What do you think?
Rate this book
Kosingas #3.5
Kosingas - Neispričane priče
Pridružite se epskom putovanju legendarnih junaka iz davnine. Od arapske pustinje i afričkih vrleti, preko čarobnih kavkaskih šuma do Hibernije, ka njihovom odredištu na Hemu. Kosingas Gavrilo okuplja Red Zmaja pred odsudni boj sa mračnim gospodarom, koji će učiniti sve da ih zaustavi u njihovom naumu...
420 pages, Paperback
First published October 1, 2018
About the author
Goran Skrobonja
231 books102 followersGoran Skrobonja je rođen 28.03.1962. godine u Beogradu. Diplomirao je 1985. na beogradskom Pravnom fakultetu. Od 1986. pa do danas bavio se profesionalno spoljnom trgovinom i bio na rukovodećim funkcijama u kompanijama „Simpo“ Vranje, „ICN-Galenika“, „Terra Trade“, „Decotra Engineering“ i „HIP-Petrohemija“, da bi od 2009. postao generalni sekretar Srpskog udruženja izdavača i knjižara (SUIK) iz Beograda. Takođe, od 1990. godine, Goran Skrobonja je imenovani stalni sudski tumač za engleski jezik pri Okružnom sudu u Beogradu.
Prva Goranova priča koja se pojavila u nekoj zvaničnoj publikaciji bila je „Poklon s neba“ koju je objavio zagrebački časopis Sirius u svom broju 134 (jul 1987). Od tada, on je objavio brojne kratke priče, novele i romane, preveo hiljade i hiljade stranica vrhunske žanrovske književnosti s engleskog jezika i kao izdavač objavio neka od ključnih dela koja se mogu uvrstiti u žanrove horora i naučne fantastike.
Goran Skrobonja živi i radi u Beogradu. Oženjen je (supruga Dragana) i ima dve kćerke (Aleksandru i Teodoru).
Prva Goranova priča koja se pojavila u nekoj zvaničnoj publikaciji bila je „Poklon s neba“ koju je objavio zagrebački časopis Sirius u svom broju 134 (jul 1987). Od tada, on je objavio brojne kratke priče, novele i romane, preveo hiljade i hiljade stranica vrhunske žanrovske književnosti s engleskog jezika i kao izdavač objavio neka od ključnih dela koja se mogu uvrstiti u žanrove horora i naučne fantastike.
Goran Skrobonja živi i radi u Beogradu. Oženjen je (supruga Dragana) i ima dve kćerke (Aleksandru i Teodoru).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 7 of 7 reviews
Read
January 13, 2019Veoma sam zadovoljan :)
Evo i konkretizacije.
Moglo bi se reći da je prilično nekorektno, iz mog ugla, pisati prikaz ove knjige. Ipak, smatram da ću uz određene ogrede ispuniti zadatak, izbegavši sukob interesa :D Ponajviše zato što knjiga sazlužuje pažnju, a na mene je, bez obzira na očigledno, ostavila sjajan utisak.
Dakle, da bih ispunio ono iz prvog pasusa, moram najpre da se ogradim na prikaz nekoliko priča četiri autora, dok ću one petog sasvim izostaviti i ostaviti sudu drugih. Naprosto, jer bi pisanje o njima predstavljalo reč o nameri, ne i o postignutom, što je već više nego besmisleno.
Pa da počnemo :)
Kako znam da i ovde obitava znatan broj ljubitelja fantastike, ne manje epske, a veliki, domaće iz pera Aleksandra Tešića, moram da tvrdim da će ova zbirka biti poslastica za takve (uprkos tome što se o zbirci radi, jer hteli to da priznamo ili ne, svi više volimo romane od ove druge pripovedačke forme).
