Давор Стојановски е роден во Скопје во 1987 година. Магистрира на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“ во Скопје на Катедрата за македонска книжевност и јужнословенски книжевности.
Застапен е во домашни и странски поетски и прозни антологии и списанија.
Добитник на наградата „Ана Франк“, како и на откупната награда за расказ на дневникот „Нова Македонија“, за расказот „Соба со тенки ѕидови – сонувајќи го Цејлон“ (2011). Неговиот прв роман „Ненасловена месечева соната“ (ИЛИ-ИЛИ, 2013) влезе во потесниот круг за наградата Роман на годината на „Утрински Весник“. Неговиот втор роман, „Собирачи на пепел“ (ИЛИ-ИЛИ, 2016) ја освои наградата Роман на годината на „Утрински Весник“.
Повелете роман! Ќе наидете на прецизно јасна мисла која низ игрива анахронија ја црта животната и љубовна приказна на еден странец. Скопје игра речиси главна улога. Од една страна е шаховскиот црно-бел свет, а од друга страна боите на животот умешно вплетени во ситни детали. А, голите од насловот се оние кои се излезени од 64-те шаховски полиња и несигурно треперат пред следниот животен потег. Утехата си ја бараме сите таму некаде...
Кога ги читам речениците на Давор Стојановски е како да се враќам во едно време за кое сум слушнал, и сум го видел, но само во раните македонски филмови. Како јазикот во „Мирно лето“ на Димитрие Османли, на пример. Неговиот јазик е едноставен, но чист, течен, неоптоварен од некои современи синтаксички „пореметувања“. Те враќа во едно убаво време во кое не си живеел, и те прави да се чувствуваш како во моментот да го преживуваш. Затоа, тука е невозможно да не уживаш!
Ova e vtor roman što go čitam od Stojanoski i me fascinira što uspeva na tolku malku stranici da iskaže tolku životni vistini. Jasno, na ubav tečen makedonski jazik, da dolovi edna mnogu važna suština. Preplet na ljubovta, izgubenosta na neštoto koe nikogas ne go poseduval, a sepak bilo del od nego, seto toa raskažano preku crno belata šahovska tabla i nebroenite varijacii na pomestuvanjeto na figurite.
A životot ne e samo crno-bel, izmegju ima mnoštvo na boi i nijansi kako što i vo šahot ima mnogu varijacii na potezi. No, dali možeme da so sopstvenite "pomestuvanja" da si go izbrišeme minatoto ili da si ja skroime idninata. Sekogas, kolku i da sme sigurni i samouvereni vo svoite deluvanja, onoj od drugata strana koi gi ima belite figuri može da ne iznenadi, da ni ja razniša i samodoverbata i smislata..
Za Rajner koj e glavniot lik ovde osven tablata i figurite nisto ne bilo važno vo negoviot život. Sekogas se stremel kon svojot vrv na uspehot, no vo životot propustil mnogu, najmnogu, kako prvo sinot za koj doznava koga veke e mrtov.. I od tamu počnuva negovoto osoznavanje na boite, onie drugite koi sekako postojat, na čuvstvata na okolinata koja ne e samo šahovskata tabla. "Celo vreme dodeka sum i bil posveten na igrata, gledajki vo nevidlivite niški na kombinaciite, pokraj mene rastel nekoj del od mene, naporedno so mene, koj nemav sposobnost da go nasetam kako što gi nasetuvav potezite na šahot"
A figurite se razmestuvaat od svojot voobičaen red. Doznava deka ima sin, a toj veke i ne postoi. Iskrivena igra, partija kade se trudiš da gi vratiš figurite na mesto... Sednuvas da igraš, ama spoti tebe srolčeto e prazno, nema koj da ti go povleče prviot poteg, nema koj da ja pomesti figurata.. I togas sfakjas deka životot te predizvikal, deka igraš sam so sebe, so svoite izgubeni životni lekcii, so celoto minato, so site bliski koi si gi oturnal od sebe namerno ili ne seedno. I tokmu togas sfakjas deka ja gubis edinstvenata partija, onaa najbitnata, onaa koja trebalo da te napravi čovek. Pa gi pribiraš fugurite gi zatvoras vo drvenata kutija kako vo kovčeg. Šah, ti reče životot i tuka se predavaš konečno.
Одлични први 70 страни односно прва половина од овој краток роман. Совршен микс за добро раскажување, приказна што содржи интрига, далечно загубена љубов, добро чувана тајна, дејство во повеќе градови, минато што излегува на површина кое помага за градење претстава за главниот протагонист и неговите мисли, чувства и постапки и секако мојот омилен дел од оваа книга...шахот! Во вториот дел динамиката на романот спласнува, дејството оди напред назад премногу често, се појуваат уште неколку ликови што сметам дека не се клучни, како и разврската на настаните како да лебди во воздух. Но, секако би го препорачал како едно од подобрите дела на новиот бран на млади македонски автори.
Познати шахиста у средњим/старијим годинама, долази у Скопље, понукан поруком једног потпуног незнанца, како би разрешио једну мистерију и покушао да се суочи са својом прошлошћу. Иако је заплет помало детективски, он овде није суштински битан, већ служи као покретач за причу, за самопреиспитивање и размишљање о сопственим одлукама и одговорности.
Врло суптилно писање, без икаквог ватромета... врло ми је пријало да прочитам овако нешто.
"Соголен човек беше оној чие постоење го снемува и секој што исчезнува. А таа им даваше утеха на голите". Современ роман, напишан на убав македонски јазик. Со течна и чиста мисла, и лирски епитети, што му даваат убави нијанси на ова литературно дело.