What do you think?
Srbijo, Bog ti pomogo
Dnevnik jednog seljaka
Od autora knjige Pisma iz Srbije.
Todor Trajković je šumadijski seljak koji jednoga dana odlučuje da vodi dnevnik. Doskora je mislio „umereno i povremeno“, a odskora misli neprestano. „A kad srpski seljak počne da misli, to na dobro ne može da iziđe.“ Dnevnik postaje njegov sagovornik, prijatelj kome se ispoveda. Slikovito, duhovito, sa smehom i podsmehom sagledava svet i opisuje ljude i događaje u svom selu Miloševu. Čitalac se njihovim dogodovštinama slatko smeje, lista dnevnik i naglas čita. Čak i kad shvati: da se smeje sebi samom. I zemlji u kojoj živi...
Od autora knjige Pisma iz Srbije.
Todor Trajković je šumadijski seljak koji jednoga dana odlučuje da vodi dnevnik. Doskora je mislio „umereno i povremeno“, a odskora misli neprestano. „A kad srpski seljak počne da misli, to na dobro ne može da iziđe.“ Dnevnik postaje njegov sagovornik, prijatelj kome se ispoveda. Slikovito, duhovito, sa smehom i podsmehom sagledava svet i opisuje ljude i događaje u svom selu Miloševu. Čitalac se njihovim dogodovštinama slatko smeje, lista dnevnik i naglas čita. Čak i kad shvati: da se smeje sebi samom. I zemlji u kojoj živi...
- GenresSerbian Literature
344 pages, Paperback
Published October 17, 2018
About the author
Bojan Ljubenović
24 books42 followersBojan Ljubenović
Rođen 1972. godine u Beogradu.
Uređuje rubriku TRN u „Večernjim novostima“.
Objavio:
Pisma iz Beograda, aforizmi, 1998.
Pocepani suncobran, aforizmi o deci 2002.
Beograd, live, aforizmi o Beogradu 2006.
Zastupljen je u zbirci kratkih antiratnih priča Legenda za upućene (B92, 1992. god)
Koautor knjige Metafore dr Zorana Đinđića, 2004.
Triput sečem i opet kratko, satirične priče 2009.
Smejalice, aforizmi za decu i detinjaste 2012.
Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi 2013.
Pisma iz Srbije, 2014.
Trn u oku, politički aforizmi, 2015.
Knjiga za zaljubljene dečake, Knjiga za zaljubljene devojčice, 2015.
Crvena zvezda, moj fudbalski klub, Partizan, moj fudbalski klub, 2016.
Uki, mali fudbaler, roman za decu, 2017.
Luna, mala teniserka, roman za decu, 2017.
Vuk, mali glumac, roman za decu, 2017.
Zanimljivi bukvar sa istorijskom čitankom za decu u rasejanju, 2018.
Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi, dopunjeno izdanje, 2018.
Naši fudbaleri na Mundijalima, sportska knjiga za decu , 2018.
Nagrade:
„Mladi jež“ 2000., za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije.
Prva nagrada 2007., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi.
„Vladimir Bulatović VIB“ 2007., nagrada lista Politika za doprinos srpskoj satiri.
Prva nagrada 2008., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi.
„Jovan Hadži Kostić“ 2009., nagrada lista Večernje novosti za novinsku satiru.
Treća nagrada 2010., za aforizme na Šabačkoj čivijadi.
„Radoje Domanović“ 2010., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Triput sečem i opet kratko.
„Vuko Bezarević“ 2013., nagrada za najbolju satiričnu priču na Festivalu u Pljevljima (Crna Gora).
„Letnji erski kabare“, Čajetina 2013., prva nagrada za dečje aforizme.
„Dragiša Kašiković“ 2014., za satirično stvaralaštvo.
Treća nagrada 2014., za satiričnu priču na Šabačkoj čivijadi.
„Tipar“ 2015., nagrada za najbolju satiričnu knjigu na prostoru bivše Jugoslavije za knjigu Pisma iz Srbije, Festival u Pljevljima, Crna Gora.
„Radoje Domanović“ 2015., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Pisma iz Srbije.
„Interfer“ 2017., nagrada za novinsku reportažu na Internacionalnom festivalu novinskih reportaža.
„Zlatna značka“ 2018. Kulturno-prosvetne zajednice Srbije
Rođen 1972. godine u Beogradu.
Uređuje rubriku TRN u „Večernjim novostima“.
Objavio:
Pisma iz Beograda, aforizmi, 1998.
Pocepani suncobran, aforizmi o deci 2002.
Beograd, live, aforizmi o Beogradu 2006.
