i Alka glavni su protagonisti, s tim da se u njihove živote upleću i brojne "strankinje": Constanze, Gaby, Urlike, Dagmar, Marie... Ljubav, seks, mnoštvo smiješnih i prepoznatljivo ferićevskih grotesknih situacija, ali i tuga, melankolija i vječna borba sa životom koji nas uvijek nekako "zajebe", a sve ispisano majstorskim rukopisom jednog od najuvjerljivijih glasova hrvatske književnosti.

Genres: Fiction

341 pages, Paperback

First published January 1, 2016

About the author

Zoran Ferić is the author of three novels and two collections of short stories.

He is among the most widely read contemporary Croatian prose writers.

His work has received numerous prizes, including the Ksaver Šandor Gjalski Prize in 2000 and the Jutarnji List Award for the Best work of prose fiction in 2001.

He lives in Zagreb.

Reviews

[Vedran Karlić · Rating 4 out of 5]

Čitati Ferića je sjajno iskustvo, njegov stil pisanja uporno tjera dalje. I to je svakako najpozitivnija stvar u cijeloj knjizi. Radnja je pak s druge strane isključivo ovisna o ukusima pojedinca.

Kroz 'galebarenje' je ispričana priča o grupi prijatelja, jednom otoku i stilu života. I dok je svaka priča za sebe prilično fora, s velikim naglaskom na seks i smrt. No stavite ih zajedno u jednu knjigu postaje malo iritantno. Svaka pojedinačna priča ima taj jedan nevjerojatni događaj (nešto što se događa jednom u životu i to ne svakome), a kada staviš svaki takav nekome iz toga društva, postaje malo naporno. To daje dubinu likovima, ali isto tako mi je dalo razlog da me ne bude briga za njih. Stil života koji im se u nekom trenutku obio u glavu, na nečiju tuđu nesreću.

Bi li ovo preporučio? Ako vam ne smetaju seksualne teme, k tome još u različitim oblicima, samo dajte. Meni je bila dovoljno dobra da joj dam četvorku (iako na knap), prvenstveno zbog toga što Ferić tako sjajno pripovjeda, ali je ne bih ponovo čitao. Čak nisam siguran da bih je čitao da sam znao što me očekuje – u nekim trenutcima je otišao van granica mog ukusa.

[Tina · Rating 4 out of 5]

Iako odlično piše, Ferićeva opsjednutost seksom u ovoj knjizi me previše nervirala.
Još kad sam u pogovoru vidjela da se zahvalio uredniku Glamuzini, pomislila sam samo: dječaci, odrastite već jednom. 😅

I da, nema te srednjoškolke djevojke koja će u dnevnik napisati: danas sam prvi put popušila k... Ne mogu opisati kako me nervirao taj lažno ženski glas, jer zapravo i taj lik je samo jedna 'muška maštarija'.

I bez obzira na to, mislim da je ovo dobra knjiga, jer Ferić zna tkati zanimljive priče, ali kao što dosta naših pisaca ne može pobjeći od tematike rata, pa satraše s njom, Ferić ima svoj "sex issue" i to je najveći "issue" i ove knjige.

[Marijana☕✨ · Rating 4 out of 5]

Ova knjiga mi se svidela, iako mi se dosta toga u njoj nije svidelo? Ferićevo pripovedanje mi je sjajno, ali njegove teme su uglavnom teške, a ljudska priroda koju oslikava odvratna. ,,Na osami blizu mora" naziva se romanom, ali se sastoji iz priča. Likovi su povezani, dešavanja se prepliću i dopunjavaju, a mi, i pored forme novele, uspevamo da ih upoznamo i osetimo.

[Sebastian · Rating 5 out of 5]

Obično prikaze ovdje pišem na jeziku na kojemu sam čitao odgovarajuću knjigu, no mi je diskretno ukazano da bi to u ovome slučaju moglo dovijest do toga da mi tko prebije noge, te ću, evo, ipak odustati.

Pa ipak, teško je.

