Ja sam Akiko

by Stefan Tićmi

Genres: Childrens, Fiction

96 pages, Paperback

First published June 1, 2018

Reviews

[Tijana]

Uh uh.
Ova knjiga je tako jedno vrelo životne mudrosti i citata koji mogu da se nekim kurzivnim fontom zalepe na sliku sunčevog zalaska i okače na društvenu mrežu po izboru. Ali kao književno delo - slabo funkcioniše. Lirizam je nategnut i preliva se u kič svako malo, životna mudrost je... hm... onako. Akiko nije uverljiva ni kao dete ni kao simbol večnog deteta; to što drugu decu i onu nesrećnu učiteljicu prezire jer nisu posebne jedinstvene pahuljice poput nje je dosta zamorno; centralni odnos sa ocem deluje manje kao da je pun topline i bliskosti a više nekako nezdravo posesivno, uporno izostavljanje majke na momente je jezivo ("otac me je pravio...") a ako se ide na to da Akiko ima samo oca u smislu književnog tvorca onda je pominjanje toga kako je "majka umrla u njegovim očima" dodatno komplikovanje nedorečene priče. Završni dodatak o nastanku lika Akiko kao devojčice tako što nam se ponudi autorova prvobitna vizija odrasle Akiko takođe ne pomaže.

Mali disklejmer: mene strašno zamaraju knjige koje se u startu postavljaju kao vrelo životne mudrosti, od Kastanede/Koelja nadalje, i mogu s rukom na srcu reći da ovo nije samo do Tićmija lično nego do celog tog žanra.

[Anja Karenjina · Rating 2 out of 5]

Ne znam ljudi, nemojte odmah da me ubijete ali ja nisam oduševljena ovom knjigom kao drugi (isto važi i za Malog princa). Meni je sve ovo bilo čisto nabacivanje filozofskih misli.
Prvo, ovo NIKAKO nije dečija knjiga, smatram da ne postoji dete koje bi razumelo njenu poentu i da je jako glupo od izdavača što je tako predstavlja.
Drugo, pisac je toliko nabacivao te filozofske misli da se pogubio- jelte, Akiko čas bere cveće, čas mrzi ljude koji beru cveće i prave herbarijume.
Treće, devojčica nas uči kako da ostanemo deca a s druge strane glas deteta se previše prepliće sa glasom odrasle osobe (sve vreme sam pokušavala da dokučim koliko to Akiko može da ima godina da ovako priča)
Smatram da je ovo mogla da bude veoma dobra knjiga o odrastanju ili kako jedna devojčica vidi svet nepokvarenim očima, ali kao što rekoh meni su ovo samo nabacane "pametne" reči.
🌟🌟 +

[Miloš Lazarević · Rating 5 out of 5]

Znate šta, možda ''objektivno'' ova knjiga ne zaslužuje svih 5 zvezdica. Ipak, meni je bila toliko topla, maštovita i inteligentna da želim da je nagradim. Jednostavna kao maleni ''haiku cvet'' što se pretvorio u knjigu i prezimio među sandalama očekujući lepše vreme.

Neki zameraju što se tokom čitanje ne stiče utisak celine, već je sve puno fragmenata i kratkih slika što iskrsavaju. Međutim, meni to nije smetalo. Da li je ova knjiga za decu? Ne znam. To pitajte decu. Ono što me nervira, jeste potcenjivanje dečije mašte i verovanje da će jedno dete pre razumeti američku kič literaturu gde Spajdermen paučinom iz dlana stvara drečave boje vatrometa na nebu Njujorka, ali ne i nešto ovog tipa. Podsetio bih vas da su nekadašnja deca čitala Diminu ''Crnu lalu'', tako da mislim da je sve stvar percepcije i navike.

Bilo kako bilo, Timićeva knjiga je za mene pravo osveženje kad je u pitanju literatura za decu. Da li je moglo biti malo ''čvršće'' uvezano? Možda. Možda sam s vremena na vreme imao onaj osećaj da mi ''fali više mesa'', ali to je pogrešno. Sve ovako minimalistički i lepo mi se dopalo, podsetilo me na haiku poeziju koju je Crnjanski prevodio: kratko, valjano, nežno, dovoljno. Možda nije najbolja knjiga za decu koju sam ikad čitao, možda su ove zvezdice preteranje, ali može mi se.