Ono što ovu konkretnu čini posebnijom u odnosu na druge jeste njen motiv, koji je iznedrio specifični skup različitih, a opet vrlo povezanih priča. Naime, tema Neispričanih priča jeste razrada jedne davne Tešićeve zamisli, kojoj je poklonio tek ovlaš pažnje u svojoj čuvenoj trilogiji o kosingasu Gavrilu (prve tri knjige). Ko je čitao Smrtovanje znaće da je Gavrilo pred odsudnu bitku sa silama Ada, koje žele da proključaju kroz tzv. Čvorište u Srbiji i na taj način odnesu pobedu nad dobrom, pozvao vitezove Reda zmaja iz vascelog sveta da se tome suprotstave. Zmajeviti junaci odazvali su se ovom vapaju i svi zajedno zapodenuli bitku sa satrapima i žgadijom vrhovnog demona Tešićevog univerzuma – Hromim Dabom.
Ono što je ostalo nepoznato, jesu priče tih pozvanih vitezova, kako lične, tako i one koje su obeležile njihovo putovanje u Srbiju. Neispričane priče govore upravo o tome. O nekoliko slavnih heroja iz različitih naroda i njihovom zavetnom putu.
Mislim da svakom ko poznaje delo Aleksandra Tešića ne treba posebno obrazlagati njegov pristup, stil, naraciju i zaplete, kojih se vrlo kanonski drži i u svoje tri priče koliko je podario zbirci. U prvoj koja je otvara, upoznaje nas sa keltskim druidom Lugbrandom, zavetnikom dobra koji sa svojih trideset pet vitezova čuva Bejlorovo čvorište na ostrvu Tori kraj drevne Hibernije (Irske). Prolaz u ad poput ovog u Srbiji samo manji, no sa ništa manjim i strašnijim adskim nakazama, s kojima ovaj vitez i njegovi drugovi biju krvave bitke, umiru, ali i oživljavaju nanovo. Kako, reći će vam priča.
Druga Tešićeva priča, ujedno i poslednja u zbirci, govori o arapskom junaku Siratu Antaru, koji na mišici nosi isti beleg kao i svaki zmajeviti junak i koji se uprkos neshvatanju svojih saplemenika, po starom amanetu upućuje u zemlju „nevernika“ da se bije za njih, ali i za spas čitavog sveta.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na poslednju, a drugu po redosledu, koja je zapravo priča samog kosingasa Gavrila i govori o jednom događaju koga je svesno izostavio da u pero saopšti monahu Jakovu, njegovom hroničaru, a zbog čega, videćete :D (Mogu samo da kažem da ima veze sa izvesnom vešticom, posebnih čari koja zarobljava monaha-ratnika da bi s njim, jel’te, radila šta hoće).
U sve tri priče Tešić ne napušta ugao samog Gavrila i svaka započinje njegovim sećanjem na te dane i junake, pa se kasnije razvija u njihove priče, mada kosingas nikada ne ispušta uzde i povremeno prekida tok, pridikujući Jakovu :)
Veliko otkriće za mene, a mislim i za sve ljubitelje žanra, koji nisu imali prilike da čitaju njene knjige, jeste Drina Stejnberg. Iako poznata po svojim romanima Purpur Arkone, Bejla... u kojima ne manjka ni fantastike ni epa, a ni mitologije, ovaj poduhvat je bio sasvim nešto novo. No time je samo pokazala kako je dobar pisac postala, jer smatram njenu priču jednom od najboljih ove zbirke. Drine bira amazonsku ratnicu Altin-Ar, koja svoje putovanje u Srbiju zasniva na sasvim drugačijem motivu od svih ostalih junaka. Moram da kažem, krajnje ženskom i to, žene ratnice, čvršće i sposobnije od mnogih muškaraca, a opet najranjivije tamo gde to žene jesu. Paklena ljubomora i želja za osvetom, tera ovu neustrašivu valkiru da juri za jednim muškarcem kroz stepe i šume, noseći u sebi hladnokrvnost ubice i žar osvete kakvu samo ženska strast može da poseduje i da zbog toga ostane obožavana. Drinina ratnica je jeziva i divna, njena priča uzbudljiva i rekao bih, zaslužuje poseban roman.
