What do you think?
Rate this book
Pionirska trilogija #1
Орлови рано лете
U ovom romanu se govori o grupi dječaka. Oni su učenici četvrtog razreda u Lipovu - jednom bosanskom selu. Na početku oni žive sretan i bezbrižni dječji život. Njihova učiteljica zove se Lana i oni je jako vole.
Kada je učiteljica otišla u varoš, na njezinom mjesto dolazi učitelj kojeg su dječaci prozvali paprika. Učitelj je jako maltretirao i tukao djecu tako da su djeca počela bježati od škole. Vođa dječaka je bio Jovanče a osim njega tu su bili Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolca prikolca i djevojčica Lunja.
U Prokinom gaju oni su napravili jedan logor pod nazivom Tepsija. Tu su bježali iz škole i družili se po čitav dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče su otkrili prolaz u jednu podzemnu špilju. Kada se učitelj paprika požalio Knezu da djeca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima organizirali su potjeru i pronašli su skrovište djece.
Zahvaljujući što su sreli Nikoletinu Bursaća oslobađaju djecu i odluče da odu u vareš da pronađu učiteljicu Lanu. Uskoro počinje rat. Dječaci koji su se do jučer igrali postaju aktivni učesnici i svjedoci tog rata. Oni pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pećinu. Oni učestvuju u obrani svog sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat s nadom da će se ponovo vratiti u Prokinom gaju i u svoj logor Tepsiju.
Kada je učiteljica otišla u varoš, na njezinom mjesto dolazi učitelj kojeg su dječaci prozvali paprika. Učitelj je jako maltretirao i tukao djecu tako da su djeca počela bježati od škole. Vođa dječaka je bio Jovanče a osim njega tu su bili Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolca prikolca i djevojčica Lunja.
U Prokinom gaju oni su napravili jedan logor pod nazivom Tepsija. Tu su bježali iz škole i družili se po čitav dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče su otkrili prolaz u jednu podzemnu špilju. Kada se učitelj paprika požalio Knezu da djeca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima organizirali su potjeru i pronašli su skrovište djece.
Zahvaljujući što su sreli Nikoletinu Bursaća oslobađaju djecu i odluče da odu u vareš da pronađu učiteljicu Lanu. Uskoro počinje rat. Dječaci koji su se do jučer igrali postaju aktivni učesnici i svjedoci tog rata. Oni pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pećinu. Oni učestvuju u obrani svog sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat s nadom da će se ponovo vratiti u Prokinom gaju i u svoj logor Tepsiju.
188 pages, Paperback
First published January 1, 1957
24 people are currently reading
556 people want to read
About the author
Branko Ćopić
97 books127 followersBranko Ćopić (Cyrillic: Бранко Ћопић; January 1, 1915 – March 26, 1984) was a Yugoslav writer. He was born in the village of Hašani near Bosanska Krupa. He attended schools in Bihać, Banja Luka, Sarajevo and Karlovac before moving to Belgrade to study philosophy at the University of Belgrade until his graduation in 1940.
Upon the uprising in the Bosanska Krajina in 1941, he joined the Partizans and remained in their ranks until the end of World War II. That period of his life influenced much of his literary work as can be seen by the themes he later writes about. Athe the end of the war he returned to Belgrade where he was, until 1949, the director of a children's magazine called "Pioniri". From 1951 until his death he was a professional writer.
His books have been translated into Albanian, Czech, English, Dutch, Italian, Mandarin, Cantonese, Polish, Romanian, Turkish, Slovak, German, French, and Russian, and some of them have been turned into TV series and feature-films.
He died by suicide on March 26, 1984 in Belgrade.
Upon the uprising in the Bosanska Krajina in 1941, he joined the Partizans and remained in their ranks until the end of World War II. That period of his life influenced much of his literary work as can be seen by the themes he later writes about. Athe the end of the war he returned to Belgrade where he was, until 1949, the director of a children's magazine called "Pioniri". From 1951 until his death he was a professional writer.
