Titos Dolmetscher: Als Literat am Pulsschlag der Politik

by Ivan Ivanji

Rare Book

Paperback

First published October 3, 2007

About the author

Ivan Ivanji rođen je 24.1.1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine.

Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci.

Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama. Sa suprugom živi u Beču i Beogradu.

Reviews

[Zorka Zamfirova · Rating 4 out of 5]

Ok

[Đorđe Otašević · Rating 5 out of 5]

Sjajna knjiga, jednostavna ali iskrena.

[Dušan Virijević · Rating 5 out of 5]

Veoma uzbudljiva, rekao bih i pomalo romantičarska, ali definitivno prekratka knjiga Titovog prevodioca! Drug Ivanji, ako ga smem tako nazvati, je čovek koji je prevodio istoriju. Večito u društvu nekih od najvećih moćnika toga doba, ljudi koji su krojili istoriju svojim odlukama, sigurno da bi mogao da ispiše na desetine hiljada stranica o stvarima koje je doživeo, čuo, video, osetio, gde bi svaki pasus bio podjednako zanimljiv. Naravno, ostaje velika žal što neke stvari nije želeo ili nije smeo da objavi, tako da će nam ti sočni detalji "iz prve ruke" ipak biti uskraćeni, ali bilo kako bilo, svakako smo zbog ove knjige bogatiji za mnogo zanimljivih priča i dešavanja, pre svega iz života nekih od vodećih ljudi tadašnje nam države, odnosno iz profesionalnih života ljudi sa kojima je Ivanji radio, ali i života jednog od najvećih i najpoštovanijih državnika XX veka - Josipa Broza.

[Arsenovic Nikola · Rating 3 out of 5]

Od svih Ivanovih knjiga koje sam pročitao ova mi se najmanje svidela. Priča o Titu iz ugla pisca kao prevodioca. Ima neki zanimljivih detalja ali nista naručito u globalu. Srećom knjiga nije velika. Nije baš ni loša tako da tri zvezdice. Bila bi zanimljivija da je bilo više socnijih detalja a manje suvoparnih.

[Bojan Avramovic · Rating 3 out of 5]

Mlako!

[Filip Rakic · Rating 3 out of 5]

Svako koga zanima SFRJ, diplomatija, politika, sociologija i istorija bi ovu knjigu morao da pročita!

Poput dokumentarca 👌

[Srdjan Filipović · Rating 4 out of 5]

Voli Tita. Dosta dobro.

[Marina Marić · Rating 5 out of 5]

Interesantna ispovest, napisana kao da sedite s njim na kafici i on vam priča svoje doživljaje sa raznim političarima, komične situacije i muke prevodioca. I političari su ljudi 😀.

[Olga Arsic · Rating 4 out of 5]

Negde na sredini sam ostavila knjigu po strani i posvetila se drugim naslovima. Učinilo mi se da sam dovoljno naučila o odnosima SFRJ sa Austrijom, Istočnom i Zapadnom Nemačkom i da su moji resursi za pamćenje novih istorijski značajnih imena i događaja iscrpljeni. Međutim, za vreme malog februarskog raspusta knjiga je ponovo došla do mene i drago mi je što sam je završila, možda naročito zbog poslednjeg poglavlja u kome Ivanji donekle sistematično govori o prevodilaštvu. Mislim da odeljak o "Jeziku moćnika i njihovih tumača" može da se čita neovisno od ostatka knjige i rado ću ga preporučiti svim svojim bivšim studentima na Masteru iz konferncijskog, stručnog i audio-vizulenog prevođenja, ali i učenicima u Filološkoj gimnaziji.

Ivanji najpre govori o terminima prevodilac i tumač na nemačkom jeziku, pa o tome koliko prevod za film može da se razlikuje kada se sprema sinhronizacija, naspram spremanja prevoda za titlove. Potom spominje i mog omiljenog sveca, Sv. Jeronima i osvrće se na njegov prevod Starog Zaveta. Ono što ja znam o tom prevodu jeste da postoje dokazi da se prilikom rada na tekstu konsultovao s izvesnim rabinom. Ivanji iznosi pretpostavku da je koristio Septuagintu, tj. prevod na grčki. Ne sećam se da sam u literaturi naišla na taj podatak, bilo bi zanimljivo dodatno proveriti.

Nisam znala za ovaj problematični prevod sa japanskog na engleski pred kraj Drugog svetskog rata. Ivanji smatra da postoji mogućnost da su atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki ne zbog toga što Japanci nisu hteli da se povuku, već prevashodno da bi se Rusima pokazala atomsko preimućstvo SAD-a. Naime, tekst koji su sastavili Japanci mogao je i drugačije da se protumači: "američki prevodioci nisu shvatili spremnost na kapitulaciju".

Zanimljiva je i Ivanjijeva analiza prevoda reči "relations" u kontekstu regulisanja odnosa između Zapadne Nemačke i Zapadnog Berlina. Ispostavlja se da je reč drugačije prevedena na nemački u dve tadašnje Nemačke; /.../