„Када ја не будем више међу вама, долазите к мени на горб, долазите кад имате времена, и – што чешће, то боље. Све што вам је на души, све због чега вам је тешко, било шта да вам се деси, дођите на мој гроб и припавши ка земљи, кажите ми као живоме, и ја ћу вас чути и жалост ваша ће проћи! Говорите са мном као са живим, и ја ћу за вас увек бити жив“. Тако је преподобни Серафим пред своју кончину говорио дивјејевским сестрама, а преко њих и свим људима. Такав завет је оставио православнима дивни саровски подвижник спремајући се за своје преселење са земље у горње обитељи …