Pavle Zelić, pisac urbanog horora Peščana hronika, sasvim je sigurno čovek koji nikad ranije nije imao veze sa žanrom espke fantastike. Ipak, kad budete čitali njegove dve priče to nimalo nećete osetiti, a mislim da će barem jedna učiniti da posle pročitane poslednje rečenice, ostavite knigu po strani i date tišini da vas ispuni, nesposobni da olako nastavite dalje. Pavle piše o dva afrička junaka – Alfatinu i Gijorgu.
Alfatin je gizdav i hvalisav, junak koji voli da glas o njegovoj neustrašivosti i podvizima putuje ispred njega i ne propušta da jednog od svojih neprijatelja ostavi u životu upravo zato. U ovoj priči ispostaviće se da je možda ostavio pogrešnog, a poseban ukus strave činiće Pavlovo lucidno i, za ljubitelje prijatno, poigravanje nekim lafkraftovskim motivima (lafkaftovštinama).
Ipak, priča o pustolovu Gijorgu na mene je ostavila jak utisak i radi se zaista o posebnom pristupu koji unekoliko odskače od kompozicije celokupne zbirke, na jednan prefinjen i hrabar način. Prosto, ona je dublja, a ator je i pomenuo, na promociji, da mu kao takva mnogo znači i da jeste projekcija njegovog tadašnjeg osećaja koji prevazilazi pisanje. Verovatno najbolja priča, kada se svi kriterijumi uzmu u obzir.
Za kraj ostavljam priču koja leži u sredini knjige, a koja bi po broju strana komotno mogla da se nazove knjigom u knjizi i naravno pripada peru Gorana Skrobonje. Skrobonja piše o slavnom i zaista veličanstvenom keltskom kralju Kormaku Mak Artu. Zanimljivo, ovaj mitski kralj Hibernije pripada sasvim drugom vremenskom toku, hiljadu godina udaljenom od događaja koje opisuje Tešićeva priča, pa je poseban kuriozitet činilo to kako autor uspeva da premosti ponor vekova i sve uklopi u savršeno podrazumevajući narativ (a uspeva, itekako). Ovo je, u stvari, jedna tipično tolkinovska saga i možda se ponajviše približava arhetipskoj matrici epske fantastike, kako po stilu, tako i po fabularnoj kompoziciji. Mi, hronološlki, pratimo uzdizanje kralja, sa posebnim osvrtima na njegove najslavnije pustolovine i herojska dela, sve do konačnog –puta ka Hemu iliti Srbiji. Ne vredi ovde izdvajati posebnosti, jer ih je priča (novela) prepuna i sve su jako bitne. Kao mali izazov čitaocima bacam jedan sporedan, a itekako bitan lik – antagonistu i protagonistu :D – keltskog druida, koji svojom pojavom neodoljivo podseća na, po mom mišlenju, najuspešnije ekranizovan lik čarobnjaka Merlina iz čuvenog filma Džona Burmana Ekskalibur.
Ovo je preopširan prikaz i toga sam svestan, kao i mogućnosti da će zbog toga biti preskočen, ali sa druge strane, knjiga to zahteva kako bi se čitaocima približilo svo to blago sakupljeno na jednom mestu. Naravno, izuzimajući ono jedno ime, koje zaista nije ni bitno pored ovih ostalih (ja sam ga preskočio i u čitanju, ako će vam biti lakše) 😄
Evo i konkretizacije.
Moglo bi se reći da je prilično nekorektno, iz mog ugla, pisati prikaz ove knjige. Ipak, smatram da ću uz određene ogrede ispuniti zadatak, izbegavši sukob interesa :D Ponajviše zato što knjiga sazlužuje pažnju, a na mene je, bez obzira na očigledno, ostavila sjajan utisak.
