Black Light

by Miomir Petrović

272 pages, Unknown Binding

Published October 9, 2018

About the author

Miomir Petrović je rođen u Beogradu 1. marta 1972. godine. Diplomirao je na odseku za Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1995), magistrirao je na odseku za Teatrologiju na FDU u Beogradu (1999) i doktorirao na odseku za Interdisciplinarne studije pri Rektoratu Univerziteta Umetnosti u Beogradu (2008).

Član je Udruženja književnika Srbije (od 1999), kao i član Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za knjigu drama Argivski incident (Skupština grada Beograda, 1996).

Reviews

[Dimitrije Vojnov · Rating 4 out of 5]

Roman BLACK LIGHT tematizuje svet u kome su zavladali oportunizam, komodifikacija i ideološka sterilnost. Na koricama knjige međutim izdavačko predstavljanje deluje oportunistički, a preporuka kolege pisca ideološki neutralno i sugeriše dalju komodifikaciju teksta kao njegov krajnji horizont recepcije. Međutim, ove preporuke, propagandni sažeci govore mnogo više nego što se iz njihove bombastičnosti na prvi pogled čita. Petrović je napisao roman koji je ideološki izrazito profilisan i kolega s preporukom mudro prepoznaje da je bolje napraviti se lud na koricama i preporučivati nastanak serije po njemu nego reći zapravo o čemu je reč.

BLACK LIGHT je Petrovićev odgovor na Houellebecqov kontroverzni roman POKORAVANJE, formatiran je kao distopijski SF sa elementima krimića, ali pomeranje priče u budućnost i uopštavanje pojedinih institucionalnih detalja nisu nimalo doprineli piščevoj "stidljivosti". Ovo bez ikakve sumnje jeste roman o globalnom građanskom ratu u kome su pripadnici "starih ideologija", konzervativizma, socijalizma, identitetarizma, komunizma, fašizma, svega tu ima, ustali protiv Poretka koji deluje kao daljnja metastaza dezideologizovanog, integrišućeg, globalizacijskog procesa sa kojim smo već suočeni. Dakle, politički profilisani narod, sklon nacionalnoj i klasnoj podeli, podiže se širom sveta protiv Poretka koji je ubio svaku ideologiju sa idejom da ga sruši a onda se potom verovatno raskusura između sebe.

Poredak je u prvom velikom ratu već pobedio i glavni junak je amnestirani pobunjenik koji je vraćen kući u Beograd gde živi u strahu od dalje policijske represije. Život u Poretku posle rata je uređen ali bedan, nema više ni glamura ni konzumerizma, niti popularne ili visoke kulture novije proizvodnje, po čemu taj svet podseća na neki dezidologizovani egalitarizam, u kome se jedino izdvajaju administrativci i veleposednici koji žive nešto bolje. U toj dezideologizovanosti, Petrović gradi sliku sličnu rpersivnom fašizmu ili komunizmu samo bez ijednog reformskog poteza ili progresa, u kome svaka korist ako je ima ide vladajućim one percenterima.

U identitetskom pogledu, BLACK LIGHT je Roršahova mrlja za čitaoca. Beograd koji su preplavili migranti sa raznih strana deluje ili kao utopija za one koji ga vide kao metropolu ili kao košmar za one koji etnocentričnije posmatraju naš prostor, a Petrović u svom rukopisu nudi i jednima i drugima prostor za identifikaciju.

Ako se kao jedan od ključnih problema Petrovićevih romana nametnuo problem "kratkog daha" gde prosto nije imao snage da napiše "dovoljno obiman i dovoljno detaljan" roman u odnosu na ono što mu je polazište i u stilskom i u narativnom pogledu, ovde pronalazi formu koja mu odgovara. Sa celih 260 strana, BLACK LIGHT je kratak roman ali je tako strukturiran da kroz epizode, monologe, koketirajući kako sa klasicističkom pa pomalo i postdramskom formom, uspe da očuva "razbokorenost" Petrovićevog rukopisa a da u ovako ipak suženom obimu roman ne ostane nedorečen.

Otud roman uspeva da bude višeslojan, funkcioniše i kao distopijska slika sveta sa jasnim uplivom SFa i kao krimić smešten u budućnost, pa čak i kao egzistencijalistički roman o otporu i dilemama unutar ilegalne organizacije (sa egzistencijalizmom kamijevskog tipa, Petrović se intenzivno bavio u prethodnom romanu KUĆA OD SOLI). Pa ipak, ovo je roman o prevazilaženju rezignacije usled čega svakako zauzima mesto nasuprot POKORAVANJA, a možemo ga smatrati i prvim značajnim umetničkim delom srpskog identitetarizma.

