Kulturna istorija duše

by Ole Martin Høystad, Jelena Loma (Translator)

Većina ljudi veruje da ima dušu, ali je malo ko u stanju da objasni šta je ona, osim što će reći da je to nešto lično i unutrašnje. Dušu svakodnevno srećemo u govoru: znamo za čiste, dobre i proste duše, za duševne i bezdušne ljude, za one koji su izgubili ili prodali dušu, prolazimo kraj zgrada koje je neko podigao „za dušu“ (zadužbine), pre se nego što se rastao s dušom, neki idu da podignu tužbu protiv onih za koje veruju da su naneli bol njihovoj duši, a drugi idu onima koji se profesionalno brinu o duši, trude se da spoznaju njene tajne i dubine, da očuvaju njeno zdravlje i otklone bolesti duše. Duša je sveprisutna, od crkvi i škola do sudnica i bolnica, a ipak je njene značenje teško odredljivo. Da li su posredi samo slikoviti jezički izrazi, metafore za lične osobine, ili reč „duša“ upućuje na nešto što je stvarno i esencijalno, na zasebnu dimenziju u čoveku ravnopravnu sa razumom, osećanjima ili svešću?

Onoliko često koliko dušu srećemo u svakodnevnom govoru, toliko često je srećemo i u religijama, filozofiji i književnosti. Duša je bila prizma kroz koju se čovek i ljudski život posmatrao i objašnjavao. Sokratov poziv Atinjanima da se brinu za svoju dušu, i hrišćanska poruka o očuvanju i spasenju duše jesu osnova za sliku o čoveku u zapadnoj kulturi. Uprkos ogromnom značaju i prisutnosti pitanja duše, profesor Ule Martin Hejstad se upustio u kulturnu arheologiju duše, u pokušaj prikazivanja njenog poimanja i definisanja počev od antike pa do današnjih dana, u opisivanje njenog dejstva u delima važnih filozofa i književnika, u pokušaj da objasni njene neodredljive, nematerijalne i mistične strane i da odgovori na pitanja da li je ona i dalje neophodna dimenzija naše antropologije i samopoimanja. „Kulturna istorija duše“ se osvrće i na shvatanje duše u drugim kulturama, naročito u budizmu i u islamu, gde sudbina duše u ovom i budućem životu igra bitnu ulogu i gde je ona motivišući politički faktor.

Genres: Nonfiction

448 pages, Paperback

First published January 1, 2011

Reviews

[Олена Осіпова · Rating 2 out of 5]

Мінус перша велика жирна зірка за ігнорування Юнга і його бачення душі, цілого пласту про колективне несвідоме. Одна Червона книга чого варта!
Мінус друга велика жирна зірка за згадки чєхоєвського і натомість повну відсутність знань про доробок Сковороди по темі. Інша мінус зірка за те, що 70% тексту присвячені християнській традиції (і не просто християнскій, а європейській християнській), а залишкові 30% нерівномірно розділені між буддизмом, ісламом та Ханною Арендт. Тому тема душі в жодному з напрямів фактично не розкрита. І це не беручи до уваги, що зовсім забуті синтоїзм, індуїзм, даосизм.
А ще якесь надмірне зловживання словом палімпсест, трошки дратує.

[Kadri · Rating 2 out of 5]

autor üritas kogu südame kultuurilugu ära rääkida 250 lehega, 20 lehte sellest olid veel pildid ka. See kõik oli kuidagi all over the place, nagu halb konspekt millestki suuremast

[Jan Tománek · Rating 5 out of 5]

Historie srdce není jen historií našeho srdce, ale i historií naší civilizace a civilizací, se kterými jsme se střetli a které nás ovlivnily. Pokud bych měl k něčemu tuto knihu přirovnat, tak k ohromnému, srdci zasvěcenému chrámu, jehož prohlídku nám autor, norský profesor Ole Martin Høystad nabízí.


Více z mé recenze...