Teško je nakon sveg ovog vremena provedenog sa Ferićevim likovima isterati iz glave miris spečenih borova, šumovito cvrčanje cikada i blještanje plavozelenog prostranstva, a sa njima i žive glasove (i karakteristično narečje) likova koji su prošli put od prilično gadnih dripaca koji nediskriminativno iskorišćavaju sve oko sebe zarad sopstvenog – uglavnom seksualnog – zadovoljstva, do izvesnog, mada rezervisanog, stepena simpatije i saosećanja sa njihovim životnim parabolama. Sve to opisano živim, vrcavim jezikom, mestimično pomalo preteranim, ali ništa više od preterivanja kojima su i naši junaci skloni pri opisivanju svojih osvajačkih avantura.

Doduše, lični utisak mi je verovatno malo pomeren, jer u romanu-mozaiku koji se (navodno) bavi avanturama momaka-galebova koji mahnito jure ženske po otoku Rabu, najzanimljiviji i najupečatljiviji segment jest upravo priča koja se od svih njih otklanja i pred nas prostire neslućeno bogat životopis jedne od njihovih nona, terajući ovog vrlog čitaoca i na smeh i na suzu, neretko u isto vreme.

[Vedran Mavrović · Rating 4 out of 5]

Roman koji preuzima formu zbirke priča, ali međusobno povezanih likovima koji su zajedno odrastali na otoku.
Već spomenuti stil pripovijedanja “vodi glavnu riječ” u ovoj knjizi, i on je toliko dobar da bih preporučio svakome da ga iskusi.
Teme su pak druga stvar…
Daleko od toga da nisu aktualne, provokativne, teške, ponajviše teške. Možda najveći zamjerka jest što se nakon ni jedne priče nisam osjećao dobro.
Poruke su jasne, pouke katkad maglovite. Književna vrijednost: neupitna.
Ako se ne bojite smrti, eksplicitnih scena snošaja i zapravo… ljudske prirode, topla preporuka.

[Ivan · Rating 5 out of 5]

Maestralno!😊👓📖

[Dimitrije Vojnov · Rating 5 out of 5]

Pročitao sam NA OSAMI BLIZU MORA, novi roman Zorana Ferića, školski primer pričanja velike priče kroz malu priću, ali i jako dobar primer nekih drugih vrlo zanimljivih praksi.

Posle KALENDARA MAJA postavilo se pitanje, kuda će krenuti Zoran Ferić? Posle tog izvanrednog bildungs romana u kome su se izvrsno prepleli razni slojevi, napisao je “manji roman” koji je tematski blizak KALENDARU ali realizovan je na potpuno drugačijim premisama.

Dok je KALENDAR MAJA bio roman o životnom putu jednog junaka, NA OSAMI BLIZU MORA govori o jednoj jako zanimljivoj, rekao bih čak vrlo atraktivnoj maloj “temi”, a to su galebovi na jadranskoj rivijeri, kao i inače kod Ferića, na njegovom omiljenom ostrvu Rabu.

Kroz praćenje životnih sudbina nekolicine galebova, u prvoj polovini romana o govori o samom ostrvu, a kada u drugoj polovini isprati i njihove života kada više nisu bili galebovi, kada su odrasli i pošli svojim putem, kroz njihove živote sumira ne samo jedan generacijski pogled na život, ljubav i erotiku, već i na jedan zajednički život na ovim prostorima koji je svoje najuzbudljivije forme upravo dobijao na ostrvima, tokom leta, u situacijama kada su ljudi u raznim okolnosti tražili intimne odnose a možda i nešto više.

Po priznanju samog pisca, NA OSAMI BLIZU MORA složen je iz nekoliko priča koje povezuju zajednički likovi, situacije i ostvro Rab, ali je ta sinteza maestralno ostvarena, sa nekoliko integrativnih tačaka koje su naprosto briljatne i kao da su deo nekog vrhunski napisanog romana kog je pisac radio “u komadu”.