Zastupljen je u zbirci kratkih antiratnih priča Legenda za upućene (B92, 1992. god)
Koautor knjige Metafore dr Zorana Đinđića, 2004.
Triput sečem i opet kratko, satirične priče 2009.
Smejalice, aforizmi za decu i detinjaste 2012.
Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi 2013.
Pisma iz Srbije, 2014.
Trn u oku, politički aforizmi, 2015.
Knjiga za zaljubljene dečake, Knjiga za zaljubljene devojčice, 2015.
Crvena zvezda, moj fudbalski klub, Partizan, moj fudbalski klub, 2016.
Uki, mali fudbaler, roman za decu, 2017.
Luna, mala teniserka, roman za decu, 2017.
Vuk, mali glumac, roman za decu, 2017.
Zanimljivi bukvar sa istorijskom čitankom za decu u rasejanju, 2018.
Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi, dopunjeno izdanje, 2018.
Naši fudbaleri na Mundijalima, sportska knjiga za decu , 2018.
Nagrade:
„Mladi jež“ 2000., za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije.
Prva nagrada 2007., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi.
„Vladimir Bulatović VIB“ 2007., nagrada lista Politika za doprinos srpskoj satiri.
Prva nagrada 2008., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi.
„Jovan Hadži Kostić“ 2009., nagrada lista Večernje novosti za novinsku satiru.
Treća nagrada 2010., za aforizme na Šabačkoj čivijadi.
„Radoje Domanović“ 2010., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Triput sečem i opet kratko.
„Vuko Bezarević“ 2013., nagrada za najbolju satiričnu priču na Festivalu u Pljevljima (Crna Gora).
„Letnji erski kabare“, Čajetina 2013., prva nagrada za dečje aforizme.
„Dragiša Kašiković“ 2014., za satirično stvaralaštvo.
Treća nagrada 2014., za satiričnu priču na Šabačkoj čivijadi.
„Tipar“ 2015., nagrada za najbolju satiričnu knjigu na prostoru bivše Jugoslavije za knjigu Pisma iz Srbije, Festival u Pljevljima, Crna Gora.
„Radoje Domanović“ 2015., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Pisma iz Srbije.
„Interfer“ 2017., nagrada za novinsku reportažu na Internacionalnom festivalu novinskih reportaža.
„Zlatna značka“ 2018. Kulturno-prosvetne zajednice Srbije
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 28 of 28 reviews
February 23, 2020
Bacio sam pogled na goodreads i iznenadio sam se da je ova knjiga bolje ocenjena od prve knjige (Pisma iz Srbije) ovog autora. Kod mene je slučaj obratan. Daleko više sam uživao u Pismima nego u ovom dnevniku.
🖋
Da se razumemo, i ova knjiga je dobra. Lako se čita, pitka je, lepo je napisana i uživaćete. Ali uz Pisma sam nekako više uživao. I bolje mi je bila koncipirana. Kako je ova knjiga zamišljena kao dnevnik malo mi je smetalo što su neke radnje podeljene u dva poglavlja jer radnja se direktno nastavlja, nema vremenske razlike između njih. I onda mi je to malo bilo čudno.
🖋
Lepo i stoji u sinopsisu da ćemo se smejati dok ne shvatimo da se smejemo sebi. I siguran sam da ćete se bar u nekim delovima pronaći tj. uvideti da poznajete bar jednu osobu opisanu u ovoj knjizi. Definitivno je Ljubenović odradio dobar posao i lepo pokupio sve naše osobine.
🖋
I ovo je baš od onih knjiga koju čitate da se opustite, malo nasmejete i da ne osetite bilo kakvo opterećenje. Ako imate priliku pročitajte je, sigurno ćete uživati!
🖋
Da se razumemo, i ova knjiga je dobra. Lako se čita, pitka je, lepo je napisana i uživaćete. Ali uz Pisma sam nekako više uživao. I bolje mi je bila koncipirana. Kako je ova knjiga zamišljena kao dnevnik malo mi je smetalo što su neke radnje podeljene u dva poglavlja jer radnja se direktno nastavlja, nema vremenske razlike između njih. I onda mi je to malo bilo čudno.
🖋
Lepo i stoji u sinopsisu da ćemo se smejati dok ne shvatimo da se smejemo sebi. I siguran sam da ćete se bar u nekim delovima pronaći tj. uvideti da poznajete bar jednu osobu opisanu u ovoj knjizi. Definitivno je Ljubenović odradio dobar posao i lepo pokupio sve naše osobine.
🖋
I ovo je baš od onih knjiga koju čitate da se opustite, malo nasmejete i da ne osetite bilo kakvo opterećenje. Ako imate priliku pročitajte je, sigurno ćete uživati!
