Бог не допоможе

by Marko Pogačar, Мар’яна Климець (Translator), Наталія Хороз (Translator)

«Бог не допоможе» – перша прозова книга одного з найцікавіших представників сучасної хорватської літературної сцени Марка Поґачара. 11 історій написані особливим метафоричним стилем, знайомим українському читачеві з поетичної збірки автора «Людина вечеряє в капцях свого батька».

144 pages, Hardcover

First published January 1, 2012

About the author

Marko Pogačar rođen je 1984. godine u Splitu. Objavio je četiri knjige pesama, tri knjige eseja te knjigu kratkih priča. Urednik je u književnom časopisu Quorum i dvonedeljniku za kulturna i društvena zbivanja Zarez. Bio je stipendista fondacija Civitella Ranieri, Passa Porta, Milo Dor, Brandenburger Tor, Internationales Haus der Autoren Graz, Récollets-Paris, itd. Nagrađivan je za poeziju, prozu i esejistiku, a tekstovi su mu prevođeni na tridesetak jezika.

Reviews

[Yula Radchenko · Rating 3 out of 5]

«Бог не допоможе» — це збірка з 11 коротких історій від сучасного хорватського письменника Марко Поґачара і вона дуже… балканська. Похмура, тиха, дивна, трохи абсурдна й така, ніби всьому вже давно втомилось існувати.

Раніше, між іншим, українською вже виходила його збірка з геніальною назвою «Людина вечеряє в капцях свого батька» 😭

Тут багато самотності, тілесності, внутрішньої тривоги й оцього відчуття постійної післявоєнної тіні, навіть коли про війну прямо не говорять.

Очікувано не всі історії мені однаково зайшли, але атмосфера — дуже сильна. це не та книжка, де важливий сюжет. тут радше ловиш стан.

[Petricia · Rating 0.5 out of 5]

Da se ogradim, žanr i vibe ove knjige me nikada nije privlačio, ali sam ju ipak jedva jedvice čitala jer je bila postavljena u svim knjižarama i knjižnicama, bila je čak i pohvaljena. Međutim, mene nije impresionirala, ne sviđa mi je autorov stil pisanja, ni ova priča, suviše je mračna i predosadna. Ali cijenim sva ta opisivanja turobnog krajolika, okoline i sve to, samo to nije jednostavno za mene. Priča se prepričava tragično, nekako tjeskobno, s bolovima, patnjom, depresijom i baš daje negativni vibe. Meni se doima kao da je to neki svojevrsni dnevnik, nabasan nepotrebnim detaljima koji nisu tako zanimljivi, ne vidim poantu priče, ne drži me, pa sam i odustala od čitanja. Uopće mi se ne da pratiti likove, tko i što radi, o kome priča, koga opisuje, totalno meh. Nakon 20-tak stranica sam morala odustati zbog takvog tona.
Pročitala sam blurb/sinopsis knjige, navodno je ta knjiga sastavljena od 11 povezanih kratkih proza čija je tema egzistencijalna pustoš, propadanje i čovjekova usamljenost u postmetafizičkom svijetu. Mislila sam da je film "Bog neće pomoći" baziran na ovoj knjizi, ali nije. Šteta, jer je sam naslov bio zanimljiv i dobar, očekivala sam da će biti prikazan neki tužni život bivšeg vojnika s PTSP-om i koji boluje od neke opake bolesti, i/ili koji je proživio raspad Jugoslavije i sada se bori za bolju Hrvatsku uz neku dijagnozu. To bi po meni bilo puno zanimljivije od ove dugačke proze.

[Iryna Chernyshova · Rating 4 out of 5]

Ніби сценарії божевільних анімаційних фільмів, дуже яскравих і інколи лякаючих

[Boško Habuš · Rating 1 out of 5]

Kao što je iritantno kad čovjek ne zna pisati, jednako odbojan može biti stil koji je sam sebi svrha i koji naraciju čini plošnom i predvidljivom. Knjigu sam prestao čitati nakon 60ak stranica, potpuno izluđen (do te mjere da sam pomislio kako sam glup) autorovom narativnom autoerotikom, u stilu "brate, vidi što ja mogu". Na Pogačarovu žalost, pomno odabran leksik i perifrastična kreativnost ne jamče dobru priču ukoliko nisu funkcionalni za narativni proces.

Unatoč (ne)opravdanoj razvikanosti, dojma sam da je Pogačar najbolje stvari napisao na samom početku svoje karijere (Pijavice nad Santa Cruzom). A onda se možda previše zaljubio u sebe.