Ugrizi

by Andrej Blatnik

Le kako je do moglo priti do tega? Kako se bo sploh nadaljevalo, če se bo nadaljevalo? Kratke kratke zgodbe Andreja Blatnika – njihovega največjega mojstra – pod drobnogled postavljajo usodne trenutke, ki raznolike protagoniste držijo v precepu. Bosta kirurga rešila morebitnega morilca svojega kolega, kateri ostrostrelec bo zadel prvi, do kod bo segel dotik pod mizo? Narediti nekaj ali nič, oboje je enako nemogoče. Odgovornost je toliko večja, saj utegne imeti ena sama nemogoča odločitev nepričakovane posledice ne samo za posameznika, temveč za ves svet in zgodovino, vse do zadnjega preživelega človeka, ki se mogoče še vedno slepi, da je bilo vse le plod naključja. Kajti nenačrtovana presečišča posameznih življenj so vedno znova določena z iluzijo bližine in nadzora, ki v navzkrižnem ognju zrcalnih zgodb ustvarja pripoved o zmagovalcih in poražencih, nič več kot figurah na šahovnici igre z neznanimi pravili.

Genres: Short Stories

96 pages, Paperback

First published April 24, 2018

About the author

Andrej Blatnik was born on May 22nd, 1963, in Ljubljana, Slovenia, where he studied Comparative Literature and Sociology of Culture and got his Masters in American Literature and PhD in Communication Studies. He started his artistic career playing bass guitar in a punk band, was a free-lance writer for five years, and now he works as an editor in Cankarjeva publishing house, teaches creative writing and is on the editorial board of the Literatura monthly since 1984. He is currently the president of the jury for the Vilenica prize.

Reviews

[Uroš Đurković · Rating 3 out of 5]

Pošto je ovo zbirka izuzetno kratkih priča, biću i ja kratak, najkraći: kao Lidija Dejvis, samo gore, što ne znači loše, ali ne i sasvim dobro, nešto je tu promućkano, nešto promešano, nešto bockavo, pa malo zamagljeno i malo providno, uglavnom učaureno u zapitanosti sa više ili manje osećaja i to vam je, eto, to.

Više grickanje nego ugriz. Ali kad nekad naoštri zube, boli.

[Ivan Jovanovic (Valahiru) · Rating 4 out of 5]

Andrej Blatnik je hvaljen kao vrsni majstor u ovom žanru. Njegove kratke priče nastoje da prikažu trenutke ranjivosti ljudi. Te trenutke kada se čini da je upravo sve moguće ili naprotiv, da više nema izlaza.

U ovoj zbirci kratkih priča pod mikroskopom su mnoge sudbine. Mnogi likovi su na prekretnici života. Kakve će odluke doneti i gde će ih to dovesti? Neki su na kraju, neki tek na početku, a mnogi su samo izgubljeni.

"Dok uvlači cev s poslednjim metkom u usta, razmišlja kakav će biti pucanj. Hoće li zvučati drugačije od drugih?"

Predstavlja i unutrašnje dileme u mnogim likovima. Podstiče na razmišljanje i ostavlja brojne teme za to, kao i bitne poruke. Za moj ukus, čini to dosta bolje od Kamija, koji je mnogo više hvaljen. Možda je i do stila pisanja, ali je meni Andrej mnogo bolje legao. Razumeo sam ga. Razumeo sam šta je hteo da kaže i kakav efekat je hteo da prikaže i ostavi. Bilo je tu i dosta priča iz kojih će svako izvući svoj zaključak i koje će svako drugačije razumeti i doživeti. U tome i jeste čar i poenta svega.

Ima u ovim kratkim pričama svega... Sudbinskih procepa, sudbonosnih odluka, strašnih dogadjaja, bede, promene, ali isto tako ljubavi i nade. Mada, biću iskren, naslov knjige govori kakve priče preovladjuju. To su UGRIZI, pravi životni ugrizi koje ljudi dožive u nekom trenutku.

Da li će hirurzi spasiti ubicu svog kolege za čiju su smrt upravo saznali? Koji će snajperista prvi pogoditi metu? Da li je bolje učiniti nešto ili ne učiniti ništa? I šta dobijamo od toga svakako? Kakav će ishod biti? Puno tema, premalo stranica. Efektno je i ovako, ali bih voleo da je malo proširio priče i uneo se više u bar neke od njih. Verujem da bi pogodile još više, odnele čitaoca još dalje - u nove dubine duše i sudbine.
"Dani kad se ranije budiš duži su od drugih dana. Istina, veče ranije dozre, ali praznog hoda na pretek. Kad svane takav dan, možeš da meditiraš šta bi sa svojim životom da počne ponovo.
Kad bi imao sve vreme kojeg više nema, koje je nestalo pre nego što si primetio da ga imaš.
Jedan od takvih dana je danas, danas razmišljaš o nestalim vremenima.
I čekaš da prodje dan."

Dosta priča se završava sa otvorenim krajem. Pisac ostavlja prostor da sami donesemo svoj kraj trenutnoj sudbini junaka. Negde sam mogao videti tračak nade, ali su takve priče bile retke. Negde je kraj neizbežan i odmah se na početku uvidja. Na samom kraju zaključujem da sam zadovoljan. Iskreno, nisam imao neka očekivanja za ovu zbirku, ali sam se pozitivno iznenadio. Pokušaj da probam nešto drugačije se dobro pokazao. Verujem da ću u budućnosti pročitati još nešto od ovog autora.

[Berc · Rating 5 out of 5]

Izjemno.