Roman nudi niz deonica koje bih lako mogao videti kao osnov za neki zanimljiv celovečrnji film, ili barem kratki, za zbog prirode romana i omnibus bi mogao biti zanimljiv. Ferić je do sada ekranizovan u formi jednog TV filma i jednog kratkog, koliko čujem Goran Kulenović na kraju od svih gura adaptaciju ŽIGICA za film, ali mislim da je svakako zločin što još uvek nije doživeo neke ozbiljnije ekranizacije.

Nadam se da će ovo izdanje VBZa u Hrvatskoj uskoro po razumnoj ceni postati dostupno i u Srbiji.

[Palindrome · Rating 3 out of 5]

Letnje, opuštajuće, ne bez talenta ali sveukupno ipak prosečno.

[Ruža · Rating 4 out of 5]

Dugo mi je vremena trebalo da pročitam ovu Ferićevu knjigu. Nisam ni sama sigurna zbog čega, jer pisac poseduje sve one literarne kvalitete koje od romana očekujem. Priča teče lako i britko, likovi su kompleksni i produbljeno analizirani, jednostavnost stila saglasna je opisanim događajima, autor prikazuje savremeno (uslovno rečeno) doba. Ferićev roman krasi veliko saosećanje sa sudbinama junaka, saosećanjem zbog činjenice što je život takav kakav jeste. I tu duboko humanističku podršku osećamo kroz čitavo delo.
Međutim, taj crni oblak koji se nadvio od početka romana, ne prestaje da tišti. Tiha tuga, opipljiva melanholija, kao da usporavaju radnju, jer, i kada je prisutan humor, i kada su u pitanju mladićki dani, svuda jasno osetimo da sreće za ove junake nema. Iako su priče sasvim životne, upravo ta životnost poražava. Možda mi nedostaje glavni junak, onaj izdvojeni za koga bismo navijali, ali to su sad već moja učitavanja u jedan odličan roman.

[Esteban · Rating 5 out of 5]

Za nas koji smo samo slusali price o hrvatskom primorju i zivotu tamo, Feric daje fantastican uvid u lice, ali i nalicje onoga sto su generacije romansirale usled uzasnih vremena koja su usledila devedesetih. Skup izuzetnih prica, povezanih na suptilan i zanatski perfektan nacin, ucinice da bukvalno udahnete celu knjigu odjednom, kao slani morski vazduh kada iz automobila izadjete na obalu.

[Strasna Mera · Rating 4 out of 5]

U pitanju je zbirka priča koja je odlično kompozicijski povezana u priču o jednom otoku i njegovim žiteljima. Ferić nastavlja da opisuje ono nagonsko u svakom čoveku, pa se ove priče tematski ne mogu baš svima dopasti zbog svojih lascivnosti. Međutim, ono što im se ne može oduzeti je Ferićeva majstorstvo pripovedanja koje opčinjava. Moram dodati da mi se dok ga čitam i ovaj put, kao i dok sam čitala Kalendar Maja, čini da on stoji visoko iznad svih savremenika. Punoća jezika, lepota rečenice, živost likova, period u koji je većina priča smeštena, najplodnije godine Jugoslavije '70, čine da se u ovim pričama vrlo lako uživa.
Ni plitka, ni mnogo duboka, čas ledena, čas topla - knjiga o običnim ljudskim sudbinama. Baš mi je legla!

[Nevena · Rating 4 out of 5]

"Prvo nestaju sise, gube oblik u sjećanju kao što gube i u stvarnosti, onda nestaju butine i guzovi, pretapaju se polako s drugim butinama i guzovima, nestaju ramena i ruke, a poslednja ostaju lica.Ona nikako ne izlaze iz sjecanja, kao ni neke konkretne slike koje će se zadržati kao esencija ljeta." 4🌟

[Milkica Crevar · Rating 4 out of 5]

3.5/5

[Natalie · Rating 5 out of 5]

Luka, Boris, Gavran, Škembo, Lena i Alka glavni su protagonisti, s tim da se u njihove živote upleću i brojne "strankinje": Constanze, Gaby, Urlike, Dagmar, Marie... Ljubav, seks, mnoštvo smiješnih situacija, ali i tuga, melankolija i vječna borba sa životom koji nas uvijek nekako zajebe.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 2 out of 5]

Ne vjerujem da ću je završiti danas, pitanje je hoću li ikad. Nekako nismo kliknuli. I neću se upuštati u obrazloženja jer bi ona bespotrebno sve zakomplikovala. Nisam ja čitalac za ovo. Mada, poznajući sebe, natjeraću se da je završim.

