What do you think?
Rate this book
Kal juga
Лета 1967. године , у току археолошких радова на локалитету Лепенски вир, група археолога проналази остатке непознате цивилизације. Како време одмиче, све више се чини да су открићем налазишта и необичних риболиких скулптура, археолози оживели нешто мрачно, древно и тајанствено, нешто власти по сваку цену покушавају да сакрију.
Тачно двеста педесет година раније, испред београдске тврђаве спрема се до тада највећа битка за Београд. Аустријска царска војска, на челу са војсковођом и принцом Еугеном Савојским, опкољена је вишеструко бројнијим турским снагама. Изненада, бојиште прекрива густа магла , под чијим окриљем Аустријанци разбијају непријатеља.
Путеви чувеног војсковође и његових пратилаца волшебно ће се укрстити са путевима становника Лепенског вира, водећи их до тајне старе безмало осам миленијума.
Тачно двеста педесет година раније, испред београдске тврђаве спрема се до тада највећа битка за Београд. Аустријска царска војска, на челу са војсковођом и принцом Еугеном Савојским, опкољена је вишеструко бројнијим турским снагама. Изненада, бојиште прекрива густа магла , под чијим окриљем Аустријанци разбијају непријатеља.
Путеви чувеног војсковође и његових пратилаца волшебно ће се укрстити са путевима становника Лепенског вира, водећи их до тајне старе безмало осам миленијума.
255 pages, Paperback
First published June 3, 2018
5 people are currently reading
95 people want to read
About the author
Mladen Milosavljević
22 books103 followersMladen Milosavljević je rođen 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru za Etnologiju i antropologiju.
Snimio je nekoliko dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013).
Vlasnik je izdavačke kuće Bedem.
Autor je romana ''Kal juga'' (Strahor, 2018), romana/zbirke ''Jezava'' (Bedem, 2020), Večna kuća (Bedem, 2022), Naprata ( Bedem, 2024) i poema za decu ''Olalije'' (Bedem, 2021), "Abrakadabra a brak za dabra" (Bedem, 2023)
Živi i radi u Beogradu.
Snimio je nekoliko dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013).
Vlasnik je izdavačke kuće Bedem.
Autor je romana ''Kal juga'' (Strahor, 2018), romana/zbirke ''Jezava'' (Bedem, 2020), Večna kuća (Bedem, 2022), Naprata ( Bedem, 2024) i poema za decu ''Olalije'' (Bedem, 2021), "Abrakadabra a brak za dabra" (Bedem, 2023)
Živi i radi u Beogradu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 44 reviews
September 13, 2023
Predivan istorijski roman sa elementima folklorne fantastike, misterije i horora.
Ne mogu da ne pozavidim piscu na sjajnoj ideji, lepom jeziku, erudiciji, veštom vođenju priče, poznavanju istorije i folklora.
Zaista je bilo uživanje čitati ovu knjigu.
Petica, velika kao Rusija. :)
Ne mogu da ne pozavidim piscu na sjajnoj ideji, lepom jeziku, erudiciji, veštom vođenju priče, poznavanju istorije i folklora.
Zaista je bilo uživanje čitati ovu knjigu.
Petica, velika kao Rusija. :)
January 5, 2019
Sve je počelo ovako: šetkam se ja tako po knjižari – jer stigle pare – i zastanem pri ogranku domaće literature – jer hoću da se malo potrudim i dam šansu našim autorima – i zaskoče me dvoje zaposlenih, sa prstom preteći uperenim – ali ne u mene, već u Kal Juga. „Šta, kurac“ bi moj momentalni odgovor, pošto nemam izgradjenu naviku ljubaznih odgovora na pokušaj linča. Nasmeše se oni, prave se da nisu čuli, i kažu „ovo ti je mnogo dobro, moraš da pročitaš“ i još jedno hiljadu stvari o romanu. Ja se nasmešim i lažem da sam ionako hteo. Kupim, sa još cca 156 naslova, i izadjem sa iluzijom novčanika u džepu.
Elem, ostaviću prenaduvane anegdote po strani, i nešto probati da kažem o romanu.
Nije ovo loše.
A ako treba malo više: nije ovo loše, naprotiv, sasvim je pristojno napisano i za naše podneblje upada u neobičnu žanrovsku mućkalicu, koja tek povremeno preti da se preobrazi u splačinu. Preporučujem odmah svakome i svačemu, jer stvarno vredi pročitati, bez obzira gde leže pojedini ukusi. Medjutim, i u ovome je stvar, roman se sa mojim prečesto mimoilazio. Zašto? Pa, pre svega zbog tog suvog pripovednog glasa, koji jeste sa stanovišta (pseudo)istorijskog romana tačno na mestu – ali postoji razlog što ja ne čitam toliko kvaziistorijskih priča. Nadao sam se da će horor biti malo zastupljeniji, prva polovina romana obećavala je nešto lavkraftovsko, a druga je to obećanje razočarala. Likovi pate od sindroma neobičnih imena što je so na ranu moje mlake egzistencije, ali to na stranu, i dalje im nije dato dovoljno vremena da zasijaju, sem možda austrijskog provizora Frombalda. Roman od 250str., podeljen u dve prilično lokacijski i vremenski distinktne (ali ne toliko i po književnom glasu) polovine, teško da sebi može da priušti poštenu karakterizaciju, posebno ne nešto ovako ambiciozno što pokušava da spoji sve što se spojiti može (gde leži još jedna mana; fokus, svedenost, nisu loše stvari!).
Na kraju, svodi se na to da mi je bilo potrebno još – što je možda i najveći kompliment romanu. Jer Milosavljević ima odlično znanje, istorijsku osnovu i folklornu potporu. I on ponekad štrpne par mrva od onog meni krajnje defetističkog kukanja o kletoj sudbi naše zemlje, ali na to sam toliko navikao, da mi više i nije problem. Trudio sam se da pomirim moj autošovinizam sa romanom i ne bi mi toliko teško. Jedino što mi se čini da je Milosavljeviću stvarno potrebno je više strpljenja. I to je to. Ima ovde dobrog i za izvoz. Ali trudim se da gajim filozofiju da je degradirajuće reći ’ovo je prosečno, ali za naše uslove je odlično’ jer stvarno mislim da možemo bolje. Ne postoji a ma nijedan razlog zašto ne bismo mogli. Tako da se čeka nešto novo od Milosavljevića sa priličnim nestrpljenjem.
3+
Elem, ostaviću prenaduvane anegdote po strani, i nešto probati da kažem o romanu.
Nije ovo loše.
A ako treba malo više: nije ovo loše, naprotiv, sasvim je pristojno napisano i za naše podneblje upada u neobičnu žanrovsku mućkalicu, koja tek povremeno preti da se preobrazi u splačinu. Preporučujem odmah svakome i svačemu, jer stvarno vredi pročitati, bez obzira gde leže pojedini ukusi. Medjutim, i u ovome je stvar, roman se sa mojim prečesto mimoilazio. Zašto? Pa, pre svega zbog tog suvog pripovednog glasa, koji jeste sa stanovišta (pseudo)istorijskog romana tačno na mestu – ali postoji razlog što ja ne čitam toliko kvaziistorijskih priča. Nadao sam se da će horor biti malo zastupljeniji, prva polovina romana obećavala je nešto lavkraftovsko, a druga je to obećanje razočarala. Likovi pate od sindroma neobičnih imena što je so na ranu moje mlake egzistencije, ali to na stranu, i dalje im nije dato dovoljno vremena da zasijaju, sem možda austrijskog provizora Frombalda. Roman od 250str., podeljen u dve prilično lokacijski i vremenski distinktne (ali ne toliko i po književnom glasu) polovine, teško da sebi može da priušti poštenu karakterizaciju, posebno ne nešto ovako ambiciozno što pokušava da spoji sve što se spojiti može (gde leži još jedna mana; fokus, svedenost, nisu loše stvari!).