Dakle, da bih ispunio ono iz prvog pasusa, moram najpre da se ogradim na prikaz nekoliko priča četiri autora, dok ću one petog sasvim izostaviti i ostaviti sudu drugih. Naprosto, jer bi pisanje o njima predstavljalo reč o nameri, ne i o postignutom, što je već više nego besmisleno.
Pa da počnemo :)
Kako znam da i ovde obitava znatan broj ljubitelja fantastike, ne manje epske, a veliki, domaće iz pera Aleksandra Tešića, moram da tvrdim da će ova zbirka biti poslastica za takve (uprkos tome što se o zbirci radi, jer hteli to da priznamo ili ne, svi više volimo romane od ove druge pripovedačke forme).
Ono što ovu konkretnu čini posebnijom u odnosu na druge jeste njen motiv, koji je iznedrio specifični skup različitih, a opet vrlo povezanih priča. Naime, tema Neispričanih priča jeste razrada jedne davne Tešićeve zamisli, kojoj je poklonio tek ovlaš pažnje u svojoj čuvenoj trilogiji o kosingasu Gavrilu (prve tri knjige). Ko je čitao Smrtovanje znaće da je Gavrilo pred odsudnu bitku sa silama Ada, koje žele da proključaju kroz tzv. Čvorište u Srbiji i na taj način odnesu pobedu nad dobrom, pozvao vitezove Reda zmaja iz vascelog sveta da se tome suprotstave. Zmajeviti junaci odazvali su se ovom vapaju i svi zajedno zapodenuli bitku sa satrapima i žgadijom vrhovnog demona Tešićevog univerzuma – Hromim Dabom.
Ono što je ostalo nepoznato, jesu priče tih pozvanih vitezova, kako lične, tako i one koje su obeležile njihovo putovanje u Srbiju. Neispričane priče govore upravo o tome. O nekoliko slavnih heroja iz različitih naroda i njihovom zavetnom putu.
Mislim da svakom ko poznaje delo Aleksandra Tešića ne treba posebno obrazlagati njegov pristup, stil, naraciju i zaplete, kojih se vrlo kanonski drži i u svoje tri priče koliko je podario zbirci. U prvoj koja je otvara, upoznaje nas sa keltskim druidom Lugbrandom, zavetnikom dobra koji sa svojih trideset pet vitezova čuva Bejlorovo čvorište na ostrvu Tori kraj drevne Hibernije (Irske). Prolaz u ad poput ovog u Srbiji samo manji, no sa ništa manjim i strašnijim adskim nakazama, s kojima ovaj vitez i njegovi drugovi biju krvave bitke, umiru, ali i oživljavaju nanovo. Kako, reći će vam priča.
Druga Tešićeva priča, ujedno i poslednja u zbirci, govori o arapskom junaku Siratu Antaru, koji na mišici nosi isti beleg kao i svaki zmajeviti junak i koji se uprkos neshvatanju svojih saplemenika, po starom amanetu upućuje u zemlju „nevernika“ da se bije za njih, ali i za spas čitavog sveta.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na poslednju, a drugu po redosledu, koja je zapravo priča samog kosingasa Gavrila i govori o jednom događaju koga je svesno izostavio da u pero saopšti monahu Jakovu, njegovom hroničaru, a zbog čega, videćete :D (Mogu samo da kažem da ima veze sa izvesnom vešticom, posebnih čari koja zarobljava monaha-ratnika da bi s njim, jel’te, radila šta hoće).