Eto. I čitajte ''Ja sam Akiko''.

[Momčilo Žunić]

Tekstualni parčići prečesto niču iz trenutne ili uzgredne smicalice kako bi iz haiku-akiko dovitljivosti bujali i(li) u ono haotično "sve može da prođe" i(li) u ono nefiltrirano "ništa se ne baca" pisanje, i(li) u "iritantni nadrilirizam", kako ga je kritičarski-umesno označila Tijana.*

Potpisujem ziheraški i "pratim" sa pseudofilozofskim manirom, što opet ne znači da ovde nema zanimljivih ideja, uspelih slika, poigravanja sa alografijom ili sporadičnih poetsko-filozofskih proseva, osim što se na nesreću po(d)vijaju pod ono goreopisano. Otud se ponajpre čini da je "Haikiko" (sic!) prebrzo prosuta u štampu, umesto da se nakon odskočne daske dalo u kristalizaciju potke. Trebalo je, pa ju tek odatle iščekićati improvizacijom. Ne pre.

Ovako "Ja sam Akiko" atmosferom i afinitetom nadvlači na onaj ljupki tip osobâ koje ozračuju napornim optimizmom [Tipa: Samo poželi dovoljno jako i kosmos će ti odgovoriti], spočitavajući pri tom da ste ubica maštoglavosti [Tipa: Znaš, 1+1 nisu uvek 2] i(li) potencirajući (s pozerajem) da brižljivo čuvaju dete u sebi [Tipa: Ne znaš ti koji/koja sam ja ludak/ludača!], što ne mora uvek da bude izgovoreno, ali se brat bratu i te kako prepoznaje. E, kod njih sve obično počinje i završava avec "Mali Princ", čiji pogodni citat - gle, čuda! - imaju gde-gde na koži.

Nemam ništa protiv**, izuzev što:

- "Akiko" nije "Mali Princ" u koga su mrve rasute i o njima se ćuti pa ko pronađe put, pronašao je. A i da jeste a i da nije, ići će natrag na drugo čitanje;

- nije ni "Pipi Duga Čarapa" koja ne trubi o karnevalu, nego karneval jeste. Od prve strane učestalo ubeđivanje JA SAM u stvari kazuje JA (NE) VERUJEM DA SAM ili jednostavno JA NISAM;

- nije ni Kolarov, iako bi zagriženim fanovima rasparčano-celovitog pisanja trebalo reći da ne čine svi staklići vitraž. Ponekad je manje manje.

*Vidi na Gudridsu njen prikaz "Kaputa od mahovine".

**Prim. Akiko: "Elitista! Naduvenko! Sere, izgleda ima!"
JA: "U pravu si, svrbi me pučki konsenzus oko 'Malog Princa'".

[Stefan Garland · Rating 1 out of 5]

Nejasno, nepovezano, nabacano.

Ne postoji dete koje bi razumelo ovu knjigu, i niko ne može da me ubedi u suprotno. Verujem da je autorova ideja u glavi bila sasvim dobra, ali je realizacija potpuno neuspela. Ne razumem zašto se uopšte ova knjiga reklamira kao knjiga za decu - greška kako autora, tako i izdavača.

[Palindrome · Rating 5 out of 5]

Knjiga sam nestrpljivo čekala od trenutka kada sam pročitala njen odlomak.
Koja već prvom svojom stranicom najavljuje nešto POSEBNO.

Akiko je devojčica koja se u autoru javila sasvim slučajno: kao i sve druge fantastične ideje koje se niotkuda ugnezde u srdašca onih koji se u njih odmah zaljube.

Živi sa ocem, večito ga nazivajući ocem ali odsustvo tepanja ni po čemu ne umanjuje nežnost u predstavljanju očevog lika.
Najbolji prijatelj joj je jedan peškir, koji se rasplače posle njenih reči i katarzično postane suv, spreman za nove avanture.