Na kraju, svodi se na to da mi je bilo potrebno još – što je možda i najveći kompliment romanu. Jer Milosavljević ima odlično znanje, istorijsku osnovu i folklornu potporu. I on ponekad štrpne par mrva od onog meni krajnje defetističkog kukanja o kletoj sudbi naše zemlje, ali na to sam toliko navikao, da mi više i nije problem. Trudio sam se da pomirim moj autošovinizam sa romanom i ne bi mi toliko teško. Jedino što mi se čini da je Milosavljeviću stvarno potrebno je više strpljenja. I to je to. Ima ovde dobrog i za izvoz. Ali trudim se da gajim filozofiju da je degradirajuće reći ’ovo je prosečno, ali za naše uslove je odlično’ jer stvarno mislim da možemo bolje. Ne postoji a ma nijedan razlog zašto ne bismo mogli. Tako da se čeka nešto novo od Milosavljevića sa priličnim nestrpljenjem.
3+
July 16, 2018
Mladena sam zapazio i "upoznao" kao urednika časopisa "Omaja" i na par promocija sa Dejanom Ognjanovićem.I mogu da kazem da me vrlo obradovala vest o njegovom romanu-prvencu.Pa očekivanja su mi ispunjena u potpunosti.Mladenov stil pisanja je prelep,rečenice su odmerene,bez previše ukrasa,opet nekako svaka na svom mestu.Nisam se nadao da će biti previše dijaloga,kojih uistinu i nema, a opet nije ubijeno opisima,radnja teče i vodi vas ka svom"kraju".Navodnici su zbog....videćete kad procitate roman.Preplićuci dve vremenske linije,Mladen majstorski barata istoriom i činjenicama kao i fikcijom,tkajući priču gde ubrzo niste sigurni gde se završava istorija a počinje mašta.Naravno,tu su provučeni i običaji i verovanja sa ovih prostora.Roman toplo preporučujem pogotovu onima koji su zazirali od žanrovske književnosti.
April 29, 2019
Interesantan (pseudo)istorijski roman sa elementima endemske folklorne fikcije. Iako je "Kal Juga" roman prvenac, nikako nije reč o piscu koji do sada nije objavljivao članke i priče, jer Milosavljevićev jezik i stil su toliko pitki i glagoljivi, da čitalac ima utisak da sluša planinski potok dok čita njegove redove. Sama tematika je u domaćoj žanrovskoj književnosti i ranije obrađivana (Nikolićev Grad tajni, Tešićeva Kletva Kainova i Kosingas - Kroz oganj i vodu, Ognjanovićev Zavodnik, Petkovićeva Tajna stare vodenice i td.), međutim, "Kal Juga" otkriva likove koje prethodni romani nisu pominjali, a kako u predgovoru stoji, i sama istoriografija se malo bavila njima. To su, pre svih - pustopašni kapetan Teodor Prodanović - Čupa i oberkapetan Staniša Marković - Mlatišuma, gde je obojici, pored delanja u stvarnom svetu prišiveno i malo "onostranog". Roman je pisan u formi hronike-dnevnika u kome se prepliću dve epohe: prva doseže u XVIII vek (tumačeći dnevnik provizora Frombalda u kome opisuje bitke za tvrđavu Kalemegdan gde je učestvovao Eugen Savojski), a druga u ne tako davnu prošlost (šezdesete godine XX veka), kada su vršene iskopine na Lepenskom Viru, pronađene čuvene ribolike statue, par fotografija iz perioda nacističke Nemačke obeležene ODAL runom, te gradila hidroelektrana Đerdap i čitavo selo moralo biti potopljeno. Narativ bi upao u učmalost da nema najsjajnijeg elementa, zbog koga sam nedvojmljivo dao najvišu ocenu - folklorne fikcije našeg podneblja. Vrlo vešto, Milosavljević među istorijsko-faktografske redove upliće opise opstalih paganskih rituala koji se i danas obavljaju u istočnoj i južnoj Srbiji, i niz praznoverja koje ih prati. Naravno, neizbežno je pojavljivanje Arnauta Pavla i Petra Blagojevića, ali su u "Kal Juga" oni još uvek živi i delotvorni (mada....!). Likovi nisu razvijani u formi koja bi se očekivala kod istorijskog romana, no, budući da je reč i o hronici-dnevniku, meni nije nedostajala prisnija poveznica sa protagonistima, jer ih je pisac predstavio čitaocu kao već poznate karaktere, što, suštinski, nije pogrešno. Jedino je, čini se, lik mladog arheologa Mijata ostao nedovoljno razvijen, jer je on spojnica između XVIII i XX veka, a pojavljuje se po prvi put u ovom romanu.
June 21, 2018
Romanom Kal juga, Mladen Milosavljević otškrinuo je vrata za, po meni, jedan novi podžanr fantastike - fantastika sa elementima arheloškog trilera, mistike, etnologije i horora :) (ala ga sročih, svaka mi čast :D ). Bez ikakve šale i preterivanja u Mladenovom prvencu, pronaći ćete sve ove žanrove, pa čak i neke ljubavno-romantične elemente, opet protkane mistikom.
Iako mu je ovo prvi roma, Mladen mi je od ranije poznat kao autor nekoliko kratkih priča i tekstova na portalu Omaja. Međutim, sve to nije moglo da me pripremi na ono što sam pročitala na 248 stranica ovog romana.
Više o romanu možete pročitati na blogu:
http://bookwitch77.blogspot.com/2018/...
Iako mu je ovo prvi roma, Mladen mi je od ranije poznat kao autor nekoliko kratkih priča i tekstova na portalu Omaja. Međutim, sve to nije moglo da me pripremi na ono što sam pročitala na 248 stranica ovog romana.
Više o romanu možete pročitati na blogu:
http://bookwitch77.blogspot.com/2018/...
June 21, 2018
Juče mi je stigla ova knjiga, a danas sam našla malo vremena da je pročitam. Ja nisam lak čitalac zato što se podelim na više ličnosti. Prosečnog poznavaoca istorije zainteresovali su alternativna i manje poznata istorija. Filologu su prijali dobro vodjeni hronotopski različiti pripovedni tokovi. Dobrog poznavaoca folklora oduševila je suptilnost, ali i preciznost kojom su folklorni motivi uvedeni. Običnog čitaoca uvukli su u knjigu elementi trilera, a na kraju je knjiga uspela i da ga zašmrkavi. Sve u svemu, ko god da ste vi od ova moja četiri alter-ega, od sveg svog ne baš mekog srca i vrlo tvrdog i nepopustljivog intelekta - preporučujem!
August 31, 2020
Kažu da u slučaju da se nađete u opasnosti da vas povuče vir, ne treba da pravite nagle pokrete i plivate kontra od njega, već da lagano prihvatite struju vira koja će vas vući do sredine, te će vas u jednom trenutku vir osloboditi.
Ova knjiga vas povuče poput kakvog vira, te je zato potrebno da se prepustite, sve do trenutka kada ćete biti „oslobođeni”. Ono što će vam se desiti nakon izlaska iz tog „vira” je činjenica da ćete biti bogatiji za jedno novo iskustvo sa brojnim i zanimljivim detaljima iz sveta istorije, mitologije, narodnih verovanja i folklora. Upravo u tome leži i kvalitet dela koji je napisao Mladen Milosavljević, antropolog i etnolog, knjižar i jedan mladi erudita, a od nedavno i moj novi poznanik (usudiću se reći i prijatelj).
Priča se odvija na dva paralelna istorijska koloseka, gde pratimo dnevnike Mijata (studenta arheologije) i Frombalda (Habsburškog administratora i ratnika). Jedan prati priču tokom istraživanja Lepenskog vira i pred podizanje hidroelektrane Đerdap, dok Frombaldov dnevnik prati osvajanje Eugena Savojskog i uspostavljanje „Kraljevine Srbije”, odnosno pokrajine u sklopu Habsburškog carstva koja je postojala u centralnim delovima današnje Srbije u periodu između 1718. i 1739. godine.
Ovo je onaj tip edukativnog (istorijskog) romana kakav volim, gde akcenat nije toliko stavljen na razradu likova, njihovih karatera i crta, već je priča usmerena na književnu rekonstukciju nekih istorijskih događaja. I zaista, ovde možete da očekujete odličan spoj brojnih zanimljivosti iz istorije, a detalja iz etno-mitologije i narodnih verovanja. Tu su i neke „skrivalice” u vidu fantastike koje dodatno oplemenjuju ovu priču.