His books have been translated into Albanian, Czech, English, Dutch, Italian, Mandarin, Cantonese, Polish, Romanian, Turkish, Slovak, German, French, and Russian, and some of them have been turned into TV series and feature-films.
He died by suicide on March 26, 1984 in Belgrade.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 83 reviews
July 22, 2016
Uvijek kad se umorim od bestsellera poželim nešto retro, jednostavno zavirim u tatinu biblioteku a tamo se stvarno svašta nađe - onda ugledam ovu knjigu i sjetim se da sam mu davno obećala da ću pročitati njegovu omiljenu knjigu iz djetinjstva.
Po trenutnim nakladničkim trendovima ova je knjiga totalni demode, i definitivno nije najbolji odabir ako želite svoje klince navući na čitanje, jer ipak današnja djeca imaju drugačije književne ukuse.
Ja sam uživala u avanturama ove simpatične družine, a vjerovatno će u njima uživati i svi oni koji sa mnom djele predivne uspomene na ona dugačka ljeta kada jedino bilo važno u jutro izjuriti iz kreveta, provesti dan u smišljanju novih igara i nepodopština, i vratiti se navečer kući kad se smrači.Ova me knjiga opet podsjetila koliko djetinjstvo ostaje u nama i koliko nam je važno.
Pozdrav svima koji su pravili kolače od blata. :)
Po trenutnim nakladničkim trendovima ova je knjiga totalni demode, i definitivno nije najbolji odabir ako želite svoje klince navući na čitanje, jer ipak današnja djeca imaju drugačije književne ukuse.
Ja sam uživala u avanturama ove simpatične družine, a vjerovatno će u njima uživati i svi oni koji sa mnom djele predivne uspomene na ona dugačka ljeta kada jedino bilo važno u jutro izjuriti iz kreveta, provesti dan u smišljanju novih igara i nepodopština, i vratiti se navečer kući kad se smrači.Ova me knjiga opet podsjetila koliko djetinjstvo ostaje u nama i koliko nam je važno.
Pozdrav svima koji su pravili kolače od blata. :)
Read
August 1, 2016Ovo je jedna od najvažnijih knjiga mog detinjstva i sa velikim olakšanjem sam ustanovila da od početka do kraja "pali" i kod današnjih generacija. Uzbuđuju se i viču na uzbudljive delove, uozbilje se kad je tužno (kako je Stric glup što je ostavio Lunju!) i bukvalno valjaju od smeha po krevetu na smešne delove ("mama, jel možemo mi posle sami da čitamo ove najsmešnije delove po sto puta?"). Branko = klasik.
October 9, 2020
Imala sam osećaj kao da je čitam prvi put. 😍
Jedna od najdražih knjiga mog detinjstva!
Jedna od najdražih knjiga mog detinjstva!
May 5, 2011
I love this book. It's the first book I remember crying over. It made me love reading.
November 28, 2024
Zato sto je Ćopić pisac mog djetinjstva❤️
December 23, 2018
I read it in primary school.
I loved it then so I'll leave it with 5 stars without a re-read.
I loved it then so I'll leave it with 5 stars without a re-read.
February 25, 2024
Одлучио сам да репризирам овај класик који сам читао још као мали дјечак, јер сам га затекао на полици, а и нешто сам одједном добио жељу за читањем домаћих дјечијих књига, појма немам, ваљда је то некаква бизарна манифестација кризе средњих година - неко купи бијесан ауто, неко почне да учи да свира гитару, а неко, ето, се увати књига за балавурдију. Сад има да се навадим на оне разноразне влакове у снијегу и дружбе и дружине и све живо и што сам већ чито и што нисам.