October 18, 2019
Ova knjiga je u stvari dnevnik, kojeg vodi Todor Trajković, seljak iz Šumadije, tačnije iz sela Miloševa. Na savet Ludog Laleta, jednog dana počinje da vodi svoj dnevnik jer: "Pišu i nepismeni pa što ne bih i ja, papir trpi sve pa će i mene..."
Negde je svoje misli morao da pribeleži.
I tako, kreće avantura 😊
Čitamo o zgodama i nezgodama srpskog seljaka i njegove porodice.
Upoznajem njegovu radoznalu ženu Dobrilu, njegovog mudrog oca Gavru, sina Voju, ćerku Jelicu...Upoznajem i kumove ,komšinicu Visibabu, popa, učitelja, predsednika Božu...
Saznajem i kako je selo dobilo semafor, biblioteku, radio stanicu...
Na sav glas se smejem dok čitam o njegovoj avanturi u Beču, gde je sa nekoliko meštana Miloševa i ostalih sela, otišao na usavršavanje za seljaka 😁
Anegdote sa ispraćaja u vojsku, susret sa Dudom, upoznavanje sa seoskim učiteljem...događaji zbog kojih se slatko i od srca nasmejah 😂
Čitajući njegov dnevnik, upoznajemo se sa stvarnom slikom Srbije. Todor opisuje realno stanje stvari u našoj zemlji kroz odličan humor i uz dozu satire.
Mnogo smeha, malo gorčine, po neka suza u uglu oka- to su emocije koje je ova knjiga izazvala kod mene. Sve u svemu, dovoljno da vam je od ❤ preporučim.
Ako još uvek ima nekog ko ovu knjigu nije pročitao, sajam je tu, pred vratima 😊 Ovu knjigu morate imati u vašoj biblioteci ❤📖❤
Negde je svoje misli morao da pribeleži.
I tako, kreće avantura 😊
Čitamo o zgodama i nezgodama srpskog seljaka i njegove porodice.
Upoznajem njegovu radoznalu ženu Dobrilu, njegovog mudrog oca Gavru, sina Voju, ćerku Jelicu...Upoznajem i kumove ,komšinicu Visibabu, popa, učitelja, predsednika Božu...
Saznajem i kako je selo dobilo semafor, biblioteku, radio stanicu...
Na sav glas se smejem dok čitam o njegovoj avanturi u Beču, gde je sa nekoliko meštana Miloševa i ostalih sela, otišao na usavršavanje za seljaka 😁
Anegdote sa ispraćaja u vojsku, susret sa Dudom, upoznavanje sa seoskim učiteljem...događaji zbog kojih se slatko i od srca nasmejah 😂
Čitajući njegov dnevnik, upoznajemo se sa stvarnom slikom Srbije. Todor opisuje realno stanje stvari u našoj zemlji kroz odličan humor i uz dozu satire.
Mnogo smeha, malo gorčine, po neka suza u uglu oka- to su emocije koje je ova knjiga izazvala kod mene. Sve u svemu, dovoljno da vam je od ❤ preporučim.
Ako još uvek ima nekog ko ovu knjigu nije pročitao, sajam je tu, pred vratima 😊 Ovu knjigu morate imati u vašoj biblioteci ❤📖❤
December 26, 2019
Dok sam čitao knjigu "Srbijo, Bog ti pomogo" mi je u glavi stalno bio Milutin iz knjige Danka Popovića, ali je ovde glavni narator priče Todor iz sela Miloševa koji vodi svoj dnevnik. Tako sam se malo smejao, na momente duboko zamislio, a onda se zapitao dokle ide ovak svet i kakvi su to ljudi koji su oko nas. Dnevnik je pun dogodovština iz sela koje oslikavaju trenutno stanje društva (globalno i lokalno), a uz osoben kolorit sa našeg mentalnog podneblja.
Bojan Ljubenović je uspeo da pronikne u dušu običnog čoveka sa sela, kadrog "stići i uteći i na strašnome mestu postojati", ali i spremnog na šalu, dokolicu i iskrenost. Taj čovek je razapet između starog i modernog, između istine i laži, Boga, politike, krađe, prevara, (tragi)komedije i realnosti. On nosi svoj krst i dok se smeje i dok plače, dok ga boli i dok se izlečenju nada. On je nekada mudar, a nekada krajnje naivan. Porodica mu je najveća dika, ali i najveća muka. Uz to je u interakciji sa plejadom likova upečatljivih nadimaka i još zanimljivijih karakterima. Što bi rekli - Srbija u malom.