A ono što je mene kroz celu priču pratilo je taj osećaj prisutnosti Dunava, grandiozne reke uz koju sam odrastao i koja na svojim obalama (ili ispod vode) krije brojne tajne. Strahopoštovanje koje gajim prema ovoj moćnoj i prelepoj reci, još jednom je potvrđeno dok sam „plivao” kroz ovaj prvi deo trilogije.
Ova knjiga vas povuče poput kakvog vira, te je zato potrebno da se prepustite, sve do trenutka kada ćete biti „oslobođeni”. Ono što će vam se desiti nakon izlaska iz tog „vira” je činjenica da ćete biti bogatiji za jedno novo iskustvo sa brojnim i zanimljivim detaljima iz sveta istorije, mitologije, narodnih verovanja i folklora. Upravo u tome leži i kvalitet dela koji je napisao Mladen Milosavljević, antropolog i etnolog, knjižar i jedan mladi erudita, a od nedavno i moj novi poznanik (usudiću se reći i prijatelj).
Priča se odvija na dva paralelna istorijska koloseka, gde pratimo dnevnike Mijata (studenta arheologije) i Frombalda (Habsburškog administratora i ratnika). Jedan prati priču tokom istraživanja Lepenskog vira i pred podizanje hidroelektrane Đerdap, dok Frombaldov dnevnik prati osvajanje Eugena Savojskog i uspostavljanje „Kraljevine Srbije”, odnosno pokrajine u sklopu Habsburškog carstva koja je postojala u centralnim delovima današnje Srbije u periodu između 1718. i 1739. godine.
Ovo je onaj tip edukativnog (istorijskog) romana kakav volim, gde akcenat nije toliko stavljen na razradu likova, njihovih karatera i crta, već je priča usmerena na književnu rekonstukciju nekih istorijskih događaja. I zaista, ovde možete da očekujete odličan spoj brojnih zanimljivosti iz istorije, a detalja iz etno-mitologije i narodnih verovanja. Tu su i neke „skrivalice” u vidu fantastike koje dodatno oplemenjuju ovu priču.
A ono što je mene kroz celu priču pratilo je taj osećaj prisutnosti Dunava, grandiozne reke uz koju sam odrastao i koja na svojim obalama (ili ispod vode) krije brojne tajne. Strahopoštovanje koje gajim prema ovoj moćnoj i prelepoj reci, još jednom je potvrđeno dok sam „plivao” kroz ovaj prvi deo trilogije.
November 17, 2018
Svi u Srbiji znamo za lokalitet Lepenski Vir. U pitanju su ostaci drevnog ribarskog naselja starijeg od Njegove Visosti Broja Jedan i Ruške Jakić zajedno. Opšte je poznato i da je reč „vampir“ jedina reč srpskog porekla koja je stekla međunarodnu slavu i upotrebnu vrednost. Malo manje njih zna da je na teritoriji Srbije, skoro dva veka pre nego što se ustoličio kralj Milan Obrenović, postojala državna tvorevina koja se zvala Kraljevstvo Srbije. I šljakalo je to kraljevstvo nekoliko decenije, pre nego što su se, što bi Druzila rekla, „Turki“ vratili.
Upravo je ove tri stvari iskoristio mladi srpski spisatelj Mladen Milosavljević u svom književnom prvencu „Kal juga“.
U ovom romanu pratimo mladog srpskog studenta arheologije Mijata Petrovića u trenutku kada na Lepenskom Viru otkrije… pa Lepenski Vir. Međutim, Mijat smatra da ovo nisu ostaci običnog ribarskog naselja praljudi već nešto mnogo mističnije i strašnije. Paralelni deo priče pratimo kroz dnevničke zapise (koje Mijat povremeno čita) izvesnog Frombalda, čoveka koji je opisao i sočinio izveštaj o pojavi vampirizma u Srbiji. Upravo je ovaj izveštaj izazvao paniku vampirizma u Evropi i uveo vampire visoke evropske krugove.
Uz pomoć ove dve priče Mladen Milosavljević prati razvoj i prilagođavanje mita različitim uslovima. Kao i u životinjskom svetu tako i je i u svetu priča. Prežive samo one koje su spremne da se prilagode novim okolnostima. Znamo za verziju bajke u kojoj lovac na kraju ne spase Crvenkapu iz utrobe Velikog sitog vuka. Verovatno su postojale i verzije u kojima baka udari vuka oklagijom i otera ga i pre dolaska dobre unuke. Ili verzija u kojoj Crvenkapa zaluta i naleti na kuću od kolača ili dvorac Uspavane lepotice (ko kaže da samo prinčev poljubac budi iz vekovnog sna?)… Ove priče, jednostavno, nisu bile spremne da se prilagode novim vremenima i zato nisu preživele. Opstala je ona bajka koja je nama danas poznata.
Mladen Milosavljević, kao diplomirani etnolog i antropolog, dobro zna za (ne) prilagodljivost mitova na nove uslove „života“ i upravo nam o tome priča. Šta se dešava kada jedan mit preživi sve društvene i civilizacijske promene? Kakvo bi lice imalo drevno čudovište u osamnaestom, a kakvo u dvadesetom veku? Negde i nekada bi oživelo kao vampir, nekada kao Kemza, kao majka Grendelova, a negde bi izronio kao Čudovište iz Loh Nesa. Mogućnosti su neograničene i to Milosavljević odlično zna. U svom književnom prvencu se igra sa mitovima, dajući im novi kontekst i posmatrajući kako se snalaze u njemu.
A tu je i specijalno „X-File“ odeljenje Odeljenja za zaštitu naroda, popularne OZNA-e.
Ovom romanu sam posvetio poseban tekst koji možete pročitati na ovom linku: http://www.bookvar.rs/kal-juga-kako-s...
Upravo je ove tri stvari iskoristio mladi srpski spisatelj Mladen Milosavljević u svom književnom prvencu „Kal juga“.
U ovom romanu pratimo mladog srpskog studenta arheologije Mijata Petrovića u trenutku kada na Lepenskom Viru otkrije… pa Lepenski Vir. Međutim, Mijat smatra da ovo nisu ostaci običnog ribarskog naselja praljudi već nešto mnogo mističnije i strašnije. Paralelni deo priče pratimo kroz dnevničke zapise (koje Mijat povremeno čita) izvesnog Frombalda, čoveka koji je opisao i sočinio izveštaj o pojavi vampirizma u Srbiji. Upravo je ovaj izveštaj izazvao paniku vampirizma u Evropi i uveo vampire visoke evropske krugove.
Uz pomoć ove dve priče Mladen Milosavljević prati razvoj i prilagođavanje mita različitim uslovima. Kao i u životinjskom svetu tako i je i u svetu priča. Prežive samo one koje su spremne da se prilagode novim okolnostima. Znamo za verziju bajke u kojoj lovac na kraju ne spase Crvenkapu iz utrobe Velikog sitog vuka. Verovatno su postojale i verzije u kojima baka udari vuka oklagijom i otera ga i pre dolaska dobre unuke. Ili verzija u kojoj Crvenkapa zaluta i naleti na kuću od kolača ili dvorac Uspavane lepotice (ko kaže da samo prinčev poljubac budi iz vekovnog sna?)… Ove priče, jednostavno, nisu bile spremne da se prilagode novim vremenima i zato nisu preživele. Opstala je ona bajka koja je nama danas poznata.
Mladen Milosavljević, kao diplomirani etnolog i antropolog, dobro zna za (ne) prilagodljivost mitova na nove uslove „života“ i upravo nam o tome priča. Šta se dešava kada jedan mit preživi sve društvene i civilizacijske promene? Kakvo bi lice imalo drevno čudovište u osamnaestom, a kakvo u dvadesetom veku? Negde i nekada bi oživelo kao vampir, nekada kao Kemza, kao majka Grendelova, a negde bi izronio kao Čudovište iz Loh Nesa. Mogućnosti su neograničene i to Milosavljević odlično zna. U svom književnom prvencu se igra sa mitovima, dajući im novi kontekst i posmatrajući kako se snalaze u njemu.
A tu je i specijalno „X-File“ odeljenje Odeljenja za zaštitu naroda, popularne OZNA-e.