Елем, читајући ову књигу био сам опхрван огромном тугом. Бранко Ћопић је био познати садиста - представи нам тако гомилу симпатичне дјечурлије и препричава њихове разноразне догодовштине на бескрајно духовит начин и онда одједном избије други свјетски рат и сви заврше у партизанима и почну да пљачкају српска села по Херцеговини и стријељају "домаће издајнике"... а не, пардон, мало сам одлутао. Но углавном, оћу да кажем, тај други свјетски рат му увијек дође као одлично оправдање да прикаже крај дјетињства и да сви одједном одрасту и постану корисни учесници нарооднослободилачке борбе и сл., а ја сматрам да је чин одрастања за сваку осуду и да факат да је (нажалост) неизбјежан у стварном животу никако не имплицира да сад мора да се приказује и у књигама. Е сад, док се та транзиција између ратом неоптерећеног дјетињства и ратом оптерећеног шта-год-иде-послије-дјетињства нпр. у Магарећим годинама милосрдно свела на сами крај књиге, овде она одузима читав њен други дио. Други дио је, истина, нешто краћи него први, али је даље предуг у односу на оних отприлике нула страна колико би требало да заузима.
Први дио, са Прокиним Гајем и Тепсијом и учитељем Паприком и кнезом Ваљушком и сл. је савршен и ту није требало ништа ни додати ни одузети. Авај, додат је читав други дио у ком су се сви напрасно уозбиљили и почели да се обрачунавају с некаквим усташама и сл. и све то ми уопште није било претјерано (тј. уопште) занимљиво, нажалост. Знам да је ово само прва књига у трилогији, али друге двије никад нисам добио жељу да читам чак ни кад сам био дијете, све ми је то изгледало као потпуно непотребно продужавање приче у неком безвезном партизанско-ратном смјеру. Заправо ми је и други дио ове књиге непотребан - она је требало да се заврши тамо негдје мало послије инвазије матораца на логор у Тепсији.
Такође желим да истакнем да најоштрије осуђујем факат да је на крају умјесто Стрица Јованче смувао Луњу (океј стоко перверзна, знам тачно да се сад клиберите ко будале због ове двосмислености, е па баш ме брига!), то ми је некако било безвезе. Књигу сам много давно читао први пут и такав развој догађаја ми је некако остао ту негдје у запећку мозга и све сам се нешто надао да сам погрешно запамтио, али јок, управо је тако било. Само немојте сад да ме упућујете на друге двије књиге, то ме апсолутно не занима, нити планирам да их читам, нити их сматрам за канон. Заправо само први дио ове књиге сматрам за канон и што се мене тиче Луња и Стриц су се вјенчали и добили гомилу дјечурлије, а Јованче ће се већ некако снаћи. Оно кад сам малоприје рекао да сам био опхрван огромном тугом, ту сам првенствено мислио на онај моменат опраштања Луње и Стрица, мислим иди бестрага Бранко, од овога је тужније једино кад Јово Шкандал чита онај споменар :-(
Али да се ми вратимо ведријим темама: "Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!!!!"
Елем, читајући ову књигу био сам опхрван огромном тугом. Бранко Ћопић је био познати садиста - представи нам тако гомилу симпатичне дјечурлије и препричава њихове разноразне догодовштине на бескрајно духовит начин и онда одједном избије други свјетски рат и сви заврше у партизанима и почну да пљачкају српска села по Херцеговини и стријељају "домаће издајнике"... а не, пардон, мало сам одлутао. Но углавном, оћу да кажем, тај други свјетски рат му увијек дође као одлично оправдање да прикаже крај дјетињства и да сви одједном одрасту и постану корисни учесници нарооднослободилачке борбе и сл., а ја сматрам да је чин одрастања за сваку осуду и да факат да је (нажалост) неизбјежан у стварном животу никако не имплицира да сад мора да се приказује и у књигама. Е сад, док се та транзиција између ратом неоптерећеног дјетињства и ратом оптерећеног шта-год-иде-послије-дјетињства нпр. у Магарећим годинама милосрдно свела на сами крај књиге, овде она одузима читав њен други дио. Други дио је, истина, нешто краћи него први, али је даље предуг у односу на оних отприлике нула страна колико би требало да заузима.