Bojan Ljubenović je uspeo da pronikne u dušu običnog čoveka sa sela, kadrog "stići i uteći i na strašnome mestu postojati", ali i spremnog na šalu, dokolicu i iskrenost. Taj čovek je razapet između starog i modernog, između istine i laži, Boga, politike, krađe, prevara, (tragi)komedije i realnosti. On nosi svoj krst i dok se smeje i dok plače, dok ga boli i dok se izlečenju nada. On je nekada mudar, a nekada krajnje naivan. Porodica mu je najveća dika, ali i najveća muka. Uz to je u interakciji sa plejadom likova upečatljivih nadimaka i još zanimljivijih karakterima. Što bi rekli - Srbija u malom.
November 1, 2022
Todor, srpski seljak iz šumadijskog sela Miloševa, glavni je protagonista ovog romana. Kroz njegovu vizuru, i uz pomoć dnevnika koji vodi, čitaoce bliže upoznaje sa zgodama i nezgodama, prilikama i neprilikama, u životu jednog seljaka, njegove porodice, ali i ostalim zanimljivim meštanima. Njegovo domaćinstvo broji petoro ukućana:
Gavra- Todorov otac, domišljat i vitalan čičica
Todor- glava kuće, pošten, vredan i radan čovek koji se trudi da održi porodicu na okupu
Dobrila- Todorova žena, domaćica, požrtvovana i brižna majka, stub i oslonac kuće
Voja- sin, lenčuga, neradnik, član aktuelne vladajuće stranke, po ceo dan bistri politiku
Jelica- ćerka, student pedagogije, sušta suprotnost svog zaludnog brata
Likovi su živopisni, kao neko ko živi na selu, mogao sam da se pronađem u mnogim situacijama koje su ovde opisane. Svaka sličnost sa događajima je namerna. Inače, jedna napomena, imaginarno selo Golubinci, koje ovde predstavlja susedno selo, zaista postoji, i pripada opštini Stara Pazova.
Meni je deda Gavra apsolutna kraljina, idol. Čega se taj stari lisac sve doseti. 😂😂
Hvala autoru, odavno se nisam ovoliko smejao dok sam čitao neku knjigu. Odličan prikaz našeg mentaliteta, neizbežan crni humor koji je zastupljen na ovim stranicama, događaji u kojima svako može da se pronađe. Nas Srba da nema, stvarno bi nas trebalo izmisliti.
Gavra- Todorov otac, domišljat i vitalan čičica
Todor- glava kuće, pošten, vredan i radan čovek koji se trudi da održi porodicu na okupu
Dobrila- Todorova žena, domaćica, požrtvovana i brižna majka, stub i oslonac kuće
Voja- sin, lenčuga, neradnik, član aktuelne vladajuće stranke, po ceo dan bistri politiku
Jelica- ćerka, student pedagogije, sušta suprotnost svog zaludnog brata
Likovi su živopisni, kao neko ko živi na selu, mogao sam da se pronađem u mnogim situacijama koje su ovde opisane. Svaka sličnost sa događajima je namerna. Inače, jedna napomena, imaginarno selo Golubinci, koje ovde predstavlja susedno selo, zaista postoji, i pripada opštini Stara Pazova.
Meni je deda Gavra apsolutna kraljina, idol. Čega se taj stari lisac sve doseti. 😂😂
Hvala autoru, odavno se nisam ovoliko smejao dok sam čitao neku knjigu. Odličan prikaz našeg mentaliteta, neizbežan crni humor koji je zastupljen na ovim stranicama, događaji u kojima svako može da se pronađe. Nas Srba da nema, stvarno bi nas trebalo izmisliti.
November 4, 2022
Nisam odavno čitao knjigu koja te prosto opušta dok je čitaš a pri tome i dobro nasmije a sve tako jednostavno i slikovito opisano. Mislim da je autor ovog dijela u potpunosti uspio da prenese sliku sela u Srbiji tako da čitajući ovu knjigu jednostavno pred sobom možete da stvorite kompletnu sliku života seljaka i njegovog sela. Takođe ono što ovde dolazi do izražaja je naš humor koji mislim da je odlično predstavljen. Priče u knjizi su veoma opuštene, humoristične i poučne. Mislim da veoma dobro opisuju naš mentalitet uopšteno a ne samo život na selu. Takođe smatram da je pisac uspio odlično i na originalan način da prikaže spoj staroga i modernog i kako se naš čovjek sa sela upoznaje i prilagođava tome. Tako da knjigu u ruke i uživajte u dnevniku jednog seljaka jer kako čovjek sa sela zna da opiše i prikaže situacije mislim da niko ne zna i ne umije. Posebno bi knjigu preporučio mlađim generacijama da ako se do sada nisu upoznali sa našim selima i kako ona funkcionišu da to urade barem kroz ovu knjigu ako već ne žele da idu i posjećuju sela.