Ovom romanu sam posvetio poseban tekst koji možete pročitati na ovom linku: http://www.bookvar.rs/kal-juga-kako-s...
July 6, 2020
Roman Mladena Milosavljevića, zamišljen kao triptihon o Lepenskom Viru – gde će naredne petlje u maniru popularne Netfliksove serije Dark ispitivati isto stanište, samo unazad (sukob Rimljana sa Dačanima i Proto-Vir) – neobičan je koloplet istorije i fantastike sa svim njenim najuspešnijim žanrovima. Kal juga, „specifičan ambijent magle, blata i nekakvih zemljanih isparenja, koji je i ranije znao da bude koban za mnoge vojske koje su prolazile ovuda“, upravo je spoj ove dve reči ispisane latinicom – kaljuga, iskonski nemir praćen razaranjem. Prema indijskim verovanjima, ova sintagma odnosi se na poslednji stadijum čovečanstva, obeležen vladavinom „poroka, razdora svih vrsta, bludničenja i rušenja“. To prepoznaju junaci romana, Frombaldo i Mijat, svaki u svom vremenu, o čemu govore u (dnevničkim) zapisima koji će ih nadživeti. Njima možemo pridodati i čitaoce kojima ovakva definicija u momentu u kom čitaju roman, zvuči kao apokalipsa koju žive.
November 13, 2018
Iako ga neretko reklamiraju kao delo iz žanra epske fantastike, u pitanju je čist istorijski roman koji me je na momente podsetio na neke od radova Dobrila Nenadića i Dušana Baranina. Jezikom fantastike, i to pre folklorne (nikako epske), ispričane su samo pojedine književne deonice, posvećene predstavnicima srpske svetovne vlasti s početka 18. veka, od kojih su neki, oni sa negativnim karakteristikama (kapetan Teodor Prodanović - Čupić), prikazani kao vampiri (svojevrsne narodne krvopije), dok su pozitivni junaci (Staniša Marković - Mlatišuma), prikazani kao zaštitnici naroda i zduhaći. Ono što je najzanimljivije jeste to što su i Čupić i Mlatišuma bili stvarne istorijske ličnosti, o kojima se ne zna gotovo ništa.
Drugi narativni tok, posvećen okolnostima koje su pratile otkriće Lepenskog vira, je tek priča za sebe.
Slojevito i inteligentno delo, vredno svakog trenutka potrošenog na čitanje.
Drugi narativni tok, posvećen okolnostima koje su pratile otkriće Lepenskog vira, je tek priča za sebe.
Slojevito i inteligentno delo, vredno svakog trenutka potrošenog na čitanje.
November 14, 2018
За разлику од већине читалаца који су коментарисали ову књигу, моје замерке се највише односе на стил. То се, помало апсурдно, мање тиче дневника из 18. века - језички најтањи, најдосаднији и најневештије написани делови су они у којима се описују Мијатови доживљаји.
Прича није лоша, мало недоречена, али нисам разочаран.
Прича није лоша, мало недоречена, али нисам разочаран.
July 9, 2020
"Prema starim indijskim verovanjima, poslednji stadijum čovečanstva (...) obeležiće ga vladavina poroka, razdori svih vrsta, bludničenja i rušenje. Biće to trenutak u kome će nama poznati svet da dosegne svoju najnižu tačku, onu sa koje više nema povratka.”
Kal juga, Mladen Milosavljević
Koliko istine ima u ovoj rečenici... Porok, bezumlje, rušenje, bes i nasilje nad okružuju svakodnevno. Izgleda da smo na pragu tog poslednjeg stadijuma čovečanstva. Ili smo, što je još tužnije, već duboko zagazili u isti...
Vratimo se natrag u prošlost... U vreme drevnih civilizacija. U vreme kada Ada Kale, dunavska Atlantida ne spava na dnu Dunava. U vreme kada Lepenski Vir nije arheološko nalazište, nego živo naselje. U vreme postojanja jedne jake države, jedne Jugoslavije.
Dodajmo tome istoriju, arheologiju i prstohvat folklorne fantastike i dobićemo jednu i te kako zanimljivu priču o poznatim, a opet novim likovima i događajima.
Zaplovimo Dunavom kroz stranice romana "Kal juga" Mladena Milosavljevića.
Lepenski Vir. Arheološko iskopavanje. Godina 1976. Mijat Petrović, budući arheolog, prateći svoju intuiciju i kršeći dobijene naredbe, pronalazi neobičan riboliki artefakt. Znao je da je otkrio nešto važno, ali nije znao koliko će mu to otkriće poremetiti čitav život. Na dobro ili na loše, ostaje da vidimo. Slučajnost ili sudbina dovešće ga u crkvu njegovog Donjeg Milanovca gde će pronaći dnevnik provizora Frombalda. Frombaldo je ličnost sa kojom sam se već susretala u raznim književnim delima i asocijacija na njega mi je Magia Posthuma. Godine 1725. u selu Kisiljevu zabeležen je prvi slučaj Magie Posthume odnosno vampirizma o kojem je upravo Frombaldo podneo izveštaj koji kasnije objavljen u časopisu Bečki dnevnik. On je častan čovek, koji ne pridaje previše značaja paganskim obredima i praznoverju zemlje u kojoj se nalazi, ali ih poštuje i objektivno beleži. Prateći stranice njegovog dnevnika pratimo drugi tok priče i otkrivamo kako je i na koji način Eugen Savojski preuzeo Beograd od Turaka, koje mračne sile se kriju ispod dunavskih virova, ko su hajduci koji su bili u službi Austrije, kako Beograd ponovo osvajaju Turci.
Čitajući ovu knjigu, predamnom su se smenjivale istorijske činjenice, mitovi, etonološka i arheološka saznanja i to tako dobro upakovana da je granica između stvarnosti i mašte bila skoro nevidljiva. Na momente spora radnja me je mučila, ali nakon svakog zatišja sledila je prava bura zanimljivosti. Koje tajne krije Lepenski Vir? Od kakvog je značaja ribolika figura koju Mijat pronalazi? Da li su one izborna tvorevina stanovnika Lepenskog Vira ili se njihovo poreklo krije dublje u prošlost? Šta predstavljaju? Zaboravljenu moć? Pokušaj da se umilostive neke mračne sile? Ili, pak, da se one prizovu? Kako se kalio mit? Kako je potopljen Donji Milanovac? Kako su alasi prodavali dušu đavolu? Koje tajne je krila dunavska Atlantida - Ada Kale?
Suštinska draž ovog romana je što čitajući ga imate utisak da vam je u rukama istorijski roman, a ovo je mnogo više od toga. "Kal juga" je multižanrovsko delo koje vam priča fantastičnu priču, protokanu misterijom, folklorom i istorijom na takav način da nakon čitanja ni sami ne budete sigurni šta je plod piščeve mašte, a šta je istina.
Kal juga, Mladen Milosavljević
Koliko istine ima u ovoj rečenici... Porok, bezumlje, rušenje, bes i nasilje nad okružuju svakodnevno. Izgleda da smo na pragu tog poslednjeg stadijuma čovečanstva. Ili smo, što je još tužnije, već duboko zagazili u isti...
Vratimo se natrag u prošlost... U vreme drevnih civilizacija. U vreme kada Ada Kale, dunavska Atlantida ne spava na dnu Dunava. U vreme kada Lepenski Vir nije arheološko nalazište, nego živo naselje. U vreme postojanja jedne jake države, jedne Jugoslavije.
Dodajmo tome istoriju, arheologiju i prstohvat folklorne fantastike i dobićemo jednu i te kako zanimljivu priču o poznatim, a opet novim likovima i događajima.
Zaplovimo Dunavom kroz stranice romana "Kal juga" Mladena Milosavljevića.