[Hristijan · Rating 4 out of 5]

Прекрасно патешествие низ едно место кое не си го посетил, а како да било дел од твоето минато.

[Mirela · Rating 5 out of 5]

I usually read two-three books at once, but I took in Feric's book in one gulp. No intermezzo. "Na osami blizu mora" (A Distance, Close to the Sea) was a recommendation of a colleague who spent much time with me on the island of Rab in the past year, both of us working in an outsourced management team for island's largest hospitality company whose properties had also been some of the key venues of the book's plot (hotel Imperial, restaurant Galeb, Suha Punta disco etc).

Feric brougt the famous Dalmatian seaside charmers to life at the time of their "operating peak" (70-ties and 80-ties) through fragmented stories about them, their friends, girlfriends or families, from Rab to Zagreb or Graz, and all the way to Africa (as some cousins fled away for whatever reasons). Feric uses precious colorfulness, sarcasm and vivacity with a nice touch of bizarre (especially at explicite scenes, and there are not just a few). It is due to his style that this book found its way to my shelve of "all-time favourites". He delivers his heroes' and their "pray's" characters so in-depth that you can almost touch them as they become alive in their past and their present. The plot is fragmented but neatly interlaced in a way that a small island's life usually is. Rab is only 22km in length so everybody does know everybody else in real life too, and one's circumstances do touch the others one way or another, I have learnt as much in the past year.

I've heard of Rab's famous "galeb/ovi" ("seagull/s") before reading this book. Seagull is a personified local nick for a man who'd roam around Dalmatian coast offering foreign women-tourists all their summer charms and quite a unique holiday memories which they would never be able to tell their parents or their darling ones :-)... Dalmatian seagulls' instant-romancing become a well-known word-of-mouth "secret" of Dalmatian tourism product at the time. Anything for the ladies.

Last winter I have drained out a confession from now a non-operating Seagull from Rab, a confession that he had once been one, now working a regular job and close to the years of his regular-job retirement. He told me some of his hunting tales (appropriated to a lady, I'd say) which brought him all around the world, too. A peculiar lifestyle he and his "kind" used to have and the necessity of reviving the hunting tales with his peer hunters, in a lack of fellow-Seagulls' audience and after some subtle persuasion of a neat listener. We just talked, no insinuations here please! Small island, so one (accepted into the community as I became) could easily check him out later and he knew it. And I wrote this as a sort of a witness that what Feric wrote was a historic novel, not only in the fragments of true history of the island that he brings forward, but also in the history of some of the island's people, irrelevant to the fact that most of the characters' given names were invented (the surnames used in the book you will find on the island). Also this is just that you know that the old-school Seagulls are still there, ready to open up if you trace them and play the note of a propper listener :) Or whatever note you decide to play, that is... ;)

In fact, as the summer has just commenced, I've strolled around Rab town several days ago with some colleagues and I'd swear I've seen some young locals whose radiant setups, outlooks and some special air floating about them formed a recognition of the locals pursuing the described tradition of Seagullism

[Ivana · Rating 3 out of 5]

Prva polovica knjige mi je bila fantastična i pročitala sam ju skoro u dan i pol. Ostatak mi se razvukao i jednostavno ga nisam mogla probaviti. Je li moguće iznimno voljeti prvi dio te imati suprotan osjećaj s drugim? Kad se to dvoje zbroji, tematski drugačije i zanimljivije, pogotovo meni rođenoj i odrasloj debelo nakon Jugoslavije i galebarenja i na kontinentu, no ipak je prevladao osjećaj da je ovo na momente knjiga pročitana već tisuće puta.

[Aleksandra · Rating 5 out of 5]

Najveću ocenu dajem zbog emotivnog dojma. Ova knjiga me dirnula i toliko mi legla kako dugo nije nijedna. Priča odrastanja momaka na ostrvu me je podsetila na neka srećnija vremena. Jako se brzo i lako čita.
Kao melem na ranu.