April 7, 2026
Sjajna!
April 27, 2020
Lagano, duhovito, koncizno i solidno realno. Tacno ono sto sa i ocekivala kad sam birala knjigu.
Dvoumila sam se izmedju 4 i 5🌟. Ima sitnih propusta i detalja koji bi mogli da se koriguju...ali ako gledam opsti utisak i to da sam uzivala i smejala se, onda je: odlican 5. 😃
Dvoumila sam se izmedju 4 i 5🌟. Ima sitnih propusta i detalja koji bi mogli da se koriguju...ali ako gledam opsti utisak i to da sam uzivala i smejala se, onda je: odlican 5. 😃
December 31, 2025
''Srbijo Bog ti pomogao''
Bojan Ljubenović
Kako vreme prolazi i kako se ja, polako i na tenane, dokopavam ovog divnog štiva naših savremenih pisaca, sve mi se više čini da je Bojan Ljubenović već napravio neki svoj književni pravac, za klasu viši od mnogih, bez namere da uvredim neke naše zaista sjajne autore, mada bi Ljubenović verovatno i od te uvređenosti umeo da napravi priču od dvadesetak strana, sa predsednikom mesne zajednice, dve rakije, jednom pogrešno shvaćenom izjavom i čovekom koji se ni kriv ni dužan na kraju kandiduje za odbornika.
Satira je, rekla bih, za Bojana Ljubenovića nešto poput vazduha.
Ne postoji situacija koja je toliko ozbiljna da se u njoj ne može pronaći nešto smešno, niti toliko nezgodna da ne može postati ironična, niti toliko dramatična da se iz nje, kada se sve završi i kada svi preživeli sednu da popiju nešto, ne može izvući kakva pouka.
Problem je jedino u tome što se kod nas pouke uglavnom izvuku tek pošto se ista glupost ponovi nekoliko puta, čisto da budemo sigurni.
Njegove knjige zato jesu pitka doza smeha i filozofije, ali one su istovremeno toliko prizemne i životne da je gotovo nemoguće ne prepoznati nekoga.
Ako ne prepoznate sebe, prepoznaćete komšiju.
Ako ne prepoznate komšiju, prepoznaćete rođaka.
Ako baš nikoga ne prepoznate, moguće je da ste upravo vi onaj koga su svi ostali prepoznali.
„Srbijo, Bog ti pomogao“ donosi nam dnevnik Todora, koji se, istini za volju, najpre zvao Tihomir, ali je kum po njegovom rođenju svratio malo do kafane, a onda otišao u opštinu, pa šta je tamo pijan izgovorio, to detetu ostade za čitav život.
I već tu čovek shvati da pred sobom nema običnu priču.
Jer u nekim zemljama čoveku ime daju roditelji.
Kod nas, očigledno, mogu kum, rakija i splet administrativnih okolnosti.
Todor je seljak, skroman čovek iz Šumadije, koji odlučuje da vodi dnevnik i zapisuje šta mu se iz dana u dan događa, verovatno ni ne sluteći da će njegovi dani ispasti sadržajniji od života prosečnog svetskog putnika.
Njemu nisu potrebni ni egzotični kontinenti, ni okeani, ni ekspedicije. Dovoljno je Miloševo.
Jer, kada imate dovoljno ljudi na jednom mestu, naročito naših ljudi, avantura će već nekako pronaći vas.
Tako njegov dnevnik postaje mnogo više od beleženja svakodnevice. Postaje svedočanstvo jednog mesta, jednog vremena i jednog posebnog mentaliteta, karaktera ljudi koji čine malo selo Miloševo, gde se velike istorijske teme sasvim prirodno sudaraju sa kafanom, komšilukom, svinjama, lekarima, učiteljima, porodičnim problemima i ljudskom potrebom da se u svakoj situaciji snađemo, naročito onda kada bi možda bilo pametnije da se uopšte ne snalazimo.
Dogodovštine se nižu od sasvim mogućih do onih za koje biste se zakleli da ih niko normalan nije mogao izmisliti, sve dok se ne setite da živimo na Balkanu i da je ovde stvarnost odavno ozbiljna konkurencija fikciji.
Tu prolazimo od Trećeg rajha do Radeta Golje koji je slagao da je milioner, od lažnog doktora do majmuna Mite, od Tome Brlje, degustatora alkohola, do onih koji su Nemce iz serije „Otpisani“ doživljavali malo ozbiljnije nego što bi televizijski program zahtevao.