Lepenski Vir. Arheološko iskopavanje. Godina 1976. Mijat Petrović, budući arheolog, prateći svoju intuiciju i kršeći dobijene naredbe, pronalazi neobičan riboliki artefakt. Znao je da je otkrio nešto važno, ali nije znao koliko će mu to otkriće poremetiti čitav život. Na dobro ili na loše, ostaje da vidimo. Slučajnost ili sudbina dovešće ga u crkvu njegovog Donjeg Milanovca gde će pronaći dnevnik provizora Frombalda. Frombaldo je ličnost sa kojom sam se već susretala u raznim književnim delima i asocijacija na njega mi je Magia Posthuma. Godine 1725. u selu Kisiljevu zabeležen je prvi slučaj Magie Posthume odnosno vampirizma o kojem je upravo Frombaldo podneo izveštaj koji kasnije objavljen u časopisu Bečki dnevnik. On je častan čovek, koji ne pridaje previše značaja paganskim obredima i praznoverju zemlje u kojoj se nalazi, ali ih poštuje i objektivno beleži. Prateći stranice njegovog dnevnika pratimo drugi tok priče i otkrivamo kako je i na koji način Eugen Savojski preuzeo Beograd od Turaka, koje mračne sile se kriju ispod dunavskih virova, ko su hajduci koji su bili u službi Austrije, kako Beograd ponovo osvajaju Turci.
Čitajući ovu knjigu, predamnom su se smenjivale istorijske činjenice, mitovi, etonološka i arheološka saznanja i to tako dobro upakovana da je granica između stvarnosti i mašte bila skoro nevidljiva. Na momente spora radnja me je mučila, ali nakon svakog zatišja sledila je prava bura zanimljivosti. Koje tajne krije Lepenski Vir? Od kakvog je značaja ribolika figura koju Mijat pronalazi? Da li su one izborna tvorevina stanovnika Lepenskog Vira ili se njihovo poreklo krije dublje u prošlost? Šta predstavljaju? Zaboravljenu moć? Pokušaj da se umilostive neke mračne sile? Ili, pak, da se one prizovu? Kako se kalio mit? Kako je potopljen Donji Milanovac? Kako su alasi prodavali dušu đavolu? Koje tajne je krila dunavska Atlantida - Ada Kale?
Suštinska draž ovog romana je što čitajući ga imate utisak da vam je u rukama istorijski roman, a ovo je mnogo više od toga. "Kal juga" je multižanrovsko delo koje vam priča fantastičnu priču, protokanu misterijom, folklorom i istorijom na takav način da nakon čitanja ni sami ne budete sigurni šta je plod piščeve mašte, a šta je istina.
January 1, 2021
Izvrsno napisan roman, sve osim ovoga je suvišno reći. Nisam veliki fan istorijskih romana, ali ova knjiga, spoj istorije i fantastike, je od samog početka do kraja držala moju pažnju. Zbog ovog romana ću se definitivno više posvetiti domaćim autorima.
March 3, 2025
Ova knjiga je dobar primer kako jedan autor može na osnovu domaće etnografije i istorije da napravi odlično žanrovsko delo koje uopšte ne zaostaje za knjigama ovog tipa iz svetskog stvaralaštva.
Pitak i ,,utegnut" stil doprinosi da se knjiga čita u dahu - kolokvijalno rečeno ,,čita se kao film" (i to kao dobar Indijana Džons). Prisutni su svi elementi za jednu dobru pseudoistorijsku fantastičnu priču: dva narativna toka u različitima epohama, slavni rat iz prošlosti, potapanje delova Đerdapske klisure usled tehnološkog progresa, arheologija, davna mistična civilizacija, zaboravljeni bogovi, velike ličnosti iz prošlosti Habsburške monarhije, epizodna pojava nacista, tajna služba itd. Ovo nabrajanje može da ostavi utisak da je priča stereotipna, ali to nije slučaj. Istini na volji ima nekoliko ,,izlizanih" momenata, međutim čak i ti detalji su odlično uklopljeni u priču i ne oduzimaju nikakvu vrednost ovom delu.
Ukratko - čitaoci koji su naklonjeni ovoj vrsti literature će naći sve ono što traže, možda nešto i više, i teško da će ostati razočarani nakon čitanja. Znači ovo nije remek delo tzv. ozbiljne književnosti, ali ono i ne pokušava to da bude; s druge strane, ovo jeste jedan od uzbudljivijih romana koje sam čitao u poslednjih nekoliko godina. I siguran sam da će Kal juga imati svoje mesto u panteonu srpske fantazije, i da će imati svoje čitaoce i u narednim decenijama koje dolaze.
Knjigu bih preporučio svim ljubiteljima avanturističko žanra u kontekstu fantazije odnosno pseudoistorije. Takođe, preporučio bih i onima koji nisu skloni ovim žanrovima iz prostog razloga što je knjiga zabavna, i ako tražite razonodu u knjizi onda ste na pravom mestu.
Pitak i ,,utegnut" stil doprinosi da se knjiga čita u dahu - kolokvijalno rečeno ,,čita se kao film" (i to kao dobar Indijana Džons). Prisutni su svi elementi za jednu dobru pseudoistorijsku fantastičnu priču: dva narativna toka u različitima epohama, slavni rat iz prošlosti, potapanje delova Đerdapske klisure usled tehnološkog progresa, arheologija, davna mistična civilizacija, zaboravljeni bogovi, velike ličnosti iz prošlosti Habsburške monarhije, epizodna pojava nacista, tajna služba itd. Ovo nabrajanje može da ostavi utisak da je priča stereotipna, ali to nije slučaj. Istini na volji ima nekoliko ,,izlizanih" momenata, međutim čak i ti detalji su odlično uklopljeni u priču i ne oduzimaju nikakvu vrednost ovom delu.
Ukratko - čitaoci koji su naklonjeni ovoj vrsti literature će naći sve ono što traže, možda nešto i više, i teško da će ostati razočarani nakon čitanja. Znači ovo nije remek delo tzv. ozbiljne književnosti, ali ono i ne pokušava to da bude; s druge strane, ovo jeste jedan od uzbudljivijih romana koje sam čitao u poslednjih nekoliko godina. I siguran sam da će Kal juga imati svoje mesto u panteonu srpske fantazije, i da će imati svoje čitaoce i u narednim decenijama koje dolaze.
Knjigu bih preporučio svim ljubiteljima avanturističko žanra u kontekstu fantazije odnosno pseudoistorije. Takođe, preporučio bih i onima koji nisu skloni ovim žanrovima iz prostog razloga što je knjiga zabavna, i ako tražite razonodu u knjizi onda ste na pravom mestu.
December 18, 2018
Mladenove priče sam čitao kako u Omaji, tako i u raznim domaćim zbirkama, i sve su te priče bile dobre, ali roman Kal Juga je svakako dosad najzreliji Mladenov spisateljski poduhvat.
Ova knjiga je živi muzej, vremeplov naše istorije, prošlosti, folklora, mitova, arheologije, nacionalnog usuda i stradanja. Prožeto mističnom i mračnom atmosferom, od prve stranice vas uvlači u priču snagom upravo najdubljih dunavskih virova.
Knjiga se sastoji iz dva glavna pripovedna toka, i iako sam uživao i u onom savremenijom, Mijatovom, ipak delovi prošlosti-Frombaldovi, njegovi zapisi o savezu sa strašnim i čudnim silama, o borbama protiv Turaka i Požarevačkom i Beogradskom miru, o Srbiji i narodnim verovanjima i vampirizmu, i jedna potresna i snažna ljubavna priča, pretežu. U tim mutnim virovima prošlosti, u tamnim dubinama mita, folklora, magije, Mladen zaista pliva kao najsposobnija riba iz Dunava. Za taj deo knjige dao bih čistu peticu. Za ovaj drugi, moderniji i savremeniji, iako i tu ima odličnih delova, ipak ide ocena manje-četvorka. Nadam se da će se u sledećim nastavcima uspostaviti ujednačen balans ovih delova, verujem da Mladen ima ideja i da će poraditi na tome.
Ipak, sveukupan utisak o knjizi je zaista odličan, biću i malo subjektivan možda
jer su mi tema i žanrovi koji se prepliću u ovoj knjizi zaista inspirativni, a
Mladen ih je odlično obradio, pa ću ukupno dati ocenu-5/5.
Ova knjiga je živi muzej, vremeplov naše istorije, prošlosti, folklora, mitova, arheologije, nacionalnog usuda i stradanja. Prožeto mističnom i mračnom atmosferom, od prve stranice vas uvlači u priču snagom upravo najdubljih dunavskih virova.