Akiko voli slova a ne brojeve.
Ona nema godine, rečima bi trebalo da ume sebi da objasni sebe.
Voli leksikone.
"Omiljeni slikar: onaj kome verujem. Omiljeni pesnik: onaj kome verujem. Omiljeni prijatelj: onaj kome verujem. "

Ona vozi bicikl. On je njeno srce na četiri točka.
Dopušta sebi da bude.
I ima vremena, jer nema godine.

Ovo je knjiga za odrasle koji u sebi čuvaju neku Akiko.
Ovo je knjiga za decu koja će umeti da zagrle Akiko.

"Ja sam Akiko i često imam osećaj da propadam kroz nekakvu pamučnu rupu koja nema kraja, u kojoj nema nikakve simetrije; to je spirala od mojih maštarija, od beznađa ljudi koje srećem a izgledaju kao da su bačeni na ovaj svet nehotice, kao da im je samo malo potrebno da bi krenuli da žive i to malo nikad ne dođe, ostaju zauvek zarobljeni u Nigde. To često prepoznajem u skitnicama.

Zato ih razumem i darujem im mandarine dok spavaju, jer jedini osećaj koji mi zaista pripada jeste osećaj da tumaram. Ili je to njihov osećaj? Ili taj osećaj pripada svima?"

Ovo je vrlo nežna knjiga. Nadahnuta, prepuna topline, infantilne raspričanosti o svima nama koji smo Akiko samo smo pobegli od sebe, težeći da živimo u skladu sa svetom.

Gde je taj svet u nama, naš svet? Zarobili smo ga u jednom trenutku, Akiko je tu da ga oslobodi.
Ako smeš da je oslušneš.

[Milena Meja · Rating 5 out of 5]

Da, liči mi na Malog princa. Rijetko koja knjiga mu liči. Valjda zato što mnogi pokušavaju da joj sliči, a Tićmiju je to uspjelo.

Duboko me potresla knjiga, valjda što nemam oca, ne valjda, nego zato što nemam oca. I dio u kom Tićmi opisuje Ljubav "kao klima u tatinim kolima kada dođe zima: on upali grejanje, ali se kola zagreju tek ispred škole; kad izađem, tek tada u njima bude toplo. Ljubav je kao u tatinim kolima - treba da ugreje, da, ali kada ti je to zaista potrebno." me je posebno ganuo, u godini kad me je tata vozio na autobusku stanicu izjutra da putujem u drugi grad i tamo studiram. Zgrčilo mi se srce ovih pola sata čitanja, ali i raširilo.

Ima tu i smijeha. Ipak, za mene je ova knjiga, knjiga o mom tati, o Akikinom tati.

[Tatjana Sarajlić · Rating 5 out of 5]

Ovo se čita u dahu, ali sam ja pročitala u tri daha. Kao za djecu je, ali nije. Za velike je, koji su zaboravili da su djeca. Ovo je mala knjiga, ali važna i jaka, baš kao Akiko.

"Da te ne bi progonile slike iz prošlosti, stvaraj pitomu sadašnjost."

"Lepota je u prepoznavanju."

"Dopuštam sebi da budem."

"Ljubav je beskrajna potraga za toplinom."

"To kad neko umre u nečijim očima, to je najgore stradanje."

[Radmila · Rating 5 out of 5]

Dešava li se i vama da u knjigama pronađete nešto što vas neopisivo podseća na druge knjige?
Baobab i Mali Princ i magija koja postoji u delima Igora Kolarova...
Knjiga uz koju sam potpuno uživala, skrenula misli i opustila se.
U svakom redu ove knjige Stefan Tićmi dočarao je malu Akiko!


Ko je Akiko?
Akiko je devojčica koja ne zna brojeve, ali to nije ni bitno. Ne voli braon boju, ni velike gradove, lignje, gužvu i osuđivanje. Ne voli nadmenost niti traženje mana.
Ona ima svoje srce na četiri točka i Baobab drvo. Ona je vosak, a ne pozornica. Ona je vosak, a ne zavesa. U njoj raste uže.
Akiko je bila u Rusiji! I dopala joj se. <3

I meni se dopala Akiko. Baš takva kakva jeste. Neobična, kao i priča koja je ispričana u nepunih sto strana.
Knjiga koju vredi pročitati.