A onda, kada pomislite da je granica ljudske mašte konačno dostignuta, pojavi se prase iz Austrije u autobusu.
Jer, naravno da se pojavi.
Tu je i novi učitelj zbog kojeg su na roditeljske sastanke odjednom počeli mnogo revnosnije da dolaze očevi umesto majki, što bi se možda moglo proglasiti velikim napretkom očinske uključenosti u obrazovanje dece kada razlog tog iznenadnog pedagoškog zanosa ne bi bio nešto drugačiji.
I tako sve dalje, sve luđe, a neobično poznato, sve do Gavrilovog pisma sa onoga sveta, jer očigledno ni smrt nije dovoljan razlog da se čovek prestane baviti ovdašnjim prilikama.
Ljubenovićev humor upravo je zbog toga toliko dobar.
On ne izmišlja neki svet kojem se smejemo sa bezbedne udaljenosti. On uzme ovaj naš, svakodnevni, poznati svet, malo ga okrene prema svetlu i pokaže nam ono što je sve vreme bilo pred nama. I onda se smejemo, možda malo glasnije nego što bi trebalo, jer negde između dve šale shvatimo da ništa od toga zapravo nije toliko nemoguće.
Možda smo nešto slično već videli.
Možda smo čuli.
Možda poznajemo čoveka koji bi to uradio.
A možda smo, ne daj Bože, jednom bili taj čovek.
I tu se smeh polako pretvara u ono zbog čega satira uopšte vredi.
U ogledalo.
„Srbijo, Bog ti pomogao“ je produhovljena građa jednog mentaliteta koji uspeva istovremeno da ide u korak sa vremenom i bude u ozbiljnom raskoraku sa zdravom pameću.
Ljubenović te dve niti vezuje toliko čvrsto da ih više nije moguće razdvojiti, jer kod nas moderno i apsurdno, mudro i suludo, tragično i urnebesno već odavno žive vrata do vrata, pozajmljuju šećer jedni od drugih i povremeno zajedno odu u kafanu.
Zato ovu knjigu nije moguće samo pročitati.
Nju nekako prepoznajete.
A jednog dana možda nam posluži i kao istorijski dokument, etnološka građa ili, što je sasvim moguće, priručnik za preživljavanje.
Jer Srbima zaista često samo Bog može pomoći kada stignemo do neke ivice.
Jedini je problem što, sudeći po nama, čak i kada pomoć konačno stigne, vrlo je verovatno da ćemo prvo posumnjati u nju, zatim se posvađati oko toga kome pripada, osnovati komisiju koja će utvrditi ko ju je tražio, pronaći čoveka koji tvrdi da poznaje nekoga ko može da završi stvar preko veze, a onda uraditi nešto toliko neočekivano da bi i sam Bog na trenutak zastao, pogledao dole i pomislio:
Nekim ljudima ne može ni sam Bog pomoći.
Bojan Ljubenović
Kako vreme prolazi i kako se ja, polako i na tenane, dokopavam ovog divnog štiva naših savremenih pisaca, sve mi se više čini da je Bojan Ljubenović već napravio neki svoj književni pravac, za klasu viši od mnogih, bez namere da uvredim neke naše zaista sjajne autore, mada bi Ljubenović verovatno i od te uvređenosti umeo da napravi priču od dvadesetak strana, sa predsednikom mesne zajednice, dve rakije, jednom pogrešno shvaćenom izjavom i čovekom koji se ni kriv ni dužan na kraju kandiduje za odbornika.
Satira je, rekla bih, za Bojana Ljubenovića nešto poput vazduha.
Ne postoji situacija koja je toliko ozbiljna da se u njoj ne može pronaći nešto smešno, niti toliko nezgodna da ne može postati ironična, niti toliko dramatična da se iz nje, kada se sve završi i kada svi preživeli sednu da popiju nešto, ne može izvući kakva pouka.
Problem je jedino u tome što se kod nas pouke uglavnom izvuku tek pošto se ista glupost ponovi nekoliko puta, čisto da budemo sigurni.
Njegove knjige zato jesu pitka doza smeha i filozofije, ali one su istovremeno toliko prizemne i životne da je gotovo nemoguće ne prepoznati nekoga.
Ako ne prepoznate sebe, prepoznaćete komšiju.
Ako ne prepoznate komšiju, prepoznaćete rođaka.
Ako baš nikoga ne prepoznate, moguće je da ste upravo vi onaj koga su svi ostali prepoznali.