Knjiga se sastoji iz dva glavna pripovedna toka, i iako sam uživao i u onom savremenijom, Mijatovom, ipak delovi prošlosti-Frombaldovi, njegovi zapisi o savezu sa strašnim i čudnim silama, o borbama protiv Turaka i Požarevačkom i Beogradskom miru, o Srbiji i narodnim verovanjima i vampirizmu, i jedna potresna i snažna ljubavna priča, pretežu. U tim mutnim virovima prošlosti, u tamnim dubinama mita, folklora, magije, Mladen zaista pliva kao najsposobnija riba iz Dunava. Za taj deo knjige dao bih čistu peticu. Za ovaj drugi, moderniji i savremeniji, iako i tu ima odličnih delova, ipak ide ocena manje-četvorka. Nadam se da će se u sledećim nastavcima uspostaviti ujednačen balans ovih delova, verujem da Mladen ima ideja i da će poraditi na tome.
Ipak, sveukupan utisak o knjizi je zaista odličan, biću i malo subjektivan možda
jer su mi tema i žanrovi koji se prepliću u ovoj knjizi zaista inspirativni, a
Mladen ih je odlično obradio, pa ću ukupno dati ocenu-5/5.
June 7, 2018
Divan spoj istorije, fantastike i emocija!
Preporuka!
Preporuka!
November 17, 2020
Najpre moram priznati da sam pri započinjanju čitanja bila pomalo skeptična – nisam znala kako će mi „leći“ ovaj istorijski roman. Ali, na svu sreću, osećaj koji sam imala vrlo brzo se pretvorio u uzbuđenje i ushićenje koje sam doživljavala posle svakog pročitanog poglavlja. Naravno, već nakon nekoliko strana sam znala da će ova knjiga od mene dobiti najveću moguću ocenu.
Priča se odvija u dva istorijska toka, kroz prizmu dvojice likova – studenta arheologije, koji radi na istraživanju arheološkog nalazišta Lepenski Vir, i ratnika habsburške monarhije, čije dnevničke zapise čitamo tokom čitavog romana.
Naporedo sa stvarnim istorijskim događajima, pisac nas uvodi u jedan magijski svet. Svet onostranog, priviđenja i tajni uz ovakav sklop događaja ne može biti zanimljiviji! Posebno su me privukli momenti prisustva paganskih božanstava, žrtvovanja i molitve njima. (Inače, veliki sam ljubitelj mitologije i svega što je povezano sa raznim kultovima i magijskim delanjima kod nas.) Mladen nas na takav način povezuje sa skrivenim onostranim svetom da više nikada ćete posumnjati u postojanje vampira, veštica i neprikosnovene vlaške magije.
Obećavam da će se posle čitanja ove knjige u vama roditi neizdrživa potreba da prođete Đerdapskom klisurom, da obiđete Lepenski Vir, kojeg ćete sada gledati potpuno drugačijim očima, da zastanete na mestu gde je Dunav najširi i upijate energiju koju on pruža.
Priča se odvija u dva istorijska toka, kroz prizmu dvojice likova – studenta arheologije, koji radi na istraživanju arheološkog nalazišta Lepenski Vir, i ratnika habsburške monarhije, čije dnevničke zapise čitamo tokom čitavog romana.
Naporedo sa stvarnim istorijskim događajima, pisac nas uvodi u jedan magijski svet. Svet onostranog, priviđenja i tajni uz ovakav sklop događaja ne može biti zanimljiviji! Posebno su me privukli momenti prisustva paganskih božanstava, žrtvovanja i molitve njima. (Inače, veliki sam ljubitelj mitologije i svega što je povezano sa raznim kultovima i magijskim delanjima kod nas.) Mladen nas na takav način povezuje sa skrivenim onostranim svetom da više nikada ćete posumnjati u postojanje vampira, veštica i neprikosnovene vlaške magije.
Obećavam da će se posle čitanja ove knjige u vama roditi neizdrživa potreba da prođete Đerdapskom klisurom, da obiđete Lepenski Vir, kojeg ćete sada gledati potpuno drugačijim očima, da zastanete na mestu gde je Dunav najširi i upijate energiju koju on pruža.
November 30, 2022
Knjiga koju kada uzmete u ruke i krenete da čitate jednostavno ne da vam se da je ispustite i prestanete sa čitanjem. Kako nam pisac predstavlja Dunav kao moćnu i misterioznu rijeku koja vas na neki svoj poseban način privlači tako i stranice ove knjige ne daju vam da ih napustite i prestanete čitati nego vas vuku da idete do kraja. Radnja teče veoma lagano i vodi nas kroz dva različita vremenska perioda. Jedan od tih vremenskih perioda vodi nas na lokalitet Lepenski vir i na veoma bitan pronalazak ostataka nepoznate civilizacije gdje se i upoznajemo sa likom mladog arheologa Mijata koji će nas i voditi kroz ovaj period. Drugi vremenski period vodi nas u doba Austrijsko - Turskog rata, bitke za Beograd i u Kraljevinu Srbiju pod Austro-Ugarskom upravom. Tu će mo se upoznati sa Frombaldom službenikom carske administracije, koji će nam kroz svoj dnevnik opisati tada nepoznate i neobjašnjive pojave koje su se u to doba javljale u tom dijelu Srbije. Prateći obe priče, iako vremenski razdvojene, brzo će te utonuti u njihovu povezanost i misterije koje nam donose. Opise koje nam pisac donosi u knjizi su takvi da čitajući možete da ih osjetite i u potpunosti doživite a likovi iz knjige kao da su tu pored vas. Jednostavno piščeve riječi vas vuku u knjigu i njenu misteriju i kao neki vremenski putnik kao da prisustvujete svim događajima iz knjige. Tako ako ste ljubitelj naših drevnih običaja i vjerovanja, ako volite misteriju ali i istoriju onda ova knjiga je prava za vas. Pa i ako niste ljubitelj ovoga svega mislim da kada pročitate ovu knjigu mogli bi da postanete, tako da knjigu u ruke i uplovite u ovu veoma zanimljivu i misterioznu priču. I da na kraju nakon ove knjige na maglu se gleda drugačije 😉.
January 22, 2019
Pružite ovom romanu dovoljno pažnje, a on će vam ispuniti dane sjajnom avanturom, dubokom i detaljnom, uz jedan sjajan stil pisanja koji samo teče. Ovo nije samo istorijski roman sa elementima fantastike, već nešto mnogo više od toga...
January 21, 2022
Potapanje Lepenskog vira, austrijska opsada turskog Beograda i njihovo kasnije upravljanje Srbijom, sve upleteno sa mistikom Dunava i onime što se vidim zove folklorna fantastika, a čime me je pisac već oduševio u “Jezavi”.
Mladi arheolog radi na iskopinama u Lepenskom viru, i paralelno čita dnevnik austrijskog oficira iz pohoda na Beograd.
Frombaldova priča je živa i zanimljiva, dok je Mijatova bledja. Kroz obe se niže plejada čudnih bića i običaja, atmosfera je primamljivo zastrašujuća, a ni lekcije iz istorije nisu za zanemarivanje.
Sve u svemu, zadovoljna! Nije iznenadjenje da je posle ovoga došla “Jezava”.
Mladi arheolog radi na iskopinama u Lepenskom viru, i paralelno čita dnevnik austrijskog oficira iz pohoda na Beograd.
Frombaldova priča je živa i zanimljiva, dok je Mijatova bledja. Kroz obe se niže plejada čudnih bića i običaja, atmosfera je primamljivo zastrašujuća, a ni lekcije iz istorije nisu za zanemarivanje.
Sve u svemu, zadovoljna! Nije iznenadjenje da je posle ovoga došla “Jezava”.
June 20, 2018
Nisam znala šta da očekujem od ove knjige, ali promocija me je navela da je uzmem i odmah počnem da je čitam. Onda nisam mogla da je ispustim iz ruku.
Mladen veoma lepo predstavlja otkrivanje Lepenskog Vira i polako ukazuje na to da se tu krije možda mnogo više nego što na prvi pogled izgleda, uporedo kroz beleške provizora Frombalda otkrivajući šta se tu zapravo zbiva. Roman nema mnogo akcije, ali je mračna i mistična atmosfera vrhunska, a slike i poglavlja se smenjuju odličnim tempom.