U sve tri priče Tešić ne napušta ugao samog Gavrila i svaka započinje njegovim sećanjem na te dane i junake, pa se kasnije razvija u njihove priče, mada kosingas nikada ne ispušta uzde i povremeno prekida tok, pridikujući Jakovu :)
Veliko otkriće za mene, a mislim i za sve ljubitelje žanra, koji nisu imali prilike da čitaju njene knjige, jeste Drina Stejnberg. Iako poznata po svojim romanima Purpur Arkone, Bejla... u kojima ne manjka ni fantastike ni epa, a ni mitologije, ovaj poduhvat je bio sasvim nešto novo. No time je samo pokazala kako je dobar pisac postala, jer smatram njenu priču jednom od najboljih ove zbirke. Drine bira amazonsku ratnicu Altin-Ar, koja svoje putovanje u Srbiju zasniva na sasvim drugačijem motivu od svih ostalih junaka. Moram da kažem, krajnje ženskom i to, žene ratnice, čvršće i sposobnije od mnogih muškaraca, a opet najranjivije tamo gde to žene jesu. Paklena ljubomora i želja za osvetom, tera ovu neustrašivu valkiru da juri za jednim muškarcem kroz stepe i šume, noseći u sebi hladnokrvnost ubice i žar osvete kakvu samo ženska strast može da poseduje i da zbog toga ostane obožavana. Drinina ratnica je jeziva i divna, njena priča uzbudljiva i rekao bih, zaslužuje poseban roman.
Pavle Zelić, pisac urbanog horora Peščana hronika, sasvim je sigurno čovek koji nikad ranije nije imao veze sa žanrom espke fantastike. Ipak, kad budete čitali njegove dve priče to nimalo nećete osetiti, a mislim da će barem jedna učiniti da posle pročitane poslednje rečenice, ostavite knigu po strani i date tišini da vas ispuni, nesposobni da olako nastavite dalje. Pavle piše o dva afrička junaka – Alfatinu i Gijorgu.
Alfatin je gizdav i hvalisav, junak koji voli da glas o njegovoj neustrašivosti i podvizima putuje ispred njega i ne propušta da jednog od svojih neprijatelja ostavi u životu upravo zato. U ovoj priči ispostaviće se da je možda ostavio pogrešnog, a poseban ukus strave činiće Pavlovo lucidno i, za ljubitelje prijatno, poigravanje nekim lafkraftovskim motivima (lafkaftovštinama).
Ipak, priča o pustolovu Gijorgu na mene je ostavila jak utisak i radi se zaista o posebnom pristupu koji unekoliko odskače od kompozicije celokupne zbirke, na jednan prefinjen i hrabar način. Prosto, ona je dublja, a ator je i pomenuo, na promociji, da mu kao takva mnogo znači i da jeste projekcija njegovog tadašnjeg osećaja koji prevazilazi pisanje. Verovatno najbolja priča, kada se svi kriterijumi uzmu u obzir.
Za kraj ostavljam priču koja leži u sredini knjige, a koja bi po broju strana komotno mogla da se nazove knjigom u knjizi i naravno pripada peru Gorana Skrobonje. Skrobonja piše o slavnom i zaista veličanstvenom keltskom kralju Kormaku Mak Artu. Zanimljivo, ovaj mitski kralj Hibernije pripada sasvim drugom vremenskom toku, hiljadu godina udaljenom od događaja koje opisuje Tešićeva priča, pa je poseban kuriozitet činilo to kako autor uspeva da premosti ponor vekova i sve uklopi u savršeno podrazumevajući narativ (a uspeva, itekako). Ovo je, u stvari, jedna tipično tolkinovska saga i možda se ponajviše približava arhetipskoj matrici epske fantastike, kako po stilu, tako i po fabularnoj kompoziciji. Mi, hronološlki, pratimo uzdizanje kralja, sa posebnim osvrtima na njegove najslavnije pustolovine i herojska dela, sve do konačnog –puta ka Hemu iliti Srbiji. Ne vredi ovde izdvajati posebnosti, jer ih je priča (novela) prepuna i sve su jako bitne. Kao mali izazov čitaocima bacam jedan sporedan, a itekako bitan lik – antagonistu i protagonistu :D – keltskog druida, koji svojom pojavom neodoljivo podseća na, po mom mišlenju, najuspešnije ekranizovan lik čarobnjaka Merlina iz čuvenog filma Džona Burmana Ekskalibur.