„Da te ne bi progonile slike iz prošlosti, stvaraj pitomu sadašnjost.“
„To kada neko umre u nečijim ocima, to je najgore stradanje, toliko znam.“
„Svi mi ponekad zaličimo na jabuke kada se u nas uvuče crv sumnje.“

[Anel Mušanović · Rating 4 out of 5]

Ja sam Anel i meni je ovo bilo mnogo slatko!

Ova malena stvar pogađa u neke baš divne krajnosti u čovjeku. Ispunjena toplinom, ovo malo djelo je divna stvar koja vas može naučiti toliko toga. Na momente obična, Akiko osvaja srce sa nekim magičnim rečenicama i zanimljivim konceptom.

Definitvno nešto što treba poklanjati ljudima. Preporuka!

[Ljiljana Šipragić · Rating 5 out of 5]

Sjajna je. Sjajna. Ali ako mene pitate - nije dječija (za djecu) već je dječija (pisana na dječiju način). Preporučujem! I brzo se čita, jer je kratka (i slatka i pametna).

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 4 out of 5]

Vrlo je lijepa i nježna i neobična i ne poredi se bez razloga sa djelima kao što su Mali princ i Agi i Ema. Obrađuje tematiku dječije usamljenosti i neshvaćenosti i uobičajenog stršanja djece koja su kreativna, emotivna i nesputane mašte. Glavna junakinja je djevojčica okružena uglavnom očinskim, tj. muškim figurama. Obiluje lijepim riječima i dubokim mislima i idejama kao što je recimo ta da Akiko nema godine ili da prvo volimo dinosauruse, pa tek onda ljude, pa kad shvatimo da su ljudi zapravo izumrla vrsta, opet promijenimo stav ili kako je ljubav kao klima u tatinom autu zimi, zagrije auto baš kad Akiko stigne do škole i treba izaći,..

U suštini, topla i divna, sa nekoliko ozbiljnih pitanja i dilema namijenjenih odraslima poput šta reći čovjeku koji pokušava da okonča svoje postojanje na zemlji, što, možda, i nije najsrećnije podsticanje na razmišljanje u dječijoj književnosti. Autor se mnogo igra riječima što je na momente slatko i izmami vam osmijeh na lice, na momente nejasno i pretenciozno. Takođe, odaje negdje utisak da su neke metafore tek onako nabacane bez bitnijeg smisla, kao i sama struktura kojoj nedostaje neka suštinska nit, kao da originalni tekst nije pretrpio nikakve promjene, već je štampan onakav kakav je direktno izišao iz autorove glave ili topline srca. A možda samo ja nisam najbolje shvatila neku dublju simboliku u pojedinim pojmovima ili sam prosto bila vođena idejom da je autor mislio na nešto određeno što nisam bila u stanju prepoznati. U svakom slučaju, te nelogičnosti nisu smetnja za ono istinsko uživanje u tekstu poslije kojeg se osjećate kao nakon maženja sa rođenim djetetom pred spavanje.

[Ivana · Rating 4 out of 5]

"Navika je čudan vrag. Ljudi iz navike drže kišobrane otvorene. I kada kiša prestane da pada, oni i dalje drže kišobrane u ruci. Ne znam da li ste primetili - ja jesam. Isto to rade i parovi u dugim ljubavnim vezama, samo što se oni umesto za dršku kišobrana drže za ruke, iz navike, obično to bude novembru. Ljubav je isto čudan vrag."
Pomalo psihodelična verzija Malog princa XXI veka i još jedna od onih "dečijih"knjiga, koja je ponajmanje namenjena ovoj starosnoj grupi, a koja obiluje porukama za nas odrasle, ako uspemo da prozremo kroz njih. Toplo je preporučujem svakome ko je dete u duši, a sigurna sam da ću je i ja još koji put pročitati, jer će utisak s godinama uvek biti drugačiji.