„Srbijo, Bog ti pomogao“ donosi nam dnevnik Todora, koji se, istini za volju, najpre zvao Tihomir, ali je kum po njegovom rođenju svratio malo do kafane, a onda otišao u opštinu, pa šta je tamo pijan izgovorio, to detetu ostade za čitav život.
I već tu čovek shvati da pred sobom nema običnu priču.
Jer u nekim zemljama čoveku ime daju roditelji.
Kod nas, očigledno, mogu kum, rakija i splet administrativnih okolnosti.
Todor je seljak, skroman čovek iz Šumadije, koji odlučuje da vodi dnevnik i zapisuje šta mu se iz dana u dan događa, verovatno ni ne sluteći da će njegovi dani ispasti sadržajniji od života prosečnog svetskog putnika.
Njemu nisu potrebni ni egzotični kontinenti, ni okeani, ni ekspedicije. Dovoljno je Miloševo.
Jer, kada imate dovoljno ljudi na jednom mestu, naročito naših ljudi, avantura će već nekako pronaći vas.
Tako njegov dnevnik postaje mnogo više od beleženja svakodnevice. Postaje svedočanstvo jednog mesta, jednog vremena i jednog posebnog mentaliteta, karaktera ljudi koji čine malo selo Miloševo, gde se velike istorijske teme sasvim prirodno sudaraju sa kafanom, komšilukom, svinjama, lekarima, učiteljima, porodičnim problemima i ljudskom potrebom da se u svakoj situaciji snađemo, naročito onda kada bi možda bilo pametnije da se uopšte ne snalazimo.
Dogodovštine se nižu od sasvim mogućih do onih za koje biste se zakleli da ih niko normalan nije mogao izmisliti, sve dok se ne setite da živimo na Balkanu i da je ovde stvarnost odavno ozbiljna konkurencija fikciji.
Tu prolazimo od Trećeg rajha do Radeta Golje koji je slagao da je milioner, od lažnog doktora do majmuna Mite, od Tome Brlje, degustatora alkohola, do onih koji su Nemce iz serije „Otpisani“ doživljavali malo ozbiljnije nego što bi televizijski program zahtevao.
A onda, kada pomislite da je granica ljudske mašte konačno dostignuta, pojavi se prase iz Austrije u autobusu.
Jer, naravno da se pojavi.
Tu je i novi učitelj zbog kojeg su na roditeljske sastanke odjednom počeli mnogo revnosnije da dolaze očevi umesto majki, što bi se možda moglo proglasiti velikim napretkom očinske uključenosti u obrazovanje dece kada razlog tog iznenadnog pedagoškog zanosa ne bi bio nešto drugačiji.
I tako sve dalje, sve luđe, a neobično poznato, sve do Gavrilovog pisma sa onoga sveta, jer očigledno ni smrt nije dovoljan razlog da se čovek prestane baviti ovdašnjim prilikama.
Ljubenovićev humor upravo je zbog toga toliko dobar.
On ne izmišlja neki svet kojem se smejemo sa bezbedne udaljenosti. On uzme ovaj naš, svakodnevni, poznati svet, malo ga okrene prema svetlu i pokaže nam ono što je sve vreme bilo pred nama. I onda se smejemo, možda malo glasnije nego što bi trebalo, jer negde između dve šale shvatimo da ništa od toga zapravo nije toliko nemoguće.
Možda smo nešto slično već videli.
Možda smo čuli.
Možda poznajemo čoveka koji bi to uradio.
A možda smo, ne daj Bože, jednom bili taj čovek.
I tu se smeh polako pretvara u ono zbog čega satira uopšte vredi.
U ogledalo.
„Srbijo, Bog ti pomogao“ je produhovljena građa jednog mentaliteta koji uspeva istovremeno da ide u korak sa vremenom i bude u ozbiljnom raskoraku sa zdravom pameću.
Ljubenović te dve niti vezuje toliko čvrsto da ih više nije moguće razdvojiti, jer kod nas moderno i apsurdno, mudro i suludo, tragično i urnebesno već odavno žive vrata do vrata, pozajmljuju šećer jedni od drugih i povremeno zajedno odu u kafanu.
Zato ovu knjigu nije moguće samo pročitati.
Nju nekako prepoznajete.
A jednog dana možda nam posluži i kao istorijski dokument, etnološka građa ili, što je sasvim moguće, priručnik za preživljavanje.
Jer Srbima zaista često samo Bog može pomoći kada stignemo do neke ivice.
Jedini je problem što, sudeći po nama, čak i kada pomoć konačno stigne, vrlo je verovatno da ćemo prvo posumnjati u nju, zatim se posvađati oko toga kome pripada, osnovati komisiju koja će utvrditi ko ju je tražio, pronaći čoveka koji tvrdi da poznaje nekoga ko može da završi stvar preko veze, a onda uraditi nešto toliko neočekivano da bi i sam Bog na trenutak zastao, pogledao dole i pomislio:
Nekim ljudima ne može ni sam Bog pomoći.