[Božana Damičević · Rating 4 out of 5]

Ferić standardno dobar, iako mi je draža Kalendar Maja, kompleksnija i bolja priča.

[Monerl · Rating 2 out of 5]

Am Anfang stolpert man ganz leicht in die Geschichte hinein. Der Autor nimmt uns mit nach Rab. Auf die kleine kroatische Insel, die mit der Fähre in ganz kurzer Zeit erreicht werden kann. Erblickt man die Insel, sieht man als aller erstes kalten und kargen Stein, kaum Vegetation und plötzlich denkt man: "Da will ich nun Urlaub machen? Sehr einladend sieht es hier aber nicht aus!". Doch kaum macht die Fähre den Schwenker in den Hafen, erblickt man die eigentliche Schönheit der Insel. Alles ist farbenfroh, grün und saftig und strahlt ein einladendes "Willkommen" aus.

Luka ist dann die erste "Möwe", die uns mitnimmt, zur ihrer ersten Sommereroberung. Es ist, aus seinem jugendlichen Blickwinkel heraus, eine etwas ältere Slowakin. Und sogleich materialisierte sich mein erstes Stirnrunzeln. Ich konnte nicht erkennen, was diesen sehr jungen und unerfahrenen Mann dazu trieb, seine erste sexuelle Erfahrung mit einer so viel älteren Frau machen zu wollen. Mitten im Meer, auf dem Weg zu einer kleinen und unbewohnten Vorinsel von Rab erblicken und erkennen ihn sein Cousin und seine Freunde, die im Boot unterwegs sind, wie er mit dieser Frau, die einen lächerlichen, kindlichen rosa-weißen Schwimmring um die Brust trägt. Eine peinliche und beschämende Situation. Und doch reicht sie nicht aus, um ihn von seinem Vorhaben abzubringen.

"Aber dann explodiert das Lachen. Ein hässliches, böses Jungenlachen. Und hier verliert er seine Unschuld, nicht mit ihr. Etwas ist zerbrochen, etwas ist zerschlagen, und es fehlt nur, dass sich das Meer ringsum von Blut rot färbt. Und er denkt, dass das Lachen von der Schande befreit. Es tut ihm leid, dass er sie auslacht, aber so sind die Regeln."

Und so geht es weiter. Geschichte für Geschichte, werden wir Zeugen, wie sich zur Saisonzeit auf der Insel die Jungen Luka, Škembo, Gavran, Dudo, Kenjo, und Boris an junge Mädchen, ganz junge Mädchen und ältere Frauen, alles Ausländerinnen, ranmachen und bekommen Einblicke, welche Welt sich ihnen außerhalb der Urlaubssaison bietet. Dabei wird sich oft einer sehr vulgären Sprache bedient. - Hierbei muss ich anmerken, dass die kroatische Umgangssprache an sich sehr vulgär ist und die Übersetzung ins Deutsche vielleicht deshalb für meine deutschen Ohren so extrem abstoßend klingt. -

Die einzelnen Geschichten hängen nur lose miteinander zusammen. Das hatte zur Folge, dass mich das Buch, was den Plot angeht, nicht richtig packen konnte. Auch die Charaktere blieben deswegen ziemlich blass und oberflächlich und konnten mich zu keiner Zeit für sich einnehmen.

Insgesamt zeichnete der Autor ein sehr trauriges Bild von dieser meiner geliebten Ferieninsel. Die männlichen Jugendlichen wollen nur erobern, ihre Unschuld verlieren und die größte Strichliste von Eroberungen aufweisen.
Die großen zeitlichen Sprünge, bis zum Ende hin, machten es mir zusätzlich schwer, die Geschichte als großes Ganzes zu sehen.

Am Ende war ich nur eines, nämlich sehr froh, dass ich dieses Buch schließlich zuklappen konnte.