Први дио, са Прокиним Гајем и Тепсијом и учитељем Паприком и кнезом Ваљушком и сл. је савршен и ту није требало ништа ни додати ни одузети. Авај, додат је читав други дио у ком су се сви напрасно уозбиљили и почели да се обрачунавају с некаквим усташама и сл. и све то ми уопште није било претјерано (тј. уопште) занимљиво, нажалост. Знам да је ово само прва књига у трилогији, али друге двије никад нисам добио жељу да читам чак ни кад сам био дијете, све ми је то изгледало као потпуно непотребно продужавање приче у неком безвезном партизанско-ратном смјеру. Заправо ми је и други дио ове књиге непотребан - она је требало да се заврши тамо негдје мало послије инвазије матораца на логор у Тепсији.
Такође желим да истакнем да најоштрије осуђујем факат да је на крају умјесто Стрица Јованче смувао Луњу (океј стоко перверзна, знам тачно да се сад клиберите ко будале због ове двосмислености, е па баш ме брига!), то ми је некако било безвезе. Књигу сам много давно читао први пут и такав развој догађаја ми је некако остао ту негдје у запећку мозга и све сам се нешто надао да сам погрешно запамтио, али јок, управо је тако било. Само немојте сад да ме упућујете на друге двије књиге, то ме апсолутно не занима, нити планирам да их читам, нити их сматрам за канон. Заправо само први дио ове књиге сматрам за канон и што се мене тиче Луња и Стриц су се вјенчали и добили гомилу дјечурлије, а Јованче ће се већ некако снаћи. Оно кад сам малоприје рекао да сам био опхрван огромном тугом, ту сам првенствено мислио на онај моменат опраштања Луње и Стрица, мислим иди бестрага Бранко, од овога је тужније једино кад Јово Шкандал чита онај споменар :-(
Али да се ми вратимо ведријим темама: "Ништа нема да те брине, од овога пацов гине!!!!"
June 28, 2016
I dalje je pamtim kao prvu knjigu uz koju sam se svim srcem smejala.
Svi šaljivi dijalozi su se u mojoj glavi vrteli poput filma..
Nezaboravna knjiga!
Svi šaljivi dijalozi su se u mojoj glavi vrteli poput filma..
Nezaboravna knjiga!
October 27, 2013
"Ništa nema da te brine od ovoga pacov gine" - bih izdvojila kao omiljenost.
January 16, 2013
Neverovatan osvrt na jedno tužno doba iz perspektive dece i način na koji se njihovo detinjstvo naglo prekida dolaskom prvih ratnih dana.
"Deder, poljaru, bi li nam znao kazati jesi li u posljednje vrijeme opazio neke dječake da se skitaju oko vode i love ribu?"
"Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao, kao..."
"Deder, poljaru, bi li nam znao kazati jesi li u posljednje vrijeme opazio neke dječake da se skitaju oko vode i love ribu?"
"Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao, kao..."
May 19, 2022
Boli taj kontrast dečije igre koja, preko noći, postaje stvarnost. Drvene puške zamenjuju stvarnima i odlaze u pravi boj, da zaista sačuvaju svoju zemlju. Deca koja su se do juče igrala rata. Kad sam ovo prvi put čitala to me je potreslo, a sad mi je jasno više nego ikada. Zaista je bilo tako. I zaista svaki rat decu uhvati tako iznenada, da niko ne može da kaže ni kako ni zašto se dogodio. Predivna i tragična priča
Read
July 10, 2021Neprolazna. Brinula sam se hoće li moj devetogodišnji klinac uživati u njoj i skapirati to vreme, ali naravno da jeste, čak ju je uvrstio u omiljene.