[Franko · Rating 3 out of 5]

Pinkicu pretenciozno (dobro, iskreno, previše pretenciozno za moj ukus, valjda sam mrtav iznutra, tužite me).

[Milica Stojiljkovic · Rating 5 out of 5]

Zašto sam ikada prestala da čitam knjige za decu? Smatram da jedno dete ne može da razume u potpunosti knjigu poput ove i da je na prvom mestu namenjena za odrasle. Ovo je vrlo lako postalo jedna od mojih omiljenih knjiga. Očarana sam, a očekivala sam apsolutno ništa. Čitala sam da je porede sa "Malim princom", iako mi je ta knjiga okej, moram da priznam da mi se Akiko nekako više dopala. Kada bih ja pisala knjigu volela bih da ovako izgleda i divim se što je ona delo Stefana koji je tek par godina stariji od mene. Od sada daleko više pažnje planiram da posvetim knjigama za decu. Bravo!

[Sofijin Svet Knjiga · Rating 5 out of 5]

Knjiga je nekako lepa i drugačija, veoma sam zavolela Akiko. Ona je nekako ista a totalno drugačija!

[Dajana Ikonic · Rating 4 out of 5]

Slatko.. Mozda malo nabacano ali prijatno.

[mili · Rating 5 out of 5]

9/10

Indigo zaista jeste lepa reč. Uvek mi je bila lepa.

I N D I G O

Verovatno nikada ne bih ni čula za knjigu, da asistent, očaran njom, nije pročitao odlomak na prvim vežbama svog predmeta. Kupila sam je odmah taj dan posle fakulteta, ali je do sada, skoro tačno godinu dana, samo skupljala prašinu na polici.

Pročita se veoma brzo, možda tridesetak minuta, ali o njoj može da se priča 30 sati - ili bar 30 godina.

Da, podseća najviše na de Sent Egziperijevog "Malog Princa", Bahovog “Galeba Džonatana Livingstona”, donekle na Domanićeve satire, ili Kafkin "Proces" (možda pomalo i Kamijevog "Stranca") koji prikazuju apsurd društva i neuklopljenost pojedinca, jedino što u ovoj knjizi nije u pitanju borba protiv vlasti već te sirove masetine*. Ovo je priča sama za sebe.

Kako god da se priča shvata ona ima smisla. Ako se bukvalno tumači tj. da je u pitanju dete sa intelektualnom ometenošću, ako se misli na jezivu ukalupljenost ljudi i zgražavanje i kažnjavanje svega imalo van tog strogo utvrđenog kalupa, prividno abnormalnom, ili se gleda glavni lik kao nekakvo umetničko delo. Sve odvojeno i zajedno ima smilsla. Ili - nema. Sve je neshvaćeno, a nikada neće ni biti shvaćeno.

Knjiga jeste za decu, zašto ne bi bila? Za svakoga je. Svako će je tumačiti na svoj način. To i jeste lepota dela ili života uopšte. Volela bih da mogu da pitam neko dete kako ono shvata ovo priču - svakako ne kao dvadesetdvogodišnja osoba.

Možda jedina zamerka jesu poneki delovi sa prilično izlizanim šalama (čini mi se u silu) time i ocena 9 od 10 a ne maksimalnih 10. Ali, opet, knjiga jeste dečija, i sigurna sam da su većini te šale zanimljive.

Hvala Pijanisti na preporuci / kao i njegovom muralu na Donjem Dorćolu na svakodnevnom podsećanju da knjigu uzmem sa police i konačno pročitam.



I am Akiko | Ja sam Akiko mural, by Pijanista, Donji Dorćol, Beograd, Srbija, 2019;

* za Milijanu <33

[Trilerista iz Epa · Rating 5 out of 5]

A ja kažem, I ja sam Akiko!