Otud, zanimljivo je da Petrović tumači ne samo svet bliske budućnosti već i njegove ideologije, prepoznajući identitarizam kao ključnu stvar koja će biti veliki pokretač sukoba, ali paradoksalno ne i ideologija koja može da pobedi, naročito ne u svom izvornom narativu jer su etnička i demografska kretanja ireverzibilna.

Ideja da bi BLACK LIGHT mogao biti serija je sama po sebi validna, ali teško je zamisliti da bi danas u Srbiji neko snimio seriju a da pritom inicijator same ideje ne sme da kaže o čemu se radi u romanu. Kao i samo Petrovićevo pisanje, tako i BLACK LIGHT dolikuje jednoj ipak nešto ozbiljnoj dramskoj produkciji od naše.

[Nebojša Petković]

Za čoveka koji preferira distopisjku priču, moram da kažem da su mi očekivanja bila daleko veća. Ovo nije loše napisan roman, svakako - Miomir Petrović je dobar pripovedač, tema je intrigantna, a njegov stil sasvim zadovoljavajuć, ali...
Knjiga me je namučila i od određenih stranica, kada sam uvideo da neću dobiti očekivano, neprestano odbijala. Kao što rekoh tema je nešto što me interesuje, ali onako kako se ovaplotila u konkrtnoj priči, na mene nije ostavila naročit utisak. Od toga da naratora ne mogu da doživim onkvim kakvim sebe opisuje, preko cele konstrukcije, koja, čini mi se, iako obrađuje temu identiteta na onaj način kako bi moj ideološki pogled na svet podrazumevao, svesno koketira sa nekim elementima političke korektnosti. Taj svenarodni otpor bezličnom globalnom Poretku nijednog trenutka nema srpski karakter, što je na osnovu trenutka u kome nastupa - bliska budućnost - nezamislivo. I nije toliko problem neuverljivosti, koliko potrebe da se dopadne onome ko bi u startu mrzeo usko nacionalnu priču, a prihvatio nekakav (zapadno)evropski patriotizam. Potom tu imamo lamente i visoke filozofske misli koje razmenjuju, kako borci protiv Poretka (potpuno veštački), tako i akteri događaja oko koga se roman vrti. Problem čini i gomila referenci i prepričavanja stanja stvari kroz fus-note (ne nekoliko mesta ponovljenih jednih te istih informacija), što usporava čitanje itd.

[Bora · Rating 4 out of 5]

Nije bas naucna fantastika kakvu sam ocekivao...

Knjiga je dobra, ali mi fali zakljucak. Iako je cela prica objasnjena, likovi, njihovi razloci i motivacija, kao i sam koncept oko cele ideje, nekako sam ostao uskracen neceg veceg sto sam ocekivao tokom celog citanja. Nacin na koji ovo moze da se popravi vidim u nastavku knjige, kojeg verovatno nece biti, jer je ovo prica za sebe.

U svakom slucaju, zanimljiva knjiga koja prikazuje neku, mozda ne tako daleku buducnost i to jako realnu buducnost. Preporucujem je svima koji zeli da dozive Beograd na neki drugaciji nacin. Ako vam se dopala ova knjiga, mozete procitati i 2084 od Aleksandra Tesica (https://www.goodreads.com/book/show/2...) kao i Peščanau hroniku od Pavla Zelića (https://www.goodreads.com/book/show/1...)

[Milica Joksimović · Rating 1 out of 5]

koristeći vrlo jednostavan logaritam došla sam do zaključka da ova knjiga ne zaslužuje više od jedne zvezdice

[Jelena Blagojevic · Rating 5 out of 5]