Ovo je preopširan prikaz i toga sam svestan, kao i mogućnosti da će zbog toga biti preskočen, ali sa druge strane, knjiga to zahteva kako bi se čitaocima približilo svo to blago sakupljeno na jednom mestu. Naravno, izuzimajući ono jedno ime, koje zaista nije ni bitno pored ovih ostalih (ja sam ga preskočio i u čitanju, ako će vam biti lakše) 😄
April 29, 2021
3,5 ocena, sve u svemu nije loše, mada mi se priča o amazonki Altin Ar nije nešto preterano dopala, dok priču o Kormak Mak Artu nisam bio u stanju da pročitam kako je bila toliko suvoparna da sam morao da je preskočim. Preporuka knjige za ljubitelje Tešićevog univerzuma o Kosingasu, ostalima ne verujem da bi legla.
September 13, 2025
Sve što dolazi iz svijeta Kosingasa je obožavano i hvala gospodinu Tešiću na istom. u ovoj zbirci priče variraju kvalitetom. Najbolji su očekivano Tešić i Skrobonja. Ostale su ok ili čitljive ali svakako za one koji poznaju suštinu dešavanja kod Crnog kamena vrijedna knjiga.
January 8, 2026
Kosingasu Gavrilu sa svih strana sveta hitaju u pomoć vitezovi Reda zmaja. Doba je vatre i kraja poznatog sveta ako se Ad prelije i Hromi Daba zavlada. Snage svetla ali i tame okupljaju se u Homolju pred konačnu, odlučujuću bitku.
U ovoj zbirci pripovedaka rame uz rame sa Tešićem, baš kao vitezovi uz Gavrila, staju neki od naših poznatih pisaca fantastike. Oni nam u ovoj knjizi približavaju likove pojedinih hrabrih vitezova, koji su časno stali uz Marka i Gavrila pred horde Ada i odbranili Helm i vasceli svet. I pre konačne bitke, oni su na svojim dugim putešestvijima iz dalekih krajeva, već ulazili u okršaje sa demonima iz raznih mitologija, koje je Daba - Mračni gospodar ili već drugim imenom nazivano mračno božanstvo, slalo da ih spreči da se odazovu pozivu Prvom među jednakima.
Skrobonja nam priča o Sinu čopora, legendarnom Velikom kralju ljudi, kralju Hibernije i Usnulom ratniku, Kormaku Mak Artu. Irska mitologija, sukob mračnih i svetlih feja (vilovnjaka), borba legendarnog junaka, nakon viševekovnog magičnog sna, sa beštijom - alom u odbrani sopstvenog naroda, koji je pod novom verom zaboravio stare bogove i legende.
Upoznala sam i Drininu vatrenu Altin-Ar, jednu od poslednjih amazonki, ženu Dobrinje Nikitića, koja sa Kavkaza, kroz Grimizu šumu hita ka dalekoj Srbiji, isprva vođena osvetom, a zatim ponosno noseći verižnjaču sa zmajem na grudima. Sad se još više radujem mogućnosti da je bolje upoznam u Drininoj najnovijoj knjizi "Grimizna šuma".
Nebojša Petković upoznaje nas sa Vidom Batorijem, ugarskim grofom i njegovom suprugom Eržebet - legendarnom vampiricom. Ako ste čuli za nju i njena zlodela, ovde ćete saznati kako i zašto je postala čudovište - razlog je, naravno, bio da se spreči Vid - legendarni ubica ale Balaur, da pruži podršku Gavrilu u odsudnom obračunu sa silama pakla. Iz germanske mitologije predstavlja nam Petković i Volfditriha - vukodlaka koji se borio protiv svoje zverske strane dobrim delima, dok ga na prevaru ne zavede demon Ada u liku nevine devojke.