Jedva čekam drugi deo.
Mladen veoma lepo predstavlja otkrivanje Lepenskog Vira i polako ukazuje na to da se tu krije možda mnogo više nego što na prvi pogled izgleda, uporedo kroz beleške provizora Frombalda otkrivajući šta se tu zapravo zbiva. Roman nema mnogo akcije, ali je mračna i mistična atmosfera vrhunska, a slike i poglavlja se smenjuju odličnim tempom.
Jedva čekam drugi deo.
April 10, 2019
Priča je zanimljiva, posebno deo koji se odnosi na 20.v., ali je stil ono što se meni nije dopalo. Dnevnički deo je isuviše didaktičan. Kao da se autor trudi da nas što više poduči nečemu. Hvala mu na tim istorijskim i etnološkim lekcijama, ali fali tu malo žara uz priču. Malo više karakterizacije likova, isuviše su ravni (izuzetak su onaj inspektor i ribari, oni imaju duha u sebi). Sve u svemu solidan prvenac.
August 1, 2020
Deluje skoro neverovatno da roman ovakvog kvaliteta može biti nečiji prvenac. Gradeći dve paralelne priče, odvojene vremenskom distancom od dva i po veka, Mladen Milosavljević nam vrlo mudro i postepeno otkriva širine i značaj obe. Veoma cenim kada romani nisu po svaku cenu razvučeni i opširni, a ovaj je pravi primer kako je svaka reč na svom mestu bez nepotrebnih dijaloga i opisa u čiju zamku ponekad čak i slavni pisci upadnu. Nadam se da ova knjiga predstavlja samo početak jedne značajne i plodonosne karijere.
October 27, 2022
Prvenac autora Mladena Milosavljevića je istorijski roman sa primesom folklorne fantastike. Pratimo dva paralelna toka radnje. Međusobno se prepliću fikcija i stvarnost, prošlost i sadašnjost, istorija i mit.
Prvi vremenski tok prati 1967. godinu. Grupa arheologa na lokalitetu Lepenski Vir, pronalazi ostatke nepoznate civilizacije. Mladi student arheologije Mijat Petrović se posebno zainteresuje za jedan artefakt. Taj događaj će mu napraviti haos od života. Državni organi su veoma zainteresovani za njegov pronalazak, i spremni su na sve kako bi ga se dokopali. U međuvremenu, Mijat u svom rodnom Donjem Milanovcu, na tavanu stare crkve pronalazi dnevnik carskog provizora Frombalda, koji datira iz 18-og veka.
Drugi tok nas vodi u daleku prošlost, 1717. godina, vreme austrijske opsade Beograda, pod vođstvom Eugena Savojskog. Putevi čuvenog vojskovođe, njegovih pratilaca, i mladog studenta arheologije, ukrstiće se u uzbudljivom istorijsko-fantastičnom romanu.
Mladen poseduje izuzetan dar pripovedača, uspeva da čitaocu neprekidno drži pažnju. Stil pisanja je lagan, poletan, odmeren. Opisi Srbije, čitavog krajolika, kao i Beograda, smeštenog u 18 vek, su zaista prelepi. Spoj alternativne istorije protkan folklornim elementima, okultnog i onostranog, definitivno je kombinacija koja dobija.
"Prema starim indijskim verovanjima, poslednji stadijum čovečanstva zvaće se Kali Juga, a obeležiće ga vladavina poroka, razdori svih vrsta, bludničenja i rušenje. Biće to trenutak u kome će nama poznati svet da dosegne svoju najnižu tačku, onu sa koje više nema povratka."
Sam naziv romana je veoma interesantan. Zvučno ime me je i zaintrigiralo da pročitam i protumačim termin "Kal Juga." Zateklo me je objašnjenje, budući da ovo vreme u kojem živimo, neodoljivo podseća na poslednje. Mada, uverenja sam da je svako vreme isto, samo ga pojedini ljudi kvare.
Kao veliki zaljubljenik, uživao sam u ovom magičnom putovanju kroz istoriju. Saznao sam neke nove činjenice koje nismo učili u školi. Od mene topla preporuka.
Prvi vremenski tok prati 1967. godinu. Grupa arheologa na lokalitetu Lepenski Vir, pronalazi ostatke nepoznate civilizacije. Mladi student arheologije Mijat Petrović se posebno zainteresuje za jedan artefakt. Taj događaj će mu napraviti haos od života. Državni organi su veoma zainteresovani za njegov pronalazak, i spremni su na sve kako bi ga se dokopali. U međuvremenu, Mijat u svom rodnom Donjem Milanovcu, na tavanu stare crkve pronalazi dnevnik carskog provizora Frombalda, koji datira iz 18-og veka.
Drugi tok nas vodi u daleku prošlost, 1717. godina, vreme austrijske opsade Beograda, pod vođstvom Eugena Savojskog. Putevi čuvenog vojskovođe, njegovih pratilaca, i mladog studenta arheologije, ukrstiće se u uzbudljivom istorijsko-fantastičnom romanu.
Mladen poseduje izuzetan dar pripovedača, uspeva da čitaocu neprekidno drži pažnju. Stil pisanja je lagan, poletan, odmeren. Opisi Srbije, čitavog krajolika, kao i Beograda, smeštenog u 18 vek, su zaista prelepi. Spoj alternativne istorije protkan folklornim elementima, okultnog i onostranog, definitivno je kombinacija koja dobija.
"Prema starim indijskim verovanjima, poslednji stadijum čovečanstva zvaće se Kali Juga, a obeležiće ga vladavina poroka, razdori svih vrsta, bludničenja i rušenje. Biće to trenutak u kome će nama poznati svet da dosegne svoju najnižu tačku, onu sa koje više nema povratka."
Sam naziv romana je veoma interesantan. Zvučno ime me je i zaintrigiralo da pročitam i protumačim termin "Kal Juga." Zateklo me je objašnjenje, budući da ovo vreme u kojem živimo, neodoljivo podseća na poslednje. Mada, uverenja sam da je svako vreme isto, samo ga pojedini ljudi kvare.
Kao veliki zaljubljenik, uživao sam u ovom magičnom putovanju kroz istoriju. Saznao sam neke nove činjenice koje nismo učili u školi. Od mene topla preporuka.
October 17, 2022
Meni jedna od omiljenih knjiga današnjice. Pošto sam zaludjenik vinčanskom kulturom i samim Lepenskim virom, ovo je stvarno zanimljivo štivo. Malo više treba da ga hvalimo, davno sam čitala, da ne slažem ima možda 4 godine
December 19, 2018
Za Mladena Milosavljevića roman prvenac , za mene - knjiga godine
Noć je , bez meseca , hladna i maglovita .Moćni Dunav se ne vidi u mraku ali tu je - mračan , tajanstven i silan...Čuje se samo zvuk blagog talasa ili lepet krila na vodi...A ribari okupljeni oko vatre ćutke sede u krugu , svako u svojim mislima .Jer oni znaju šta sve vreba iz dubokih virova Dunava...
Kako pripoveda ovaj Mladen !!!
Kao stari dunavski alas započne lako i lukavo , poseje hiljadu pitanja u tvojoj glavi , pa odškrine vrata tajne , taman da ti žmarci podju niz kičmu , pusti strah da ti diše niz vrat , pa te ugreje mirisom ruža , omami suncem , ljuljuška na blagom talasu , pa te spusti u ledeni , duboki vir !
Ali ne , nećeš želeti da isplivaš - želećeš da saznaš ! Baš kao i Mijat , kao Frombaldo , kao ja , kao svako ko je s Mladenom seo kraj ove vatre na obali Dunava !!!
Prosto je neverovatno da mu je ovo roman prvenac - toliko je savršen 👌
Istorija i magija , sudar istoka i zapada , davna i ne tako davna prošlost...Legende o Golubačkoj tvrdjavi, mračne sile Djerdapske klisure , miris ruža na Adi Kale, drevna , topla , sveznajuća zemlja Donjeg Milanovca pod bosim nogama ...
I Srbija - u srcu mračnih sila , na medji osvajača , šibana zlehudim vetrovima...