. 🙆Njeno ime je Akiko, u njoj raste uže, koža joj miriše na staru hartiju, nema geografsku širinu i dužinu, ima pegice, nema godine i ume da razgovara sa peškirima.
Otac joj govori da uči slova, kako bi mogla da objasni sebe naglas, dok brojevi nisu toliko bitni. Može se živeti bez njih. Piše s rukom kojom skuplja cveće, voli da precrtava reči koje joj se ne sviđaju. Naročito ne voli reč ALI. Za nju je ljubomora glupost, zato je sa zadovoljstvom PRECRTAVA!
.
🙆Voli da vozi svoj bicikl, koji zove - srce na četiri točka, a otac joj je pomoćni točak, koji je tu da je čuva od pada. Akiko voli da vodi dubokoumne razgovore sa Baobabom, drvetom koje raste naopako, zna sve o sobnim biciklima i slično je njoj. Akiko je jednom napravila papirne brodiće dok je bila u avionu, a kada je bila na brodiću pravila je papirne avioncice. Ne voli herbarijume, jer su oni groblja biljaka. Ona je Akiko i ima drugačiji pogled na sneg! .
.
🙆Želi da postane ubica - da ubija vreme sa nekim. Da li će joj dečak, Marselo pomoći u tome?
To vam je Akiko, sva naopaka, a opet ispravna.

[Biljana · Rating 3 out of 5]

Simpatično i prigodno za starije čitaoce.

Iako se ne mogu oteti utisku da je autor rekao: Hej, moram hitno nešto da napišem!
I onda se iz petnih žila trudio da nešto napiše.

Djelo jeste poetično, ali poetično usiljeno za moj ukus.

[Tea (Delighted bookworm) · Rating 5 out of 5]

Akiko je djevojčica koja ne zna za brojeve, ali zato jako dobro čita slova. Akiko voli svog oca, u njegovom zagrljaju joj je najtoplije. Akiko priča s ručnicima. Akiko nema predrasuda. Akiko poznaje svoje zakone i često se ne uklapa. Akiko je posebna.

Ne znam kako bih ikome mogla objasniti što sam ja osjetila čitajući tih devedesetak stranica o Akiko. Je li to jedna od najboljih knjiga koje sam pročitala ove godine i hoće li sigurno zadržati tu titulu do kraja gode? Da, definitivno. Hoću li ubrzo zaboraviti Akiko? Ne, mislim da ću joj se često vraćati kad ja budem usamljena da mi udijeli koji genijalan savjet.

Kad sam čitala usporedbe o Akiko i Malom princu, bila sam skeptična. Sad sam ovdje da svjedočim kako je to živa istina. Akiko nije kopija Malog princa, ona je nova, originalna Mala princeza. I ovo je stvarno jedna od onih knjiga koje biste mogli uzeti u ruke s vremena na vrijeme i svaki put ju shvatiti drugačije. Mislim da bi se “Ja sam Akiko” mogla uvrstiti u lektirna djela u osnovnoj školi.

Ovo je malo kraća recenzija jer vam ne želim otkriti sve o Akiko i sve što je ona meni otkrila. Želim da ovu knjigu otkrijete sami, uz moju veliku preporuku. Želim da ovu knjigu pokažete svojim klincima, nećacima, malim prijateljima. Želim da Akiko povedete u park kako bi ju svi upoznali jer sam sigurna da bi se uklopila. No, želim da Akiko pokažete i odraslima. Posebno odraslima.

Između ostalog, htjela bih naglasiti da smo Akiko čitali u svibnju u MKB i baš mi je drago kad zbog tog virtualnog knjiškog kluba dođem do ovako dobrih naslova. Naravno da mi se neki ne svide, ali nekima ne bih niti dala priliku da nije te naše male zajednice. Sretna sam što smo Hermina, Sara i ja uspjele predstaviti Akiko članovima kluba.

Jedan veliki bravo za autora Stefana Tićmija koji nam je predstavio Akiko, jedna ogromna podrška izdavaču ALEGRIA KNJIGA i jedna od najiskrenijih preporuka ikad za ovaj naslov. Kad već hvalim ekipu, bio bi red da pohvalim i ilustratoricu naslovnice Hanu Tintor. Predivno nešto. Eto, toliko od mene! 🙂

[Aleksandar · Rating 3 out of 5]

Realno 2, možda 2½, ali pošto se radi o mladom piscu iz (mog grada) Leskovca knjigu ću nagraditi sa 3 zvezdice.