Pavle Zelić predstavlja nam Alfatina, najstarijeg viteza Reda zmaja, Afrikanca, onog kome je "Čarobnica začarala telo, da ga neće ni strela ni mač" i njegovog volšebnog konja Sabgarifija, koji se na putu za Homolje nadmudruje i razračunava sa demonima tame. A odvešće nas sa Gijorgom iz Abisinije, još jednim slavnim tamnoputim vitezom, i u Kanjon spasa - Drugi Eden. Gonjen preko pustinjskih dina svoje domovine, ostajući bez svojih saboraca, iznemogao i bez nade, utočište će naći u pukotini u steni, odbacivši sve osim mača. Kada ga i u ovom zbegu, među retkim i jedinstvenim vrstama životinja, za koje ne beše mesta na Nojevoj barci, pa ih Bog sačuva izolovane od pogleda i dodira sveta, nađu i napadnu sluge mrakača, svi će mu priteći u pomoć - od mamuta do najsitnijeg mrava, čak i njegova verna ljuba Katarina, koja se kao snoviđenje pojavljuje uoči bitke - u dobru i zlu.
Tešić me je samo podsetio koliko volim Gavrila, njegovu posebnost, spremnost da prizna svoje mane i suoči se sa njima.
Uživala sam u ovim Neispričanim pričama. Svi gostujući pisci maestralno su dočarali epopeje svojih junaka. Stilovi originalni a opet se savršeno uklapaju u Tešićev stil "Kosingasa". Svideli su mi se novi junaci - njihovi herojski podvizi i sasvim ljudski i prizemni karakteri. Očarale su me nove, meni nepoznate mitologije. Sa delima Skrobonje i Drine sam se upoznala već i ranije i znam koliko su dobri u ovom žanru. Posebnu pažnju obratiću i na dela Petkovića i Zelića, sa kojima se do sada nisam upoznala, jer i njihova mašta pleni moju pažnju. Apsolutna preporuka za sve koji su zaljubljeni u serijal "Kosingas" i žele još malo od tog sveta.
„Zvezde su svuda iste“, sećam se kako je uzdahnuo. „I ljudi pod njima moraju biti isti.“
U ovoj zbirci pripovedaka rame uz rame sa Tešićem, baš kao vitezovi uz Gavrila, staju neki od naših poznatih pisaca fantastike. Oni nam u ovoj knjizi približavaju likove pojedinih hrabrih vitezova, koji su časno stali uz Marka i Gavrila pred horde Ada i odbranili Helm i vasceli svet. I pre konačne bitke, oni su na svojim dugim putešestvijima iz dalekih krajeva, već ulazili u okršaje sa demonima iz raznih mitologija, koje je Daba - Mračni gospodar ili već drugim imenom nazivano mračno božanstvo, slalo da ih spreči da se odazovu pozivu Prvom među jednakima.
Skrobonja nam priča o Sinu čopora, legendarnom Velikom kralju ljudi, kralju Hibernije i Usnulom ratniku, Kormaku Mak Artu. Irska mitologija, sukob mračnih i svetlih feja (vilovnjaka), borba legendarnog junaka, nakon viševekovnog magičnog sna, sa beštijom - alom u odbrani sopstvenog naroda, koji je pod novom verom zaboravio stare bogove i legende.
Upoznala sam i Drininu vatrenu Altin-Ar, jednu od poslednjih amazonki, ženu Dobrinje Nikitića, koja sa Kavkaza, kroz Grimizu šumu hita ka dalekoj Srbiji, isprva vođena osvetom, a zatim ponosno noseći verižnjaču sa zmajem na grudima. Sad se još više radujem mogućnosti da je bolje upoznam u Drininoj najnovijoj knjizi "Grimizna šuma".
Nebojša Petković upoznaje nas sa Vidom Batorijem, ugarskim grofom i njegovom suprugom Eržebet - legendarnom vampiricom. Ako ste čuli za nju i njena zlodela, ovde ćete saznati kako i zašto je postala čudovište - razlog je, naravno, bio da se spreči Vid - legendarni ubica ale Balaur, da pruži podršku Gavrilu u odsudnom obračunu sa silama pakla. Iz germanske mitologije predstavlja nam Petković i Volfditriha - vukodlaka koji se borio protiv svoje zverske strane dobrim delima, dok ga na prevaru ne zavede demon Ada u liku nevine devojke.