February 20, 2023
Brzo se čita. Poglavlja su kratka i napisana na vrlo duhovit način. Ono što mi se nije dopalo je propagiranje patrionizma do granice toksičnog ponašanja glavnog junaka i njegovih bližnjih.
*** SPOILER ****
Konkretno mislim na poslednja dva poglavlja gde Todor manipulativnim ponašanjem sabotira ćerku i njenog muža da ostanu i ne ostvare svoj životni cilj. Lepo je ukazati na lepote naše države, ali to što je Todor uradio u 99. poglavlju ćerki, Dobrila je uradila Todoru u poslednjem.
*** SPOILER ****
Konkretno mislim na poslednja dva poglavlja gde Todor manipulativnim ponašanjem sabotira ćerku i njenog muža da ostanu i ne ostvare svoj životni cilj. Lepo je ukazati na lepote naše države, ali to što je Todor uradio u 99. poglavlju ćerki, Dobrila je uradila Todoru u poslednjem.
September 5, 2026
3,5
Сама представа српског сељака је солидно изведена, доста је ствари стереотипно, иако је већински тачно. Оно што ми је покварило утисак јесте недостатак досљедности у употреби дијалекта. Као да писац у једном моменту заборави на то, врати се на књижевни језик, а већ у сљедећем пренаглашено жели да нам да дознања да се ради о говору сељака.
Сама представа српског сељака је солидно изведена, доста је ствари стереотипно, иако је већински тачно. Оно што ми је покварило утисак јесте недостатак досљедности у употреби дијалекта. Као да писац у једном моменту заборави на то, врати се на књижевни језик, а већ у сљедећем пренаглашено жели да нам да дознања да се ради о говору сељака.
January 13, 2021
Ovo je realna slika Srbije. Svaka cast Bojane. I da: Srbijo ,Tebi samo jos Bog moze da pomogne.
Citajte. Od mene cista 10ka.
Citajte. Od mene cista 10ka.
January 23, 2021
Pisana u formi dnevnika običnog srpskog seljaka ova satira me je oduševila. Samo ću reći da od Nušićevih dela pa do danas nisam bolju knjigu iz ovog žanra pročitala. Ocena čista 5☆
January 30, 2021
Preporučujem.
July 22, 2021
In Bojan's style.. another great read.
January 2, 2022
Fenomenalna knjiga , iskrena preporuka
Read
February 13, 2022343
August 6, 2022
Satira, čista 5ica :)
December 2, 2022
Ovog autora je milina jedna citati, vreme lepo utroseno sa njegovim junacima I njihovim mislima.
….kad je doslo vreme da nam strano bude bolje od domaceg, uskoro ce nam sve domace biti strano…..Srbijo, Bog ti pomogao….Bojan Ljubenovic
….kad je doslo vreme da nam strano bude bolje od domaceg, uskoro ce nam sve domace biti strano…..Srbijo, Bog ti pomogao….Bojan Ljubenovic
March 23, 2023
Very funny, but still has serious topics, humorous but not a light read. Loved it
November 11, 2023
Izvanredan pisac! Ovo je druga po redu njegova knjiga koju čitam. Oduševljena sam načinom na koji prezentuje teme i kako ih opisuje! Iskreno, samo reči hvale!
December 30, 2023
Knjiga kratkih priča, kao dnevnik jednog seljaka i poučne i smešne a nadasve zanimljive. Za trenutke opuštanja od svakodnevnih vesti a opet ostajete u svojoj zemlji.
August 15, 2024
Књига је прилично занимљива, а приче које се развијају кроз више дана су ми пружиле право уживање. Верујем да би књига била још занимљивија да има више таквих прича.
May 20, 2025
"Права жена свом човеку треба да буде и једро и сидро. Једро да га покрене кад му ветра у леђима нестане, а сидро да га сачува кад га олује понесу."
November 7, 2025
Ovo je nešto najbolje što sam pročitala! Tako se to radi! Bravo!
December 6, 2025
Najbolja Ljubenoviceva knjiga.
January 27, 2026
Pisana u formi dnevnika običnog srpskog seljaka ova satira me je oduševila. Samo ću reći da od Nušićevih dela pa do danas nisam bolju knjigu iz ovog žanra pročitala
April 1, 2026
My Serbian just isn'y good enough to read a book of this calibre yet and I had to give up at Chapter 7.
Displaying 1 - 28 of 28 reviews