July 12, 2020
Ovo je knjiga koja u meni uvijek probudi neka lijepa sjecanja. Jedna od rijetkih knjiga koje sam u svom djetinstvu vise puta procitao, i uvijek me je odusevljavala. Cak i sad kad sam je citao, iako je nisam uzeo sigurno desetak godina. Branko Copic je odlicno opisao to vrijeme, odrastanje jedne mladosti, koja je prekinuta zbog rata. Ali ipak ti hrabri djecaci su uspjeli da ostanu barem koliko toliko dosljedni sebi. Nisam ni znao da ova knjiga ima cak dva nastavka tako da jedva sad cekam da se bacim na njih da vidim sta ce se jos desavati sa jovancetovom druzinom
November 23, 2012
Imam celu trilogiju koja u potpunosti docarava vreme u kom se radnje odvija i razlog zasto su "orlovi morali rano poleteti"...
October 3, 2021
Dragog, divnog Ćopića, sada sam čitala ponovo sa ćerkom, i ne postoji ništa bolje za djecu od ovog, ubijeđena sam. “Ćopić je vrhovna mjera imaginacije, duha i morala našeg djetinjstva” rekao je Jergović i ja nemam ništa da dodam.
March 17, 2013
It's one of my favorite books, it left me speechless.
October 6, 2015
Neopisiva radost je bila nakon saznanja da je ovo prva knjiga iz trilogije (Slavno vojevanje i Bitka u zlatnoj dolini su nastavci).
Čisto uživanje za jednog osnovca.
Čisto uživanje za jednog osnovca.
Read
June 5, 2022Read for school.
October 2, 2019
The best book ever!
June 8, 2022
Knjiga koja vraća u djetinjstvo...Svakim čitanjem se sve više i više divim Ćopićevom magičnom opisivanju onoga što je u dječjim glavama i činjenici da je uspio ovakve teme približiti dječjim vidicima, da razmišlja na njihov način. Sama njihova sudbina koja se preko noći promijenila i njihova hrabrost i želja su prosto zapanjujući. Zasigurno da mijenja vidike i da nam na tako prost i jednostavan način ukazuje na ono što je bitno, a to je ostati dosljedan sebi i boriti se junački kao što je to činila ova družina. Zaista je Branko velika ljubav! 💙
September 16, 2021
Prelepa knjiga! Odlucila sam je ponovo procitati kao malu pomoc koleginici a zapravo sam trazila razlog zbog kog cu joj se ponovo vratiti. Kad si mlad, shvatas samo osnovno u celoj prici - sitne svadje izmedju likova, prve ljubavi i buntovnistvo. Kad odrastes i kad sazris, shvatas sve i sve osecas. Ova knjiga me je potresla onako kako me vec dugo nijedna knjiga nije. Zavrsila sam je sa suzama u ocima...
January 9, 2021
Najdraža knjiga djetinjstva. Ćopić je genijalac!! Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine. Je li to samo meni urnebesno smiješno? Nije li cijeli lik Strica urnebesan? Kako je Ćopić to opisao, čudo jedno? I to od nas ne bi htio njihovu učiteljicu? Puno stvari u knjizi mi je bilo strano, a opet nevjerojatno blisko. Jesam li već napisala da je Ćopić genijalac? :)
July 16, 2014
This was the first book I have ever read. Then I read it couple of more times. It's a lovely book about childhood, friendship which endures the good and the bad. Being a child when I first read it I really lived all their adventures and sufferings. I think I'm gonna read it again :)
August 25, 2009
I read this book when I was 10 in 4th grade. That was my favorite book back then. I have seen movie too. It was really good, for kids.
March 12, 2015
Loved this book, one of my favorite ever.
March 15, 2011
I know it is not objective rating, but this was my favorite book when I was a child. I read it at least 100 times.
May 29, 2011
Another book I absolutely adored as a child... It has all the recognizable elements of unique Copic's style.
August 21, 2012
Poucna knjiga o odrastanju
August 28, 2012
Knjiga je prelepa i zanimljiva! Treba je procitati!
February 22, 2013
E kad se sjetim ove knjige i tih partizanskih dana. Jedna od omiljenih knjiga kad sam bio mali
Displaying 1 - 30 of 83 reviews