Pavle Zelić predstavlja nam Alfatina, najstarijeg viteza Reda zmaja, Afrikanca, onog kome je "Čarobnica začarala telo, da ga neće ni strela ni mač" i njegovog volšebnog konja Sabgarifija, koji se na putu za Homolje nadmudruje i razračunava sa demonima tame. A odvešće nas sa Gijorgom iz Abisinije, još jednim slavnim tamnoputim vitezom, i u Kanjon spasa - Drugi Eden. Gonjen preko pustinjskih dina svoje domovine, ostajući bez svojih saboraca, iznemogao i bez nade, utočište će naći u pukotini u steni, odbacivši sve osim mača. Kada ga i u ovom zbegu, među retkim i jedinstvenim vrstama životinja, za koje ne beše mesta na Nojevoj barci, pa ih Bog sačuva izolovane od pogleda i dodira sveta, nađu i napadnu sluge mrakača, svi će mu priteći u pomoć - od mamuta do najsitnijeg mrava, čak i njegova verna ljuba Katarina, koja se kao snoviđenje pojavljuje uoči bitke - u dobru i zlu.
Tešić me je samo podsetio koliko volim Gavrila, njegovu posebnost, spremnost da prizna svoje mane i suoči se sa njima.
Uživala sam u ovim Neispričanim pričama. Svi gostujući pisci maestralno su dočarali epopeje svojih junaka. Stilovi originalni a opet se savršeno uklapaju u Tešićev stil "Kosingasa". Svideli su mi se novi junaci - njihovi herojski podvizi i sasvim ljudski i prizemni karakteri. Očarale su me nove, meni nepoznate mitologije. Sa delima Skrobonje i Drine sam se upoznala već i ranije i znam koliko su dobri u ovom žanru. Posebnu pažnju obratiću i na dela Petkovića i Zelića, sa kojima se do sada nisam upoznala, jer i njihova mašta pleni moju pažnju. Apsolutna preporuka za sve koji su zaljubljeni u serijal "Kosingas" i žele još malo od tog sveta.
„Zvezde su svuda iste“, sećam se kako je uzdahnuo. „I ljudi pod njima moraju biti isti.“
February 18, 2019
Da li ste čitali trilogiju "Kosingas", Aleksandra Tešića? Uživali u tome? Ukoliko je odgovor potvrdan, onda je zbirka "Kosingas - neispričane priče" prava poslastica za vas! Ja sam jedva dočekala da je se dokopam i izuzetno sam zadovoljna što krasi moju policu sa knjigama. Celokupan utisak je na blogu ➡️➡️➡️https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...
September 6, 2022
Knjiga prati živote kosingasa Gavrila i ostalih junaka pred bitku odnosno njihov put za Srbiju.
Price su lagane i lako čitljive. Najduža priča je o Kormaku Mak Artu i prati skoro ceo njegov život, dok su ostale priče kraće i fokusiraju se na jedan događaj na putovanju.
Ukoliko ste pročitali ostale knjige u serijalu Kosingas i ova je obavezna, mada ništa se ne propušta ako se ne pročita.
Price su lagane i lako čitljive. Najduža priča je o Kormaku Mak Artu i prati skoro ceo njegov život, dok su ostale priče kraće i fokusiraju se na jedan događaj na putovanju.
Ukoliko ste pročitali ostale knjige u serijalu Kosingas i ova je obavezna, mada ništa se ne propušta ako se ne pročita.
January 19, 2024
Priče drže pažnju, naravno favorit je prica o Gavrilu i čarobnici zbog koje svakako vredi kupiti knjigu
Displaying 1 - 7 of 7 reviews