Ljudi , ja sam oduševljena !! 🎉
Od mene zaista ogromna , ogromna #preporuka !!!
#podržimodomaćeautore
Noć je , bez meseca , hladna i maglovita .Moćni Dunav se ne vidi u mraku ali tu je - mračan , tajanstven i silan...Čuje se samo zvuk blagog talasa ili lepet krila na vodi...A ribari okupljeni oko vatre ćutke sede u krugu , svako u svojim mislima .Jer oni znaju šta sve vreba iz dubokih virova Dunava...
Kako pripoveda ovaj Mladen !!!
Kao stari dunavski alas započne lako i lukavo , poseje hiljadu pitanja u tvojoj glavi , pa odškrine vrata tajne , taman da ti žmarci podju niz kičmu , pusti strah da ti diše niz vrat , pa te ugreje mirisom ruža , omami suncem , ljuljuška na blagom talasu , pa te spusti u ledeni , duboki vir !
Ali ne , nećeš želeti da isplivaš - želećeš da saznaš ! Baš kao i Mijat , kao Frombaldo , kao ja , kao svako ko je s Mladenom seo kraj ove vatre na obali Dunava !!!
Prosto je neverovatno da mu je ovo roman prvenac - toliko je savršen 👌
Istorija i magija , sudar istoka i zapada , davna i ne tako davna prošlost...Legende o Golubačkoj tvrdjavi, mračne sile Djerdapske klisure , miris ruža na Adi Kale, drevna , topla , sveznajuća zemlja Donjeg Milanovca pod bosim nogama ...
I Srbija - u srcu mračnih sila , na medji osvajača , šibana zlehudim vetrovima...
Ljudi , ja sam oduševljena !! 🎉
Od mene zaista ogromna , ogromna #preporuka !!!
#podržimodomaćeautore
April 30, 2020
Iako neki ovaj roman smeštaju u žanr fantastike i horora, ja se ne bih složila sa tim. Po mom mišljenju ovo je čist istorijski roman sa primesama folklorne fantastike. Mladen u svom romanu na kratko provlači i jednu ljubavnu priču, koja se savršeno uklapa u čitav kontekst.
Roman prati dva različita pripovedna toka, koji se odigravaju u različitom vremenskom periodu i različitim okolnostima, a opet njihovi glavni akteri su na neki način sudbinski povezani.
Mladen piše bez dodatnih ukrasa. On vas vešto vodi kroz priču koja kada vas uvuče u svoj vrtlog ne pušta vas do samog kraja. Autor je očigledno vrstan poznavalac istorije i etnologije, ali je i vešt pripovedač koji vas kroz priču vodi tako vešto da niste sigurni gde se završava istorija, a počinje fantastika i obrnuto.
Autor piše o značajnim ličnostima 18. veka, kao što su Nikola Doksat, kapetan Čupa i drugi, čije likove i životne priče ne možete pronaći u drugim romanima. On opisuje okultne radnje i događaje toliko autentično, dočaravajući vam atmosferu i emocije njenih učesnika na takav način da ćete imati utisak da i sami učestvujete u njima. Ono što mi se još svidelo je Mladenov osvrt na težak život Srba pod tuđinskom vlašću.
U ovom romanu pronaći ćete istoriju, arheologiju, folklornu fantastiku, narodna verovanja, priču o vampirima i okultnim radnjama, kao i jednu ljubavnu priču, čije niti Mladen vešto spaja u jednu savršenu celinu stvarajući tako jednu jedinstvenu i autentičnu priču koja se odigrava u 18. i 20. veku.
Jedino mi je priča o Mijatu malo nedorečena i mogla je još da se razradi, ali kao neko ko voli istoriju i arheologiju, a kome se ovaj roman veoma svideo, moja ocena za ovo delo je 5.
Zaista svima preporučujem ovo maestralno napisano delo, jer je ovo jedna od onih knjiga koja se čitaju u jednom dahu. Uverena sam da će se za Mladena tek čuti.
Moram da pohvalim i korice knjige. Ne pamtim kada sam videla toliko kvalitetne i lepe korice mekog poveza.
Roman prati dva različita pripovedna toka, koji se odigravaju u različitom vremenskom periodu i različitim okolnostima, a opet njihovi glavni akteri su na neki način sudbinski povezani.
Mladen piše bez dodatnih ukrasa. On vas vešto vodi kroz priču koja kada vas uvuče u svoj vrtlog ne pušta vas do samog kraja. Autor je očigledno vrstan poznavalac istorije i etnologije, ali je i vešt pripovedač koji vas kroz priču vodi tako vešto da niste sigurni gde se završava istorija, a počinje fantastika i obrnuto.
Autor piše o značajnim ličnostima 18. veka, kao što su Nikola Doksat, kapetan Čupa i drugi, čije likove i životne priče ne možete pronaći u drugim romanima. On opisuje okultne radnje i događaje toliko autentično, dočaravajući vam atmosferu i emocije njenih učesnika na takav način da ćete imati utisak da i sami učestvujete u njima. Ono što mi se još svidelo je Mladenov osvrt na težak život Srba pod tuđinskom vlašću.
U ovom romanu pronaći ćete istoriju, arheologiju, folklornu fantastiku, narodna verovanja, priču o vampirima i okultnim radnjama, kao i jednu ljubavnu priču, čije niti Mladen vešto spaja u jednu savršenu celinu stvarajući tako jednu jedinstvenu i autentičnu priču koja se odigrava u 18. i 20. veku.
Jedino mi je priča o Mijatu malo nedorečena i mogla je još da se razradi, ali kao neko ko voli istoriju i arheologiju, a kome se ovaj roman veoma svideo, moja ocena za ovo delo je 5.
Zaista svima preporučujem ovo maestralno napisano delo, jer je ovo jedna od onih knjiga koja se čitaju u jednom dahu. Uverena sam da će se za Mladena tek čuti.
Moram da pohvalim i korice knjige. Ne pamtim kada sam videla toliko kvalitetne i lepe korice mekog poveza.
May 13, 2024
Izuzetno zanimljivo, pismeno i smisleno pisanje. U isto vreme sam imala utisak kao da čitam neke antropološke oglede ili etnološku studiju, a sa druge strane - način na koji Mladen uvodi elemente folklorne fantastike, ali i dokumentarnost i istorijske činjenice prožete i obojene njome, učinile su svoje: da to ipak pre svega bude književnost u pravom smislu te reči, pre svega u znaku folklornog realizma. Istovremno se osećaju i istorijski i književni bit, Pisanje teče, kao voda, nema nepoželjnih čvorova i tragova mučenja sa jezikom u pisanju, a to uspeva samo rođenim pripovedačima. Likovi su sjajno izvajani. Ono što je jako bitno - odakle pisac piše? - Mladen piše iz svog Znanja, uveravajući nas da za pisanje nikako nije dovoljna samo Mašta. Sam kraj knjige, naročito poslednja rečnica, predstavlja sjajno poentiranje ispričane priče.
June 24, 2018
Cesto se kaze procitao sam knjigu u jednom dahu. Ja sam je procitao iz dva daha jer sam kasno poceo pa mi se tokom prvog daha prispavalo, pa sam nastavio sutradan tokom drugog daha. Mladenov stil pisanja je fantastican, recenice precizne i prirodno se nastavljaju jedna na drugu. Roman je sa jedne strane istorijski a sa druge strane predstavlja narodno predanje. Tamo gde istorija i zdrav razum prestaju ili ne mogu da objasne neke stvari, motivi ljudi i resenje dogadjaja se objasnjavaju onostranim, mitovima i folklorom naroda koji su ziveli i koji danas zive na ovim prostorima.
Sve pohvale za Mladena uz nadu da cemo dobiti nastavke, i podrska za domace pisce koji pisu kod nas sve popularniju folklornu fantastiku i horor price koje poticu od nasih mitova i naseg narodnog predanja.
Sve pohvale za Mladena uz nadu da cemo dobiti nastavke, i podrska za domace pisce koji pisu kod nas sve popularniju folklornu fantastiku i horor price koje poticu od nasih mitova i naseg narodnog predanja.
Displaying 1 - 30 of 44 reviews