Der Autor ist sehr bekannt und beliebt in Kroatien, derzeit Gymnasiallehrer für Kroatisch. Seine Bücher sind in viele Sprachen übersetzt, u. a. ins Englische, Italienische, Polnische, Spanische, Slowenische, Ukrainische, Montenegrinische. Leider konnte mich sein Schreib- und Sprachstil nicht überzeugen. Vielleicht bekomme ich irgendwann die Chance, in das Original dieses Buches reinzulesen, um einen echten Vergleich anstellen zu können, ob die Geschichte auf Kroatisch besser / anders wirkt als in seiner deutschen Übersetzung. An der einen oder anderen Stelle hätte ich eine andere Wortwahl als der Übersetzter benutzt. Sehr deutlich ist mir durch dieses Buch klargeworden, wie wichtig es ist, dass der Übersetzer neben der Sprache auch das "Feeling" des Landes mit ins Buch einflechten kann. Hinzu kommt, dass etwas, das in der einen Sprache normal und natürlich klingt, in eine andere Sprache übersetzt ganz schrecklich, unpassend, oder wie hier, sehr vulgär klingen / rüberkommen kann.

Dieses Buch wird wohl mein Flop des Jahres werden, worüber ich sehr traurig bin. Ich konnte jedoch leider die Intention des Autors nicht verstehen und auch nicht, wozu diese Geschichten gut sein sollen. Vielleicht aber fehlt mir die dafür benötigte Sensibilität und Offenheit. Ich suchte vergeblich nach der Verletzlichkeit der menschlichen Seele und der schweren Melancholie, die dieses Buch ausmachen sollte.

Fazit:
Ein Roman von Sehnsüchten und Mee(h)r. Vordergründig leicht und locker, voll von Verletzlichkeit und Melancholie aber, wenn man sich tiefer auf ihn einlassen kann. Keinesfalls ein Roman für Jedermann.

[Bono · Rating 3 out of 5]

Kao prvo, pažnju mi je privukao jedan detalj koji korespondira s Bolanovom knjigom "2666, a to je lik u invalidskim kolicama koji je iskusio ljubav. Zanimljiv ne u smislu emancipacije podzastupljenih skupina, nego u smislu stvaranja romanesknog svijeta.
Razdijeljen između učenosti stvorene na osnovi formalne naobrazbe, životnog iskustva, poznavanja književnosti, želje da se složeni muško-ženski odnosi razobliče kroz arhetipove(muškarac dijete, muškarac romantični grubijan) i lascivnosti i neukusa da se upravo na te odnose ukaže kao na patvorene.
Primjetna je stilska neujednačenost, od ispunjenosti melankolijom infantilnih galebova, do jedne isposničke priče ponikle iz neostvarene ljubavi, do samoće koja ostaje kada ode netko emotivno nespoznatljiv, do jedne promišljene društvene kritike i upliva ideologije kao sastavnice priče.

[Anamarija · Rating 5 out of 5]

Feric je odlican pripovjedac, a njegovi junaci, i kad su mladi, puni su fine melankolije. ova knjiga govori o zivotu na otoku za bezbriznih dana ljeta. i ljudima koji su ponekad poput otoka, daleki i misteriozni. uz to, a sto nije nevazno - bez velike pompe i nenametljivo, govori i o drustvenim temama, turizmu, ratu, politici.
dala bih joj drugi naslov, ali ne odustajem od ciste petice!

[Irena · Rating 3 out of 5]

Lagano se čita, drži pažnju, ali se isto toliko lako i brzo zaboravi. Nikakvu povezanost nisam osetila sa likovima, niti su me naročito zainteresovali. Ženski likovi daleko zanimljiviji od muških. Atmosfera i utisak knjige je jedna lepa sephia, kao da gledas stari album sa slikama.

[Daniela · Rating 3 out of 5]

Nasuprot vecini koja se izjansla ovde, drugi deo knjige znatno mi se vise svideo od prvog. Najvise su mi se dopale price "Snegovi Kilimandzara", "Tuga Belgije" i "Djeca iz Novacnika". Dozivela sam ih kao " crescendo " romana. Ostale price su mi bile manje intersatne.