Knjiga nije loša. Ipak, knjigu ne preporučujem. Možete je pročitati brzo, ali nije interesantna niti drži pažnju, tako da ima mnogo toga boljeg za šta možete izdvojiti svoje vreme.

Drugo, knjiga nije (razumljiva) za decu. Kupio sam je za svoju kćer i pročitao da vidim da li je fama koja je (naročito u Leskovcu) pratila ovu knjigu opravdana. Pročitao sam knjigu do kraja (s mukom, nadajući nekom fantastičnom preobražaju, ali je to izostalo) i nisam je dao svojoj ćerci za čitanje. Toliko.

[Bookvica · Rating 2 out of 5]

,,Ja sam Akiko'' jedna je od najpopularnijih knjiga za djecu objavljenih ove godine. Za relativno kratko vrijeme knjiga je doživjela više izdanja, ima jako brojnu publiku, upoređuje se sa klasikom kao što je Mali princ. Ukratko, knjiga je doslovno postala književni hit, što nije toliko čest slučaj ni kada je riječ o književnosti za odrasle, a kamoli u žanru književnosti za djecu. Dodatno je zanimljivo što je u pitanju prvi roman ovog autora. Stoga, postavlja se pitanje šta je uzrok te popularnosti.
Nastavak teksta: https://bookvica.net/sta-sa-akiko/

[Gordana · Rating 1 out of 5]

Nije mi se dopala nimalo. Na stranu to što je upoređuju sa "Malim princem" koji mi je prosečan, ali ova knjiga nije za decu. Koliko god neka deca bila "naprednija" u odnosu na ostale, ne mislim da bi i oni razumeli šta je pisac hteo da kaže. Previše filozofije/ranja, instagramičnih rečenica, a što je još gore - priču pratimo iz perspektive Akiko čiji glas uopšte nije glas devojčice, već odrasle osobe. Plus ide za izbor tema, ali svakako nisu dobro obrađene, nažalost. Iako je nevešto napisana, priča kao priča je okej, mada je ne bih preporučila.

[Sanja_Sanjalica · Rating 5 out of 5]

Beautiful and poetic. A book to hug.

[Dames of Books]

Mislim da zaista nije bilo potrebno toliko puta ubaciti rečenicu "Ja sam Akiko." 🤣

[Vera Jelovac · Rating 5 out of 5]

Док сам је читала није ми се уопште свиђала, кад сам је завршила исто.
Све време ми је у глави била реченица с почетка да је написана за недељу дана – види се.
Делује неуверљиво толика свесност несхваћеног детета о својој посебности, гледање с висине осталих „обичних” људи, нарочито у сцени брисања граница белилом, онда срце јунакиње које није подељено на коморе, него на француске четврти и скоро све остало – доста пута виђено, скоро непријатно.
Ипак цео дан размишљам о њој и не знам зашто ме је толико нервирала док сам је читала и зашто да само веште књиге имају право на постојање.
Заправо је освежење један оволико недорађен и неуверљив роман и не знам шта ме тера да исправим ову двојку у петицу, можда храброст аутора, а можда у овој књизи постоји нешто што не може да се објасни књижевним критеријумима. :)

[Zemlja · Rating 3 out of 5]

Sjajan pokušaj da se napravi nešto poput Malog Princa i lepo je videti da se uvode nove forme knjiga za decu inkod nas. Medjutim, ja sam imala dosta zamerki i ovo ipak nije toliko dečija knjiga koliko je knjiga Egziperija. Sve u svemu realnih pre 3 nego 4 zvezdice, ali pošto je domaći autor, podižrm ocenu na 4. :)

[Kejsi ❦ · Rating 5 out of 5]

Videti svet očima deteta, ima li šta lepše od toga?

[Lana ExKrajnc · Rating 5 out of 5]

Potpuno inspirativna, da napišete na taj način redak o nekom voljenom biću.
(Sebi, svom detetu ili nekom drugom)

Samo ilustracija je dečija, a ustvari je knjiga za decu u nama.
Spaja nelogičnosti I daje nam dozvolu da je sve u redu.

Smešna
Tužna
Malo svakakva
Baš kao I mi