"Black light" Miomir Petrovic
Svaka sličnost sa stvarnošću je slučajna, ili možda nije.
Zamislite svet u kome živite ograničeni, omeđeni, sputani jer drugačije mislite, dišete i osećate. Zamislite svet u kome živite pokorni, stišani, naviknuti da činite samo ono "što se mora", slepo prateći zahteve koje vam nameće režim koji je surov i beskompromisan. A možda i ne morate, jer i to je samo slučajnost, ili, možda i nije. U ovom romanu nema nepoznanica, sve je dobro poznato, ovo je oštra kritika našeg društva, propadljivog sveta oko nas, onog sveta koji nas okružuje a urušava se na naše oči, dok mi, obezvoljeni stojimo i posmatramo taj loš deja vu stvarnosti u kojoj se nalazimo pritisnuti nekim moćnim teretom krivice bez greha koju nam je neko svalio na pleća. I šta god da uradite, kažete ili pomislite da možete učiniti, kada pomislite da ima nade i da otpor ipak nije umro uzalud - oni su tu, stvore se ni iz čega, iz ništavila, iz praznine. Mnogobrojne oči i uši koje prate svaki korak mogućeg otpora, koje zaustavljaju svakog ko bi pomislio da pruži neki i nekakav otpor. Zamislite svet podeljen širokim granicama i omeđenim tesnim prostorima. Da li zvuči poznato? Dugo sam se dvoumila da li da ovaj roman uopšte i svrstam u SF, jer ako upalite onu čudnovatu crnu kutiju koja stoji u našim stanovima, možete se, a da se tome niste nadali niti poželeli, naći u ovom distopijskom svetu koji nam je maestralno prikazao Miomir Petrović. Distopija, anti-utopija ili stvarnost u trenutku u kome govorimo. Nisam sigurna da li sam čitala roman, ili sam teleportovana u paralelni svet. Kako god tumačila ovu odličnu pripovest istina je, ipak tamo negde, jer nada ipak postoji. Ona umire poslednja . Od mene za ovaj fenomenalni roman sve pohvale i #preporuka, jer je ovo jedna od onih knjiga koju zaista vredi pročitati.

[Tatjana Anicic · Rating 4 out of 5]

Bas sam razmišljala koliko zvezdica da dam....Na momente sam preskakala stranice, jer mi behu nekako bespotrebne, kao neko slepo crevo u coveku, tu je, pojma nemamo cemu služi, svakako moze i bez njega...A onda opet, veoma me je zanimalo sta ce biti na kraju, i potpuno uveo u pricu...Procitala sam negde da se planirara serija... Petrovicev stil je tako ocaravajuc, da neminovno, sa čitanjem, apsolutno i sa minimumom maste, u glavi može da se pusti svaki kadar ili scena...i zato 4, realno dala bih 3, ali zbog tog stvarno sugestivnog stila 5, te eto 4...i da, smrt fazimu, sloboda narodu :)

[Ida · Rating 3 out of 5]

Odlična knjiga, mozda najviše zanimljiva starosedeocima Dorćola, zaista uživanje zamisljati tako izmaštanu postavku, a opet čini se nažalost i tako moguću u nekoj budućnosti. Knjiga je dobra, ali nedovršena. Miomir lepo piše i uvodi čitaoca u svoj svet, ali taman kad se nađete u tom svetu on vam zatvori vrata i proglasi kraj. Lep roman, ali prerano završen

[Knjigofilizam · Rating 3 out of 5]

Jako sam želela da joj dam višu ocenu. Baš baš jako. Ali ne ide
Tema? Sjajna. Potpuno sam bila uvučena u distopijski Beograd, ježila sam se na pojedine momente koji se mogu prepoznati već danas.
Ali... Rečenice koje se protežu u 7 redova. Činjenica da pravog zaključka nema?
Taman kad se određene stvari povežu i pomisliš kako "kreće akcija" dođeš do 4 velika slova: K R A J. I šta onda?
Šta se desilo s njegovom porodicom? Šta se desilo s pobunom?
Miomir je napisao svet koji bi mogao lagano u još nekoliko knjiga da se opisuje, povezuje, razjašnjava... Ovde kao da je samo zagrebao površinu. Možda je to i bila poenta? Da na sva neodgovorena pitanja probamo sami da damo odgovor? Da sami zaključimo?

[Јелена Спарић · Rating 5 out of 5]

У не тако далекој будућности све што знате о друштву и животу биће бесмислено јер ће све бити другачије и много горе. А све се дешава ту код нас у Београду који није више Београд. Јер све се мења и пропада осим наде и жудње за слободом. Свиђа ми се и стил писања и садржај и динамика радње и мрачна маштовитост која је скоро документаристички реална. Јер људи су увек људи и у најцрњим условима жуде за слободом и одважују се да се надају да је слобода могућа. А овакве књиге подстичу размишљање управо о таквим вечним питањима, на занимљив и ненаметљив начин.

[Mladen Antonijevic · Rating 3 out of 5]

Fin, lagan, lepo napisan roman koji će pokriti jedno kišno popodne.
I ništa više od toga...