[Luc · Rating 1 out of 5]

DNF 66%

Ovo je skupina priča o mladeži s otoka raba u 80-im godinama prošlog stoljeća. Priče izmjenjuju glavne aktere i nisu nužno kronološke.

Svaka priča u sebi ima dozu apsurda što je moglo biti manje iritantno da se ne radi o seksualnom apsurdu.
Puno eksplicitnih scena koje su u najmanju ruku upitne. Skoro sve izazivaju osjećaj građenja ili tuge i beznađa.

Došla sam do 66% u nadi da priča bude bolja.

Prvo je "Na osami blizu mora" koja je potpuno apsurdna, i iskreno dobar uvod jer ne postane bolje.
Zatim "BMW, metalik zlatni" - postane malo bolje do samog kraja.
"Na kraju sezone" je bar najmanje apsurdna priča. Zatim slijedi "Oprosti Damgar" koja postane izuzetno čudna i završava teško.
Pročitala sam još i "Snijegove Kilimandžara" i "Tuga Belgije" koje su samo apsurdne, i na kraju sam odustala na "Djeca iz novčanika".

Knjiga želi biti intelektualna, ali svi ovi apsurdi nemaju pouku ni poantu. Ili bar ako je nema do 70% knjige, pa nemam potrebu saznati ima li je na kraju.

Svaka priča ima nekakvu šok scenu samo zato da bi se šokiralo čitateljstvo.

Nemam potrebu istraživati slične knjige.

[Jana Protic · Rating 4 out of 5]

I ako je druga polovina knjige zaslužila čistu 5/5 ocenu, ne mogu da dam tih 5 jer sam zamalo odustala od knjige. Ferić ima neki pripovedački stil koji je tako pitak da knjiga baš lepo "ide". Isprepletane priče likova, njihov razvoj, taj hrvatski otok i njegove priče, ta neka nostalgija koju osetiš... Ma sve je fenomenalno uklopljeno... Ali dok nisam stigla do Snjegova Kilimandžara par puta sam bila u nedoumici da li da odustanem od knjige. Prve priče sadrže takve vulgarnosti da mi je bilo mučno čitati. Stvarno nisam neki nežni cvetak, ne zazirem od seksualnih scena, ali taj rečnik, ti opisi... Gadno. Baš gadno. Sve van toga mi se svidelo i možda dohvatim još neku Ferićevu knjigu, ali samo ako prethodno pročitam da nije pretrpana vulgarnostima.

[Maya Sacher]

Nisam dovršila knjigu. Ferić je dobar pisac, no nikako mi nije sjeo njegov senzibilitet. Stječe se dojam da nema najbolje mišljenje o ženama (ni o ljudima općenito), možda nesvjesno, premda su najzanimljivije priče pisane iz ženske perspektive.
Problem je što, kad piše o ženama, nerijetko koristi opise i stilske figure koje prelaze granice dobrog ukusa. Primjerice kada okolnost da je neku ženu lako zaboraviti uspoređuje sa okolnošću da je lako zaboraviti veliku nuždu. Ovdje je zakazao urednik koji je trebao sugerirati nešto manje odbojno. A kad je Ferić usporedio osvajanje žene s lovom na nosoroge, bilo mi je previše.
Knjiga ima svojih momenata, ali nije za mene.

[Matija · Rating 4 out of 5]

Pravi ljetni roman pun mladenačke, crnohumorne energije. Za sve koji se mislima žele vratiti u naizgled jednostavnije doba morskih avantura i dugih ljeta. Likovi su živopisni i autentični, a situacije upečatljive do granice morbidnosti. Pomalo podsjeća na pisanja Pere Kvesića.

Naslovnica je odbojna, no nakon čitanja čak se i ona donekle uklapa.

3.5

[prinpuc · Rating 4 out of 5]

Prvu sam polovicu romana progutala u par sati i bila je izvrsna, dok mi je druga polovica bila pomalo dosadnjikava. 🤷‍♀️ U svakom slučaju, bolje od Smrti djevojčice sa žigicama, možda se uhvatim i Kalendara Maja.